Psiho kauč

[...]

5 minutes ago, Mama_mia said:

 

svi su dobronamerni ali ponekad im izleti u zaru diskusije pa potegnu dosijee koje je o sebi doticna osoba ostavljala za sobom

 

ali posto sam sama dobronamerna ne mogu ni da pomislim da neko nije cak i ako na prvi pogled zaista deluje da nije

 

I onda, ajmo otvarajte se...da posle mozemo da vas procesljamo i citiramo sta ste rekli tamo nekog datuma

 

Niko nije dobronamjerniji od mene, zato i dijelim savjete koje niko nije trazio. 

 

Nemojte da vas ja sprecavam da se otvarate i dijelite svoja najintimnija osjecanja, strahove, nesigurnosti i zivotne tragedije. 

 

Knock yourselves out. 

[Mama_mia]

4 minutes ago, Honey Badger said:

 

Niko nije dobronamjerniji od mene, zato i dijelim savjete koje niko nije trazio. 

 

Nemojte da vas ja sprecavam da se otvarate i dijelite svoja najintimnija osjecanja, strahove, nesigurnosti i zivotne tragedije. 

 

Knock yourselves out. 

 

 

vidim posvadjacemo se oko toga ko je od nas dobronamerniji

 

moracu da iscitam sve sto si pisao na proslom forumu, pronadjem nesto i bacim ti ovde u lice

 

sto se tice otvaranja duse, to i ja kazem - samo napred!

 

utesno je procitati da je i nekom drugom tesko i da su i drugi samo

ljudi a ne nickovi bez duse

[vilhelmina]

46 minutes ago, Honey Badger said:

 

 

Javni forum, iako anonimno nastupamo, nije mjesto za svaku pricu jer upravo kako je Lekoviti primijetio, nisu svi dobronamjerni, a niko ovdje nije kvalifikovan da dijeli savjete ove vrste. 

 

Moj prethodni post je samo bio prijateljsko upozorenje, moze se neko kasnije pokajati za stvari koje je iznio ovdje, poslije nema nazad. Kod psihologa/psihijatra se ide po kvalifikovane savjete i to je obicno 1:1 i strogo confidential.

 

Ali samo nastavite. 

 

 

 

Da li stvarno mislis da nista o sebi ne otkrivas kada pises o svojim zdravstvenim problemima i o tome kako si se utronjao i u izvesnim godinama batalio pivo i krenuo na dijete i treninge? Tamo si izneo niz detalja o svojim brigama i strahovima, sto otvoreno, sto izmedju redova, od kojih bi neko nedobronameran mogao da sklopi pricu za forumsko proganjanje i razvlacenje u sledecih 20 godina. Zar ne?

E sad, ti mozda vidis bitnu razliku izmedju pisanja o preskocenim obrocima, izgubljenim kilogramima, smanjenom holesterolu...., i price o egzistencijalnim pitanjima kao sto su strah od bolesti, nemoci i smrti. Mozda je i onaj nedobronamerni tako vidi, pa nece to iskoristiti na neki ruzan nacin. Ali ja je bas i ne vidim, meni su to iste price. Bar ja tako citam ono o cemu pises na tim topicima.

Unapred se izvinjavam ako ces ovo sto sam napisala shvatiti kao pokusaj otvaranja neke prepirke, nedajboze konflikta. Ako ipak tako shvatis, slobodno udri, pomeni mi sve sto sam ikada rekla o sebi,  pa cemo biti kvit. Prihvaticu to kao sasvim zasluzeno i necu siriti pricu na tu stranu 😊.

Edited May 3, 2019 by vilhelmina

[...]

1 minute ago, vilhelmina said:

 

Da li stvarno mislis da nista o sebi ne otkrivas kada pises o svojim zdravstvenim problemima i o tome kako si se utronjao i u izvesnim godinama krenuo na dijete i treninge? Tamo si izneo niz detalja o svojim brigama i strahovima, sto otvoreno, sto izmedju redova, od kojih bi neko nedobronameran mogao da sklopi pricu za forumsko proganjanje i razvlacenje u sledecih 20 godina. Zar ne?

E sad, ti mozda vidis bitnu razliku izmedju pisanja o preskocenim obrocima, izgubljenim kilogramima, smanjenom holesterolu...., i price o egzistencijalnim pitanjima kao sto su strah od bolesti, nemoci i smrti. Mozda je i onaj nedobronamerni tako vidi, pa nece to iskoristiti na neki ruzan nacin. Ali ja je bas i ne vidim, meni su to iste price. Bar ja tako citam ono o cemu pises na tim topicima.

Unapred se izvinjavam ako ces ovo sto sam napisala shvatiti kao pokusaj otvaranja neke prepirke, nedajboze konflikta. Ako ipak tako shvatis, slobodno udri, pomeni mi sve sto sam ikada rekla o sebi,  pa cemo biti kvit. Prihvaticu to kao sasvim zasluzeno i necu siriti pricu na tu stranu 😊.

 

 

 

 

[DASUBO]

Volim konkretne stvari, pa ću pokušati da budem takav.

Na žalost, ima puno ljudi koji su se susreli sa napadima panike. Oni nastaju iz milion razloga, na prvi pogled potpuno neočekivano, ali kada se dese, potpuno su zastrašujući.

Meni kada se desio prvi put, završio sam u hitnoj pomoći. Bio sam apsolutno siguran da je to the end. A u stvari, nije mi bilo ništa.

E sad, kako se izboriti sa njima. Onaj ko ih nije doživeo, reći će da je to lako, ali oni koji su ih iskusili, znaju da to baš i nije jednostavno.

Prva stvar koja pomaže je da uspete prvo da shvatite šta vam se dešava tj. da imate saznanje da se radi o napadu panike.

Druga stvar je da znate fiziološki mehanizam kako to radi i pozadinu svih simptoma koji se dešavaju u tom trenutku i koji izgledaju stravično.

Dakle, mozak detektuje opasnost (koja realno ne postoji ili je umišljena), telo luči adrenalin u gomilama kako bi se organizam pokrenuo i pobegao od opasnosti.

Otud ludi otkucaji srca, kratak dah, hladan znoj (pokreće se hlađenje organizma), skok krvnog pritiska, bolovi u stomaku, proliv, itd.

Treća, ključna stvar kako da se izboriti sa napadom panike je da ga banalizujete.

Kako? Tako što ćete ga ocenjivati, tj. rangirati po jačini.

Kad tresne punom snagom onda je recimo 8 ili 9, pa će za par minuta postati 6, pa će možda postati 7 ponovo, a onda će da se surdukne na 3 da bi u roku od nekoliko minuta potpuno nestao.

Prvih par puta deluje zajebano, ali posle je rutina da bi na kraju čovek ukapirao da tim banalizovanjem se u stvari dovodi do pitanja a zašto ja ovo sebi radim bez ikakve potrebe.

Naravno, ukoliko čovek ne može sam da se izbori sa uzrocima napada panike uvek treba da potraži stručnu pomoć.

Ja jesam, verujem da mi nije nešto pomoglo, ali najvažnije je da te napade više nemam.

Napominjem da nisam ni psiholog ni psihijatar po struci (već mašinski inženjer), ali ako nekom ovo moje iskustvo olakša život, biću srećan da sam pomogao.

 

 

[Mama_mia]

14 minutes ago, DASUBO said:

Volim konkretne stvari, pa ću pokušati da budem takav.

Na žalost, ima puno ljudi koji su se susreli sa napadima panike. Oni nastaju iz milion razloga, na prvi pogled potpuno neočekivano, ali kada se dese, potpuno su zastrašujući.

Meni kada se desio prvi put, završio sam u hitnoj pomoći. Bio sam apsolutno siguran da je to the end. A u stvari, nije mi bilo ništa.

 

 

i ime svih zainteresovanih, hvala sto si podelio

 

 

to milion i jedan razlog shvatam, za svoj primer

nisi rekao sta su ti na kraju ustanovili, sta je uzrok, neki konkretan spoljni uticaj

ili se javilo spontano bez vidljivijeg razloga tako da ni sam ne znas zasto

 

 

 

 

edit/kv.

 

Edited May 3, 2019 by Mama_mia

[DASUBO]

Nisu ustanovili ništa, jer nisam video ikakvog smisla da posećujem dalje specijaliste. Ne zato što nisu bili stručni, naprotiv, nego zbog toga što sam formirao svest da to moram sam da uradim i da mi nije potrebna njihova pomoć u tome.

Nekako u sećanju mi je ostala epizoda sa eminentnim psihijatrom u Beogradu. Jedva sam se naterao da odem kod čoveka, a kada sam otišao, čovek mi je postavio jedno pitanje na koje sam odgovarao bukvalno sat vremena. Kad sam sve istredao iz sebe, čovek me je pogledao i rekao onako više za sebe, mladiću ala je vama teško.

Doživeo sam momentalnu transformaciju raspoloženja i počeo da se smejem. Doca me je pogledao nimalo laskavim pogledom a ja sam mu se od srca zahvalio na pomoći.

Tada sam shvatio kako bi trebalo da se popnem na planinu koja je namenjena meni. E sad, trik je da se shvati da za života to nije konačan proces, jer prijatelju, na tu se planinu penješ dok si živ. Fora je uživati u putovanju i naučiti prihvatati stvari koje se dešavaju pa kakve god one bile.

Naravno, puno je lakše ako postoji prava motivacija. Mislim da bi mi bilo puno puno teže bez pomoći supruge koja je uvek bez ikakve rezerve bila uz mene.

Želim ti da nađeš pravi način da prevaziđeš svoje probleme što pre. Srećno.

[alberto.ascari]

21 minutes ago, DASUBO said:

Tada sam shvatio kako bi trebalo da se popnem na planinu koja je namenjena meni.

 

 

👍

[Džudi]

@vilhelmina  @Honey Badger

 

Lajkovala sam vaše postove. Honey je u pravu kad kaže da treba da se bude obazriv na forumu. Na jednom privatnom forumu koji je ceo bio jedan ogroman offtopic bila sam 1000 posto otvorena, kao što sam otvorena i van neta.

I tu sam doživela seriju neprijatnosti i ismevanja na račun moje emotivnosti, na primer. Treba biti obazriv, ali takođe ne treba biti ni previše tajanstven. Nije dobro iči iz krajnosti u krajnost.

 

Vilhemina, slažem se sa tobom jer sam i ja uvek, ama baš uvek iskrena i otvorena.

 

Mislim da nije sramota biti tužan. Ja sam tužna jer sam sinoć dobila potvrdu da je moj prijatelj preminuo..znala sam da je bio bolestan..ali sam se nadala..i da ne idem u detalje..

 

Mnogo boli..

[Džudi]

1 hour ago, DASUBO said:

Volim konkretne stvari, pa ću pokušati da budem takav.

Na žalost, ima puno ljudi koji su se susreli sa napadima panike. Oni nastaju iz milion razloga, na prvi pogled potpuno neočekivano, ali kada se dese, potpuno su zastrašujući.

Meni kada se desio prvi put, završio sam u hitnoj pomoći. Bio sam apsolutno siguran da je to the end. A u stvari, nije mi bilo ništa.

 

 

 

Neću da citiram ceo post jer znam šta su napadi panike i kako radi odbrambeni mehanizam.

 

Želim samo da javno kažem HVALA na ovom i drugom odličnom postu. Šteta što ne radite kao psihoterapeut..odlično znate da motivišete ljude i sve objasnite.

[DASUBO]

Hvala na lepim rečima. Pruža mi satisfakciju da pomognem nekome na osnovu svojih loših iskustava. Možda tada dobiju smisao, da bol, patnja i problemi nisu uzaludni.

Jer ako su uzaludni, e onda duplo golo...

 

[Milenko Puzigaca]

E, a u vezi tih napada panike, dobro je sto si opisao kako to izgleda, ako se jos nekome desi, i dobro je sto ih vise nemas, ali da li je definitivno potvrdjeno da ti se to nije desavalo  zbog pada nivoa glukoze u krvi, u trenutku kad ti se to desavalo :-) Isti su simptomi :-) OK, verovatno si  posle toga radio analize krvi i sve, ali to je bilo posle, ne u trenutku dok ti se to desavalo  :-)   Nije svaki "napad panike"  napad panike :-) Mozda ti je samo zbog necega bio "pao secer" :)  Meni se desavalo :) Evo ima ovde lekara pa mozda ne bi bilo lose da se jave i pojasne razliku izmedju "napada panike" zbog hipoglikemije, i pravog napada panike :-)

 

 

Edited May 3, 2019 by Milenko Puzigaca

[lekoviti]

3 hours ago, vilhelmina said:

Naravno da nisu, ali u tome i jeste poenta. Niko se ne radja nedobronameran, to se postaje. A postaje se bas od gore pomenutog straha od otvaranja sopstvene duse, iz straha da ne budes povredjen, pa ljudi krenu da povredjuju druge, sve verujuci da ce tako zastiti sebe. Mozda i hoce od drugih, ali nece od samih sebe. To je vrsta samodestrukcije, trovanje samog sebe i sopstvene duse, koje nikada ne donosi potrebno zadovoljstvo, vec samo trazi novi materijal za prenos sopstvenih frustracija. A one se vracaju kao bumerang, cesto pre nego i stignu do onog drugog. Uzaludna rabota, ako mene pitas.

Nedobronamernost u stvarnom svetu jos i mogu da razumem. Mozda nekom donese neku materijalnu dobit, da se nije dzaba trudio i trovao sopstvenu dusu. Ali na forumu? Sta to ikome moze da donese? I kako ikome, ko ima kakvu-takvu svest o sebi, to moze da naskodi?

 

Kako je neko postao nedobronameran i koji su mu motivi je domen spekulacije, u tu priču zaista ne bih ulazio.

 

Svako nek odluči za sebe koliko želi da se otvori. Meni je za otvaranje potrebno poverenje, a poverenja nema dok se neko prvo dobro ne upozna. Zlodusi bi rekli da je širom otvoriti se pred hiljadama nepoznatih ljudi egzibicionizam.

 

2 hours ago, Honey Badger said:

 

Je l' vidiš šta se desi kada ne poslušaš svoj savet?

Edited May 3, 2019 by lekoviti

[dude]

Ako neko ima problem sa napadima panike u javnosti, neka pokusa da zamisli da su svi oko njega goli. Ja to radim s vremena na vreme iz zajebancije, kakav trip, jbt Ali moze biti malkice awkward ako radite u obdanistu  

 

Za napade panike, jedna od bitnih stvari jeste pravilno disanje. Ili, sto bi reko jedan youtube lik, breathing into your balls. Kad krene napad, zadrzavamo dah, vrat, ramena postanu ukoceni, stvara se napetost(jedan od razloga zasto ljudi cesto imaju glavobolje)prakticno ne disemo i citava energija iz tela bukvalno udara u glavu. Znate kako cesto kazu kako su se nekome odsekle noge, nije mogao da se pomeri? To je otprilike to. Dubokim disanjem, ta energija se balansira. Jer, naravno da fizicki nije moguce histerisati i paniciti ako disete pravilno i normalno. Sigurno i da ste svi nekada duboko udahnuli kada vam se jave neke lose misli. Bukvalno prekine tok misli. 

 

Jos jedna stvar koja moze biti korisna u borbi protiv svodnevnih nedaca jeste vodjenje dnevnika. Ja sam pokusao, naskrabao par recenica i odustao. Ali to moze biti prilicno katarzicno iskustvo, prakticno kao da si se izjadao nekome.

[Doc Holiday]

1 hour ago, Milenko Puzigaca said:

E, a u vezi tih napada panike, dobro je sto si opisao kako to izgleda, ako se jos nekome desi, i dobro je sto ih vise nemas, ali da li je definitivno potvrdjeno da ti se to nije desavalo  zbog pada nivoa glukoze u krvi, u trenutku kad ti se to desavalo :-) Isti su simptomi :-) OK, verovatno si  posle toga radio analize krvi i sve, ali to je bilo posle, ne u trenutku dok ti se to desavalo  :-)   Nije svaki "napad panike"  napad panike :-) Mozda ti je samo zbog necega bio "pao secer" 🙂 Meni se desavalo :) Evo ima ovde lekara pa mozda ne bi bilo lose da se jave i pojasne razliku izmedju "napada panike" zbog hipoglikemije, i pravog napada panike 🙂

 

 

 

mislim da sam citao da i neki lekovi i medikamenti , ako se pretera sa njima , mogu izazvati takve stvari

 

slicne stvari se neki put i meni dese... pogotovo zimi kad je bas hladno pa udjem na toplo...

popraceno zujanjem u usima , nesvesticom, ubrzanim lupanjem srca itd....

 obicna jabuka uglavnom resava problem

Edited May 3, 2019 by Doc Holiday

[ras kass]

Ne znam da li su napadi panike ali kod mene je anksioznost jaka, pre svega povezana sa OCD - jem. Koji su uzroci....pre svega ne podnosim neizvesnost, bilo kakvu, jer uvek slutim na lose. Prosto moram da znam unapred kako ce neki tok dogadjaja zavrsiti, naravno kada nemas kontrolu,a nemas, postaje anksiozan. 

 

Druga stvar  je ono sto se zove overthinking,

 

 

 

 

[dude]

Imao sam i ja problema sa anksioznoscu kratko vreme pre 6-7 godina. Ono sto ne trebamo smetnuti sa uma jeste da jedino i iskljucivo mi imamo kontrolu nad sopstvenim emocijama, mislima. Prouci malo sta stoici imaju da kazu o tome, naci ces nesto korisno. Bacicu i ja koju misao sutra, nadam se da ce pomoci. 

[Džudi]

@ras kass  i ostali...Nisam psihijatar ni psiholog, ali sam dugi niz godina bila admin na forumu posvećenom depresiji i psihičkim poremećajima, i nažalost imam i lično iskustvo kada su depresija i PTSP u pitanju, ali nevažno sada...

 

Rass kass, ljudi mogu da imaju istovremeno i panične napade i ankcioznost, i ukoliko se ne leče na vreme kreće i depresija..i onda lečenje duže traje, ali je moguće.

 

Imamo iste simptome- ne podnosim neizvesnost, slutim na loše i dodala bih- želim sve da znam unapred...To je ankcioznost, bar kod mene.

 

Ne znam da li lekari, psiholozi i psihijatri prate net forume, ali bilo bi dobro da se ovde nađe bar neko od njih.

 

Kao neko ko je laik, a opet u "materiji" znam da se dijagnoze ne dele na netu, a ne bismo smeli ni da preporučujemo lekove-tako je i dalje na tom depra forumu. :) 

 

Ova tema u celini je odlična. Svako ima poneko bolno iskustvo, ali iz njega je izašao kao pobednik i dobro je da podeli svoje lično uskustvo.

 

Ponavljam, sve vezano za zdravlje. tu pored psihijatrije i ostalog spada i stomatologija, moramo da čitamo na sajtovima koje drže lekari, ima ih mnogo- tu mislim na lekove i dijagnoze.

 

Ovaj savet sam davno dobila i samo ga prenosim ovde.

 

Prijatno veče i noć svima...

Edited May 3, 2019 by Džudi

[ras kass]

Ja sam pod terapijom nekoliko godina. Mogu samo da preporucim ljudima da ne slusaju laicke savete, nego da posete profesionalca.

 

I ja sam dugo odbijao, ali sam na kraju presekao. Ne moramo da pricamo da je ljude jos sramota da posete psihijatra, jer se plase odgovora ili smatraju to kao slabost.

 

 

[vilhelmina]

8 hours ago, dude said:

Ako neko ima problem sa napadima panike u javnosti, neka pokusa da zamisli da su svi oko njega goli. Ja to radim s vremena na vreme iz zajebancije, kakav trip, jbt Ali moze biti malkice awkward ako radite u obdanistu  

 

Za napade panike, jedna od bitnih stvari jeste pravilno disanje. Ili, sto bi reko jedan youtube lik, breathing into your balls. Kad krene napad, zadrzavamo dah, vrat, ramena postanu ukoceni, stvara se napetost(jedan od razloga zasto ljudi cesto imaju glavobolje)prakticno ne disemo i citava energija iz tela bukvalno udara u glavu. Znate kako cesto kazu kako su se nekome odsekle noge, nije mogao da se pomeri? To je otprilike to. Dubokim disanjem, ta energija se balansira. Jer, naravno da fizicki nije moguce histerisati i paniciti ako disete pravilno i normalno. Sigurno i da ste svi nekada duboko udahnuli kada vam se jave neke lose misli. Bukvalno prekine tok misli. 

 

Jos jedna stvar koja moze biti korisna u borbi protiv svodnevnih nedaca jeste vodjenje dnevnika. Ja sam pokusao, naskrabao par recenica i odustao. Ali to moze biti prilicno katarzicno iskustvo, prakticno kao da si se izjadao nekome.

 

Ima jos jedna metoda samopomoci, sve popularnija ovde kod mene, a ne znam da li je stigla do Srbije. Tj vidim da se dosta pominje na netu, ali ne znam kako je u praksi. Mislim na mindfulnes, sto je ustvari samo korak dalje od fokusiranja na disanje, koje si opisao.

I ja imam iskustvo s napadom panike. Dok mi se nije desilo, nisam verovala da to postoji, mislila da Svedjani tripuju nesto bez veze. Bilo je pre desetak godina, kad se ni po netu nije toliko pisalo o tome. Reagovala sam instiktivno, pokusavajuci da se samoizolujem, iskljucim, tako nekako. Nisam imala fizicke simptome koje ti opisujes, vec samo uzasan strah da cu umreti ovde i sada. Secam se najdramaticnijeg trenutka, jedne veceri kad sedim na aerodromu i cekam drugaricu. Na dva metra preko puta mene stoje one besplatne novine, i ja mislim kako bi mi pomoglo da ih uzmem i probam da se koncentrisem na citanje. Ali ne usudjujem se da se pomerim s mesta i predjem ta dva metra. Sve je pocelo na dva-tri dana pre toga, ispocetka kao osecaj nelogade, koji je sve vise rastao i eskalirao bas tada. Spas je dosao u vidu brbljive drugarice, koja je od prvog trenutka kad je stigla krenula da melje o nebitnim stvarima, i nije usta zatvorila do ujutro. Ubij me sad ako znam o cemu je pricala, ali me svaka rec opustala i vracala u stvarnost. A ta stvarnost nije bila ni blizu onako opasna kako mi se cinilo dok je to cudnos tanej trajalo. Drugarica nije bila nikakav psihoterapeut i KBT ekspert, cak nije tada ni znala sta mise dogadjalo, niti je ista primetila. Tek sam joj kasnije ispricala kako me je spasila.

Mislim da bih danas znala da prepoznam rane znake, ako bi mi se nesto tako opet priblizavalo. Medjutim, nikada se nije ponovilo nista slicno. Mozda je to i zato sto sad vise vodim racuna o svom mentalnom zdravlju, jer prosto znam da nije neunistivo i da mu treba posvetiti bar onoliko paznje koliko i holesterolu i krvnom pritisku. Ne radim nista posebno, ali si vise ne dopustam zaletanje u poslu, za koje verujem da me onda odvelo u taj horror, ne ponovilo se. Kad uhvatim sebe da opet to radim ("samo jos ovo da zavrsim, i da pozovem onog, i da odgovorim na onaj mail....."), prekidam sve, izadjem da prosetam ili si poklonim 2-3 minuta mindfulness body scan-a. ne zanima me da saznam da li mi je to bas neophodno i sta bi se desilo da ne radim tako. Mozda nista, ali svakako ne skodi 🙂.

[melankolic]

Ako neko ima problem sa napadima panike u javnosti, neka pokusa da zamisli da su svi oko njega goli. Ja to radim s vremena na vreme iz zajebancije, kakav trip, jbt:lol_2: Ali moze biti malkice awkward ako radite u obdanistu  

 

Za napade panike, jedna od bitnih stvari jeste pravilno disanje. Ili, sto bi reko jedan youtube lik, breathing into your balls. Kad krene napad, zadrzavamo dah, vrat, ramena postanu ukoceni, stvara se napetost(jedan od razloga zasto ljudi cesto imaju glavobolje)prakticno ne disemo i citava energija iz tela bukvalno udara u glavu. Znate kako cesto kazu kako su se nekome odsekle noge, nije mogao da se pomeri? To je otprilike to. Dubokim disanjem, ta energija se balansira. Jer, naravno da fizicki nije moguce histerisati i paniciti ako disete pravilno i normalno. Sigurno i da ste svi nekada duboko udahnuli kada vam se jave neke lose misli. Bukvalno prekine tok misli. 

 

Jos jedna stvar koja moze biti korisna u borbi protiv svodnevnih nedaca jeste vodjenje dnevnika. Ja sam pokusao, naskrabao par recenica i odustao. Ali to moze biti prilicno katarzicno iskustvo, prakticno kao da si se izjadao nekome.

 

Da se nadovežem na ovo pisanje a onda se vratim na početak.

Naime, psihoedukacija ima centralno mesto u tretmanu ovo stanja. Tu spadaju već spomenute vežbe disanja, tehnike relaksacije, metode sprečavanja napada i pozitivno samovođenje. To između ostalog znači da osobe koje pate od paničnih napada (a što je samo vrhunac jednog opšteg stanja zvanog panična anksioznost) vremenom razvijaju tehnike u svakodnevnom funkcionisanju koje im omogućavaju da predvide / predosete situacije koje dovode do napada i izbegnu ih.

Osim kognitivne terapije, koristi se i medikoterapija antidepresivima ( selektivni inhibitori preuzimanja serotonina, imipramin i buspiron) međutim nije svim osobama potrebna ova terapija. Ona se koristi uglavnom kod osoba koji duže vreme pate od ovih simptoma i gde razgovor sa terapeutom nije dao efekta.

Kao što je rečeno, važno je i vođenje dnevnika kako bi bolje ovladali paničnim napadima.

Ovo psihičko stanje je, inače, u porastu u svetu. Moguća je pozitivna porodična anamneza, u vezi je sa traumama u detinjstvu i razvojnim poremećajima ali i sve većim izazovima odnosno velikim očekivanjima od osoba koje su posebno senzibilne.

Pre konačnog postavljanja dijagnoze potrebno je uraditi dodatne pretrage kako bi se isključila somatska oboljenja čija je jedna od manifestacija panična anksioznost. Kod kardiovaskularnih i pulmonalnih simptoma sprovodi se merenje krvnog pritiska, EKG, spirometrija, kao i biohemijske pretrage (nivoi Hb i TSH se preporučuju).

[Darth Bane]

14 hours ago, Honey Badger said:

 

 

Javni forum, iako anonimno nastupamo, nije mjesto za svaku pricu jer upravo kako je Lekoviti primijetio, nisu svi dobronamjerni, a niko ovdje nije kvalifikovan da dijeli savjete ove vrste. 

 

Moj prethodni post je samo bio prijateljsko upozorenje, moze se neko kasnije pokajati za stvari koje je iznio ovdje, poslije nema nazad. Kod psihologa/psihijatra se ide po kvalifikovane savjete i to je obicno 1:1 i strogo confidential.

 

Ali samo nastavite. 

 

 

Moze neko da pise u trecem licu ... recimo da kaze "on" ili "ona" ..."moj prijatelj"! 

Jer, ponekad "Bane" ne zna sta radi "Darth" i obrnuto .... u koliziji su. 

[Kronostime]

Samodisciplina je kljucna rec.

Za sebe mogu da kazem da sam prilicno impulsivan, sto mi je u mladjim danima donosilo ozbiljne probleme, ali s` vremenom sam naucio da to stavim pod kakvu takvu kontrolu.

Veoma je vazno znati kad sebi treba das oduska i ne dozvolis da sve ono sto skupljas u sebi dodje do kolicine kada je eksplozija neizbezna.

Emocije treba prazniti s vremena na vreme upravo zbog toga.

Edited May 4, 2019 by Kronostime

[e4_guy]

Znam nekoliko osoba koje su patile od težih oblika depresije, uz koju naravno idu i panični napadi i iracionalan strah za djecu, bliske osobe itd.

Jedno štene kovrdžavog bišona je za drugaricu napravilo čuda, potpuno se skinula sa terapije i već odavno ne ide kod psihoterapeuta, nema potrebe. 

[Kronostime]

Dobro, preusmeravanje paznje na neki drugi objekt moze da pomogne, ali sta kad taj objekt prestane da bude u fokusu? Isti problemi se vracaju, samo sa jos jacim intenzitetom. Bez suocavanja 1na1 sa svojim demonima, strahovima, predrasudama... nema nikakve vajde na duze staze.