Rat u Ukrajini

[Dragan]

Nagrađivani novinar prihvatio tajnu naknadu od Putinovog prijatelja

Hubert Seipel je medijska ličnost u Nemačkoj i Švajcarskoj – i verovatno prvi svetski slučaj da uticajni zapadni ekspert bude plaćen iz Rusije.

 

Ruskom ekspertu Hubertu Sejpelu je 2021. godine postavljeno odlučujuće pitanje posle 17 minuta u emisiji uživo na radiju "SWR Leute". Moderator pita da li je Seipel ikada dobio honorar od Rusije. Seipel, vidno ogorčen, pita: "Honorar iz Rusije?"

Moderator: "Novac."

Seipel: "Znači misliš direktno iz..."

Moderator: "Direktno ili indirektno..."

Seipel: "Da li je još uvek moguće?"

Moderator: "Znači, ne veruješ? Pa ne?"

Seipel: "Ne!"

Seipel je novinarski teškaš: reditelj dokumentarnog filma, Putinov biograf, dobitnik nagrade Nemačke televizije i Švajcarske medijske nagrade za finansijske novinare. Seipel, koji je do 2018. bio honorarni pisac za NDR, takođe je nekoliko puta objavljivao u Švajcarskoj. Sada, tajni dokumenti iz novog curenja podataka dokazuju da je Seipel na kraju uopšte plaćen iz Rusije – i verovatno nekoliko godina.

 

Spoiler

Seipel je zapadni novinar koji ima najbolju vezu sa ruskim predsednikom. Posle prvog intervjua sa Putinom 2009. godine, proveo je noć u svojoj rezidenciji i igrao bilijar sa njim do kasno u noć – ovako ga je Sejpel kasnije opisao u jednoj od svojih knjiga. Za svoj dokumentarni film "Ja, Putin – A Portret" iz 2012. godine, koji je emitovan na ARD-u, pratio ga je u potrazi za crvenim jelenima u Sibiru, šofer je kroz Moskvu u limuzini gledao kako pliva u zatvorenom bazenu. Kritike na račun Putina? Kao na stranu.

"Šta Putina tera da otkucava": Pojavljivanje u švajcarskim medijima

Seipelov uvid u Putinovu Rusiju takođe mu je doneo ekspertski status u Švajcarskoj. Tokom 2013. i 2014. godine, njegov ARD dokumentarac o Putinu prikazan je na RTS-u u Švajcarskoj koja govori francuski. Poslednji put se pojavio na švajcarskom radiju koji govori francuski u februaru 2022. godine – tri nedelje pre Putinovog rata agresije na Ukrajinu. U skoro desetominutnom prilogu, Sejpel je govorio o provokativnoj "geopolitici SAD i NATO-a", koju je Ukrajina "već delimično integrisala".

U intervjuima, posebno švajcarskim medijima koji govore francuski, on već godinama objašnjava šta čini "Putina krpeljom". Morali bismo da "poslušamo" ruskog predsednika. On je rekao da će dozvoliti novo protivljenje. "Nema ničega što bi ukazivalo da će je on sprečiti u tome" (Le Temps, 2016). Putin je "emotivan i brzouman". Kao i "nije nesimpatičan" ("Švajcarska u nedelju", 2015). Putin je "direktan, ima šarm. Nekad je ironično, nekad osetljivo" (L'Hebdo, 2015).

Ove reči se sada pojavljuju u drugačijem svetlu. Hubert Seipel je verovatno prvi slučaj na svetu u kojem se može dokazati kako uticajni zapadni novinar dobija novac od Rusije.

 

U novom curenju podataka pod nazivom Kiparski poverljivi, pojavio se prethodno tajni ugovor Seipel-a. To je "Delo sponzorstva". Obezbeđena su sredstva za "razvoj projekta knjige o Rusiji". Cilj je da se "učini pristupačnim većoj publici". Seipel će za to dobiti 600.000 evra.

Nemac je potpisao u martu 2018. Knjiga je konačno objavljena 2021. godine pod naslovom: "Putinova moć. Zašto je Evropi potrebna Rusija". Izdavač je poznati izdavač hofman und Kampe sa sedištem u Hamburgu. Za to autor obično dobija pristojnu naknadu. Međutim, ni čitaoci ni izdavač ne saznaju za sponzorski ugovor koji stoji iza toga. Kada su ih pitali, Hofman i Kampe su rekli da do sada nisu imali "nikakva saznanja" o dodatnim "sponzorskim ugovorima".

Ali ko toliko novca isplaćuje nemačkom ekspertu za Rusiju?

Dokumenti iz curenja podataka pokazuju da se "sponzor" krije iza kompanije za proizvodnju školjki "De Vere Worldwide Corporation", koja je smeštena na Britanskim Devičanskim ostrvima na Karibima. Vlasnik ove kompanije u poreskom raju je, na papiru, visoko rangirani menadžer u "Severstal" zabrinutosti, a pripada ruskom oligarhu Alekseju Mordaševu.

Mordašev, 21-godišnji milijarder prema Forbsu, sankcionisan je od strane Švajcarske od početka 2022. godine. To je zato što, prema državnom Sekretarijatu za ekonomske poslove, ima "bliske veze sa ruskom vladom". Mordašov je takođe bio partner u Banci Rosija, koju je vlada SAD u svom saopštenju o sankcijama opisala kao ličnu banku Putina i šefa njegove države.

Aleksej Mordašov nije komentarisao Huberta Seipela kada su ga pitali. Kao ni ruski predsednik Vladimir Putin. 

 

Dva naloga za plaćanje, jedna rukom napisana beleška

Postoje dokazi u podacima da je novac za Sejpel očigledno došao od samog Mordašova, ne samo iz njegove kompanije. Prema izveštaju, 205.000 evra otišlo je De Veru iz mordašovljeve kompanije u jednom danu 2018. Samo nekoliko dana kasnije naložila je svojoj banci da prebaci 200.000 evra u Seipel. U 2019. godini, prema ovim dokumentima, desila se ista stvar: 405.000 evra otišlo je De Veri iz druge mordašove kompanije, od čega je 400.000 evra otišlo Sejpelu. Ova druga uplata karipskoj ofšor kompaniji čak je stigla od kompanije Mordašov sa računom u Švajcarskoj.

Seipel je već neko vreme na ruskom platnom spisku: Na drugom dokumentu postoji rukom napisana napomena da je ranije postojao "sličan" sporazum, "slično delo", sa Hubertom Seipelom, 2013. godine. U tom smislu, neko je rukom precizirao čemu je ovaj stariji sporazum bio namenjen: "Putinova biografija". Ostaje nejasno koliko je novca već teklo u to vreme. Seipel je od tada priznao NDR-u da je novac dobio od Alekseja Mordašova kroz dva "sponzorska ugovora" 2013. i 2018. godine.

Naime, Seipel je 2015. godine objavio biografiju Putina, koja je plasirana kao bestseler, od strane istog izdavača, Hofmana i Kampa. Francuski prevod knjige je čak objavljen u Švajcarskoj 2016. godine – od strane ženevskog izdavača Éditions des Syrtes.

Ubrzo nakon toga, odlomci iz knjige pojavili su se na dvosedmičnu rasprostranjenost u onome što je tada bio "Šveiz am Zontag". Nemac zna "Putina bolje od bilo kog drugog novinara", oglasio se list. Knjiga je takođe detaljno predstavljena na švajcarskoj televiziji koja govori francuski. Pominje se i u "Bilanu", koji pripada izdavačkoj kući Tamedia, koja takođe objavljuje ovaj list.

I biografija iz 2015. i njegova knjiga "Putinova moć" za 2021. godinu saosećaju sa Rusijom, istakli su kritičari. Na stotinama strana, na jednoj se čita mnogo saosećanja za Rusiju i oštre kritike NATO-a i SAD.

Imajući u obzir tajno sponzorstvo oligarha koje se sada pojavilo, postavlja se pitanje koliko su na presudu i nezavisnost novinara uticali.

 

Konkretno, kakvu je ulogu imao novac u širenju pro-Putinovog narativa?

Na papiru, Seipel je očigledno bio slobodan. U svakom slučaju, u sadašnjem ugovoru piše: "Autor nema nikakve obaveze prema sponzoru u vezi sa projektom. Ni u pogledu sadržaja ni sastava knjige, niti u bilo kom drugom pogledu, niti u njenom završetku."

To je upravo ono na čemu Hubert Seipel insistira u pisanoj izjavi o ovom istraživanju. On ne poriče ugovor i ubrizgavanje novca od Mordašova. Međutim, citirani pasus pokazao je "jasno definisane granice vršenja uticaja".

Iako mu je izdavač već platio knjige, on je očigledno dodatnih 600.000 evra video kao opravdane: radio je na knjigama dobrih osam godina, piše on. "To je vremenski period koji izdavači ne moraju dosledno da izračunavaju." Štaviše, plaćen je samo za knjige. On "ni u jednom trenutku nije dobio novac za filmove ili televizijske intervjue od trećih lica".

 

Pojavljuju se pitanja

A zašto su stotine hiljada evra protekle kroz skrivenu ljušturu oligarha bliskog Putinu? Mordašov je "preduzetnik" koji je "javno izneo svoju kritičnu distancu od rata", objašnjava Seipel. On je "neko od koga i preko koga možete mnogo da naučite".

I zašto nije obelodanio svoj sponzorski ugovor u svojim knjigama? Zašto je, kao odgovor na direktno pitanje na radiju, to prikrio, a kamoli demantovao, ako je bilo neproblematično? Seipel ne odgovara na ova pitanja.

NDR, za koji je Seipel radio više od deset godina, nije znao ništa o tajnoj naknadi. Reagujući na istragu, on je napisao da je Hubert Seipel trebalo da ga obavesti "o mogućem sukobu interesa". "Ako bi isplata uticaja na autora bila prihvaćena, NDR ne bi sprovodila takve produkcije, jer bi NDR videla sebe i svoju publiku prevarenu."

eipel je 2015. održao predavanje na Švajcarskom medijskom forumu u Lucernu o ulozi novinara. Naslov njegovog predavanja: "Dobri, zli i mi novinari". On je govorio o državnom udaru koji je uspeo da izvede nekoliko meseci ranije i koji je izazvao žestoke kritike: Seipel je intervjuisao Vladimira Putina na ARD-u u nedelju uveče u udarnom terminu. Odmah nakon ruske aneksije Krima u kršenju međunarodnog prava, šef Kremlja je trideset minuta mogao da iznese svoje viđenje stvari, a da pri tom ne mora da strahuje od kritičnih pitanja od Sejpela. Emisija je imala skoro šest miliona gledalaca, rekao je Seipel na forumu.

On je u svom predavanju objasnio da su novinari "sujetni" i "napolju zbog povratnih informacija". On ih je kritikovao da imaju "sklonost ka misionarstvu" i da "nisu baš tako nezavisni" kao što bi rekli – ali je mislio na broj klikova. Nakon njegovog izlaganja, novinarka SRF Suzana Vil pitala ga je na bini o njegovom pitomom Putinovom intervjuu.

Vile: "Da li žalite što niste tražili dokaze posle Putinovih izjava o fašističkoj infiltraciji Ukrajine?"

Seipel: "Ne. Pokajanje je besmislica."

Vile: "Zar nije trebalo da ukažete Putinu na očiglednu propagandu pred publikom?"

Seipel: "Da li moram? Ljudi su relativno dobri u razlikovanju PR-a i propagande."

 

 

 

 

[Beonegro]

1 hour ago, Ryu said:

Richard Haas je direktor vodećeg think tanka u Njujorku.

Sve i da je George Washington, Abraham Lincold i Franklin D. Roosevelt u jednoj osobi, dok god Ukrajinci svojim životima i svojom krvlju glasaju za to da pregovora nema dok ne oslobode svoju zemlju legitimni stavovi su 1) da im se pomaže ili 2) da ti koji neće da pomažu ne priprđuju nadobudno sa bezbjedne distance.

 

[Ryu]

Niko ne spori legitimne ratne (mirovne) ciljeve Ukrajine. Svaki međunarodni akter ima pravo na svoje spoljnopolitičko i bezbedonosno opredeljenje. Ali, mora da bude spreman na posledice svog delovanja, jer u sistemu anarhije niko neće pomoći ukoliko nema interesa. Ukrajina nije deo zapadne bezbedonosne arhitekture još uvek formalno, iako pojedini stratezi smatraju da jeste de facto. Da bi postala punopravni član, moraće da bude spremna da žrtvuje puno toga. Ukrajina nije pristala da bude nova Belorusija i to je sasvim legitimno i svaka čast stanovnicima Ukrajine koji se bore za svoju slobodu i svoj opstanak. To je makar deo i srpske istorije, borba za egzistenciju i preživljavanje. Srbija bi među prvima trebalo da razume položaj Ukrajine. Međutim, Srbija je platila visoku cenu u ljudskim životima, materijalnom razaranju i gubitku suvereniteta na svojoj teritoriji za suprotstavljanje velikoj sili u svom neposrednom susedstvu.

Nisi izabrao prave predsedničke ličnosti iz američke istorije u pogledu strateškog promišljanja, da si spomenuo Theodora Roosevelta ili Jimmya Cartera, hajde i Wilsona, zašto da ne, pa i da te uzmem za ozbiljno™, kao što ti meni reče onomad. Spoljna politika Franklina Delana Roosevelt-a, pa i mnogih drugih kasnijih predsedničkih administracija sve do dan danas, je direktan i neposredan proizvod nezavisnog istraživačkog instituta čiji predsednik je danas Richard Haas. Da nije bilo ovog think tanka ne bi postojao svetski poredak uspostavljen nakon Drugog sv. rata, niti bi mnogi američki politički donosioci odluka uspeli da steknu vrhunske diplomatske i spoljnopolitičke veštine. Ono što ovaj think tank pošalje u javnost, predstavlja najavu određenih odluka američke administracije.

Imamo primer da SAD nisu postale deo Društva naroda upravo iz razloga jer bi morale da svojom vojnom i političkom moći održavaju kolektivnu bezbednost daleko od Zapadne hemisfere. Da li je ulazak Ukrajine u NATO raison d'etat interes SAD, s obzirom da Rusija posmatra Ukrajinu kao deo svoje interesne sfere i crvene granice za čiju povredu je spremna da pokrene rat, kao što se na žalost dešava. Da li bi SAD bile spremne da ratuju direktno sa Rusijom ključno je pitanje koje se nalazi iza horizonta događaja.

[Rex]

9 hours ago, Ryu said:

Čovek je ikona nauke o međunarodnim odnosima zato što je arhitekta posebnog pravca u nauci...

 

 

Pretpostavljam da nije za temu i možda je za split, jer se ne držim poente, nego metodologije. Poenta je da on nije naučnik i "društvene nauke" se ne mogu smatrati naukama jer se ne mogu kontrolisati, falsifikovati, ponoviti ili izmeriti. To je prosto mišljenje sa kojim su se složili neki drugi ljudi ("komisija"). To je sve samo ne nauka. O ostatku posta ne bih sad...

 

(edit: ne kapiram se još sa softverom foruma...)

Edited November 19, 2023 by Rex

[DameTime]

5 hours ago, Rex said:

"društvene nauke" se ne mogu smatrati naukama jer se ne mogu kontrolisati, falsifikovati, ponoviti ili izmeriti.

 

Ovo je bilo "tačno" otprilike u 19. veku.

[Selina]

19 hours ago, Dragan said:

Nagrađivani novinar prihvatio tajnu naknadu od Putinovog prijatelja

Hubert Seipel je medijska ličnost u Nemačkoj i Švajcarskoj – i verovatno prvi svetski slučaj da uticajni zapadni ekspert bude plaćen iz Rusije.

 

Ruskom ekspertu Hubertu Sejpelu je 2021. godine postavljeno odlučujuće pitanje posle 17 minuta u emisiji uživo na radiju "SWR Leute". Moderator pita da li je Seipel ikada dobio honorar od Rusije. Seipel, vidno ogorčen, pita: "Honorar iz Rusije?"

Moderator: "Novac."

Seipel: "Znači misliš direktno iz..."

Moderator: "Direktno ili indirektno..."

Seipel: "Da li je još uvek moguće?"

Moderator: "Znači, ne veruješ? Pa ne?"

Seipel: "Ne!"

Seipel je novinarski teškaš: reditelj dokumentarnog filma, Putinov biograf, dobitnik nagrade Nemačke televizije i Švajcarske medijske nagrade za finansijske novinare. Seipel, koji je do 2018. bio honorarni pisac za NDR, takođe je nekoliko puta objavljivao u Švajcarskoj. Sada, tajni dokumenti iz novog curenja podataka dokazuju da je Seipel na kraju uopšte plaćen iz Rusije – i verovatno nekoliko godina.

 

  Reveal hidden contents

Seipel je zapadni novinar koji ima najbolju vezu sa ruskim predsednikom. Posle prvog intervjua sa Putinom 2009. godine, proveo je noć u svojoj rezidenciji i igrao bilijar sa njim do kasno u noć – ovako ga je Sejpel kasnije opisao u jednoj od svojih knjiga. Za svoj dokumentarni film "Ja, Putin – A Portret" iz 2012. godine, koji je emitovan na ARD-u, pratio ga je u potrazi za crvenim jelenima u Sibiru, šofer je kroz Moskvu u limuzini gledao kako pliva u zatvorenom bazenu. Kritike na račun Putina? Kao na stranu.

"Šta Putina tera da otkucava": Pojavljivanje u švajcarskim medijima

Seipelov uvid u Putinovu Rusiju takođe mu je doneo ekspertski status u Švajcarskoj. Tokom 2013. i 2014. godine, njegov ARD dokumentarac o Putinu prikazan je na RTS-u u Švajcarskoj koja govori francuski. Poslednji put se pojavio na švajcarskom radiju koji govori francuski u februaru 2022. godine – tri nedelje pre Putinovog rata agresije na Ukrajinu. U skoro desetominutnom prilogu, Sejpel je govorio o provokativnoj "geopolitici SAD i NATO-a", koju je Ukrajina "već delimično integrisala".

U intervjuima, posebno švajcarskim medijima koji govore francuski, on već godinama objašnjava šta čini "Putina krpeljom". Morali bismo da "poslušamo" ruskog predsednika. On je rekao da će dozvoliti novo protivljenje. "Nema ničega što bi ukazivalo da će je on sprečiti u tome" (Le Temps, 2016). Putin je "emotivan i brzouman". Kao i "nije nesimpatičan" ("Švajcarska u nedelju", 2015). Putin je "direktan, ima šarm. Nekad je ironično, nekad osetljivo" (L'Hebdo, 2015).

Ove reči se sada pojavljuju u drugačijem svetlu. Hubert Seipel je verovatno prvi slučaj na svetu u kojem se može dokazati kako uticajni zapadni novinar dobija novac od Rusije.

 

U novom curenju podataka pod nazivom Kiparski poverljivi, pojavio se prethodno tajni ugovor Seipel-a. To je "Delo sponzorstva". Obezbeđena su sredstva za "razvoj projekta knjige o Rusiji". Cilj je da se "učini pristupačnim većoj publici". Seipel će za to dobiti 600.000 evra.

Nemac je potpisao u martu 2018. Knjiga je konačno objavljena 2021. godine pod naslovom: "Putinova moć. Zašto je Evropi potrebna Rusija". Izdavač je poznati izdavač hofman und Kampe sa sedištem u Hamburgu. Za to autor obično dobija pristojnu naknadu. Međutim, ni čitaoci ni izdavač ne saznaju za sponzorski ugovor koji stoji iza toga. Kada su ih pitali, Hofman i Kampe su rekli da do sada nisu imali "nikakva saznanja" o dodatnim "sponzorskim ugovorima".

Ali ko toliko novca isplaćuje nemačkom ekspertu za Rusiju?

Dokumenti iz curenja podataka pokazuju da se "sponzor" krije iza kompanije za proizvodnju školjki "De Vere Worldwide Corporation", koja je smeštena na Britanskim Devičanskim ostrvima na Karibima. Vlasnik ove kompanije u poreskom raju je, na papiru, visoko rangirani menadžer u "Severstal" zabrinutosti, a pripada ruskom oligarhu Alekseju Mordaševu.

Mordašev, 21-godišnji milijarder prema Forbsu, sankcionisan je od strane Švajcarske od početka 2022. godine. To je zato što, prema državnom Sekretarijatu za ekonomske poslove, ima "bliske veze sa ruskom vladom". Mordašov je takođe bio partner u Banci Rosija, koju je vlada SAD u svom saopštenju o sankcijama opisala kao ličnu banku Putina i šefa njegove države.

Aleksej Mordašov nije komentarisao Huberta Seipela kada su ga pitali. Kao ni ruski predsednik Vladimir Putin. 

 

Dva naloga za plaćanje, jedna rukom napisana beleška

Postoje dokazi u podacima da je novac za Sejpel očigledno došao od samog Mordašova, ne samo iz njegove kompanije. Prema izveštaju, 205.000 evra otišlo je De Veru iz mordašovljeve kompanije u jednom danu 2018. Samo nekoliko dana kasnije naložila je svojoj banci da prebaci 200.000 evra u Seipel. U 2019. godini, prema ovim dokumentima, desila se ista stvar: 405.000 evra otišlo je De Veri iz druge mordašove kompanije, od čega je 400.000 evra otišlo Sejpelu. Ova druga uplata karipskoj ofšor kompaniji čak je stigla od kompanije Mordašov sa računom u Švajcarskoj.

Seipel je već neko vreme na ruskom platnom spisku: Na drugom dokumentu postoji rukom napisana napomena da je ranije postojao "sličan" sporazum, "slično delo", sa Hubertom Seipelom, 2013. godine. U tom smislu, neko je rukom precizirao čemu je ovaj stariji sporazum bio namenjen: "Putinova biografija". Ostaje nejasno koliko je novca već teklo u to vreme. Seipel je od tada priznao NDR-u da je novac dobio od Alekseja Mordašova kroz dva "sponzorska ugovora" 2013. i 2018. godine.

Naime, Seipel je 2015. godine objavio biografiju Putina, koja je plasirana kao bestseler, od strane istog izdavača, Hofmana i Kampa. Francuski prevod knjige je čak objavljen u Švajcarskoj 2016. godine – od strane ženevskog izdavača Éditions des Syrtes.

Ubrzo nakon toga, odlomci iz knjige pojavili su se na dvosedmičnu rasprostranjenost u onome što je tada bio "Šveiz am Zontag". Nemac zna "Putina bolje od bilo kog drugog novinara", oglasio se list. Knjiga je takođe detaljno predstavljena na švajcarskoj televiziji koja govori francuski. Pominje se i u "Bilanu", koji pripada izdavačkoj kući Tamedia, koja takođe objavljuje ovaj list.

I biografija iz 2015. i njegova knjiga "Putinova moć" za 2021. godinu saosećaju sa Rusijom, istakli su kritičari. Na stotinama strana, na jednoj se čita mnogo saosećanja za Rusiju i oštre kritike NATO-a i SAD.

Imajući u obzir tajno sponzorstvo oligarha koje se sada pojavilo, postavlja se pitanje koliko su na presudu i nezavisnost novinara uticali.

 

Konkretno, kakvu je ulogu imao novac u širenju pro-Putinovog narativa?

Na papiru, Seipel je očigledno bio slobodan. U svakom slučaju, u sadašnjem ugovoru piše: "Autor nema nikakve obaveze prema sponzoru u vezi sa projektom. Ni u pogledu sadržaja ni sastava knjige, niti u bilo kom drugom pogledu, niti u njenom završetku."

To je upravo ono na čemu Hubert Seipel insistira u pisanoj izjavi o ovom istraživanju. On ne poriče ugovor i ubrizgavanje novca od Mordašova. Međutim, citirani pasus pokazao je "jasno definisane granice vršenja uticaja".

Iako mu je izdavač već platio knjige, on je očigledno dodatnih 600.000 evra video kao opravdane: radio je na knjigama dobrih osam godina, piše on. "To je vremenski period koji izdavači ne moraju dosledno da izračunavaju." Štaviše, plaćen je samo za knjige. On "ni u jednom trenutku nije dobio novac za filmove ili televizijske intervjue od trećih lica".

 

Pojavljuju se pitanja

A zašto su stotine hiljada evra protekle kroz skrivenu ljušturu oligarha bliskog Putinu? Mordašov je "preduzetnik" koji je "javno izneo svoju kritičnu distancu od rata", objašnjava Seipel. On je "neko od koga i preko koga možete mnogo da naučite".

I zašto nije obelodanio svoj sponzorski ugovor u svojim knjigama? Zašto je, kao odgovor na direktno pitanje na radiju, to prikrio, a kamoli demantovao, ako je bilo neproblematično? Seipel ne odgovara na ova pitanja.

NDR, za koji je Seipel radio više od deset godina, nije znao ništa o tajnoj naknadi. Reagujući na istragu, on je napisao da je Hubert Seipel trebalo da ga obavesti "o mogućem sukobu interesa". "Ako bi isplata uticaja na autora bila prihvaćena, NDR ne bi sprovodila takve produkcije, jer bi NDR videla sebe i svoju publiku prevarenu."

eipel je 2015. održao predavanje na Švajcarskom medijskom forumu u Lucernu o ulozi novinara. Naslov njegovog predavanja: "Dobri, zli i mi novinari". On je govorio o državnom udaru koji je uspeo da izvede nekoliko meseci ranije i koji je izazvao žestoke kritike: Seipel je intervjuisao Vladimira Putina na ARD-u u nedelju uveče u udarnom terminu. Odmah nakon ruske aneksije Krima u kršenju međunarodnog prava, šef Kremlja je trideset minuta mogao da iznese svoje viđenje stvari, a da pri tom ne mora da strahuje od kritičnih pitanja od Sejpela. Emisija je imala skoro šest miliona gledalaca, rekao je Seipel na forumu.

On je u svom predavanju objasnio da su novinari "sujetni" i "napolju zbog povratnih informacija". On ih je kritikovao da imaju "sklonost ka misionarstvu" i da "nisu baš tako nezavisni" kao što bi rekli – ali je mislio na broj klikova. Nakon njegovog izlaganja, novinarka SRF Suzana Vil pitala ga je na bini o njegovom pitomom Putinovom intervjuu.

Vile: "Da li žalite što niste tražili dokaze posle Putinovih izjava o fašističkoj infiltraciji Ukrajine?"

Seipel: "Ne. Pokajanje je besmislica."

Vile: "Zar nije trebalo da ukažete Putinu na očiglednu propagandu pred publikom?"

Seipel: "Da li moram? Ljudi su relativno dobri u razlikovanju PR-a i propagande."

 

 

 

 

Da nema takvih novinara mi ne bismo imali pojma sta se dogadja u Rusiji, ili Burmi, Indiji ili Pakistanu.

Nemacki novinari su se proslavili svojim vezama po Rusiji i pre Putina jer su zahvaljujuci svojim poznavanjem ruske istorije,

jezika, kulture, ali i sistema, uspevali da prave najdivnije reportaze iz nekada SSSR-a, danas Rusije.

Oni su legende savrsenog novinarstva jer ja licno ne zelim da slusam portparola recimo Stoltenberga i sta on

meni ima da prica o Rusiji, a narocito ako su tema neki narodi iz recimo Sibira, ili ako je Dagestan i Kavkaz an zeneral

po sredi. Ovaj covek je pisao Putinovu biografiju, Putin ga nije za to finansirao, kiparska prica se zasniva na ugovoru

za koji je dobio honorar koji je uredno prijavio finasijskim sluzbama i platio porez.

On je slobodan strelac, nije zaposlen na televiziji, kupuju razni mediji od njega reportaze.

[Beonegro]

14 hours ago, Ryu said:

Niko ne spori legitimne ratne (mirovne) ciljeve Ukrajine. Svaki međunarodni akter ima pravo na svoje spoljnopolitičko i bezbedonosno opredeljenje. Ali

Ovo ali je upravo sporenje legitimnog cilja Ukrajine.

Još jedna stvar, Haassova smatranja odvratno podsjećaju na savjete Ukrajincima na početku rata da se potčine Rusima jer je sve bolje od gubitka života.

[MeanMachine]

39 minutes ago, Beonegro said:

Ovo ali je upravo sporenje legitimnog cilja Ukrajine.

Još jedna stvar, Haassova smatranja odvratno podsjećaju na savjete Ukrajincima na početku rata da se potčine Rusima jer je sve bolje od gubitka života.

 

Ti izgleda nisi procitao tekst.

 

Haas  razmatra sta je za Ukrajinu najbolje u slucaju najgoreg scenarija (gubitak ili znatno manja pomoc Amerike) takodje uzima u obzir da su mnogo iskrvarili u ovoj ofanzivi i izgubili dosta tehnike iako su imali odlicnu pomoc od strane Amerike, a efekti na frontu su nikakvi. 

 

Krajem 2024 bi vrlo lako Trump mogao biti opet presednik, a onda je pomoc vrlo neizvesna. Pa smatra da umesto da srljaju u neke nove ofanzive, opremu koju dobijaju treba da ide za defanzivu i rezervu, ovim se on ni ne obraca Ukrajincima vec zapadnom svetu setimo se kako se samo hypovala ukrajinska ofanziva cak i kad je bilo jasno da nema efekta a neki zvanicnici su uspevali da iznerviraju Zaluznog pa je nekom Ameru rekao da ovo nije policijsko antiteroristicka akcija (aludirajuci na dobar deo rata u Iraku i ceo rat u Afganistanu) vec Kursk. Dakle ne treba pritiskati Ukrajince da idu u neku novu ofanzivu u fazonu stigle su vam F-16 i Abramsi sta sad cekate.

 

Takodje Hass pominje i primirije koje bi omogucilo Ukrajini jos bolju defanzivu ali smatra da je isto malo verovatno jer Putin nece hteti.

 

Ovo je znatno drugacije od predloga da se eto predaju Rusima sa pocetka rata koji ti pominjes.

 

Edited November 19, 2023 by MeanMachine

[Beonegro]

30 minutes ago, MeanMachine said:

Haas  razmatra sta je za Ukrajinu najbolje u slucaju najgoreg scenarija (gubitak ili znatno manja pomoc Amerike) takodje uzima u obzir da su mnogo iskrvarili u ovoj ofanzivi i izgubili dosta tehnike iako su imali odlicnu pomoc od strane Amerike, a efekti na frontu su nikakvi. 

 

Krajem 2024 bi vrlo lako Trump mogao biti opet presednik, a onda je pomoc vrlo neizvesna.

Haass ne razmatra, on je jedan od navijača za manju pomoć Ukrajini.

[deez nuts.]

Ovo ali je upravo sporenje legitimnog cilja Ukrajine.
Još jedna stvar, Haassova smatranja odvratno podsjećaju na savjete Ukrajincima na početku rata da se potčine Rusima jer je sve bolje od gubitka života.

Tu pricu sad gura najveci um danasnjice, Mask.

[attolini]

On 11/18/2023 at 7:33 PM, Ryu said:

 Tu se može naći i njegov rad o Ukrajini još iz 1993. godine gde tvrdi da je jedini način da Ukrajina ''preživi u međunarodnom sistemu'' njeno nuklearno naoružavanje (politika velikih sila u oblasti nuklearnog naoružanja je inače druga oblast njegovog naučnog rada). 

 

 

. 

 

Mislim da se on ovde dosta oslanja na esej Barry R Posena profesora politickih nauka na MIT iz iste te 1993.

 

The security dilemma and ethnic conflict.

 

On tvrdi da ce otkaz  od nuklearnog naoruzanja dovesti do porasta nacionalizma u Ukrajini, ipak ovo je samo jedna od teza iz eseja koji je jos tad ukazivao na moguce greske koje bi svi igraci u ovom konfliltu mogli da urade i dovedu do rata izmedju Rusije i Ukrajine.. 

Esej je zanimljiv posebno zbog toga sto o mogucem konfliktu on pise kroz prizmu etnickih konflikata na teritoriji SFRJ. 

 

Edit.. Ili se Posen naslonio na Mishmasha)).. Nisam lovio datume, u svakom slucaju verujem da ti moze biti inyeresantno, naravno, ako nisi vec citao. 

 

. 

Edited November 19, 2023 by attolini

[Ryu]

Izgleda da je te 1993. godine mišljenje™ nekih™ ljudi™ (komisija) bilo pozitivno ne samo prema ovom Dž. Miršajmeru, (koji je sve, samo nije naučnik 😞 ), nego i prema tamo nekom B. Pozenu, ''naučniku'' koji se bavi neorealizmom, gle čuda, isto kao i Džon Miršajmer. Opasna je ta komisija. Američka svetska zavera iz senke.

[Klotzen]

To jeste tačno, najveća greška Ukrajinaca jeste što su  se odrekli nuklearnog oružja, time su se namestili putinu da pokuša da ih zbriše. To je još jedan od razloga zašto zapad, a pre svega SAD i UK, moraju da pomažu UKR jer su po tom ugovoru oni garanti UKR nezavisnoti. Doduše tu je i Rusija no samo naivci su mogli poveravati da će oni ispoštovati taj ugovor. Kod njih kada se promeni vladar sve prethodno potpisano više ne važi.

[djura.net]

bbc

 

Russia has launched several waves of drone attacks on Kyiv for the second night in a row, the city's military administration said.

Serhiy Popko, head of the administration, said Ukraine's air defence systems hit around 10 drones in Kyiv and its outskirts.

On Saturday, Ukrainian president Volodymyr Zelensky praised his air force for shooting down the UAVs - the highest number reported to have been launched by Russia in more than six weeks.

In his nightly address, Mr Zelensky said: "Your accuracy, guys, is literally life for Ukraine" - but he warned that as winter approaches Russia would try to make its attacks more powerful.

He said Russia could be stockpiling missiles for a winter assault on Ukraine's energy infrastructure.

Friday night's drone strikes caused power cuts in more than 400 towns and villages across Ukraine and also damaged an oil depot in Odesa in the south - leaving more than 1,500 residents without power.

Ukraine said nearly 21,000 people in the Donetsk region have no electricity, and 63 settlements are cut off in the Zaporizhzhia region.

[MeanMachine]

Neko testiranje upotrebe dron tandema, veci dron nosi fpv dronic. Znatno veci radijus dejstva. Inace naslov nije tacan radi se o nekom ruskom eksperimentisanju ima duzi video na telegramu a ovde je istecen deo i predsavljen ko novi nacin napada ukrajinskih dronova iza linija fronta:

Ocekuje se da ce obe strane ovako nesto koristiti. Definitivno rat dronova.

[ras kass]

https://x.com/bayraktar_1love/status/1726982680649289944?s=20

 

Ukrajinci poslali himars na koncert koji je ruskoj vojsci organizovan u Donbasu. Medju stradalima i pevacica.

[Dragan]

 

 

[40Wins]

Uuu 4 Irisa. Spremaju se za zimsku sezonu kad ce ovi opet da gadjaju infrastrukturu.

[Beonegro]

Amerikanci su otkupili 60 Geparda od Jordana i isporučiće ih Ukrajini. Očito da ne postoji veći bang per buck od Geparda kad je u pitanju zaštita od dronova samoubica.

[Ryu]

On 11/19/2023 at 11:54 PM, Klotzen said:

To jeste tačno, najveća greška Ukrajinaca jeste što su  se odrekli nuklearnog oružja, time su se namestili putinu da pokuša da ih zbriše. To je još jedan od razloga zašto zapad, a pre svega SAD i UK, moraju da pomažu UKR jer su po tom ugovoru oni garanti UKR nezavisnoti. Doduše tu je i Rusija no samo naivci su mogli poveravati da će oni ispoštovati taj ugovor. Kod njih kada se promeni vladar sve prethodno potpisano više ne važi.

Upravo je administracija Bila Klintona naterala Ukrajinu da se odrekne nuklearnog naoružanja. To onda može biti samo greška Ukrajine što je sledila američke upute. Mearsheimer tvrdi u tom trenutku 1993. godine, citiram, ''Bill Clinton is wrong'' u smatranjima da je za bezbedonosnu arhitekturu najbolja opcija da samo Rusija poseduje nuklearno (taktičko i strateško) oružje. Otuda i sledi njegov narativ da je Zapad kriv sto ce doci do rata. NATO sirenje na istok svakako nije posmatrano sa odobravanjem u Rusiji, ali je Ukrajina crvena linija, kao sto je Kuba bila Americi.

@attolini sad sam proverio, Security dillema je objavljena na prolece a Mearsheimer leta te godine. Nema medjusobnih citata : )

[Klotzen]

Zato sam i napisao da su zbog toga SAD i UK dužni da pomažu Ukrajinu dok god rat traje jer su deo tog sporazuma. Kada bi prestali to da rade svi bi se pozvali na taj ugovor i rekli "evo kako ove dve države ispunjavaju svoje obaveze". Zato je napuštanje Ukrajine i prepuštanje iste na milost i nemilost putinu najgori mogući scenario za te dve zemlje a indirektno za ceo zapad.

[ras kass]

https://x.com/bayraktar_1love/status/1723036184966832590?s=20

 

Propustio sam da su ukrajinski morski dronovi pogodili dva ruska broda na Krimu pre desetak dana. 

 

[Dragan]

https://t.me/United24media/15630

Bugarski parlament zvanično je odobrio prebacivanje 100 ostarelih oklopnih transportera Nove BG u Ukrajinu.
Ovo predstavlja značajan trenutak, s kao prva instanca gde zemlja direktno obezbeđuje oklopna vozila Kijevu, zaobilazeći posredničke nacije.
Jedinice BTR-60 datiraju iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Iako pripadaju bugarskom ministarstvu unutrašnjih poslova, ta vozila nikada nisu stavljena na korišćenje. Oni će sada biti predati ukrajinskoj vojsci zajedno sa povezanim naoružanjem i rezervnim delovima.
Od avgusta ove godine vlada zemlje razmatra sudbinu tih APC- a.

 

 

 

Edited November 22, 2023 by Dragan

[Darko]

3 hours ago, Dragan said:

https://t.me/United24media/15630

Bugarski parlament zvanično je odobrio prebacivanje 100 ostarelih oklopnih transportera Nove BG u Ukrajinu.
Ovo predstavlja značajan trenutak, s kao prva instanca gde zemlja direktno obezbeđuje oklopna vozila Kijevu, zaobilazeći posredničke nacije.
Jedinice BTR-60 datiraju iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Iako pripadaju bugarskom ministarstvu unutrašnjih poslova, ta vozila nikada nisu stavljena na korišćenje. Oni će sada biti predati ukrajinskoj vojsci zajedno sa povezanim naoružanjem i rezervnim delovima.
Od avgusta ove godine vlada zemlje razmatra sudbinu tih APC- a.

 

 

 

Nekako je lepo kada Bugari zabiju nož u ledja Rusiji 

[Dragan]

5 hours ago, Darko said:

Nekako je lepo kada Bugari zabiju nož u ledja Rusiji 

Vidi tek ovo.

 

Armenia may transfer 200 Tochka-U ballistic missiles to Ukraine

 

Angry Armenia To Arm Ukraine With Tochka-U Ballistic Missile System As Ties With Russia Decay

 

Edited November 23, 2023 by Dragan