Država - neophodnost društva ili mafijaško udruženje?

[bohumilo]

1 hour ago, Div said:

Da li bih ja rađe razmišljao o svakom detalju ličnog i društvenog života, tražio rešenja, zaključivao niz ugovora, angažovao niz savetnika, asistenata, 

Ne bi, niti bi morao, iz istog razloga iz kojeg, recimo, ne moraš da deveraš oko toga koji menjač paše uz koji motor, kakve osovine odgovaraju kojoj visini i težištu automobila, kako ti se tip matične ploča slaže sa grafičkom karticom i slično - baš zato što ljudi koji proizvode automobile i kompjutere razumeju da prosečan kupac ne želi da se drnda sa tim stvarima (ima ljudi koji to vole i stalno nešto rekonfigurišu i "personalizuju" ("petljaju" - kako bi neko rekao) oko automobila ili kompjutera, ali većina nije takva), nego želi da plati više ali da dobije kompletan paket i samo da pritisne dugme i vozi. Slično što se tiče ovoga, ti bi (ukoliko nećeš da "petljaš") kupio paket od policije (ili možda od osiguravajuće kuće ili tako čega), a ONI bi konfigurisali i sklopili ugovore sa drugim policijama i sudovima (npr. koji sud je nadležan ako se nađeš u konfliktu sa klijentom druge policije) i osiguravajućim kućama i vatrogasnim udruženjima i slično - i ti bi mogao njima da prepustiš te odluke uz puno poverenje da će ih oni doneti u tvom najboljem interesu, uz isto poverenje sa kojim prepuštaš ljudima iz Honde da odluče o svim detaljima tvog automobila (zapravo ja beskonačno više vere imam u ljude iz Honde nego u ljude iz moje vlade da će doneti odluke koje su u mom najboljem interesu).

Edited March 16, 2021 by bohumilo

[deez nuts.]

Ozbiljan trust mozgova ovde.

 

Nakon privatnog pravosudja, predlazem da se razmisli i o privatnoj poreskoj upravi. Prava prvenstvena trzisna utakmica da bude, pa nek pobedi bolji...

[u pokušaju]

2 hours ago, Sprivel said:

Ozbiljan trust mozgova ovde.

 

Nakon privatnog pravosudja, predlazem da se razmisli i o privatnoj poreskoj upravi. Prava prvenstvena trzisna utakmica da bude, pa nek pobedi bolji...

Ti si advokat, privatnik, ne?

[deez nuts.]

14 minutes ago, Referent said:

Ti si advokat, privatnik, ne?

 

Tako je.

 

Postoje i drzavni, zovu se tuzioci i pravobranioci.

[40Wins]

Nemam ovlascenja na ovom PDFu (da banujem sve koji se ne slazu sa mnom 😄 ), tako da cu morati da zamolim nekog iz moderacije da splitujemo ovu temu o teoriji (ne)drzavnog uredjenja. 

 

@A sad @goldberg @Neme

[Eddard]

8 hours ago, bohumilo said:

Ne bi, niti bi morao, iz istog razloga iz kojeg, recimo, ne moraš da deveraš oko toga koji menjač paše uz koji motor, kakve osovine odgovaraju kojoj visini i težištu automobila, kako ti se tip matične ploča slaže sa grafičkom karticom i slično - baš zato što ljudi koji proizvode automobile i kompjutere razumeju da prosečan kupac ne želi da se drnda sa tim stvarima (ima ljudi koji to vole i stalno nešto rekonfigurišu i "personalizuju" ("petljaju" - kako bi neko rekao) oko automobila ili kompjutera, ali većina nije takva), nego želi da plati više ali da dobije kompletan paket i samo da pritisne dugme i vozi. Slično što se tiče ovoga, ti bi (ukoliko nećeš da "petljaš") kupio paket od policije (ili možda od osiguravajuće kuće ili tako čega), a ONI bi konfigurisali i sklopili ugovore sa drugim policijama i sudovima (npr. koji sud je nadležan ako se nađeš u konfliktu sa klijentom druge policije) i osiguravajućim kućama i vatrogasnim udruženjima i slično - i ti bi mogao njima da prepustiš te odluke uz puno poverenje da će ih oni doneti u tvom najboljem interesu, uz isto poverenje sa kojim prepuštaš ljudima iz Honde da odluče o svim detaljima tvog automobila (zapravo ja beskonačno više vere imam u ljude iz Honde nego u ljude iz moje vlade da će doneti odluke koje su u mom najboljem interesu).

Yes, but no. Mene užasno smara da svake godine u Novembru istražujem po internetu koje auto-osiguranje od desetina ima trenutno najbolju ponudu za mene, da jednom godišnje kopam po portalima da vidim ko će da mi da bolju ponudu za struju, gas, svake dve godine za telefon, internet, itd... trebalo mi je nekoliko meseci da se odlučim za zdravstveno osiguranje koje mi odgovara (ha! privatno) i i dalje nisam siguran da li sam dobro odabrao, nedeljama sam tražio i upoređivao osiguranje imovine i životno osiguranje... trebao bih isto da uradim i za još par osiguranja koje ima, ali ne mogu,.. ne kažem, ja radim to da bih uštedeo, kao i gotovo svako ovde, ali nepojmljivo smara, naporno je i oduzima vreme koji bih radije da iskoristim na drugi način. Još kad bih morao malo malo da tražim najbolju policiju, sudstvo, vatrogasce, poludeo bih.

 

[u pokušaju]

3 hours ago, Sprivel said:

 

Tako je.

 

Postoje i drzavni, zovu se tuzioci i pravobranioci.

A za šta si se specijalizovao?

 

Šalim se malo, tako ženu pitaju rođaci i komšije.

[RatzenStadt]

10 hours ago, Sprivel said:

Ozbiljan trust mozgova ovde.

 

Nakon privatnog pravosudja, predlazem da se razmisli i o privatnoj poreskoj upravi. Prava prvenstvena trzisna utakmica da bude, pa nek pobedi bolji...

Mislim da u njihovom imaginarijumu porez ne bi trebalo da se placa, tj da se u potpunosti odbaci praksa otimanja posteno zaradjenog novca nevinim ljudima, te nema potrebe za postojanjem ustanove takve vrste 😄

Edited March 17, 2021 by RatzenStadt

[vilhelmina]

10 hours ago, Eddard said:

Yes, but no. Mene užasno smara da svake godine u Novembru istražujem po internetu koje auto-osiguranje od desetina ima trenutno najbolju ponudu za mene, da jednom godišnje kopam po portalima da vidim ko će da mi da bolju ponudu za struju, gas, svake dve godine za telefon, internet, itd... trebalo mi je nekoliko meseci da se odlučim za zdravstveno osiguranje koje mi odgovara (ha! privatno) i i dalje nisam siguran da li sam dobro odabrao, nedeljama sam tražio i upoređivao osiguranje imovine i životno osiguranje... trebao bih isto da uradim i za još par osiguranja koje ima, ali ne mogu,.. ne kažem, ja radim to da bih uštedeo, kao i gotovo svako ovde, ali nepojmljivo smara, naporno je i oduzima vreme koji bih radije da iskoristim na drugi način. Još kad bih morao malo malo da tražim najbolju policiju, sudstvo, vatrogasce, poludeo bih.

 

 

Dodatni problem s ovim je sto se ponuda na trzistu stalno menja. A da bi to sto neki ovde predlazu funkcionisalo, potreban je kontinuitet. Ko ce verovati osiguravajucoj kuci koja se jucer pojavila na trzistu i nudi brda i doline? Naravno da svi biramo one vece, etablirane, poznate. Ups, pa oni su monopolisti! 

I eto nama zacaranog kruga koji nam ova dva ljuta zagovornika trzista ovde nude. Ne treba tu izmisljati rupu na saksiji. Trziste osiguranja vec postoji i valjda je jasno kolike se parustine tu slivaju i cega tu sve nema, a posebno na koliko se ozbiljnih kuca uopste moze racunati. Samo da se to jos prosiri na sve sfere drustva, ukljucujuci vojsku i policiju, i nasoj sreci nece biti kraja. U tom slucaju je samo pitanje trenutka kada ce najjaci medju njima zauzeti poziciju koju danas ima drzava i krojiti kapu svima ostalima. A mi onda vise necemo biti drzavljani ove ili one zemlje, nego klijenti ove i one NestoLtd. I bice nam mnogo bolje

 

[bohumilo]

14 hours ago, Eddard said:

Yes, but no. Mene užasno smara da svake godine u Novembru istražujem po internetu koje auto-osiguranje od desetina ima trenutno najbolju ponudu za mene, da jednom godišnje kopam po portalima da vidim ko će da mi da bolju ponudu za struju, gas, svake dve godine za telefon, internet, itd... 

 

Ali očigledno te ne smara u toj meri da odustaneš od istraživanja jer ti je benefit od toga verovatno veći od troška, mada ovo što si opisao meni deluje kao jedno klasično "potrošačko" biranje PAKETA prema svojim potrebama (dakle ono što svako od nas radi svaki dan, to je za sada teško autsorsovati jer je teško/skupo nekom drugom uopšte preneti info o tome šta je za tebe najbolje, u kakvoj si ti situaciji itd) a prepuštanje njegovih detalja (kako je integrisan procesor sa grafičkom karticom na telefonu, kako je pravno regulisan odnos između tvog osiguranja i drugih osiguravajućih kuća itd) proivođaču. Ti u svakom trenutku to "smaranje" možeš da prekineš, možeš da kupiš osiguranje i telefon koje imaju tvoji prijatelji ili kolege, da kupiš najjeftinije, da kupiš od najveće (najpopularnije, najetabliranije) firme (recimo telofon kupi od Samsunga, osiguranje od Geico-a), možeš da uzmeš prvo s reda, možeš da odabereš jedno bacanjem kockice, ukoliko baš želiš da drugi ljudi glasaju koji ćeš ti telefon da kupiš možeš i to da organizuješ preko interneta ili u lokalnoj kafana itd isl (možete i da se dogovorite da glasate pa da svi kupite iste telefona, što bi bila simulacija države sa mnogo boljim rezltatima nego što ih ima stvarna država, samo ne znam ko bi na to pristao jer prosto može sam sebi da kupi telefon koji hoće)...

 

No, važnije je ovu primedbu sagledati iz šire istorijske i geografske perspektive i možda se zapitati kako čoveku koji celo svoje budno vreme (zajedno sa svojom malom decom) radi teške fizičke poslove samo da bi uspeo prosto da se održi u životu (što je realnost za 99% ljudi koji su ikada živeli na zemlji, kao i za značajan broj ljudi koji danas žive) deluju "nevolje" oko toga što neko ima previše izbora za kupovinu osiguranja ili mobilnog telefona ili aranžmana za letovanje. Šta bi o problemima prevelikog izbora mislio, npr, lekar iz Venecuele koji radi za 2 dolara mesečno, dok čeka u redu da mu kroz prozor proture sledovanje državnog lebca (on ne mora da razbija glavu ni oko toga šta će za večeru)? Rečju, jedini pravi i u odgovarajućem kontekstu regularan problem sa kojim se ljudi suočavaju je nemaština, ne-imanje ekonomskih dobara ni izbora, tako da ko ima suprotan problem treba da bude zahvalan i da u njemu uživa - ili ako ne možeš zarolaj kockicu*, kupi telefon koji ispadne i teraj dalje.

 

* što često uopšte nije loše rešenje kojem i sam ponekad pribegavam, jer postojanje anksioznosti oko toga koji model nečega kupiti može biti indikator toga da je cena (vreme,energija) koja se ulaže u upoređivanja dobara možda veća od razlike u njihovoj vrednosti, pa onda kupiš jedan slučajnim izborom, svesno prihvatiš da to možda nije najbolji model ali obzirom na uštede u vremenu i energiji to mu dodje tu negde. (mnogi ljudi i uživaju u biranja modela, šoping im je omiljena način provodjenja vremena itd...)

Edited March 17, 2021 by bohumilo

[Veshtodel]

5 hours ago, vilhelmina said:

Dodatni problem s ovim je sto se ponuda na trzistu stalno menja. A da bi to sto neki ovde predlazu funkcionisalo, potreban je kontinuitet. Ko ce verovati osiguravajucoj kuci koja se jucer pojavila na trzistu i nudi brda i doline? Naravno da svi biramo one vece, etablirane, poznate. Ups, pa oni su monopolisti! 

 

Isto pitanje mozemo postaviti za prve avione. Ko ce verovati kompaniji koja se juce pojavila i nudi let avionom? Sta ako to ne radi i poginu ljudi?

Ili ko ce verovati novoj pekari koja se pojavila u kraju i nudi sveze i slasne proizvode? Sta ako nisu slasni i svezi ili jos gore sta ako je unutar njih stavljen otrov?

 

Znaci posle svakog product developmenta i izbacivanja na trziste postoje early adopteri i beta korisnici/kupci, ekstremne grupe ljudi (ekstremne ne u smislu nekih anarho pankera i sta vec, nego ekstremne u smislu raspodele verovatnoce (outliers i long tails)), koji su spremni da oprobaju svasta nesto, pa tako i uslugu osiguravajuce kuce koja nudi privatnu policiju i pravosudje. Takvi kupcin e samo da pokazuju da neki proizvod moze da se koristi i da se proizvodjacu moze verovati, nego daju feedback proizvodjacima koji im sluzi da ga unaprede i razviju.

 

Pritom to sto pises se ne uklapa sa ovim "ponuda na trzistu se stalno menja", totalna kontradikcija. Ako se ponuda stalno menja (sto znaci vece etabilirane kompanije propadaju, a novi startupovi ih zamenjuju), onda ne mogu da postoje monopoli. Isto je sve ovo vezano za marketing i brending kompanije, koji se po tvojoj logici shvata kao ''nudjenje brda i dolina", sto je daleko od istine i realne slike o marketingu i brendingu koji teze stvaranju lojalnosti i poverenja kod kupaca, a ne obecavanju brda i dolina -> isprobaj se malo u marketingu i probaj da obecas brda i doline i videces koliko ces novca zaraditi sa takvim pristupom.

 

Da je trziste takvo kao sto ti pises, svuda bi bilo monopola, od pekara i apoteka do osiguravajucih kuca i banaka -> stim sto si delimicno u pravu za osiguravajuce kuce, a isto vazi i za banke, a to je opet zbog centralizovanog finansijskog sistema, jos jednog proizvoda mafijaske drzave. Tamo gde drzava nije toliko duboko zavukla svoju ruku, trzista cvetaju i na sve strane vidimo razno razne proizvode i usluge, a monopola nigde na vidiku, kao sto je slucaj recimo u IT industriji.

 

Edited March 17, 2021 by Veshtodel

[vilhelmina]

2 hours ago, Veshtodel said:

 

Isto pitanje mozemo postaviti za prve avione. Ko ce verovati kompaniji koja se juce pojavila i nudi let avionom? Sta ako to ne radi i poginu ljudi?

Ili ko ce verovati novoj pekari koja se pojavila u kraju i nudi sveze i slasne proizvode? Sta ako nisu slasni i svezi ili jos gore sta ako je unutar njih stavljen otrov?

 

Znaci posle svakog product developmenta i izbacivanja na trziste postoje early adopteri i beta korisnici/kupci, ekstremne grupe ljudi (ekstremne ne u smislu nekih anarho pankera i sta vec, nego ekstremne u smislu raspodele verovatnoce (outliers i long tails)), koji su spremni da oprobaju svasta nesto, pa tako i uslugu osiguravajuce kuce koja nudi privatnu policiju i pravosudje. Takvi kupcin e samo da pokazuju da neki proizvod moze da se koristi i da se proizvodjacu moze verovati, nego daju feedback proizvodjacima koji im sluzi da ga unaprede i razviju.

 

Pritom to sto pises se ne uklapa sa ovim "ponuda na trzistu se stalno menja", totalna kontradikcija. Ako se ponuda stalno menja (sto znaci vece etabilirane kompanije propadaju, a novi startupovi ih zamenjuju), onda ne mogu da postoje monopoli. Isto je sve ovo vezano za marketing i brending kompanije, koji se po tvojoj logici shvata kao ''nudjenje brda i dolina", sto je daleko od istine i realne slike o marketingu i brendingu koji teze stvaranju lojalnosti i poverenja kod kupaca, a ne obecavanju brda i dolina -> isprobaj se malo u marketingu i probaj da obecas brda i doline i videces koliko ces novca zaraditi sa takvim pristupom.

 

Da je trziste takvo kao sto ti pises, svuda bi bilo monopola, od pekara i apoteka do osiguravajucih kuca i banaka -> stim sto si delimicno u pravu za osiguravajuce kuce, a isto vazi i za banke, a to je opet zbog centralizovanog finansijskog sistema, jos jednog proizvoda mafijaske drzave. Tamo gde drzava nije toliko duboko zavukla svoju ruku, trzista cvetaju i na sve strane vidimo razno razne proizvode i usluge, a monopola nigde na vidiku, kao sto je slucaj recimo u IT industriji.

 

 

Uh, uh, bas je mnogo toga, pa ne znam odakle da pocnem. Ne ide da se qoutuje recenica po recenica, pa cu da napravim neku svoju podelu na dve-tri grupe tvrdnji na koje zelim da ti repliciram.

 

Prvo, ono gde mislim da poredis neuporedivo i u nekoj meri zamenjujes teze je sledece: Prvi avioni nisu nesto sto se moze porediti s vec postojecim osiguravajucim kucama ili tim hipotetickim koje bi nudile privatnu policiju i sl. Razlog je sto pre prvih aviona nije postojao alternativni nacin da se tako brzo stigne od A do B. Znaci ili avion ili nista. Ista greska s pekarama, samo s druge strane - za njih ima mesta na trzistu koliko hoces. Cak ne moraju da budu bolje od drugih. Dovoljno je da su blizu kupcima.

Osim toga, nije slucajno sto drzava nije zainteresovana da pravi avione i pece kifle, a jeste da ima kontrolu nad policijom, zdravstvom, skolstvom, socijalnim pitanjima... Nudjenjem drzavnog zdravstva svima, posebno radom na prevenciji, ona smanjuje buduce socijalne probleme, a oni pogadjaju siri krug nego sto je samo jedna osoba koja je upala u nevolju. Tako se odrzava veci broj radno sposobnih, time drzava cuva i njihovu decu od rizika padanja u siromastvo, moze od tih ljudi da trazi da se izdrzavaju svojim radom, moze da ih obaveze da izdrzavaju svoju decu... Drzavno skolstvo obezbedjuje da svi dobiju kakvo takvo obrazovanje, sto je dalje garancija da ce ti ljudi biti osposobljeni za rad... A policija ne stiti ljude samo od provalnika, daleko od toga. Kako ce me privatna milicija zastititi ako me neko spopadne na ulici? Kako ce zastititi zlostavljanu zenu koja nema sopstveno osiguranje nego je ovisna o nasilnikovom? Ko ce juriti dilere droge po ulicama za koje nijedna privatna milicija nije nadlezna? Ne treba valjda dalje da nabrajam primere. Mnoge oblasti drustvenog zivota su usko medjusobno povezane, i zato se ne resavaju time sto predlazes. Svako onaj ko bi, u slucaju da ima izbor, zahvalio drzavi na uslugama i okrenuo se privatnim firmama, kad-tad moze da upadne u situaciju da mu ipak treba solidarnost sire zajednice. Sta onda? Pustiti ga da skapa u jarku, sa sve sitnom decom i ostalima koji o njemu ovise?

 

Drugo, po pitanju monopola: Opet nalazis primer koji se ne moze porediti s ostalim o cemu pricamo. IT je vrlo mlada delatnost, par decenija je nista. Sacekaj jos koju pa ce odzvoniti svim malim akterima, a ostace samo najjaci. Nekoliko najjacih se udruzi jer im je tako bolje nego da si medjusobno konkurisu, a onda progutaju male. Uvek tako bilo, nema razloga da ne bude i ovde, kad stvar malo odmakne. Ko hoce, uvek ce moci da cacka nesto na sitno, bas kao sto i kifle moze svako da pece. Ali usluge osiguranja, bilo kakvog, mogu da pruzaju samo oni koji uzivaju poverenje velikog broja ljudi, poznati i jaki, s minulim radom iza sebe. Kiflu mogu da probam u svakoj pekari, nije problem. Ali redovnu isporuku za godinu ili vise unapred cu ugovoriti samo kod onih za koje sigurno znam da ce isti kvalitet kifli moci da mi obezbede u citavom periodu. Iz istog razloga ni cipele ne porucujemo unapred za ceo zivotni vek od iste firme, hocemo da probamo svaki par. Ali zato sa stvarima koje se ticu osiguranja gotovo nikad ne rizikujemo i nerado eksperimentisemo. Odatle u toj oblasti nuzno sledi monopol onih koji se izbore za poverenje ljudi, bili oni drzava ili osiguravajuce kuce.

 

I trece, odnosi se na bold: Zamislila sam hipoteticku situaciju u kojoj nas se drzava odrekla, resila da odumre, i sad moramo da nadjemo privatnu alternativu. U pocetku bi to bila bogata ponuda, kao kod kifli, cipela i IT usluga (ovo protonje samo trenutno). Jedni bi od prve izabrali dobro, drugi bi se zeznuli. Onda bi sledece godine svi otisli kod onog ko se u pocetku pokazao najpouzdaniji i posle vise ne bi rizikovali i eksperimentisali. Bas zato sto se ne radi o kiflama, nego o mnogo vaznijim stvarima - licnoj bezbednosti, zdravlju, skolovanju dece. Tu zavrsava prica o slobodnom trzistu i neogranicenoj mogucnosti izbora, a pocinje prica o normalnoj ljudskoj teznji za sigurnoscu, izvesnoscu i mirnim snom. Toga na trzistu nema.

[Eddard]

5 hours ago, bohumilo said:

...

Sad si mi ga malo munuo onako ispod pojasa... nije ovde pitanje da li ja imam first world problem dok deca u Africi gladuju, već kako zamišljaš da ljudi u first, second i third worldu hendluju to biranje između ove ili one privatne policije, 23 ponude privatnih vatrogasaca, 5 različitih privatnih sudova, 132 različita osiguranja, itd... ne kažem da je nizvodljivo, ali iziskuje napore i vreme.

[Div]

12 hours ago, vilhelmina said:

 

 

 

Drugo, po pitanju monopola: Opet nalazis primer koji se ne moze porediti s ostalim o cemu pricamo. IT je vrlo mlada delatnost, par decenija je nista. Sacekaj jos koju pa ce odzvoniti svim malim akterima, a ostace samo najjaci. Nekoliko najjacih se udruzi jer im je tako bolje nego da si medjusobno konkurisu, a onda progutaju male. Uvek tako bilo, nema razloga da ne bude i ovde, kad stvar malo odmakne.

 

Ja nisam siguran ni da u tom IT sektoru monopoli ne postoje jer ima mnogo igrača, naprotiv, protiv monopola u tom sektoru nastupaju i države i naddržavne institucije. Realno, i sada Microsoft i Google imaju monopolski položaj iako su plaćali milionske kazne, isplati im se. 

[vilhelmina]

18 minutes ago, Div said:

 

Ja nisam siguran ni da u tom IT sektoru monopoli ne postoje jer ima mnogo igrača, naprotiv, protiv monopola u tom sektoru nastupaju i države i naddržavne institucije. Realno, i sada Microsoft i Google imaju monopolski položaj iako su plaćali milionske kazne, isplati im se. 

 

Ma znam, gde ne znam. Htela sam samo da pokazem kooperativnost u diskusiji, ali imam primer bas takvog jednog monopola u IT.

Velika firma, Tieto se zove, 14000 zaposlenih, dobija poslove na sve strane jer jedina moze da ponudi podrsku danju i nocu, fleksibilna je, ima ispostave svuda, relativno jeftina i tako to. Uglavnom sve ono sto manje firme koje se tek etabliraju na trzistu, ne mogu da ponude. Moj poslodavac, opstina koja je resila da odumre i angazuje podizvodjace za sve zivo, ima visegodisnji ugovor s njima. Rezultat je da nakon svake otkucane recenice udaram save jer sistem pada bar nekoliko puta dnevno. Jos bolji biser, za digitalne sastanke koristimo Skype, sto znaci da ne smemo da ukljucimo kamere, jer taj ne moze da izdrzi ni pet korisnika istovremeno. Skype vec odavno nema update, i to nam je sto nam je, do isteka trogodisnjag ugovora s Tietom. Nesto drugo ne smemo da koristimo jer radimo s licnim podacima. Jasno je da te podatke ne mozemo da prostiremo diljem interneta, pa zato i ne ide da se ugovor sklapa s nekom manjom firmom tipa pekare. Tako da nam verovatno ne gine Tieto i u narednom periodu. Nadam se samo da ce u novi ugovor uvesti i Zoom, da ne zaboravim kako mi kolege izgledaju.

Toliko od mene na temu nema monopola u IT branshi i zivelo slobodno trziste.

[ters]

17 hours ago, Veshtodel said:

Ko ce verovati kompaniji koja se juce pojavila i nudi let avionom? Sta ako to ne radi i poginu ljudi?

Ili ko ce verovati novoj pekari koja se pojavila u kraju i nudi sveze i slasne proizvode? Sta ako nisu slasni i svezi ili jos gore sta ako je unutar njih stavljen otrov?

 

 

Oni koji vjeruju regulatornim tijelima koja donose i provode propise o tehnickoj isparvnosti aviona, i sastojcima peciva.

[Veshtodel]

14 hours ago, vilhelmina said:

Prvo, ono gde mislim da poredis neuporedivo i u nekoj meri zamenjujes teze

 

Sasvim suprotno. Poredim uporedivo jer su policija, vojska, sudstvo, zdravstvo, skolstvo usluge i proizvodi kao i hleb, kifle, avioni, automobili, putovanja i softveri. Za njih su potrebni neki resursi, radnici, trening, oprema, ulaganja, razvoj, istrazivanje, prodaja, marketing, sve sto ima svaki drugi proizvod. Razlika je samo sto drzava svoje usluge ne pruza nego namece.

 

14 hours ago, vilhelmina said:

Osim toga, nije slucajno sto drzava nije zainteresovana da pravi avione i pece kifle

 

Venecuela, Kuba, S.Koreja, Kina, bivsi SSSR, Juga, sve su bile vrlo zainteresovane za pecenje kifli, ali i za avione. Ni ostale sto su demokratske nisu nista bolje, jer su indirektno zainteresovane za takve proizvode cim postoji recimo PDV i razna izmisljena oporezivanja, ako prodas 1000 kifli porez ti je 10%, ali ako ispeces i prodas 1100 kifli, onda ti je 15%. Za avione cak postoje i subvencije i udeo vlasnistva drzave u kompaniji. Sve je to zainteresovanost.

 

14 hours ago, vilhelmina said:

Nudjenjem drzavnog zdravstva svima, posebno radom na prevenciji, ona smanjuje buduce socijalne probleme, a oni pogadjaju siri krug nego sto je samo jedna osoba koja je upala u nevolju. 

 

Slicne price su izmisljali svestenici boga Ra i boga Marduka kada su opravdavali tadasnje drzave. Faraon Tutankamon je sin boga Ra i njegovo postojanje je prevencija za buduce socijalne probleme koji pogadjaju siri krug ljudi.

 

Drzavnim zdravstvom se ne smanjuju nikakvi soc. problemi, nego se zapravo stvaraju, jer se nudi losa i nekvalitetna usluga, a narusava se privatna opcija. Recimo sadasnja pandemija je indirektno (mozda i direktno ako pricamo o totalitarnoj komunistickoj Kini) uzrokovana drzavnim zdravstvenim sistemom i kao sto vidimo socijalnih problema na sve strane.

 

14 hours ago, vilhelmina said:

Drzavno skolstvo obezbedjuje da svi dobiju kakvo takvo obrazovanje, sto je dalje garancija da ce ti ljudi biti osposobljeni za rad...

 

Totalno van realnosti. Drzavno skolstvo ne da obezbedjuje obrazovanje, nego ga potpuno srozava, ispira mozak i podstice na pseudonauku. Prema nekim studijama koje spominje ovaj dole covek sadasnje drzavno skolstvo unistava kreativnost i inovativnost kod dece za monstruoznih 96%, a sve je to neophodno za trziste rada. Da ne pricam o svim slucajevima danasnjih mladih ljudi koji posle fakulteta krenu da traze posao pa shvate da ono sto su ucili na faksu nema blage veze sa tim od onoga sto se na trzistu trazi. Ovo cak vazi i za IT discipline. Znaci drzavno skolstvo ne ospobljava za rad, realnost je da cini ljude obrazovnim invalidima. Svi antivakseri koji su u poslednjih godinu dana iznikli kao pecurke jesu nuzna posledica drzavnog skolskog obrazovanja koji je otkazao po pitanju obrazovanja o virusima i pandemijama, i kao sto se da primetiti, prave stetu na svakom koraku.

 

 

14 hours ago, vilhelmina said:

Kako ce me privatna milicija zastititi ako me neko spopadne na ulici?

 

A kako te to konkretno stiti drzavna policija? Teleportuju se cim krenes da vristis na ulici?

 

14 hours ago, vilhelmina said:

Kako ce zastititi zlostavljanu zenu koja nema sopstveno osiguranje nego je ovisna o nasilnikovom?

 

Druga kompanija koja ima freemium biznis model ili reklamiranje ili neki sasvim treci i skroz kreativni biznis modeli koji stalno iskacu na trzistu da im je spisak beskonacan. Sa druge strane drzava zna samo za jedan biznis model - otimacina posteno zaradjenog novca od gradjana.

 

Takodje, kompanija koja pruza usluge nasilniku i primeti da on maltretira svoju zenu, ili moze da prekine da pruza usluge takvom coveku jer je nasilan (sto je lose za njihovu reputaciju) ili cak bolje i za njih i za zenu, moze da joj pruzi zastitu i tako zaradi drustvene i marketinske poene, pokazu se kao heroji, izadju u novinama, njihov PR ih na sve strane hvali i time prikupe nove kupce.

 

Evo dva primera freemium biznis modela. Notion https://www.notion.so/pricing - revenue od $30 miliona, broj korisnika 4 miliona. Slack https://slack.com/intl/en-rs/pricing - revenue $401 milion, broj korisnika 10 miliona. Oba softvera sasvim lepo funkcionisu i zaradjuju nudjenjem besplatnih paketa usluga i imaju broj korisnika koliko dve Srbije stanovnika. Licno koristim obe aplikacije i to potpuno free. Dodje mu ko neki komunizam na slobodnom trzistu, drugi indirektno placa za mene.

 

15 hours ago, vilhelmina said:

Ko ce juriti dilere droge po ulicama za koje nijedna privatna milicija nije nadlezna?

 

Freemium biznis model, advertising, sticanje reputacije kao efikasnih cuvara lokalne zajednice i tako dobijanje novih klijenata. Pritom diler droge je direktna posledica drzavnog mesanja u trziste droge (koje funkcionise skroz drugacije od obicnog trzista). Elem svi danasnji problemi koji postoje sa drogom su u 90% slucajeva krivica drzave. Da ne pricam o stvarima kao sto je da drzavna policija cesto igra vecu ulogu u dilanju droge nego sto sami dileri igraju.

 

15 hours ago, vilhelmina said:

Ne treba valjda dalje da nabrajam primere.

 

Slobodno, voleo bih bas da vidim slucajeve gde to privatna policija ne moze da radi posao i potrebna je drzavna.

 

15 hours ago, vilhelmina said:

Svako onaj ko bi, u slucaju da ima izbor, zahvalio drzavi na uslugama i okrenuo se privatnim firmama, kad-tad moze da upadne u situaciju da mu ipak treba solidarnost sire zajednice.

 

Vrati se koji post nazad pa procitaj sta sam napisao za slucaj civilne milicije i samoorganizacije komsiluka kao vidu solidarnosti uze zajednice. Solidarnost sire zajednice u vidu drzave koja te prisiljava da budes solidaran automatski nije solidarnost. Znaci kada tebi dodje kriminalac na vrata, uperi pistolj i kaze "daj ovamo 20% svoje zarade da bih ja to udelio siromahu" to nije solidarnost, jel tako? Kao sto ljubav nije kada neko nekog na silu natera na seksualni cin? Sasvim drugo je kada se ti i tvoj lokalni komsiluk ili lokalna samouprava organizujete i platite dobrovoljno da pomognete siromasnima i nemocnima.

 

15 hours ago, vilhelmina said:

Sta onda? Pustiti ga da skapa u jarku, sa sve sitnom decom i ostalima koji o njemu ovise?

 

Emotivno trolovanje. Niko nece skapati u jarku sa sitnom decom, kao sto niko nije ostao bez usluge recimo slanja mejlova jer kompanije kao sto su Gmail, Yahoo, Protonmail i druge to nude potpuno besplatno.

 

Pritom, ne znam na koje ti to drzave i istorijske periode mislis gde su ljudi skapavali u jarku sa sitnom decom. Ja znam da se to desavalo u 90% slucajeva kada je drzava bila ta koja je odredjivala koliko ce ko sta da ima. Holodomor, Maovi zlocini, Venecuala, Kuba, feudalno doba, sve su to periodi kada su ljudi skapavali u jarku zahvaljujuci drzavi. Tamo gde se drzava nije mesala u trziste i pustala ga da radi slobodno, ljudi nisu skapavali u jarku. Opet naravno treba imati u vidu outlier-e i marginalne slucajeve jer ne postoji sistem niti ce ikada biti u kome nijedna osoba godisnje iz nekog razloga nece skapati u jarku. Ali cilj nam je da tih osoba bude sto manje, pa ako ti neko ponudi drzavnu opciju gde statisticki 20% ljudi godisnje skapava u jarku i privatnu opciju gde 2% ljudi skapava u jarku, ti bi izabrala drzavnu?

 

15 hours ago, vilhelmina said:

Drugo, po pitanju monopola: Opet nalazis primer koji se ne moze porediti s ostalim o cemu pricamo. IT je vrlo mlada delatnost, par decenija je nista. Sacekaj jos koju pa ce odzvoniti svim malim akterima, a ostace samo najjaci. Nekoliko najjacih se udruzi jer im je tako bolje nego da si medjusobno konkurisu, a onda progutaju male. Uvek tako bilo, nema razloga da ne bude i ovde, kad stvar malo odmakne.

 

U kojim se to industrijama desava, hajde da napravimo spisak? Pekare, apoteke, hoteli, restorani, namestaj, odeca, obuca, nakit, parfemi, kozmetika, lekovi, fasada, keramika, blokovi, gredice, radijatori, stolarija, frizideri, ves masine, automobili, avioni, racunari, elektricna energija, telefonske usluge, internet usluge? Gde to ima monopola, hajde da vidimo i kako je to uvek bilo i koji su to periodi moderne istorije (posto nas feudalno doba ne interesuje)? Naravno ne pitam za Srbistan i slicne postkomunisticke zemlje, nego za evropske i severnoamericke, posto u Srbiji ima monopola koji su nastali bas zahvaljujuci drzavi. Tako 90% monopola nastaje, uz drzavnu pomoc, ne na slobodnom trzistu. Ako i koji nastane na slobodnom trzistu, to je outlier statisticki posmatrano i nesto oko cega ne treba da se dize prasina i poziva u pomoc drzava.

 

15 hours ago, vilhelmina said:

I trece, odnosi se na bold: Zamislila sam hipoteticku situaciju u kojoj nas se drzava odrekla, resila da odumre, i sad moramo da nadjemo privatnu alternativu. U pocetku bi to bila bogata ponuda, kao kod kifli, cipela i IT usluga (ovo protonje samo trenutno). Jedni bi od prve izabrali dobro, drugi bi se zeznuli. Onda bi sledece godine svi otisli kod onog ko se u pocetku pokazao najpouzdaniji i posle vise ne bi rizikovali i eksperimentisali.

 

U kom tom univerzumu? Ja do sada nisam imao priliku da posetim druge univerzume, ali u ovom toga nisam vidjao. Kupci i korisnici itekako eksperimentisu, rizikuju, menjaju usluge i proizvode, ako im se jedno ne svidi, napljuvaju te i ocrne kao da si im oca ubio. Evo skorasnji primer. Velika korporacija Facebook resi da uvede neki update na WhatsApp-u (koji je u vlasnistvu Facebooka) koji ugrozava privatnost podataka korisnika. To korisnici videli i sta su uradili? Veliki broj krenuo da gasi WhatsApp i poceo da koristi druge chat aplikacije - Telegram, Signal, Wire, Viber, Discord, goluba pismonosu. Facebook se uplasio toga i najavio da obustavlja update. Poenta price je jasna - kupci i korisnici uticu na to kako ce se kompanija ponasati.

[Veshtodel]

2 hours ago, Div said:

Ja nisam siguran ni da u tom IT sektoru monopoli ne postoje jer ima mnogo igrača, naprotiv, protiv monopola u tom sektoru nastupaju i države i naddržavne institucije. Realno, i sada Microsoft i Google imaju monopolski položaj iako su plaćali milionske kazne, isplati im se. 

 

Nema nijednog. Microsoft i Google nisu monopoli. Monopol je recimo EPS, znaci kada na trzistu postoji samo jedna kompanija koja nudi svoje usluge po paprenim cenama. Ni Google ni Microsoft to nisu, jer imaju siroku konkurenciju. Cak nisu ni oligopoli, kao sto su MTS i Telenor u Srbiji. To sto su skloni tome da potiskuju male startupove za koje se plase da ce ih unistiti ili ih kupuju, pa im EU recimo to brani, to ih ne cini monopolima. Tako svaka korporacija radi.

 

Zapravo, to sto potiskuju male startupove najcesce rade lobiranjem u vladama, da se proguraju neki zakoni i slicno kojim se sprecava razvoj malih firmi. To recimo moze biti zakon o tome da frilenser ne moze da radi za jednog klijenta vise od 6 meseci, kao sto je to slucaj sa srpskim IT trzistem gde zaiste jesu vece IT kompanije progurale pricu o testu samostalnosti i prosle godine pocele da unistavaju frilensere, ali i male startape koji su zaposljavali te frilensere preko pausalne agencije (za koji idu manji porezi i doprinosi), a ne preko klasicnog ugovora o radu. Isti takav slucaj postoji u jednoj od tkz uredjenih zemalja koja se hvali na sva vrata da je zemlja srecnih ljudi - naime Danska ima isti takav zakon za frilensere.

 

Sva ta pravna "resenja" cesto dolaze od velikih korporacija i lobiranja u skupstinama i vladama. To nam onda sve govori da ne nastaju monopoli na slobodnom trzistu, nego tamo gde drzave mesaju svoje prste.

 

1 hour ago, vilhelmina said:

Skype vec odavno nema update, i to nam je sto nam je, do isteka trogodisnjag ugovora s Tietom. Nesto drugo ne smemo da koristimo jer radimo s licnim podacima. Jasno je da te podatke ne mozemo da prostiremo diljem interneta, pa zato i ne ide da se ugovor sklapa s nekom manjom firmom tipa pekare. Tako da nam verovatno ne gine Tieto i u narednom periodu. Nadam se samo da ce u novi ugovor uvesti i Zoom, da ne zaboravim kako mi kolege izgledaju.

 

Postoji na stotine zamena Skajpu. Navescu samo neke: Zoom, Google Meets su dva najpopularnija, Slack, Discord (ovaj licno koristim, odlicna je aplikacije, freemium, ima i poruke, i video call, i screen sharing, cak mogu da organizujem projekte u njemu), cak se Viber i Messenger moze koristiti za video call (ja se sada sa jednim svojim klijentom cujem preko Vibera recimo), ako neko zeli malu privatniju i enkriptovanu verziju, moze i Wire recimo, isto dobar app.

 

Ako ste voljni da isprobate neke nove proizvode, evo ih ovde svaki dan ih neko okaci: https://www.producthunt.com/search?q=video conference

 

1 hour ago, vilhelmina said:

Toliko od mene na temu nema monopola u IT branshi i zivelo slobodno trziste.

 

Vrlo malo od tebe i to sto si napisala je svetlosnim godinama daleko od realnosti sto se tice IT trzista. Izvini sto cu tako napisati, ali meni se cini da ti sa takvim trzistem nisi ni imala dodira, niti znas sta se na njemu desava, kako funkcionise i koliko zaista tu proizvoda, kompanija i startupova ima.

 

1 hour ago, ters said:

Oni koji vjeruju regulatornim tijelima koja donose i provode propise o tehnickoj isparvnosti aviona, i sastojcima peciva.

 

Kako da ne, kada su braca Rajt krenuli da lete avionom, pa posle nudili drugim ljudima da probaju, sigurno je tada bilo regulatornih tela o avionima i klauzula u zakonima kojima se definise avion. Isti slucaj za prve automobile, prve vozove, prve bicikle, prve elektricne trotinete, prvi PC, prvo pecivo koje su ljudi u kamenom dobu ispekli.

 

Da ne pricam koliko su ta regulatrna tela posast za trziste i isto tako jos jedan od uzrocnika pojave monopola na trzistu.

[bohumilo]

16 hours ago, Eddard said:

kako zamišljaš da ljudi u first, second i third worldu hendluju to biranje između ove ili one privatne policije, 23 ponude privatnih vatrogasaca, 5 različitih privatnih sudova, 132 različita osiguranja, itd... 

Na potpuno jednak način na koji hendluju biranje među stotinama hiljada modela automobila pri kupovini - sa kojim, kako znamo, nemamo baš nikakvih problema. Uopšte ne vidim da je "biranje" na tržištu nešto što treba hendlovati, to je nešto što svako dobrovoljno radi u onoj meri i do onog momenta do kojeg sam želi, jer, kažem, može da ga prekine u svakom trenutku - a ne mora ni da ga počinje, ako ne želi da ima izbor može da kupi proizvoljan auto na tržištu (ili recimo najprodavaniji, ili prvi po azbučnom redu) u svom cenovnom rangu i kategoriji i nema apsolutno ništa da hendluje (isto neće imati šta da bira, kao kada država proizvodi zaštitu, samo što će dobiti još i dosta kvalitetniji proizvod nego u toj situaciji). 

 

Treba pomenuti i to da je biranje modela automobila jedna uska situacija pred kojom se čovek nađe kada se već odlučio da će da ga kupi, ali on se generalno nalazi pred mnogo širim (doslovno beskonačnim) izborom, jer za njegov dinar konkurišu sva moguća dobra i sve moguće kombinacije tih dobara koje možeš da kupiš (uključujući i opciju da ga (u potpunosti ili delimično) ostaviš da leži u banci ili džepu) - kao što to ekonomisti razumeju odavno, ali i psiholozi i ljudi koji se bave veštačkom inteligencijom itd. Rečju, izbor nije samo između najki i starki, izbor je uvek npr. između najki i neke kombinacije čokolade, knjige, odlaska u bioskop, štednje itd...

 

3 hours ago, vilhelmina said:

imam primer bas takvog jednog monopola u IT.

Velika firma, Tieto se zove, 14000 zaposlenih, dobija poslove na sve strane jer jedina moze da ponudi podrsku danju i nocu, fleksibilna je, ima ispostave svuda, relativno jeftina i tako to. Uglavnom sve ono sto manje firme koje se tek etabliraju na trzistu, ne mogu da ponude.

To nije nikakav monopol. Monopolista je onaj proizvođač koji ima mogućnost da - korišćenjem državne sile, regulative, specijalnih državnih dozvola, ausvajsa i ekskluzivnih prava  - spreči konkurenciju da uđe i radi na tržištu (tehnička definiciija je da taj proizvođač ima "na dole opadajuću krivu tražnje"). Monopol NIJE situacija kada je veća firma efikasnija (kada ima jeftiniji i kvalitetniji proizvod) od manje pa ZBOG TOGA ima mnogo veći udeo na tržištu. Ta efikasnost delom može dolaziti i od same veličine firme: pojava kada npr. firma koja proizvodi 10 miliona automobila godišnje ima manje troškove po jedinici proizvoda od firme koja proizvodi 10 istih takvih automobila godišnje se zove "ekonomija obima" (ona postoji do određene granice, kada efikasnost usled nagomilavanja birokratije krene da opada sa dodatnim povećanjem proizvodnje), ona je funkcija industrijske grane (za svaku granu i model proizvodnje je različita) i jedna od uloga tržišta je baš da se otkriju i iskoriste i "ekonomije obima", da se utvrdi koja je optimalna veličina organizacije za proizvodnju automobila (bila ona velika ili mala, potpuno svejedno - za proizvodnju putničkih automobila za običnog čoveka je očigledno ogromna) itd.

 

 

1 hour ago, Veshtodel said:

Tako 90% monopola nastaje, uz drzavnu pomoc, ne na slobodnom trzistu. Ako i koji nastane na slobodnom trzistu, to je outlier statisticki posmatrano i nesto oko cega ne treba da se dize prasina i poziva u pomoc drzava.

Ne 90 već 100%. Na slobodnom tržištu ne postoji monopol po definiciji. Tu može da se desi da ekonomije skale idu do širine celog tržišta - da u nekoj oblasti firma uvek kako povećava proizvodnju tako povećava i efikasnost proizvodnje po jedinici proizvoda i da nikada ne udari u plafon gde efikasnost kreće da opada sa daljim porastom proizvodnje (to se do sada nikad nije desilo, ali je zamislivo), i to bi onda značilo da je tu u tom trenutku optimalno da postoji samo jedna firma koja će da zadovolji celo tržište. Ali to nije monopol, ona i dalje nema opadajauću krivu tražnje*, tj. ne može sama da postavlja cene kako želi (i zbog toga što sam pisao iznad da je svaki proizvod takmac sa svakim drugim proizvodom iz svake druge delatnosti (ne samo iz svoje), ali i zbog toga što je tržište i dalje otvoreno za druge aktere da uđu ukoliko ova firma smanji obim proizvodnje pokušavajući da podigne cene)

 

 

* opadajuća kriva tražnje znači da firma može da poveća cenu proizvoda smanjenjem autputa

[vilhelmina]

1 hour ago, Veshtodel said:

 

Postoji na stotine zamena Skajpu. Navescu samo neke: Zoom, Google Meets su dva najpopularnija, Slack, Discord (ovaj licno koristim, odlicna je aplikacije, freemium, ima i poruke, i video call, i screen sharing, cak mogu da organizujem projekte u njemu), cak se Viber i Messenger moze koristiti za video call (ja se sada sa jednim svojim klijentom cujem preko Vibera recimo), ako neko zeli malu privatniju i enkriptovanu verziju, moze i Wire recimo, isto dobar app.

 

Nisi razumeo, iako sam prilicno sigurna da sam jasno napisala. Mozda nisi imao strpljenja da procitas.

 

Govorim o trogodisnjem ugovoru izmedju firme koja pruza IT usluge Tieto i mog poslodavca. U ugovoru ne pise da ce firma ispunjavati svaku zelju druge strane, vec je jasno precizirano da se za tu vrstu komunikacije koristi Skype for Bussines, i nista drugo. U vreme sklapanja ugovora korona nije bila ni na vidiku, tako da je mom poslodavcu ovo izgledalo dovoljno. Medjutim, desilo se nesto nepredvidjeno, i sad nema pomoci do isteka ugovora. Da budem jos jasnija, razlog je sto Tieto garantuje zastitu podataka o licnosti koje mi u medjusobnoj komunikaciji obilato izmenjujemo (govorimo o licnim brojevima, bolestima, licnim prihodima nasih klijenata, slucajevima nasilja...) samo u slucaju da koristimo ugovoreni paket, a on sadrzi samo Skype, nikakve alternative. Ako koristimo nesto drugo, oni ne odgovaraju za eventualno curenje podataka.

 

To bi bio problem i sa svim trzisnim ugovorima koje ti zagovaras u oblastima kojima danas upravlja drzava. Dobar ugovor precizira svaki detalj i ne vazi izvan tih okvira. A u zivotu se dogadjaju nepredvidjene stvari.

 

I onaj gore dugacki post zasluzuje odgovor, ali to kasnije. Sad moram da ispunim obaveze iz ugovora s mojim poslodavcem 😀.

[urosg3]

Ja da upadnem na brzinu, nemojte ljudi update Skype k`o boga vas molim, baš mi treba, a na Linuxima visi na koncu hoće li da radi nakon update ili ne. Tako da neka ga, sad radi.

Sam ću izaći....

[ters]

13 hours ago, Veshtodel said:

Kako da ne, kada su braca Rajt krenuli da lete avionom, pa posle nudili drugim ljudima da probaju, sigurno je tada bilo regulatornih tela o avionima i klauzula u zakonima kojima se definise avion. Isti slucaj za prve automobile, prve vozove, prve bicikle, prve elektricne trotinete, prvi PC, prvo pecivo koje su ljudi u kamenom dobu ispekli.

 

Da ne pricam koliko su ta regulatrna tela posast za trziste i isto tako jos jedan od uzrocnika pojave monopola na trzistu.

Naravno da nije bilo regulatornih tijela kada se pojavio prvi avion, ili prvi hljeb jer su rizici bili u potpunosti pod licnom kontrolom. Onog trenutka kada se pojavio drugi, peti ili deseti  avion, ili kada je trebalo pojesti hljeb od zrnja koje je napravio neko iz susjedne kuce/sela, pocela se javljati potreba za regulisanjem odnosa. 

 

Na pocetku je regulacija vjerovatno bila u smislu  - oni su otrovali trojicu iz naseg sela  hljebom, idemo da ih poubijamo i da im otmemo stoku kao fer nadoknadu, pri cemu cemo i mi izgubiti nekoliko ljudi...  I tako je islo dok onaj koji ima interes u oba sela nije shvatio da mu se to ne isplati, i da je mnogo prakticnije praviti pravila  - onaj ko nekoga otruje, ima platiti toliko grla stoke, ili toliko vreca zita, pa tek ako to nece idu sredstva prisile - poubijas i popljackas susjedno selo.

 

 

 

 

[Tomiprunet]

Napisat cu ovde. 

Kopiram deo texta koji je @urosg3 postavio u temi o epidemiji corona virusa

..." Malopre iskočio neki tekst dr Nebojša Lađević kaže nešto tipa: "ko ne želi da se vakciniše treba sam da plaća lečenje" ...."

Svaki gradjanin placa porez drzavi, i odvaja se za zdravstvo za lecenje. dokle god svako to mora da radi , mora da ima pravo na besplatno lecenje. Onda kad ne bude morao da placa porez i ostale dadzbine drzavi, onda drzava moze da odredi ko se leci besplatno, a ko mora da plati.

Nebitno uopste da li je covid-19 upitanju ili ne. 

[Klotzen]

Postoje lekovi i operacije koji nisu besplatni. Takav izuzetak može da se napravi i sa lekovima koji se koriste kod korone. Zubar je davno izbačen sa spiska besplatnih pa tako mogu i kovid bolnice. Naravno od ovoga nema ništa kod nas jer većina glasača vlasti su upravo oni koji se ne vakcinišu pa nije lud da se zamera njima ali čisto kao ideja ima osnova za tako nešto.

[Tomiprunet]

To bi bila dobra ideja izbacit kovid bolnice iz spiska besplatnih, pa onada kako ko zeli. Sa ili bez vakcine placas lecenje.