A sad

Drago mi je da si dosao na forum. Nedostaju tvoji postovi, o Kanadi pre svega, ali i o drugim temama. Hajde, izadji na izbore, poguraj PC malo. 🙂

Kakve su prognoze Kanadjani? Ko pobedjuje?

Da li ti shvatas da ne postoji argument protiv demokratije? Koja je tacno razlika izmedju tebe i onih koji navodno kradu izbore? Nema je i jedni i drugi se zalazete za isto. Da, ti podmeces i ucitavas stavove. Da li ti zaista mislis da ja sad treba da dajem neke argumente zasto je demokratija najbolji sistem i ne treba je menjati? Naravno da za tim nema nikakve potrebe. Mene zaista fascinira to dokle su ljudi u stanju da idu, ako im se nesto ne svidja. Dok za druge mogu da poverujem, ja stvarno jos uvek ne verujem da je ovo stvarno tvoj stav. Razumem i ogorcenost i sve, ali sa nekim stvarima se ne treba zezati. Rezultati su takvi kakvi jesu ne zato sto neko krade glasove, vec zato sto su ljudi nezadovoljni ovakvim stanjem sirom sveta i traze promene. Tramp nije dosao na vlast kradjim glasova. Brexit se nije desio kradjom glasova, oni ludaci u Italiji nisu dosli na vlast kradjom glasova... oni su pobedili zato sto salju konkretnu poruku koju ljudi razumeju i koja im je prihvatljiva. Ne pricamo ovde o Venecueli, Rusiji, Srbiji i slicnima, vec o razvijenim demokratijama. Sama teza da u izbornom procesu samo jedna strana laze i manipulise sa gradjanima je veoma naivna. Pa pogledaj sta pricaju ovi iz remain opcije i sta su pricali u kampanji. Pa to su mnogo vece bajke od ovih iz brexit tabora.

Niko nikom ne brani da se bori za svoja prava. U nedostatku argumenata podmeces. Ja sam se na ovoj temi vise puta jasno deklarisao koji su "moji", tako da nema nikakve potrebe za podmetanjem i nekim vratolomijama da bi se doslo do nekog zakljucka, samo je potrebno iscitati temu. Poenta demokratije i jeste da ce na vlast dolaziti i oni koje mi ne volimo, ne podrzavama, pa i mrzimo. Licemerno je zalagati se za demokratiju samo kada pobedjuju oni koje podrzavamo. Kod nekoliko forumasa je taj stav prisutan vec duze vreme, evo danas si se i ti pridruzila tom klubu. Taj stav ne samo da je licemeran, vec je pre svega opasan. Ja se zalazem za mnogo toga, ali to mi ne daje za pravo da drugima uskracujem njihovo pravo da podrzavaju druge stvari i da sa takvom platformom preuzmu vlast. Opcija Brexit je pobedila na referendumu, prilicno ubedljivo. Posle toga su brexitasi pobedili i na parlamentarnim izborima i to sve u roku od dve ipo godine. Ne postoje nikakve indicije da bi na sledecim parlamentarnim izborima imali drugaciji rezultat, cak sta vise. Ankete za eventualni novi referendum daju remain opciji manje procente nego sto su davale na proslom referendumu. Mozes ti to da nazivas kako hoces, ali oni su vec vise puta pokazali da imaju vecinu. Naravno, da se treba boriti da se trenutno stanje promeni, ali pozivanjem da se ukine demokratija se salje jedna jasna poruka. A ona je da je (u ovom slucaju) nasa opcija gora od njihove. A sto se manipulacija tice, nije bilo nikakvih izbornih manipulacija, izbori nisu pokradeni, diktature nema. Sto se tice poruka koje se salju biracima, naravno da su one manipulativnog karektera, ali ne samo jedne, vec obe strane i tako je jos od starog Rima i bice do kraja sveta.

E, pa ne mozemo. Vi ste ti kojima su puna usta demokratije, ali samo kada pobedjuju vasi. Cim izgube, demokratija ne valja, treba je ukinuti, to su manipulacije... Takve gluposti i takvo licemerstvo od mene nikada niste i necete moci cuti.

Najbolji borci za slobodu su oni koji bi svaku slobodu ukinuli.

Ali kako to da ta manipulacija postoji samo kad tvoji izgube, kako to da demokratija ne valja samo kad pobedi druga strana? Kad pobede oni koji "treba da pobede" tada je sve ok i demokratija je najbolji sistem.

Jednopartijski sistem je zakon. Ko god da pobedi, tvoji ce uvek biti na vlasti. Nema sekiracije.

Najbolje ukinuti izbore. Kome jos treba demokratija.

Demokratija je ok samo onda kada nam rezultati izbora odgovaraju.

Ima Dzonson vecinu za Deal.

U narednih nekoliko dana u odrzace se predsednicki i parlamentarni izbori u tri latinoamericke drzave, Boliviji, Urugvaju i Argentini. Uz Venecuelu, Bolivija i Urugvaj su jedine latinoamericke drzave u kojima se levica odrzala na vlasti posle talasa pobeda desnicarskih kandidata koji krenuo pobedom Mauricija Makrija na argentinskim predsednickim izborima pre cetiri godine. Od tada levica je pobedila jedino u Meksiku, dok se u Venecueli odrzala nedemokratskim sredstvima. U sve tri zemlje je levica vise nego konkurentna i moze se reci da u izborne procese ulazi kao favorit. Postavlja se pitanje da li ce argentinski predsednicki izbori ponovo doneti obrt na latinoamerickoj politickoj sceni. Ti izbori su za nedelju dana, isto kao i urugvajski, pre njih su bolivijski koji se odrzavaju sutra. Evo Moraales i njegov Socijalisticki Pokret suvereno vladaju Bolivijom vec deceniju ipo. Morales je vec tri puta vise nego ubedljivo pobedio desnicarske rivale i postao najdugovecniji latinoamericki lider, u svojoj zemlji niko u istoriji nije vladao toliko dugo kao on i to bez ozbiljne opozicije. Za svoja tri mandata on je nasao zakonski osnov. U prvom je promenio ustav, reformisao izborni sistem i omogucio sebi jos dva mandata. Problemi su neocekivano dosli 2016 godine. Morales nije bilo dosta tri mandata i 15 godina vlasti, vec je hteo i cetvrti mandat, medjutim ustav koji je sam doneo ne dozvoljava treci mandat, prvi mu se ne racuna jer je bio pre ustavnih promena. Resenje za taj problem je nasao u promeni ustava. Raspisan je referendum kojem se opozicija protivila. Ipak referendum je doneo neocekivane rezultate. Morales je prvi put izgubio, i narod je odbio ustavne promene i njegov cetvrti mandat. Taj problem je pokusao da resi godinu dana kasnije i ustavni sud je doneo odluku da je ustavna odredba o ogranicenju broja mandata protivustavna. Naravno da je takva odluka uvod u diktaturu. Moralesa je oduvek odlikovao autoritarni stil vladavine, ali za to je imao pokrice u ogromnoj narodnoj podrsci. Ta podrska se dobrano istopila i jasno je da narod ne zeli njegov cetvrti mandat tj diktaturu. Opoziciji se pruzila velika sansa za uspeh na izborima. Najjaci opozicioni kandidat je Karlos Mesa. Bivsi predsednik Bolivije je kandidat koalicije stranaka levog centra koja se zove Ujedinjeni Gradjani. Iskusni politicar, dosta cenjen u svetu, uziva popularnost medju gradjanima i on je definitivno najozbiljniji rival kojeg je Morales do sada imao. Tu je jos i kandidat desnicarskih Demokrata senator Oskar Ortiz, koji ce se za trece mesto boriti sa jos jednim desnicarskim kandidatom, protestantskim pastorom Ci Hung Cungom, kandidatom demohriscana. Protestantizam je u zamahu na celom kontinentu, a sve vise se taj zamah odrazava i na politickom planu, o tome sam pisao na starom forumu. Od ostalih kandidata vredni pomena su jos Feliks Paci, levicar, otpadnik iz moralesovog Pokreta Socijalista. On je guverner provincije La Paz, 2015 je to postao ubedljivo pobedivsi moralesovog kandidata. Viktor Kardenas, politicki veteran, je bivsi potpredsednik i kandidat koalicije partija desnog centra. Kljucno pitanje je koliko Morales moze da utice na izborni proces. On definitivno ne moze da pobedi u prvom krugu. Realno je da dobije izmedju 35 i 40% glasova i da kao prvoplasirani udje u drugi krug. Tamo su mu sanse minimalne jer su svi ostali protiv njega, Mesa bi imao mnogo vece sanse u drugom krugu. On uz primenu meke sile mozda moze da nagura i do 45% glasova u prvom krugu i da se nada slabijoj izlaznosti u drugom krugu, mada je takav scenario malo verovatan. Nazalost moja pretpostavka je da ce Morales pribeci kradji izbora i da Bolivija nepovratno klizi u diktaturu. Gledajuci njegove poteze poslednjih par godina, tesko mi je da poverujem da ce Morales mirno prihvatiti izborni poraz koji je neminovan i prepustiti vlast drugima.

Zavrseni su neredi u Ekvadoru, tj postignut je sporazum izmedju vlade i indijanskih demonstranata da se protesti obustave, ukidanje subvencija suspenduje i formira zajednicka komisija koja ce pripremiti novi plan reformi prihvatljiv za obe strane. Znacajnu promenu u protestima je donelo ukljucivanje indijanskih organizacija u njega. Do tada su proteste vodili Koreini aktivisti i tu prostora za kompromis nije bilo, nije ga zelela nijedna strana. Ukljucivanjem indijanaca i njihovih organizacija, pa moze se reci i preuzimanje protesta od istih stvari su se promenile i pristupilo se pregovorima. Stvari su komplikovale i desnicarske partije i organizacije, koje su organizovale i svoje proteste kao podrsku ukidanju subvencijama. Tako da smo u jednom momentu imali istovremeno tri protesta, Koreinih protivnika reformama, Indijanaca i pristalica reformi. To je dovelo do velike tenzije i nemira, ali su je to i ubrzalo zelju za pregovorima vlade i indijanaca, sto je dovelo do smirivanje tenzija, izolovanju Koreinih pristalica i postizanju privremenog sporazuma. Definitivno je da Lenjin nema podrsku u narodu i da vecinu formira ad hok, cas sa umerenom levicom, cas sa desnicom zavisno od podnesenih predloga. Postavlja se pitanje zasto se ne krene u opoziv. Odgovor lezi u tome sto vecini politickih subjekata ne odgovaraju izbori trenutno. Ceka se presuda Korei u sporovima koji se protiv njega vode po optuzbama za korupciju. Na taj nacin bi se verovatno njegova opcija eliminisala iz trke, a to odgovara i levici i desnici. Problem sa njim je sto niko pouzdano ne moze da kaze koliko je jak i koliku podrsku bi on i njegova opcija imali. Da li bi uspeo da privuce vecinu levicarskih biraca i tako stvori ozbiljan levi blok ili ne bi. Moje misljenje je da ne bi, ali niko ne zeli da rizikuje i svima je bolje da sacekaju tih godinu ipo dana do novih izbora, tako da se nece ozbiljno potezati pitanje Lenjinovog opoziva.

Mutno je, ali se ipak vidi kad se slika uveca.

Vidi se HR na kolima. 🙂