Trenutno razmišljam...

[Amigo]

Vrlo cesto me zovu na moj kucni broj da dam neki prilog za razlicite stvari. Obicno nesto vezano za zdravstvo, npr prilog za slijepe, prilog za gluve, prilog za djeciju bolnicu, prilog za razne vrste kancera, prilog za mozdane udare, dijabetis itd itd.

Ponekad dam, ponekad ne, moja zena svakog mjeseca daje prilog za Unicef, pomaze neko dijete u Africi i tako juce me nazovu da dam prilog za istrazivanje i lijecenje artritisa.

U tom trenutku se sjetim kako je moj premijer Dzastin upravo uplatio 100 miliona dolara da kupi od SAD granate koje ce da posalje u Ukrajinu, dok mu bolesnici cekaju mjesecima, pa cak i godinama na specijalistu. Npr pregled kod dermatologa se ceka godinama, tako je jedan moj prijatelj koji je imao ranu na prstu cekao tako na neki pregled u dalekoj buducnosti, da bi mu neka njegova prijateljica kada je otisao u Beograd, rekla da ne bi bilo lose da ga pregleda tamo neki njen poznanik doktor, koji je odmah posumnjao na melanom, rak koze, sto se na zalost obistinilo, tako da je taj karcinom vec dosao do limfnih cvorova, te su mu u Kanadi morali amputirati kaziprst i izvaditi neke limfne cvorove, a konacan rezultat je jos uvijek nepoznat, jer je to neka izgleda jako rijetka vrsta za koju ni ne postoji hemo terapija.

 

Znamo vec da je americki kongres odobrio da se nakupuje oruzja za 40 milijardi i posalje u Ukrajinu. 

 

Zbog toga, zamislite da se tih jebenih 100 miliona koje je galantno potrosio Dzastin, ulozilo u zdravstveni sistem ili da se objavi da se ulaze 40 milijardi u istrazivanje novih, manje teskih i boljih metoda lijecenja karcinoma.

Mozda se to ne dotice onih koji su zdravi, ali bolesnim je to od zivotne vaznosti, tako da umjesto sto traze pare od ljudi za poboljsanje zdravstva, neka drzava tu investira, a za granate neka skupljaju preko telefona, ili preko SMS poruka u Srbiji i ostalim ex-yu drzavama, pa kome se daje neka daje, boli me q......

(Dobra je vijest da je Dzastinova liberalna partija dozivjela fijasko u Ontariju prije nekoliko dana, gdje su osvojili samo 8 poslanickih mjesta od mogucih 124)

 

 

Edited June 7, 2022 by Amigo

[Kronostime]

Kada bi se novac utrosen za naoruzavanje svih zemalja sveta u samo jednoj godini usmerio u nauku, zdravstvo i projekte vezane za zastitu okoline i poljoprivredu - svet bi bio mnogo bolje mesto za zivot.

[Dracarys]

Razmišljam svaki dan da li da napustim Srbiju. Može se reći da sam na raskrsnici života, jer za nekoliko nedelja punim 26 godina. Imam i pasoš EU, tako da mi je put malo olakšan.

 

Iskren da budem, ne živi mi se više u Srbiji, ali prosto nemam hrabrosti da napravim dalji korak i tražim posao u inostranstvu.

[Klotzen]

Ja sam bio u prilici da napustim Srbiju ali onda se desio 5. oktobar i vratio mi nadu da će biti bolje. Ne treba da ti prepričavam kako se to završilo. Kasnije me život uplete u tokove, nešto sam i ostvario tako da nemam potrebe da idem na zapad jer ne bi živeo bolje nego ovde, pogotovo što je mnogo teže otići u srednjim godinama nego kada si mlad i lakše ti padne taj novi početak. Ono što bi dobio na zapadu je da nemam taj osećaj da neko non stop p.ša po meni, i osećaj da živim u uređenom društvu, ostalo mi zapad ne može pružiti jer već imam. Ima ljudi koji su i kasnije otišli pa sačekaj ako možda i oni napišu koju. Ali u jedno budi siguran ni za mog ni za tvog života ovo neće biti zapad. Neki maksimum koji mi možemo dostići u narednih par decenija je taj neki nivo od 1000 evra prosečne plate, pod uslovom da nam se ponovo ne desi Vučić posle Vučića, ali društvo ni tada neće biti slično zapadu nego recimo na nivou Grčke.

[Džudi]

Razmišljam da li ovde da prenesem status sa Fejsa? Vezan je za politiku, ali ova tema odgovara..

 

A ako bude odgovora na to moje pisanije, može da se otvori nova tema na pdf-u Politika..

 

Ili je ćutanje stvarno zlato?

[C.F.]

Danas sam bila u bolnici, za 4-5 sati vremena koje sam tamo provela, promatrala, učestvovala kao neko ko je nedovoljno upoznat procesima, ponovo sam se osećala čudno, kao stranac, nesigurna, frustrirana, umorna, u jednom momentu dovela sebe u plač. Daleko, da ne vidi, njoj je bilo dovoljno teško bez moje drame. Naviknuta na drugačiji sistem, čak i sa vrlo niskim očekivanjima, ponovo sam klonula. Jako cenim, čak i mnogo više zdravstvene radnike ovde, saosećam, da mogu da mahnem čarobnim štapićem i pružim sve potrebno da rade to što mi ne možemo….ali toliko toga se pogrešno radi, ne vidim kako može da se promeni na bolje. Čekam strpljivo, pratim red, stojim da bi stariji i bolesniji seli, kažem izvinite, zahvaljujem, držim distancu…ali, uguraju se preko reda neki, hodnicima hodaju kao da su vlasnici prostora, moram se pomeriti ja….jer koje su mi alternative, da se guram, da dreknem na nekoga, da molim, da nadjem vezu…uh, ja koja imam i mogu, a ne mogu da vidim sebe kao takvu…jer želim da je zakazano vreme zakazano vreme sa tolerantnim kašnjenjem, da ima nekoga na šalteru, da me pogleda kada zbunjeno stojim i upita kako vam mogu pomoći, da postoje bolji znaci i obaveštenja, da ima više stolica, da ne moram da kucam na vrata da neko izadje da ga molim, već da taj ili ta povremeno izadje i moli i pita pacijente kako može pomoći, da je zatvorena rupa na zidu pored vrata, da ima toalet papira u wc-u….

-podrška za sve zdravstvene radnike i njihove pacijente, da svima njima bude bolje…

[Pletilja]

On 6/9/2022 at 11:38 PM, ControlFreak said:

Danas sam bila u bolnici, za 4-5 sati vremena koje sam tamo provela, promatrala, učestvovala kao neko ko je nedovoljno upoznat procesima, ponovo sam se osećala čudno, kao stranac, nesigurna, frustrirana, umorna, u jednom momentu dovela sebe u plač. Daleko, da ne vidi, njoj je bilo dovoljno teško bez moje drame. Naviknuta na drugačiji sistem, čak i sa vrlo niskim očekivanjima, ponovo sam klonula. Jako cenim, čak i mnogo više zdravstvene radnike ovde, saosećam, da mogu da mahnem čarobnim štapićem i pružim sve potrebno da rade to što mi ne možemo….ali toliko toga se pogrešno radi, ne vidim kako može da se promeni na bolje. Čekam strpljivo, pratim red, stojim da bi stariji i bolesniji seli, kažem izvinite, zahvaljujem, držim distancu…ali, uguraju se preko reda neki, hodnicima hodaju kao da su vlasnici prostora, moram se pomeriti ja….jer koje su mi alternative, da se guram, da dreknem na nekoga, da molim, da nadjem vezu…uh, ja koja imam i mogu, a ne mogu da vidim sebe kao takvu…jer želim da je zakazano vreme zakazano vreme sa tolerantnim kašnjenjem, da ima nekoga na šalteru, da me pogleda kada zbunjeno stojim i upita kako vam mogu pomoći, da postoje bolji znaci i obaveštenja, da ima više stolica, da ne moram da kucam na vrata da neko izadje da ga molim, već da taj ili ta povremeno izadje i moli i pita pacijente kako može pomoći, da je zatvorena rupa na zidu pored vrata, da ima toalet papira u wc-u….

-podrška za sve zdravstvene radnike i njihove pacijente, da svima njima bude bolje…

Pisala sam vec da je u zdravstvenom sistemu S kao u mesalici za beton, iskustvo iz prve ruke. 

Slicica: sa svezim prelomom kicmenog prshljena ( tada to jos nisam znala ali je vrski bolelo i smanilo mi pokretljivost na 30%) otisla sam u Dom zdravlja, ocigledno je bilo da mi treba pomoc. Sa sve stapom, jedva pokretna, uredno sam se prijavila na shalteru, nije nas bilo mnogo ali su 4 ambulante bile prazne, doktori su bili na kafe pauzi koja se oduzila. Nisam mogla da sedim jer mi je to uvecavalo bol, nisam mogla da stojim jer sam vec bila preumorna od trpljenja a doktora ni na vidiku. Ocajna, usla sam u jednu ambulantu i legla na kauc za pregled pacijenata. Nakon 20 minuta pojavio se doktor i kad me je video onako ispruzenu, skocio je kao ziv oparen. Nije me izbacio, konacno me je neko pitao sta mi je pa sam u roku od 5 minuta dobila uput za dalje lecenje ali sam i za overu tog uputa opet morala u red. O agoniji cekanja na pregled kod ortopeda da ne pisem. Kada sam, posle 3 sata dosla na red, sacekalo me je pitanje "Pa sto niste rekli da ste majka kolege, ne bi toliko cekali".

Poenta ove price je da sami lekari i pratece osoblje generisu taj haos koji vlada u nasim bolnicama, ne pisemo pravila mi, pacijenti. Kada sam pitala sina, dok je jos bio u tom sistemu, zasto je to tako, odgovorio mi je da kolege rade za male plate i da smatraju da imaju privilegiju da svoje porodice i prijatelje primaju preko reda. I zato mi ih nije zao, zao mi je svakog dinara koji mi je ikad odbijen od plate za doprinos zdravstvenom osiguranju jer sam adekvatnu uslugu i resenje mog zdravstvenog problema resila tek u privatnoj ordinaciji i to za ozbiljan novac. Tamo nema onog cuvenog "padobranca" sa klasicnim "samo da nesto pitam doktora". 

P.S. Po prirodi sam mirna, trpeljiva osoba ali svaki ulazak u zdravstveni sistem S. je za mene kao crvena krpa za bika u u kopridi: alo, operite tu stroku u kojoj radite, za to vam ne treba pomoc EU nego voda i sapun! Ako vam je plata mala, idite u majstore pa opravljajte nesto, majstori su gospoda! O shalterusama u bolnici ne smem ni da zucnem jer ce pritisak da mi ode na 300, nafrakane, nakindjurene, nabadaju sa 2 prsta po tastaturi i obavesno nesto zvacu a imaju stav kao da su licno papa rimski, ne mogu ocima da ih gledam. 

Edited June 11, 2022 by Pletilja

[zoran59]

On 6/9/2022 at 1:35 PM, Dracarys said:

Razmišljam svaki dan da li da napustim Srbiju. Može se reći da sam na raskrsnici života, jer za nekoliko nedelja punim 26 godina. Imam i pasoš EU, tako da mi je put malo olakšan.

Isken da budem, ne živi mi se više u Srbiji, ali prosto nemam hrabrosti da napravim dalji korak i tražim posao u inostranstvu.

 

Ne znam kako da ti kazem... Ispasce da "solim pamet" jer sam vise neglo duplo stariji.

 

Zato necu o politici i ekonomiji, koliko god bile vazne.

Nego: misli na sebe sta ti je vazno, a i sta ce ti biti vazno za 5 ili 10 godina. Dalje od toga ne treba da mislis jer ces i ti promeniti kao sto ce se i svet promeniti. Nemoguce je predvideti.

 

Drzi se svojih principa, postuj sebe kao licnost, no ne preteruj - u smislu, nemoj da zrtvujes jednu nogu, bubreg i oko "za principe."

 

Probaj da napredujes: profesionalno, intelektualno, emotivno, ekonomski itd.  I svi ovi aspekti nisu uvek kompatibilni, pa pokusaj da samom sebi odredis sta ti je najvaznije. I ne brini sta ce neko reci - drugi ne zive tvoj zivot, ne osecaju tvoju srecu ili tugu.

 

Iz ove perspektive (u 7. deceniji zivota sam), mogu da pouzdano i uvereno kazem, mada je to opet licno i individualno:

- samo neki % stvari/dogadjaja je (u retrospektivnoj analizi) stvarno bilo onako kako sam ih tada dozivljavao

- samo neki % stvari je ispao onako kako sam namervao i hteo

 

 

[C.F.]

Pomenuste pauze, pre neki dan odvezla roditelje da završimo potrebne poslove, nju za kovid test, njega u PIO. Kada sam dan pre pozvala telefonom, rekli su mi da dodjemo “od 10 pa nakon…”. I tako smo došli, bili prvi, došao ubrzo još jedan gospodin, ulazimo i odmah budemo poslati van, pauza…sva sreća pa dve stolice ispred da sednu ovi moji.* Čekamo. Dolazi još jedan čovek, parkira se baš ispred gde blokira za eventualno vozilo hitne pomoći, nagadjam, tako meni izgleda. Po povratku, jer je još uvek pauza, ugleda još jednog čoveka sa mladom ženom, očigledno se poznaju…U jednom momentu, nakon 15-ak minuta, izlazi zdravstvena radnica, mlada dama brzo poturi svoj uput, onda gospodin, ja dok dadoh, mama mi ostade kao poslednja u nizu. Zabezeknuta kako se sve to tako brzo desilo, razočarana da jedna mlada osoba bude tako bezobzirna, njen otac odobrava takvo ponašanje…sigurno je to odraz (ne)kulture, takodje da zdravstvena radnica ne upita ko je tu prvi, ili da li je neko nemoćan i ne može da čeka…gde je ljudskost, obzir, nega….na pauzi…

Druga stanica, PIO, portir nam kaže prvi sprat, gledam stepenice, tata ne može njima, skoro je pao, povredio ledja, mumljam šta sad, nema lifta? Ali, iznenada portir kaže, da, evo tu iza. Samo da znate, sad je PAUZA…dobar timing, jel? Medjutim, izlazimo i gospodja na šalteru slobodna, kažemo šta je potrebno, završimo za 5 minuta.

Zadovoljni! Sad, kolace, klac do parkiranih kola, držimo se za ruke, na semaforu crveno….pogledam ih, hoćete na kafu? Ocu prija, da, kaže. Okrenemo se, odmah iza kafić sa stoličicama ispred. Kažem im, sednite tu, sigurnije a i dobro da sam, kad sam ušla, videla da je prepun. Mnogo fino mesto, kao kod nas uredjeno i sa istom ponudom. Naručim, usput i dva kolača za poneti. Donese nasmejani barista naša makijata, moj otac sav ozaren, hoću da ih slikam, a on liže kašiku od pene…slistio je za dva minuta, kaže mnogo dobra kafa. Pamtiću to…želim da se sećam takvih momenata…

 

 

 

*zgrada, dreč žuto obojena, prekrivena grafitima, zgrade pored takodje, jako ružno i neugledno za zgrade zdravstvene ustanove, po meni. 

Edited June 11, 2022 by ControlFreak

[vilhelmina]

On 6/9/2022 at 8:35 PM, Dracarys said:

Razmišljam svaki dan da li da napustim Srbiju. Može se reći da sam na raskrsnici života, jer za nekoliko nedelja punim 26 godina. Imam i pasoš EU, tako da mi je put malo olakšan.

 

Iskren da budem, ne živi mi se više u Srbiji, ali prosto nemam hrabrosti da napravim dalji korak i tražim posao u inostranstvu.

Zasto samo sedis i razmisljas, a ne znas zapravo ni o cemu? Nista ne kosta da krenes da trazis posao i usput se raspitujes o cenama i uslovima stanovanja. Kad sklopis koliko-toliko realnu sliku o tome kako bi taj zivot mogao da izgleda, i tvoje razmisljanje ce biti smislenije, imace konkretan cilj i svrhu. Tvoja prednost je u tome sto si toliko mlad da ne moras odmah da razmisljas dugorocno i donosis sudbinske odluke, odes i probas. 
Ali kao sto rekoh, nekakvu predstavu o tome sta ces raditi i gde ces ziveti, ipak treba da imas, makar se radilo o kracem, probnom periodu. Turisticki boravak ti nece mnogo pomoci u izboru, taj zna da zavara. 

[Amigo]

7 hours ago, zoran59 said:

- samo neki % stvari/dogadjaja je (u retrospektivnoj analizi) stvarno bilo onako kako sam ih tada dozivljavao

- samo neki % stvari je ispao onako kako sam namervao i hteo

 

Tacno tako 

On 6/9/2022 at 2:35 PM, Dracarys said:

Razmišljam svaki dan da li da napustim Srbiju. Može se reći da sam na raskrsnici života, jer za nekoliko nedelja punim 26 godina. Imam i pasoš EU, tako da mi je put malo olakšan.

 

Iskren da budem, ne živi mi se više u Srbiji, ali prosto nemam hrabrosti da napravim dalji korak i tražim posao u inostranstvu.

 

AKo vec hoces da ides, idi negde gde je lepo vreme 😎

[mrd]

Razmišljam svaki dan da li da napustim Srbiju. Može se reći da sam na raskrsnici života, jer za nekoliko nedelja punim 26 godina. Imam i pasoš EU, tako da mi je put malo olakšan.
 
Iskren da budem, ne živi mi se više u Srbiji, ali prosto nemam hrabrosti da napravim dalji korak i tražim posao u inostranstvu.

Idi i probaj, uvek možeš da se vratiš u Srbiju i živiš značajno, kao viđena ličnost.

Sent from my SM-G998U using Tapatalk

[Koca Popovic]

Moje misljenje je da Dracarys nije za odlazak u inostranstvo. Ako sve gleda kroz novac , onda on nije za odlazak u inostranstvo. Nije on zreo za tako veliku promjenu (njegove godine nemaju veze sa ovim o cemu pricam)

[C.F.]

Evo, ponovo sam pročitala Dracarysov post i ne vidim da je pomenuo novac kao razlog. Jeste pomenuo posao što zvuči sasvim uobičajeno otići negde van, raditi. Slažem se s većinom da je dobro pokušati, pa tek nakon nekog vremena ponovo napraviti reevaluaciju, vagati šta je bolje, šta nije. To će svakako zavisiti od čovekovog načina života, razni ljudi, različiti načini života i pridavanja važnosti. U svakom slučaju smatram da je dobro iskustvo, čak i ako bude negativno. Tako naučimo.

Srećno ako odlučiš.

[zoran59]

8 hours ago, ControlFreak said:

Evo, ponovo sam pročitala Dracarysov post i ne vidim da je pomenuo novac kao razlog. Jeste pomenuo posao što zvuči sasvim uobičajeno otići negde van, raditi. Slažem se s većinom da je dobro pokušati, pa tek nakon nekog vremena ponovo napraviti reevaluaciju, vagati šta je bolje, šta nije. To će svakako zavisiti od čovekovog načina života, razni ljudi, različiti načini života i pridavanja važnosti. U svakom slučaju smatram da je dobro iskustvo, čak i ako bude negativno. Tako naučimo.

Srećno ako odlučiš.

 

Vrlo razuman post.

Primetio bih jos nesto: @Dracarys , pomenuo si samo sebe (dakle, nemas suprugu/dete). I da imas 26 godina (znaci, skolovanje je valjda zavrseno).

To znaci da ti je ovo idealno vreme da probas promenu. Ako ti se bude svidjalo, nece biti tesko vratiti se na pocetak - ili probati nesto drugo.

Jos uvek si fleksibilan, a kasnije ce biti teze. Mnogo lakse je naci posao ili smestaj za jednog nego naci dva posla i skolu za dete...

[Dracarys]

Slobodan sam skroz, fakultet završen (inženjer šumarstva), samo ne verujem da će mi isti i priznati u inostranstvu, ali to je druga tema. Da sada imam 19 godina, krenuo bih na neki dobar zanat da ga i usavršavam i onda potražnja za poslom u inostranstvu.

 

Lagao bih vas kada bih rekao da nije bitan novac, jer maltene svi odlaze zbog toga. Oni koji kažu da nije, dolaze u situaciju da budu shvaćeni kao licemernim (iako ima i takvih kojima novac nije važan faktor).

[Džudi]

1 hour ago, Dracarys said:

Slobodan sam skroz, fakultet završen (inženjer šumarstva), samo ne verujem da će mi isti i priznati u inostranstvu,

 

U koju zemlju planiraš da odeš? Da li si se informisao koja su tamo najtraženija zanimanja?

 

Moje komšije su pre desetak godina otišle u Kanadu. Komšinica je lekar i dobila je maltene odmah posao.

 

Komšija je kao fizičar morao da polaže neke dodatne ispite kako bi mu nostrifikovali diplomu. 

 

Ovo je primer za Kanadu. Imam i za Nemačku, ukoliko planiraš da ideš tamo.

 

 

[Dracarys]

Nisam ni tražio posao, niti se informisao za inostranstvo, jer još uvek nisam doneo odluku da li ću napustiti državu u kojoj sada živim, jednom kada budem doneo, mislim da će mi ostalo biti lakše. Verujem da ću doneti odluku kroz nekoliko meseci i onda krenuti da radim na tome u koju bih se državu zaputio i spremam novac. Moram da priznam da bi Kanada najverovatnije bila izbor broj 1, zato što se dobrim delom Kanade govori engleski jezik. To je za sada jedini jezik koji znam uz maternji srpski.

 

Što se tiče same nostrifikacije, čuo sam da se može polagati neka razlika ispita, ali to sve opet možda dosta i košta s obzirom na to da su školarine preskupe, nisam upućen najbolje u to.

[Amigo]

5 hours ago, Dracarys said:

Nisam ni tražio posao, niti se informisao za inostranstvo, jer još uvek nisam doneo odluku da li ću napustiti državu u kojoj sada živim, jednom kada budem doneo, mislim da će mi ostalo biti lakše. Verujem da ću doneti odluku kroz nekoliko meseci i onda krenuti da radim na tome u koju bih se državu zaputio i spremam novac. Moram da priznam da bi Kanada najverovatnije bila izbor broj 1, zato što se dobrim delom Kanade govori engleski jezik. To je za sada jedini jezik koji znam uz maternji srpski.

 

Što se tiče same nostrifikacije, čuo sam da se može polagati neka razlika ispita, ali to sve opet možda dosta i košta s obzirom na to da su školarine preskupe, nisam upućen najbolje u to.

 

Inzinjerski poslovi se mogu raditi i bez nostrifikacije diplome, samo kazes da si zavrsio faks. Meni je niko nikada nije ni trazio, a ni nemam je  mislim papir, izgorila ona tuba.

Ipak ne bih ti predlozio Kanadu ili Skandinaviju, klima ne valja nista, posao uopste nije problem, boje trazi negde na jugu, gde je toplo, eto Australija, jes podaleko, ili SAD gde je toplo, ili Evropa, naravno juzna. 😎

[DJORDJE]

7 hours ago, Dracarys said:

Što se tiče same nostrifikacije, čuo sam da se može polagati neka razlika ispita, ali to sve opet možda dosta i košta s obzirom na to da su školarine preskupe, nisam upućen najbolje u to.

Da bi radio u struci najverovatnije ces morati da trazis licencu, koju izdaje provincija. Bez toga ne mozes da radis kao arhitekta ili gradjevinac , verovatno  isto vazi i za tebe.

[Div]

 

Čovek je prinuđen da donosi mnoge odluke, neke su bitne u jednom momentu, neke nose posledice za čitav život. Bivao sam u poziciji da svatim da sam pogrešio, ali sam se retko kajao, osuđivao sebe. Jednostavno, ako sam sam doneo odluku, ako su mi motivi jasni, ne ispadne dobro gledam da ispravim a ne opterećujem sebe kajanjem. Kajanje je rezervisano za ono što nisam činio, što nisam ni pokušao a mogao sam.

Oko odlaska ili ostanka, nisam ni svojim sinovima savetovao ni jedno ni drugo, imali su i imaju moju podršku kako god da odluče.

 

[vilhelmina]

14 hours ago, Dracarys said:

Slobodan sam skroz, fakultet završen (inženjer šumarstva), samo ne verujem da će mi isti i priznati u inostranstvu, ali to je druga tema. Da sada imam 19 godina, krenuo bih na neki dobar zanat da ga i usavršavam i onda potražnja za poslom u inostranstvu.

 

Lagao bih vas kada bih rekao da nije bitan novac, jer maltene svi odlaze zbog toga. Oni koji kažu da nije, dolaze u situaciju da budu shvaćeni kao licemernim (iako ima i takvih kojima novac nije važan faktor).

Dragi kolega 😁, po mom iskustvu, sumarstvo nije bas najzahvalnija struka za trazenje posla bilo gde u inostranstvu, jer te vezuje za ”pasivne” krajeve, koji su svuda u svetu crna rupa. I zato sto te dovodi u kontakt s ljudima ne bas otvorenog uma, cesto zaglibljenim u lokalne prilike, kojima je strano i ono sto dolazi iz susednog okruga, a kamo li iz druge zemlje. Mogu oni da budu sjajni ljudi na svaki drugi nacin, ali stranac ce se tesko etablirati u tim sredinama. Ja sam imala dodatni problem sto sam zena, ali bitnije je bilo to sto se kod svakog posla u struci trazilo poznavanje lokalnih prilika, prosto je takav posao. Otprilike isti problem koji u toj struci imas u Srbiji, imaces i bilo gde drugde. Uvek ce te lokalac gledati popreko jer ne mozes ti znati bolje od njega. 
Ali to ne treba da te odbije, naprotiv. To sto si zavrsio faks koji je mnogo kompleksniji i tezi nego sto mnogi misle, znaci da mozes da radis i bilo sta drugo. Moj ti je savet da se obezbedis vozackim dozvolama svih kategorija, to uvek pomaze. Jezika se ne moras plasiti jer engleski ti radi u bilo kojoj zemlji, bar u pocetku kad ces ionako, po svoj prilici, raditi jednostavnije poslove. Za par godina naucices i mandarin ako treba, to brzo ide kad si vec tamo i ako imas volje. Mislim da ne moras da si suzavas izbor samo na englesko govorno podrucje. 

[C.F.]

Aaaah…sedim sama u kafiću, čitam knjigu, odmaram mozak od jutros, juče, prošle nedelje…ostavljam iza sebe čekanja na šalterima, vožnje od domova zdravlja do bolnica do apoteka…suprug pazi oca, znam da moram nazad što pre, ali ovog puta sama, bez majke. U sigurnim rukama je. Potreban mi je ovaj trenutak mira…nek me niko ne sažaljeva..I’m ok…it’s life…

[Džudi]

@ControlFreak Ako nije tajna, koju knjigu čitate?

 

***

Razmišljam kako sam preumorna..krečili smo stan tri dana ( moleri, a ne mama i ja 🙂 ) ...i tri dana pokušavam da pročitam Onlajn Tamare Kučan do kraja, ali zbog umora ne uspevam. Mislim da ću pročitati noćas.

 

Razmišljam o velikom spremanju stana..ali mislim da je dobro što smo krečenje odradili sada, a ne u julu-avgustu kada će biti paklene vrućine.

[C.F.]

Pročitala! Preporuka od mene. Moja verziju je na engleskom “The Curious Incident of the Dog in the Night-time”, pisac Mark Haddon.

Javite posle kako vas je dojmila.