Šta čitate?

[Selina]

On 1/7/2025 at 1:40 PM, robespierre said:

Rvem se sa Uliksom. Teška dosada, Pinčon je naspram ovoga melem za dušu. 

Uliks ne moze da se cita na silu, ja sam nekoliko puta pocinjala, a onda posle tridesetak stranica i batalila.

Jednog dana ( a svako ko voli da cita ima takav jedan dan) shvatis da je taj dan bas pravi za pocetak citanja Uliksa

i onda ga i obozavas ( mislim na Uliksa, ne na dan).

[Janne240]

On 1/7/2025 at 1:40 PM, robespierre said:

Rvem se sa Uliksom. Teška dosada, Pinčon je naspram ovoga melem za dušu. 

Читао сам га на енглеском.

[Pletilja]

On 1/9/2025 at 1:10 PM, Selina said:

Uliks ne moze da se cita na silu, ja sam nekoliko puta pocinjala, a onda posle tridesetak stranica i batalila.

Jednog dana ( a svako ko voli da cita ima takav jedan dan) shvatis da je taj dan bas pravi za pocetak citanja Uliksa

i onda ga i obozavas ( mislim na Uliksa, ne na dan).

Delim istovetno iskustvo sa Uliksom, meni je pomoglo to sto sam se vratila na pocetak Dzojsovog stvaralastva, bukvalno sam pratila hronologiju izdavanja drugih naslova i polako se navikavala na stil velikog pisca. Sto mi nije pomoglo da zavrsim citanje Fineganovog bdenja......😆

Edited January 11 by Pletilja

[DameTime]

On 12/29/2024 at 10:56 AM, DameTime said:

Planiram da ih pročitam na novogodišnjem raspustu, trebalo bi da bude ok jer nisu previše obimne. 

 

Emi Jagi - Dnevnik praznine

 

 

Tanja Mravak - Naša žena

 

Pročitala obe na raspustu, presrećna sam.

[quentin]

Pisao sam na drugom forumu, ali valjda nije zabranjeno da sam sebe kopiram i ovdje.

 

Evo da se i ja osvrnem na proteklu čitalačku godinu, dosta mršavu, inače, sa manje od dvije knjige mjesečno u prosjeku, ali bilo je i svijetlih momenata.

Prvo, najzad sam pročitao Drugu knjigu Seoba. Inače sam se odavno deklarisao kao veliki poštovalac Crnjanskog, pa me je pomalo bilo sramota što na red nikako da stigne njegov magnum opus. Ja melanholičan, spor, liričan jezik i ritam Crnjanskog volim o čemu god da piše, ali i tema je velika: nacionalna istorija, a zapravo univerzalna priča o nemogućnosti da se pronađe novi dom, kad jednom odeš od svoje kuće.

Dalje, nakon što mi je njena literatura godinama, čak bizarno, izmicala, najzad sam pročitao jednu knjigu Mirjane Novaković (Mir i mir). Kad mi se dopadne knjiga u kojoj mi nije naročito interesantan ni jedan element narativa, znači da pisac stvarno zna da piše. Znači, dopala mi se knjiga sa detektivskim zapletom koji se mnogo oslanja na jugoslovenske osamdesete i aktere koji su danas postali razni tranzicioni dobitnici i gubitnici. Sve je to neoriginalno i previše eksploatisano, ali Novakovićka zna jako dobro da piše, tako da ću je čitati i u budućnosti.

Kad smo kod postjugoslovenskih gubitnika, treba spomenuti i možda najvećeg među njima. Vidno polje Gorana Babića je hibrid autobiografije i romana, najviše gorka lična ispovjest, obogaćena sa mnogo fotografija, kopija dokumenata i odličnih pjesama (nije Jergović samo provokator kad G. B. odavno naziva najvećim živim hrvatskim pjesnikom).

Od ostalog, i dalje posvećeno čitam Knausgora. Posljednja koja mu je prevedena na engleski je The Third Realm, u kojoj nastavlja filozofsku i religijsku raspravu o odnosu čovjeka i Boga danas u svijetu, koju je otvorio još u ranoj knjizi A Time for Everything, i nastavaio je u romanima poslije Moje borbe. Njegova proza na mene hipnotički djeluju, ali na kraju se uvijek pitam gdje će ga to zapravo odvesti na kraju.

Dva posljednja romana Kormaka Makartija The Passenger i Stella Maris takođe imaju tendenciju da zbune čitaoca. Prvi još zaliči na neke knjige Dona Delila, ali drugi je prilično neprobojan. Mada na kraju mora da imponuje Makartijeva spisateljska ambicija u dubokoj starosti.

Židovi Kovači lažnog novca bili su mi interesanti, uglavnom književnim postupkom romana o romanu. Kaže Džadžić u pogovoru kako Žid ne pokazuje samo kako golubovi izleću iz mađioničarevog šešira, nego i kako su u njega ušli.

Više sam očekivao od Grema Svifta (Last Orders), Bore Ćosića (Ruski vrtlar), vjerovatno i od Dubravke Ugrešić (Forsiranje romana-reke). Ova posljednja nije loše, ali djeluje prevaziđeno, pomalo promašeno sa vremenske distance, iako mogu da shvatim značaj tada kada je objavljena.

Pozitivno iznenađenje (previše bi bilo da kažem otkriće godine) bio bi Kolm Tojbin sa nepretencioznim, ali uspješnim porodičnim romanom The Blackwater Lightship, tako da ću njega još čitati. Ovo se ne može reći za neke pisci koji su mi bili preporučeni, a ništa naročito nisam našao u njihovim knjigama: Jevgenij Vodolazkin (Avijatičar), Neli Frojdenberger (The Limits), Elejn Kraf (Princess of 72nd Street). Još sam čitao Bunjinove priče (Gospodin iz San Franciska), Tove Janson (Iskrena varalica), vjerovatno još ponešto, ali nemam neke izrazite utiske.

[Selina]

21 hours ago, quentin said:

Prvo, najzad sam pročitao Drugu knjigu Seoba. Inače sam se odavno deklarisao kao veliki poštovalac Crnjanskog, pa me je pomalo bilo sramota što na red nikako da stigne njegov magnum opus. Ja melanholičan, spor, liričan jezik i ritam Crnjanskog volim o čemu god da piše, ali i tema je velika: nacionalna istorija, a zapravo univerzalna priča o nemogućnosti da se pronađe novi dom, kad jednom odeš od svoje kuće.
 

Pozitivno iznenađenje (previše bi bilo da kažem otkriće godine) bio bi Kolm Tojbin sa nepretencioznim, ali uspješnim porodičnim romanom The Blackwater Lightship, tako da ću njega još čitati. 

Tema je i Hamletovska i Faustovska, ali na srpski nacin.

Naziv romana je Seobe, a ne kako mi zamisljamo seobu Srba jer ovo nije jedno preseljenje nego lutanje gde covek ne zna

sta ce i kako ce i gde biti sutra. Moguce je da je i to razaralo duh i dusu Isakovica, ali i  njegovog brata.

U romanu se pominju i Nemci koji naseljavaju Banat, ali je razlika izmedju njih i ovih nasih Srba velika jer su ti Nemci

znali da tu dolaze da tu zive pa su onda krcili, susili mocvare, radili ko crvi, a ovi nasi stalno su zeleli nesto drugo

ili kako Crnjanski na nekoliko mesta kaze veliki ( beskrajan) plavi krug sa zvezdom u njemu.

Neverovatna je i njegova ( Vukova) utopijska predstava o Rusiji i odlazka u Rusiju ( definitivna selidba) za njega

predstavlja neki izlaz iz praznine u kojoj zivi. 

Ja u liku Isakovica vidim i samog autora , ali i svakog od nas.

Velmar Jankovic ima jedan roman sa nazivom Nigdnina, a toj je Nigdnini ziveo i Isakovic, a danas na neki nacin zivimo i mi.

Seobe su za moj citalacki ukus najbolja, najlepsa knjiga napisana na jos najlepsem srpskom jeziku.

Istorija, knjizevnost i jezik jednog naroda samo u jednom romanu.

 

Pazarila sam dve knjige od gospodina Irca, ali ne ovu koju si ti naveo. 

 

[Besni lala]

Knjigu o džungli.

 

Predugo smo drugar iz avatara i ja bili posvađani ... Nisam mario za njega iz nekih mojih - sad shvatam - predrasuda. Nije on kriv što se rodio gde se rodio i kada... Težak i tužan život je imao.

A knjiga? Raskošne i poučne priče za dečake koji odrastaju i devojčice koje zanimaju isti dečaci... I mene - koji nisam odavno ovo prvo a ovo drugo nisam imao prilike da budem .

Drago mi je što ga danas ne razumeju i ne vole ... Većinom ... Samo potvrda onoga što mislim o njemu i njegovom delu.

U principu vredelo bi i da je napisao samo If i knjigu koju čitam.

Šta da vam kažem - ne gledajte Diznija - čak ni Serkisova varijanta - iako dobronamerna- nije ubola suštinu.

Moraju da se čitaju. Vredi.

 

[drgnk]

Havijer Kastiljo - Miranda je nestala

 

 

Pročitah Kastiljov triler "Miranda je nestala". Hm, šta reći, ustici su mi pomešani. U odnosu na prethodno izdati "Dan kada smo izgubili razum", ovde je priča bolje zaokružena, ima glavu i rep. Međutim, meni se prethodni Kastiljov roman više dopao, jer je u istom, i pored određenih manjkavosti, više preovladavala mračna atmosfera karakteristična za trilere. Ovde mi okruženje oko kojeg se plete radnja nije baš najbolje leglo (svet filma i režiseri i scenografi kao glavni junaci). Rasplet gde očekujemo nekakvo iznenađenje nije "isporučio" očekivano.

[DameTime]

Malo rođendanski popust u Laguni (40%), malo na poklon 

 

[drgnk]

Dejvid Gemel - Legenda

 

 

Rat.
Kakva mala reč. Kakve teške, samrtne muke.

 

Dejvid Gemel „Legenda“

 

 

Prvi u nizu romana Drenajskog ciklusa poznatog autora epske fantastike Dejvida Gemela. Nekakva mini-varijanta "Game of thrones", ali ne manje interesantna. Radnja je prilično fokusirana na konkretni događaj (opsada tvrđave Dros Delnok), bez rasplinjavanja na nebitne subplotove a sami likovi su veoma slikovito opisani. Ovaj osvrt pišem sa zakašnjenjem, jer sam u međuvremenu pročitao i drugu knjigu iz serijala (Kralj iza zatvorene kapije), o čemu ću nešto kasnije.

 

 

 

Edited March 10 by drgnk

[Besni lala]

Ćao

 

Uzeo da čitam Rat Uzdizanja  od Dejvida Brina.

 

Ne znam po koji put je čitam ... Odličan SF... Majmuni, Delfini i još koješta

 

Sam Pisac je obećavao ... posle je napisao Poštara ... sećate se onog nesrećnog filma sa Kostnerom...

 

Pokušao sam da čitam njegove novije romane, čak i iz ove serije ... nije to za mene.

 

Ovaj  preporučujem - iskreno. 

 

 

[drgnk]

Dejvid Gemel - Kralj iza zatvorene kapije

 

 

“Pred nepoznatima je lakše da se opustiš, jer život ti se preklopi sa njihovim samo na tren.

Nećeš ih razočarati, jer ništa im ne duguješ, niti oni ma šta očekuju.

Prijatelje možeš da povrediš, jer oni očekuju sve na svetu.“

 

Tenaka-kan

 

 

Nakon "Legende", završih sa čitanjem i drugog dela Drenajskog ciklusa "Kralj iza zatvorene kapije". Iako je prisutan određeni šablon kojeg se Gemel drži, ipak sam maksimalno uživao u obe knjige. Nijednog trenutka mi nije bilo dosadno.

 

Ovim sam zaokružio sve knjige Drenajskog ciklusa koje su izdate kod nas, i mogu komotno da ih preporučim ljubiteljima epske fantastike. 👍

 

 

[Pletilja]

Andre Asiman, Odlazak iz Egipta

Egipat 1952 - 65, revolucija, sudbina stranaca u Aleksandriji, brojna porodica Jevreja koja se od kraja  XIX veka seli trazeci svoje mesto pod suncem. Potomci Ahasvera, Jevreji koji govore arapski, grcki, nemacki, citaju na francuskom i piju caj u 5 a  jedva pamte koju rec ladino hebrejskog, spremaju se da opet,  na nekom drugom kraju sveta, pocnu zivot iz pocetka.Vlast pukovnika Gamala Abdela Nasera ih prvo lisava svojine, zabranjuje iznosenje novca iz Egipta i nakon nekog vremena proglasava za nepozeljne.  Bez patetike, prustovski nezno, Asiman belezi dogadjaje iz vizure decaka u imucnoj i brojnoj porodici koja za sobom ostavlja uspomene, grobove i Aleksandriju u kojoj su mirno i lepo ziveli sve dok im se nije, opet, dogodila istorija. Bez gorcine i osude, ispracamo ih iz Egipta u zivot u necemu sto nikad nece biti njihova domovina vec samo utociste do nove selidbe. Jedan od onih romana od kojih se rastajete sa setom ali i neznoscu jer svaki od likova u romanu mozete da budete i vi ili neko vash. 

Edited 14 hours ago by Pletilja