Šta čitate?

[Pletilja]

Moje otkrice godine 2022 - Edvard Raderfurd, zapravo Francis Edward Wintle, u svetu nagradjivani pisac epske, istorijske literature.

Sticajem okolnosti, do mene je prvo dosao naslov Ruska, pa London i sad Sarum, njegovo prvo objavljeno delo napisano u slavu njegovog rodnog grada, Solzberija. 

Ne znam cemu pre da se divim, romansiranim biografijama koje su u sluzbi vremena i mesta ili istorijskim cinjenicama oko kojih Raderfurd gradi pricu o nastanku imperija i gradova. Sama pomisao da citaoca provucete kroz deset hiljada godina postojanja na jednom tlu, pokrivajuci sve aspekte zivota kako ljudi tako i samog tla, zaista je, na prvi pogled - zapanjujuca. Radefurd to cini lako, drzeci se istorijskih cinjenica oko kojih gradi licne sudbine da bi citalac raszumeo istoriju, zasto i kako su se dogadjaji provocirali i kakve su efekte imali, i sta je bilo posle...i tako kroz vekove....

 Evo malo pikanterije: Magna karta libertatum iz 1215 se smatra prvim zakonskim aktom kojim se ogranicava apsolitisticka vlast monarha i zacetak kasnijeg koncepta parlamentarne demokratije. Cist britanski proizvod u slavu slobode. A ipak, nije sasvim tako: na temelju te Velike povelje slobode, pedesetak godina kasnije, Sajmon de Monfor 5 erl of Lajcestera, zapocinje rat barona protiv Henrija III i uspava da formira prvu instituciju koja ce se koji vek kasnije razviti u instituciju parlamentarne demokratije. Caka je u tome sto je Sajmon de Monfor bio - Francuz. U kontekstu visevekovnih sukoba vladarskih kuca Britanije i Francuske, besmislenih ratova oko pokrajina sa obe strane Lamansa, cinjenica da je jedan Francuz promenio istoriju Britanije i nije tako paradoksalna. Na srecu celog ljudkog roda. 

Raderfurd se ne bavi samo epohalnim promenama, daje preciznu sliku evolucije zakona i propisa kojima jedna zajednica mora da se povinuje, recimo, pise o pravilniku po kojem se tkala tkanina, koliko platno spremno za trziste mora da bude shiroko, bukvalno - u nit. Toliko sam citala o katadralama a nisam znala da ima i takvih, kao ona u Solzberiju, ciji su zidovi shuplji, izmedju 2 kamena zida nasut je sljunak? Na tornju katedrale, u vreme kada je gradjen bio je najvisi u Evropi, Raderfud smesta slucajno pronadjenu figuricu zene koju je u kamenu iskelsao jedan od najranijih stanovnika doline na 5 reka, Akun, koji je sklanjajuci se od ledenog doba, u potrazi za toplinim, prvi stigao u ono sto ce postati Sarum, preteca Solzberija: "Bio je to hladan i mracan svet, dvadesetak hiljada godina pre rodjenja Hrista". 

Ako ste spremni na ovako dugo putovanje kroz vekove, vodjeni pametnom, vrednom (i rekla bih - postenom) rukom Edvarda Radefurda, srecan vam put.

 

 

 

 

 

 

Edited February 7, 2023 by Pletilja

[sofija06]

Draga Pletiljo,

Moram priznati da se iskreno obradujem svakom vašem postu. Dopada mi se vaš ukus, vrlo pažljivo birate knjige koje čitate. Takođe moram pohvaliti brilijantan prikaz procitanog štiva.Zato bih vas zamolila da se malo češće javljate na ovaj forum i obradujete nas preporukama.

 

Sve najbolje,

 

Sofija

[MilošVB]

Sofijin izbor je moja preporuka za tebe.

[DameTime]

Iskoristih rođendanski popust od 40% uz člansku kartu u Laguni 🥰

 

1. Gogolj - Mrtve duše

2. Horhe Luis Borhes - Maštarije

3. H. Dž. Vels - En Veronika

[Janne240]

Horhe Luis Borhes - Knjiga od peska

[Delija Zabalj]

Procitao sam knjigu Zarka Dapcevica Dabe Zvezdini superheroji .

[DameTime]

Trenutno čitam Sjećanja od Meše Selimovića. Dugo ga nisam čitala i nekako smetnuh s uma koliko obožavam tog čoveka. Paralelno sa tim čitam Mrtve duše od Gogolja i iskreno treba mi malo vremena da se vratim ruskim klasičarima.

[Pletilja]

Frenk Mekort, Andjelin pepeo, 1996

Nikad, bas nikad, nisam u rukama imala knjigu u kojoj nema ni jednog pasusa, ni jedne recenice opisa prirode, osim ako se spominjanje jedne reke - ubice i jednog jezera ne podvede pod - priroda. Dodushe, spominje se drvo kao apstraktan pojam, kao nesto o sta moze da se obesi covek ako je Irac i ako se bori protiv mrskih Engleza  tokom mitskih 800 godina borbe za slobodu Irske..da, imamo i kishu kao prirodnu pojavu ili kaznu boziju smishljenu da kinji pokoljenja Iraca i potstakne ih na smernost i trpljenje primerenu dobrim katolicima. 

Andjelin pepeo je autobiogradija F. Mekorta, prica o njegovom detinjstvu i zivotu porodice u Irskoj tokom tridesetih i cetrdesetih godina 20 veka. To je prica o gladi, nezamislivom siromastvu, surovosti i drustvenoj osujecenosti koja se prihvata kao sudbina, takav je zivot i sta se tu moze, narocito ako ste dete, ako ste gladni od jutra do sutra, ako ste toliko sami u svetu nesrecnih odraslih da vam je prijatelj andjeo sa kojim se srecete na sedmom stepeniku razrusenog doma. 

Vrlo mudra forma romana u kojoj se odrasli pojavljuje kao pripovedac samo u prvom poglavlju a pricu nastavlja dete, decak Frenk, oslobadja roman patetike jer detinje oci ne sude, ne mrze, dete zivi to sto mu je dato, spontano kao priroda. I zato je svet odraslih za dete bas takav, elemenmtarna nepogoda koju trpis jer ne mozes da je zaobidjes. I onda to nije patetika, onda je to otmenost onih koji nista nisu dobili pa nemaju sta ni da izgube. 

Roman je nagradjen Pulicerovom nagradom. Biografija Mekorta i njegove brace oslobadja nas potrebe da ih sazaljevamo a meni licno je donela potrebu da knjigu zagrlim i malo cutim, za promenu.

 

 

 

 

 

 

 

Edited March 4, 2023 by Pletilja

[MilošVB]

21 hours ago, DameTime said:

Trenutno čitam Sjećanja od Meše Selimovića. Dugo ga nisam čitala i nekako smetnuh s uma koliko obožavam tog čoveka. Paralelno sa tim čitam Mrtve duše od Gogolja i iskreno treba mi malo vremena da se vratim ruskim klasičarima.

Meni je Meša > Andrić.

 

Andrić je veštiji pisac, ali kod Meše nekako još više osećam dušu.

 

Slično kao Dostojevski(Meša) i Tolstoj(Ivo).

 

A pri tome volim i Tolstoja i Andrića.

 

Inače, pisac kod kojeg nekako najviše osećam sintezu te dve stvari je veliki Tomas Man.

[DameTime]

8 minutes ago, MilošVB said:

Meni je Meša > Andrić.

 

Andrić je veštiji pisac, ali kod Meše nekako još više osećam dušu.

 

DA, DA, DA! Apsolutno se slažem! 

I jedan i drugi se bave opisom društva u vremenu u kom su živeli, samo Andrić to čini kao neki posmatrač sa strane, dok Meša to radi kroz opis unutrašnjeg sveta glavnog lika (tj. sebe). 

[Džudi]

Prvi put sam čitala "Rusku I i II tom" Edvarda Raderfurda 2016.godine. 

 

Sada "Rusku" čitam po drugi put...pa ću kasnije London, Pariz, Njujork, Sarum..

 

Što se tiče najnovije Raderfurdove knjige "Kina" samo sam je prelistala i..nemam želju da čitam. Moja mama je jedva čekala da "Kina" izađe iz štampe i..sada se razočarala. 

Ne znam da li je neko od vas čitao "Kinu I i II tom" i kako vam se dopala ova nova Raderfurdova knjiga.. 

[Pletilja]

On 3/5/2023 at 2:41 AM, Džudi said:

Prvi put sam čitala "Rusku I i II tom" Edvarda Raderfurda 2016.godine. 

 

Sada "Rusku" čitam po drugi put...pa ću kasnije London, Pariz, Njujork, Sarum..

 

Što se tiče najnovije Raderfurdove knjige "Kina" samo sam je prelistala i..nemam želju da čitam. Moja mama je jedva čekala da "Kina" izađe iz štampe i..sada se razočarala. 

Ne znam da li je neko od vas čitao "Kinu I i II tom" i kako vam se dopala ova nova Raderfurdova knjiga.. 

Spremam se za Kinu, mucim se sa Noci kuge O.Pamuka...sramota me je da kazem kakvi su mi utisci, ipak je to dobitnik Nobela.....

[Džudi]

6 hours ago, Pletilja said:

Noci kuge O.Pamuka...

 

Mene je sramota da kažem da nisam pročitala nijednu njegovu knjigu....

 

Jednostavno, kupujem, uzimam u biblioteci, samo domaće i strane pisce čiji stil pisanja dobro poznajem. Iskočila sam iz te "zone komfora" kada sam dobila tri knjige iz serijala Praznik zveri- to je naučna fantastika..i svidele su mi se knjige, ovih dana planiram da kupim još dve i imaću ceo komplet.

 

Ne znam o kojoj zemlji sada piše Raderfurd ali Kina me je mnogo razočarala. 

[Pletilja]

3 hours ago, Džudi said:

 

Mene je sramota da kažem da nisam pročitala nijednu njegovu knjigu....

 

Jednostavno, kupujem, uzimam u biblioteci, samo domaće i strane pisce čiji stil pisanja dobro poznajem. Iskočila sam iz te "zone komfora" kada sam dobila tri knjige iz serijala Praznik zveri- to je naučna fantastika..i svidele su mi se knjige, ovih dana planiram da kupim još dve i imaću ceo komplet.

 

Ne znam o kojoj zemlji sada piše Raderfurd ali Kina me je mnogo razočarala. 

Zao mi je ako vas je moje odushevljenje navelo na pogresan izbor, jednostavno, ja volim tu vrstu literature, u sva 3 naslova Raderfurda koje sam procitala, nivo nije padao, Kina mi je izbor za kraj ove nedelje, ako bude slobodna u biblioteci.

Ne sekirajte se oko Pamuka, njegov opus raste a vreme ce pokazati sta je tu kvalitet pa necete gubiti vreme kao ja sa ovim vrlo, vrlo cudnim romanom, Noci kuge....

 

[JohnnyDragon]

Ja trenutno čitam Martin Idn, od Džeka Londona, već sam zaboravio dosta, čitao sam ga pre 10/15 godina pa malo da se podsetim, a posle toga verovatno dolazi obnavljanje gradiva od Zole ili Re Marka.

[Ryu]

On 3/4/2023 at 5:04 PM, DameTime said:

samo Andrić to čini kao neki posmatrač sa strane

Andric je ogroman deo perioda izmedju dva svetska rata proveo kao nizi, srednji i pred pocetak WWII, kao diplomata najviseg ranga. Kada se citaju njegovi arhivski izvestaji vidi se talenat za pisanje u odnosu na mnostvo ostalih suvoparnih i jednolicnih izvestaja, tj. njegovi referati su visoka klasa pri cemu preostaje da se prema njima izvrsi ''samo'' unutrasnja kritika teksta s obzirom da je ponekada previse deskriptivno izvestavao. U predjasnjem periodu pojedini naucnici su ponovo aktuelizovali slucaj Andricevog izvestaja o Albaniji i Albancima, jer se trazi neki dokument koji bi bio novo Nacertanije ili polazna osnova za spoljnopoliticku doktrinu, kao sto su svojevremeno bili Parabericht Bizmarka ili Kenanov dokument o containmentu. Materijal i gradju za Prokletu avliju i Na Drini Cuprija Andric je sakupio tokom diplomatskog rada prema tvrdnji Mihaela Martensa, koji je za svoju monografiju o Ivi Andricu ''U pozaru svetova'' istrazivao izmedju ostalih i u Bundesarhivu. Znacajno delo o Andricu nam daju Miladin Milosevic ''Diplomatski spisi Ive Andrica'' i Dusan Glisovic u dva toma ''Jugoslavija, Ivo Andric i Treci rajh'', pri cemu ja apsolutno preporcujem Glisovica za knjizevne sladokusce. Moje misljenje je da Andric bas zbog svega pise tako sa strane kako i ti smatras, jer je on mnoge dogadjaje posmatrao upravo tako - kao neko ko treba da osmatra dogadjaje.

Edited March 9, 2023 by Ryu

[Pletilja]

Da li je neko procitao Pamukov novi roman "Noci kuge"? 

Ne mogu jos da pisem o utiscima iz postovanja prema velikom trudu tokom 5 godina koliko je radio na njemu. Zbunjena sam i zaista bi mi znacilo da neko podeli svoje utiske na PM ako se ustrucava da to uradi javno, kao ja. Please?

[drgnk]

Den Simons - Leto noći

 

 

„Ako Leto noći nije najbolji horor roman, onda je svakako jedan od tri najbolja.

Sjajna i zastrašujuća priča o pet dečaka

koji se suočavaju sa jezivom i tajanstvenom pojavom tokom jednog leta.

Ovo je jedna od onih retkih knjiga koje se moraju pročitati.“ 

 

Stiven King

 

Odličan horor roman koji veoma podseća na "It", Stivena Kinga. Radnja se dešava 1960. godine u Elm Hejvenu, malom gradu u Ilinoisu. Kao i kod Kinga, i ovde su glavni junaci, grupa dece iz tog mesta, koji tokom leta viđaju krajnje čudne pojave, shvatajući da se nešto zlokobno uvuklo u njihov gradić. Kreće vladavina straha i grčevita borba za opstanak i odbranu golih života.

[sasha arsenal]

MAJSTOR I MARGARITA-Mihail Bulgakov

Nakon dugo vremena uzeo sam knjigu u ruke.Moralo je da bude nešto posebno  .

[stoudemire]

On 3/9/2023 at 6:55 AM, Ryu said:

Andric je ogroman deo perioda izmedju dva svetska rata proveo kao nizi, srednji i pred pocetak WWII, kao diplomata najviseg ranga. Kada se citaju njegovi arhivski izvestaji vidi se talenat za pisanje u odnosu na mnostvo ostalih suvoparnih i jednolicnih izvestaja, tj. njegovi referati su visoka klasa pri cemu preostaje da se prema njima izvrsi ''samo'' unutrasnja kritika teksta s obzirom da je ponekada previse deskriptivno izvestavao. U predjasnjem periodu pojedini naucnici su ponovo aktuelizovali slucaj Andricevog izvestaja o Albaniji i Albancima, jer se trazi neki dokument koji bi bio novo Nacertanije ili polazna osnova za spoljnopoliticku doktrinu, kao sto su svojevremeno bili Parabericht Bizmarka ili Kenanov dokument o containmentu. Materijal i gradju za Prokletu avliju i Na Drini Cuprija Andric je sakupio tokom diplomatskog rada prema tvrdnji Mihaela Martensa, koji je za svoju monografiju o Ivi Andricu ''U pozaru svetova'' istrazivao izmedju ostalih i u Bundesarhivu. Znacajno delo o Andricu nam daju Miladin Milosevic ''Diplomatski spisi Ive Andrica'' i Dusan Glisovic u dva toma ''Jugoslavija, Ivo Andric i Treci rajh'', pri cemu ja apsolutno preporcujem Glisovica za knjizevne sladokusce. Moje misljenje je da Andric bas zbog svega pise tako sa strane kako i ti smatras, jer je on mnoge dogadjaje posmatrao upravo tako - kao neko ko treba da osmatra dogadjaje.

 

A šta misliš o berlinskim diplomatskim izveštajima Miloša Crnjanskog? Posebno mislim na period proveden kod Balugdžića krajem 20ih u Berlinu, a onda kasnije i kod Cincar-Markovića? Meni su njegove Embahade dragoceno istorijsko štivo plus je njegov književni stil nenadmašan na ovim prostorima.

 

Crnjanski > Andrić > Selimović, in my humble opinion.

[Pletilja]

On 3/19/2023 at 2:05 PM, drgnk said:

Den Simons - Leto noći

 

 

„Ako Leto noći nije najbolji horor roman, onda je svakako jedan od tri najbolja.

Sjajna i zastrašujuća priča o pet dečaka

koji se suočavaju sa jezivom i tajanstvenom pojavom tokom jednog leta.

Ovo je jedna od onih retkih knjiga koje se moraju pročitati.“ 

 

Stiven King

 

Odličan horor roman koji veoma podseća na "It", Stivena Kinga. Radnja se dešava 1960. godine u Elm Hejvenu, malom gradu u Ilinoisu. Kao i kod Kinga, i ovde su glavni junaci, grupa dece iz tog mesta, koji tokom leta viđaju krajnje čudne pojave, shvatajući da se nešto zlokobno uvuklo u njihov gradić. Kreće vladavina straha i grčevita borba za opstanak i odbranu golih života.

 

Upravo zavrsila citanje...dobra prica ali....koliko god da je u pitanju fikcija, ipak mi je tokom citanja smetalo sto se prica desava deci od 12 godina, da su bar godinu ili dve stariji, sve bi mi bilo realisticnije. Lik Dvejna Mekbrajda je precizno gradjen do polovine price a onda u 2 reda izbacen iz nje, to mi nije bas bilo logicno osim ako je namera bila da se prica jos malo produzi na temu traganja za njegovim beleskama. Steta, bas mi se Dvejn dopao. U svakom slucaju, dobra prica....

Edited April 7, 2023 by Pletilja

[drgnk]

1 hour ago, Pletilja said:

 

Upravo zavrsila citanje...dobra prica ali....koliko god da je u pitanju fikcija, ipak mi je tokom citanja smetalo sto se prica desava deci od 12 godina, da su bar godinu ili dve stariji, sve bi mi bilo realisticnije. Lik Dvejna Mekbrajda je precizno gradjen do polovine price a onda u 2 reda izbacen iz nje, to mi nije bas bilo logicno osim ako je namera bila da se prica jos malo produzi na temu traganja za njegovim beleskama. Steta, bas mi se Dvejn dopao. U svakom slucaju, dobra prica....

 

Nakon toga, Simons je napisao još 3 pseudo nastavka (tako ih zovu na vikipediji). U svakom od njih su glavni ili sporedni junaci neko od preživele dece.

 

Trenutno čitam "Ukleta zima", gde se glavni lik Dejl Stjuart (Lorensov stariji brat), sada poznati pisac, vraća u to mesto četrdeset godina kasnije. Nekakve utvare prošlosti se naziru, ali tek treba da vidim da li je to isto ono zlo sa kojim se suočio u detinjstvu. Ostalo mi je još nekih 100 strana pa ćemo da vidimo... Inače, ovde je lik Dvejna MekBrajda, najbistrijeg dečaka iz družine, iskorišćen na interesantan način.

 

U romanu "Deca noći" glavni lik je Majk O'Rurk, sada već sveštenik katoličke crkve, i mislim da je ta priča za sebe (nije vezana za Leto noći).

 

Meni omiljeni lik iz prvog romana, sada već odrasla Kordi Kuk, pojavljuje se u romanu "Rajske vatre". Lorens Stjuart je sporedan lik u trileru "Darvinova oštrica", a Kevin je glavni lik u "Kraj gravitacije".

 

Navedeno u trećem pasusu:

 

https://sr.wikipedia.org/wiki/Den_Simons

Edited April 7, 2023 by drgnk

[drgnk]

15 minutes ago, Pletilja said:

Hvala, nastavicu da citam naslove koje ste naveli. Mislila sam da seldeci naslov bude Druid, kupila sam taj naslov (2 toma) sinu za rodjendan, od njega sam  i dobila preporuku za citanje D.Simonsa. Jos nesto me je dirnulo: Den Simns je 4 Aprila napunio 75 godina kada sam ja vec imala njegov roman u rukama.  Peorija koju spominje u romanu je njegov rodni grad i ocigledno da je Simons odan tom gradu i Ilinoisu tako da sam pomislila da su zasadi kukuruza fina, tanana nit  koja se provlaci kroz pricu i lepo mi je kad on kaze da kukuruzi uzdisu.....neosporno, dobar pisac i dobra prica....

 

Nema na čemu. Samo još da naglasim da je roman "Ukleta zima", teško pronaći, jer ga izgleda nisu doštampavali (pozajmila mi ga je koleginica sa posla). Koliko vidim ista situacija je i sa "Deca noći". Što se tiče "Rajske vatre", nisam nigde pronašao podatak da se uopšte izdavao kod nas. Za ostale navedene romane nisam proveravao situaciju.

 

Moraću još jednom da se vratim na pojedine delove "Leto Noći", jer imam utisak da mi je nekako promaklo ispod radara objašnjenje u vezi

Spoiler

staroegipatskog prokletstva,

na kojem se zasniva celokupna misterija. Zapravo, istom nisam posvetio dovoljnu pažnju. Greška a možda i trenutak dekoncetracije.

 

Uskoro sledi i osvrt na roman "Ukleta zima". 👍

Edited April 7, 2023 by drgnk

[Pletilja]

5 hours ago, drgnk said:

 

 

  Reveal hidden contents

staroegipatskog prokletstva,

 

Spoiler

U vreme Napoleonove ratne kampanje na Egipat, ukradeno je Ozirisovo zezlo/Zelezo postanja,  mocan simbol Ozirisove bozanske vlasti. Napoleon je u to vreme bio vladar Italije i po toj liniji porodica Bordzija dolazi do tog predmeta i od nejga, pretapanjem, pravi veliko zvono za svoju zaduzbinu. Bordzije postaju svesne magijske moci zvona i smestaju ga u nekakvo skladiste u kojem ga pronalzi bracni par iz ugledne porodice Eshli Montagju koji su i osnovaci skole u ELm Hejvenu. Zvono je prebaceno u Ameriku i postavljeno u toranj skole.....

 

Edited April 7, 2023 by Pletilja

[drgnk]

5 minutes ago, Pletilja said:

  Hide contents

U vreme Napoleonove ratne kampanje na Egipat, ukradeno je Ozirisovo zezlo/Zelezo postanja,  mocan simbol Ozirisove bozanske vlasti. Napoleon je u to vreme bio vladar Italije i po toj liniji porodica Bordzija dolazi do tog predmeta i od nejga, pretapanjem, pravi veliko zvono za svoju zaduzbinu. Bordzije postaju svesne magijske moci zvona i smestaju ga u nekakvo skladiste u kojem ga pronalzi bracni par iz ugledne porodice Eshli Montagju koji su i osnovaci skole u ELm Hejvenu. Zvono je prebaceno u Ameriku i postavljeno u toranj skole.....

 

 

Spoiler

Hvala na objašnjenju, mada mi se čini da istorijski sled stvari nije baš najbolje pogođen. Ako je žezlo ukradeno za vreme Napoleonovog napada na Egipat, a znamo iz istorije da su se njegovi ratni pohodi dogodili na prelazu iz 18. u 19. vek, ne znam kako je isto dospelo u posed porodice Bordžija koja je vladala na prelazu iz 15. u 16. vek. Nekako mi taj istorijski "timeline" ide unazad. Ali ostalo u objašnjenju je tačno... U svakom slučaju, proći ću te delove da se podsetim detalja.