Šta čitate?

[drgnk]

Ekstet i Sef - Jug

 

 

Nakon par dana, progutah i "Jug". Podjednako težak, mračan, napet ali u određenim nijansama ipak drugačiji od prvog dela. Kraj je još intenzivniji od onog u "Severu", s tim što još uvek nije jasno da li je ostavljen prostor za još jedan nastavak tj. da li se radi o serijalu. Završetak nije povezao baš sve tačkice.

 

Našao sam podatak da je u planu bila i serija, iako je informacija iz 2023. pa ne znam dokle se stiglo. Ako u međuvremenu nisu odustali.

 

https://nordiskfilmogtvfond.com/news/stories/filmlance-intl-hires-kamikaze-writer-for-psycho-thriller-series-nord

 

Edited May 27 by drgnk

[quentin]

E. M. Forster: Maurice - Pisac nije želio da knjiga bude objavljena za njegovog života (svi oko njega znali su da je gej, ali on to do smrti nije priznao). Roman se ne uklapa u kanone savremene kvir literature, jer se ne bavi separatnim identitetom i miljeom, nego pokušajima uklapanja u mainstream društvo. OK, može da se pročita.

 

Selin: Smrt na kredit - Selin piše bez inhibicija, blistavo, lucidno, nekim nemogućim jezikom, povremeno je konfuzan i narativno otegnut, ali nikad dosadan. Idejno, jednostavno ne vjeruje u čovjeka, ne vjeruje da može da se popravi i da će ikad išta biti bolje. Odlično!

 

Steven Millhouser: Disruptions - Zbirka priča ranije objavljenih po periodici koje se mogu grubo podijeliti na one o odrastanju i nekakve small town grotesque priče, sa fantastičnim ili bar bizarnim elementima. Ove prve mi se dopadaju, drugima izgleda nisam uhvatio metaforički potencijal. OK.

 

Andrew Porter: The Imagined Life - Nepretenciozan, pomalo prigušen, ali kvalitetan roman o potrazi za ocem, sa prijatnim throwback momentom i atmosferom. Sentimentalnost je teško izbjeći u takvoj priči, ali ne prelazi u patetiku. Preporuka.

 

Srđan Valjarević: Zimski dnevnik - Nisam neki ljubitelj Valjarevića, ali ipak mi se čini da je ova knjiga prilično dobro ostarila. Čak i uz ogradu da za pun doživljaj čitalac mora imati neko iskustva Beograda sredinom devedesetih. Plus, ovo Lagunino novo izdanje je obogaćeno fotografijama koje se odlično uklapaju.

[BattleBender]

Uspeo sam pocnem i Medvedgrad (Bakman) i Norvesku Sumu, dok sam zavrsio Majstor i Margaritu.

Za neki dan utisci o M&M

[BattleBender]

Uz više čitanja nekih glava pročitah Majstora i Margaritu, i mogu da kazem da ovo nema potebe da čita bilo ko nije Rus. Iskren da budem nisam fan satire, tj nisam fan kada je ona poprilično dominantna tema. Ne uživam u repetativnim satiričnim osvrtima na društvene pojave.

 

Korišćenje fantazije kako bi se podstakla metafizička razmišljanja su mi super, ali kao što rekoh, ovde je prečesto bilo za opisivanje absurda ruskog društva tog doba. Razumem kontekst tog doba, but then again i'm not fan.

 

Išao bih dotle da knjiga ne pruža prostora da se medjusobno nadju na istom terenu "logičari" i vernici, odnosno oni koji veruju u natprirodne sile.

 

Stil pisanja je jako težak za čitanje, i voleo bih da me knjiga dovela do toga da je sve to imalo smisla, misleći na to da me ostavila sa više pitanja...

Previše scena kada se predetaljno opisuje prostor i scena, a da to zapravo je samo eto, da krene nova Wolandova igrarija. Opisivanje maltene svakog stepenika dok se penju na više spratova zgrade. Bal mi je super npr. Ali vecina scena, ne toliko relatable. Ponovo, verovatno nekom ko je ziveo ambijent te Rusije, to je izražajnije.

[Smrtokapa]

23 minutes ago, BattleBender said:

i mogu da kazem da ovo nema potebe da čita bilo ko nije Rus

 

24 minutes ago, BattleBender said:

Stil pisanja je jako težak za čitanje

 

Prvi citat je veoma jak izraz, koji me je podstakao da se osvrnem na drugi citat.

 

Ima više od petnaest godina kako sam pročitao Majstora i Margaritu. Verujem da su mi tada promakle neke od referenci na društvene pojave u tadašnjem SSSR. Međutim, ono što me je tada oduševilo je upravo stil i ideja.

 

Takođe sam se tada vraćao na pojedina poglavlja da ih ponovo pročitam, ali ne zato što mi npr. nešto nije bilo jasno, već zbog estetskog užitka.

 

Tako da je ovo očigledno dosta individualna stvar. Verujem da je i u sadašnjem trenutku, zbog tempa života i preobilja informacija i odvlačenja pažnje, teže čitati "opise stepenica" nego što je to bilo pre samo dvadesetak godina. Ali ako je jedan od zadataka proznog dela da te "prenese" u neko drugo vreme, prostor, ambijent, osećaj i tempo, moje mišljenje, na osnovu sećanja, je da je Bulgakov u ovom romanu to izvanredno uradio.

[alcesta]

37 minutes ago, BattleBender said:

Uz više čitanja nekih glava pročitah Majstora i Margaritu, i mogu da kazem da ovo nema potebe da čita bilo ko nije Rus. Iskren da budem nisam fan satire, tj nisam fan kada je ona poprilično dominantna tema. Ne uživam u repetativnim satiričnim osvrtima na društvene pojave.

 

Korišćenje fantazije kako bi se podstakla metafizička razmišljanja su mi super, ali kao što rekoh, ovde je prečesto bilo za opisivanje absurda ruskog društva tog doba. Razumem kontekst tog doba, but then again i'm not fan.

 

Išao bih dotle da knjiga ne pruža prostora da se medjusobno nadju na istom terenu "logičari" i vernici, odnosno oni koji veruju u natprirodne sile.

 

Stil pisanja je jako težak za čitanje, i voleo bih da me knjiga dovela do toga da je sve to imalo smisla, misleći na to da me ostavila sa više pitanja...

Previše scena kada se predetaljno opisuje prostor i scena, a da to zapravo je samo eto, da krene nova Wolandova igrarija. Opisivanje maltene svakog stepenika dok se penju na više spratova zgrade. Bal mi je super npr. Ali vecina scena, ne toliko relatable. Ponovo, verovatno nekom ko je ziveo ambijent te Rusije, to je izražajnije.

Couldn't disagree more. Praktično sa svakom stavkom pojedinačno. Pročitala sam ovo prvi put kad sam bila u školi, u jednom dahu, i zaljubila se u knjigu, jedno vreme sam je praktično znala napamet.

Ono što mi se ne sviđa je jedino Petrovićeva filmska adaptacija, i na nju mislim da može da se primeni dobar deo Benderove kritike, ali to sa samom knjigom nema nikakve veze.

Očigledno ukusi se mnooogo razlikuju. Za mene je ovo i dalje jedna od najboljih knjiga svih vremena.

[robespierre]

Meni su daleko najbolji delovi knjige oni u Jerusalimu. 

 

Scena kad Matej s drugog brda psuje Boga jer gleda kako se Isus ceo dan pati na krstu je vrhunac egzistencijalizma u književnosti u nivou parabole o inkvizitoru iz Karamazova i scene smrti deteta u Kamijevog Kugi.

[BattleBender]

Knjiga nije parada pseudo motiva. I pisanje je zaista odlicno, atmosferično je zaista dobro napisano. Bukvalno osetiš i tmninu Moskve, ali i leto Moskve. Sa druge strane ono što kaže Robesspiere delovi u Jerusalimu su fenomenalni. I meni omiljeni takodje. Osetiš žegu i prašinu, i taj kontrast hlada pod mermerom i žege iza linije senke. Uz neke sam se uspavljivao, iako sam ih već pročitao.

 

Pustim audio i utonem u san.

 

Kao što rekoh, mene ne inspiriše satira. Nikada nije kao glavni motiv nekog dela, ne samo knjige, nego i film/serija/muzika.

 

[MilošVB]

Retko nađem nekoga kome MiM nije prijala, ali drago mi je da imam društvo.

 

+1 za Jerusalim, i meni najbolji deo. 

[BattleBender]

Uve-a sam preslusao 2h (od 10h koliko traje cela knjiga) u 2 nepona dana. 
MiM sam slusao nekad i po sat vremena dnevno, a predjem tipa 20,25 minuta. Vracaj, ponavljaj....