Filmovi jugoslovenskog/juznoslovenskog prostora

[berti]

Meni najbolji film snimljen na ovim prostorima posle raspada zemlje.

[Perkos2]

Iz Makedonije vredi pogledati "Tetoviranje" " Pankot ne e mrtov" i " Cigansku magiju" gde Miki Manojlović briljira

[Bugl Khan]

8 hours ago, Angelia said:

Slucajno kliknula na temu i otkrila da je Nebojsa Glogovac umro. Steta, bio je dobar glumac.

 

Da se vratim na uvodni post ovde, Mi nismo andjeli je odlicno odradjen film, fenomenalan scenario, i totalno drugaciji od bilo cega do tada napravljeno na Balkanu, barem da ja znam. 

To je u Hr bilo popularno 90ih. Gutali smo srpske fimove i recitirali dijaloge. Mi nismo anđeli, Rane, Lepa sela, Do koske, Bure baruta... Kasnije sam pogledao Turneju, Paradu, Apsolutnih 100, Srpski film, Čitulju za Eskobara, onda onaj di cijeli film neka seljačina jebe neku klinku, oboje srednjoškolci... to sve ne valja tako da sam prestao gledat srpske fimove. Naše također ne gledam. Šuma summarum i Metastaze mi jedini padaju na pamet kao neki što nešto vrijede. U biti volim pogledat i od Kristijana Milica filmove. Od srpskih glumaca Miki Manojlović broj 1, Bogdan Diklić isto vrh. Od mlađih sam volio Glogovca, volim Srđana Todorovića, Đuričko mi je ok. A onaj lik što je u Rodama glumio Pikca je najbolje odglumio narkomana u povijesti. Gledao sam gro filmova na tu tematiku, ali ovaj lik je ubio. Sve, pokreti, govor, izgled. Nisam ga gledao u drugim ulogama, pa ne znam jel možda glumio sebe (kao npr. Rene Bitorajac), ali ono je top.

Sad čitam ovu temu pa možda pogledam koji "domaći" film. 

Htio sam gledat Južni vetar jer mi ga dosta hvale, al vidim da ga kod vas smatraju smećem.

[Shunsuke Nakamura]

90-ih se još donekle držala domaća kinematografija, ali poslednjih 20 godina je nastupio veliki pad. Ja tvrdim da je zlatni period Ex-Yu kinematografije kraj 70-ih i prva polovina 80-ih. U tih 7-8 godina je izašao nevjerovatno veliki broj ozbiljnih naslova, eksplodiralo je par reditelja koji će do dan danas ostati najbolji predstavnici domaćeg filma. 

[Harmonika]

Bas sam sa urosem caskoa juce o nasoj kinematografiji devedesetih, i zaista ima, odlicnih naslova, dvadesetak, na celu sa Dragojevicevim, Kustinim, Ubistvom s predumisljajem..i gledas sa jedne straen lepa sela, sa druge SVetog Georgija..Nebo i zemlja..koliko sam se povezao s alikovima u Lepim selima, svaka smrt jako udara i boli, toliko me za sve u Svetom Georgiju zabole,a trebalo bi da me boli vise..

[Shunsuke Nakamura]

Dragojević je potpuno obilježio taj period domaćeg filma. Mi nismo anđeli su donijeli nešto novo. Imali smo mi dosta dobrih crnih komedija, ali Dragojević je povezao komediju, mjuzikl i fantaziju u jednom filmu. I ko bi rekao da je prošlo 30 godina od izlaska filma, izgleda i danas svježe. 

 

Lepa sela lepo gore- najviše mi se dopada kako je odrađen background svih likova. Mi se upoznajemo sa svim bitnim likovima i saznajemo razlog njihovog dolaska na to mjesto. Tu je nelinearni storytelling, to je malo koji reditelj koristio kod nas. 

 

Rane mnogi osporavaju, ali kod mene imaju prelaznu ocjenu. Dobro su opisali 90-te. Nemaština, degradacija u kulturi, mafijaši, dizelaši, itd. 

 

I praktično cijela karijera Dragojevića staje u ova tri filma. Preko 20 godina nije napravio ništa vrijedno, ali da je obilježio 90-te, to je sigurno.

[Harmonika]

E, to, zato su te smrti i efektne, kad vidis background likova..

[Harmonika]

I tako, bas razmisljam, zasto je takav film o ratovima devedesetih snimljen smao tad, i nikad vise, mislim da je razlog upravo u tome sto je sniman u vreme dok je jos trajao rat, nije bilo nikakve istorijske distance, nije film sniman da bi promovisao bilo kakvu agendu, stav, da promovise bilo koju stranu, film je prosto, snimljen kao psoveta kinematografiji tada umrujuce zemlje, i otprilike, kroz umetnicku slobodu, prikazan je rat kako je manje vise i izgledao, nema good gajsa i bed gajsa, samu prcu su zajedno osmislili ljudi koji su slusali svedocenja ljudi, sto na smaom raistu, sto u bolnicama gde su lezali ranjenici sa fronta(Bulic), i covek koji zna mentalitet i narodna verovanja tog podneblja, Nikola Pejakovic, o drekavcu je on slusao kao dete..a Dragojevic dvehiljaditih je postao nesto drugo, karijerista, koji je iz ucenja u Holivudu sve najgore pokupio...

[Bugl Khan]

On 3/16/2021 at 1:44 AM, Harmonika said:

I tako, bas razmisljam, zasto je takav film o ratovima devedesetih snimljen smao tad, i nikad vise, mislim da je razlog upravo u tome sto je sniman u vreme dok je jos trajao rat, nije bilo nikakve istorijske distance, nije film sniman da bi promovisao bilo kakvu agendu, stav, da promovise bilo koju stranu, film je prosto, snimljen kao psoveta kinematografiji tada umrujuce zemlje, i otprilike, kroz umetnicku slobodu, prikazan je rat kako je manje vise i izgledao, nema good gajsa i bed gajsa, samu prcu su zajedno osmislili ljudi koji su slusali svedocenja ljudi, sto na smaom raistu, sto u bolnicama gde su lezali ranjenici sa fronta(Bulic), i covek koji zna mentalitet i narodna verovanja tog podneblja, Nikola Pejakovic, o drekavcu je on slusao kao dete..a Dragojevic dvehiljaditih je postao nesto drugo, karijerista, koji je iz ucenja u Holivudu sve najgore pokupio...

Mislim da to nije razlog. Pa 100x teže je snimiti takav film za vrijeme rata nego 20 godina kasnije. Uglavnom filmovi snimljeni za vrijeme rata imaju u sebi manje ili više propagande. 

[Drug Crni]

"Lepa sela.." su anti-ratni film u sustini,samo sto ga dobar deo publike vrlo pogresno tumaci i shvata. 

[Harmonika]

pa i Rane mnogi kapiaju kao promociju kriminala, i mnogi klinci su posle gledanja filma hteli da budu pinki i Svaba..

[Drug Crni]

Pogledah sinoc "Aidu"
Celo jutro/ceo dan razmisljam o filmu..kapa dole celoj ekipi,mislim da su napravili izuzetno dobar film. 

[Bugl Khan]

On 3/18/2021 at 9:22 AM, Crni Bombarder said:

"Lepa sela.." su anti-ratni film u sustini,samo sto ga dobar deo publike vrlo pogresno tumaci i shvata. 

Naravno. Mislim da to nikad ni nije bilo sporno. Zato i kažem da je dosta teže (i hrabrije) snimiti takav film za vrijeme rata, nego 20-ak godina kasnije. Pogotovo u to vrijeme bez interneta. Ali vjerojatno si u pravu da dio uspjeha duguje tome što su ga mnogi krivo shvatili. Kao i klinci Rane 

[Drug Crni]

Sta o filmu kazu eminentni filmski kriticari?

 

Quote

Filmska kritika – piše Milan Vlajčić: “Quo vadis Aida“



Nije reč o junakinji popularne Verdijeve opere, Aida je srednješkolska nastavnica koja je u julu 1995. zadužena da bude prevoditeljica komandantu mirovnog holandskog bataljona u “zaštićenoj zoni“ Srebrenice. Kako je na kraju ova zona zaštićena, ubrzo se doznalo posle groznog masakra nad muškim delom pribeglog stanovništva (bilans: više od osam hiljada streljanih i tajno pokopanih bosanskih muslimana).

Film “Quo vadis Aida” (103 min) rediteljke i autorke scenarija Jasmile Žbanić, rađen u koprodukciji osam zemalja, nije gola, faktografska rekonstrukcija strašnih zbivanja, već upečatljiva i šokantna priča o Aidi Selmanagić (fascinantna uloga Jasne Đuričić), koja se našla pred tragičinim izborom, kao i junakinja “Sofijinog izbora“ (Meril Strip u režiji Alana Dž. Pakule). A nerešiva dilema će je pratiti dok je živa, kao i nas koji smo sa strane bili svedoci, u životu kao i na filmu.

I nije slučajno film dobio dominaciju za Oskara (najbolji inostrani film), čak dve nominacije Britanske filmske akademije za nagradu BAFTA (za najboljeg reditelja i najbolji neengleski film), uz desetak najviših nagrada na uglednim festivalima. To se u tako visokim brojkama nikad nije dogodilo nekom filmu sa prostora nekadašnje nam domovne, pa čak i šire, iz dela sveta koji pripada srednjoj i istočnoj Evropi.
 

Bosanska rediteljka Jasmila Žbanić je već svojim prvim filmom “Grbavica” (2006) kročila u osetljivo polje poratnih rana i ljudskih sudbina obeleženih zverskim istrebljenjima “onih drugih“ (izvinjavam se zverima, one to rade u borbi za opstanak, a među njima nema kolektivnih pokolja i nedajbože genocida). Sa sjajnom glumicom Mirjanom Karanović “Grbavica” je osvojila Zlatnog medveda, vrhunsku nagradu Berlinala.

U novom filmu rediteljka Žbanić je svoj scenaristički predložak oslonila na Aidu, njeno viđenje nadolazeće nesreće, napor da se nekako izbori za svoje bližnje kad sve krene nizbrdo. Kao što veliki lik iz helenističke tragedije Antigona ne može sebi da dozvoli da se opredeli oko posmrtne sudbine svoje braće, Aida, u još nepravednijoj i opakijoj dilemi, da spasi jednog od svojih nevinih sinova, gubi sve. I ostaje kao večna opomena, za gledaoce i njene (u filmu) savremenike.

Radnja filma se naporedo odvija na opštem planu, upad jedinica “branitelja srpstva” generala Ratka Mladića u zagarantovanu slobodnu zonu (odlukom UN), i u Aidinom viđenju šta se zbiva i šta se iza brda valja. Več na početku filma, tenkovi ulaze u miran gradić, komandant mirovnih snaga, holandskog garnizona, pukovnik Karemans (poznati holandski glumac Johan Hajdenberg) ubeđuje gradonačelnika Srebrenice da nema razloga za uznemirenje, srpskom generalu je upućen ultimatum za povlačenje, a ako se to ne sprovede, desetine bombardera su spremne da razreše iskrslu nelagodu. Uskoro se ispostavi da od svega toga nema ništa: međunarodna birokratija ostavlja na cedilu čak i ugrožene holandske “mirovnjake”.

Iako je, mnogo kasnije, komanda holandskog bataljona osuđena i u sopstvenoj zemlji, film na određeni način rehabilituje neposrednu upletenost Holanđana u nadolazeći masakr. Uprkos naporima Karemansa da upozori na narušavanje dogovora o “slobodnoj zoni”, u međunarodnom komandnom štabu su na snazi godišnji odmori, ostavljeno je: spasavaj se ko može!

Ulazak Mladićevih jedinica prikazan je kao čin oslobođenja, srpski general (fantastična uloga Borisa Isakovića) pompezno deli osmehe kao nadmoćni pobednik, na prvom sastanku sa Karemansom i predstavnicima lokalnog življa poručuje “Garantujem bezbednost za sve nevine ljude”. Okupljenom narodu deli hleb, velika grabež za hranom (slično smo viđali u usred Beograda, na Trgu republike, sredinom devedesetih). Potom deci daje “toblerone“ čokolade. Užasava njegov reptilski osmeh (vidimo ga i danas među onima koji su ga kasnije godinama krili, a sada su ponovo na čelu zemlje koja je kročila u Zlatno doba).

Preplašeni narod je nagrnuo u holandski kamp, ali je uskoro postavljena ograda, izbezumljeni ljudi gledaju kroz ogradu koja tobož nekom nudi spas, a druge otpisuje. Aida najpre proverava gde su njena dva sina i muž, izbliza prati sve uzaludnije pregovore Mladićeve ekipe sa holandskim štabom, gase se nade da pomoć sa strane stiže, a ljudi iz Mladićevog najbližeg okruženja ne kriju kakva strašna sudbina čeka hiljade ljudi sabijenih bez hrane i vode.

I tu se iskazuje rediteljkina suptilnost u praćenju promene u Aidinom stavu. Videći da je sve izgubljeno (iako na njenu pojavu uzrujani logoraši reaguju sa velikim očekivanjima), Aida uspeva da muža i sinove nekako provuče do komandnih prostorija. Holanđani, i sami u velikoj pometnji, vide da nemaju drugog izbora, u međuvremenu prihvataju da Mladićeve snage autobusima prebace meštane na željenu slobodu (!), ali uz pratnju mirovnih vojnika.

Što se ubrzo pokaže kao najavljena obmana. Karemans u jednom trenutku, na preklinjane Aidino, kaže da može da provuče jednog sina kao deo svoje jedinice, više od toga bilo bi opasno. I pošto je izbor nemoguć, otac i sinovi odlaze sa ostalima u konvoju ka mračnoj izvesnosti.

Ostaju žene i deca u opusteloj zoni, očajni jer im je dato na znanje da je rastanak sa najmilijima bio poslednji, makar na ovom svetu (slaba uteha za one koji ne veruju u carstvije nebesko, po Kuranu ili Bibliji).
 

Užas, kao najtrajnije gledaočevo osećanje, prisutan je jer svi znamo šta se dogodilo, a u filmu nema nijedne scene u kojoj se odstreljuje ili ranjava ljudska jedinka, nema ni kapi prosute krvi. Početak egzekucije je posredno prikazan: u veliku halu sa kabinom za projekciju filmova sateran je narod, iz kabine se pojavljuju puščane cevi, čujemo pucnjeve ali kamera odlazi na drugu stranu. Znamo razmere krvoprolića, izbegnuta je pornografija ubijanja.

Vremenski skok: Aida ide gradom, dolazi do nekadašnjeg stana, zvoni, otvara joj mlada žena, poziva je unutra na kafu, i onda joj da jednu torbu sa stvarima koje su preostale. Aida, koja kroz sve udare i nevolje menja izraz lica, kao da prolaze decenije, odlazi bez reči. E da: završna scena filma je školska priredba, deca pevaju neke vesele pesmice, u gledalištu roditelji, ove ili one vere, više ne znamo (a kako bismo i znali!), samo u krupnom planu vidimo Aidino lice, poraženo silinom svih onih iskustava koje će nositi do smrti.

Film sa ovako postavljenom dramaturgijom izbegava da proširi kontekst, nijednom reči se ne pominje Sarajevo (ono je pod opsadom u vreme “oslobađanja“ Srebrenice, već blizu tri godine), nijednom reči ni Beograd (premda se znalo da Mladićeva armija sve vreme dobija logistiku i snabdevanje iz Beograda). Masovne scene deluju gotovo dokumentarno, dok svi likovi skladno dopunjuju svoju ulogu (žrtve ili izvršioca, svejedno).

U naslovnoj ulozi Jasna Đuričić ostvaruje vrhunski domet. Njena transformacija lika, iz scene u cenu, sa neprekidnim kretanjem, jer od nje zavisi mnogo šta na nivou radnje i sporazumevanja sa strancima, retko se susreće i u najširim okvirima. Ovo je uloga za Oskara, jer je u rangu najviših dometa Meril Strip ili Franses MekDormand, ali to je i tehnički nemoguće (nagrada postoji samo za glumicu sa aglosaksonskog govornog područja). Ona je već osvojila priznanje najbolje uloge na nekolikim festivalima.

Slutim, gospođa Đuričić bi bila presrećna da nije morala da igra u filmu “čiji užasi su se dogodili u stvarnosti kao noćna mora“. I mi (nadam se da govorim samo u ime normalnog sveta, a ne onih koji i dandanas leleču “a šta su oni radili nama“, kojim nama, sine!) voleli bismo da se u našoj sredini (moja nekadašnja otadžbina) nisu dogodila najveća krvoprolića posle Drugog svtskog rata u Evropi. I uopšte me ne teši što se nešto slično događalo u Kambodži (pobedonosni nalet crvenih Kmera) ili Ruandi (Tutsi na Hute, i obratno).

Velika priznanja zaslužuju i Boris Isaković i Emir Hadžihafizbegović. Odigrali su glavne negativce nadmoćno, bez preterivanja u obavezama koje nameće scenario, to im je posao. Lorensa Olivijea smo najbolje zapamtili kao Šekspirovog Ričarda Trećeg, a Entonija Hopkinsa kao ljudoždera Lektera u filmu “Kad jaganjci utihnu“. Ostalo im je išlo u rok službe.

Nema nikakve sumnje, “Quo vadis Aida“, među najboljim filmovima godine.

Preuzeto sa:Nova.rs
Autor:Milan Vlajcic

[Don Juan]

On 3/3/2021 at 12:39 PM, Bugl Khan said:

To je u Hr bilo popularno 90ih. Gutali smo srpske fimove i recitirali dijaloge. Mi nismo anđeli, Rane, Lepa sela, Do koske, Bure baruta... Kasnije sam pogledao Turneju, Paradu, Apsolutnih 100, Srpski film, Čitulju za Eskobara, onda onaj di cijeli film neka seljačina jebe neku klinku, oboje srednjoškolci... to sve ne valja tako da sam prestao gledat srpske fimove. Naše također ne gledam. Šuma summarum i Metastaze mi jedini padaju na pamet kao neki što nešto vrijede. U biti volim pogledat i od Kristijana Milica filmove. Od srpskih glumaca Miki Manojlović broj 1, Bogdan Diklić isto vrh. Od mlađih sam volio Glogovca, volim Srđana Todorovića, Đuričko mi je ok. A onaj lik što je u Rodama glumio Pikca je najbolje odglumio narkomana u povijesti. Gledao sam gro filmova na tu tematiku, ali ovaj lik je ubio. Sve, pokreti, govor, izgled. Nisam ga gledao u drugim ulogama, pa ne znam jel možda glumio sebe (kao npr. Rene Bitorajac), ali ono je top.

Sad čitam ovu temu pa možda pogledam koji "domaći" film. 

Htio sam gledat Južni vetar jer mi ga dosta hvale, al vidim da ga kod vas smatraju smećem.

Iskreno i ja sam batalio domaću kinematografiju i retko pogledam koji film i seriju. Ne mogu da verujem da nisi gledao Montevideo :), to ako nisi onda moraš pod hitno, predlažem seriju koja ima tri sezone.

Senke nad Balkanom bih ti dakođe preporučio, ako nisi gledao.

Od filmova ne znam šta da ti kažem, verovatno nema ništa toliko značajno, ali recimo film Otac se meni svideo. Jeste težak film, ali ga vredi pogledati.

[Drug Crni]

 

[Bugl Khan]

14 minutes ago, Don Juan said:

Iskreno i ja sam batalio domaću kinematografiju i retko pogledam koji film i seriju. Ne mogu da verujem da nisi gledao Montevideo :), to ako nisi onda moraš pod hitno, predlažem seriju koja ima tri sezone.

Senke nad Balkanom bih ti dakođe preporučio, ako nisi gledao.

Od filmova ne znam šta da ti kažem, verovatno nema ništa toliko značajno, ali recimo film Otac se meni svideo. Jeste težak film, ali ga vredi pogledati.

Ma počeo sam gledat seriju i odustao negdje na brodu. Možda pogledam film. Vidio sam kraj filma ili serije di je u odjavnoj špici pisalo kako je Jugoslavija bila 3. u Urugvaju. 

Senke nad Balkanom je ono s VMRO-om, Pavelićem, Rusima itd.?

Edited March 24, 2021 by Bugl Khan

[Don Juan]

6 minutes ago, Bugl Khan said:

Vidio sam kraj filma ili serije di je u odjavnoj špici pisalo kako je Jugoslavija bila 3. u Urugvaju. 

Umetnička sloboda 😂

[Bugl Khan]

E, da. Sjetio sam se dobre domaće serije. Crno bijeli svijet. Radnja se dešava u bivšoj Jugoslaviji (uglavnom u Zagrebu) 80-ih i pojavljuje se hrpa poznatih ličnosti iz tog vremena. Houra, Rundek, Gobac, Debbie Harry, Jura Stublić, Bregović, Električni orgazam, Dražen Petrović, Marina Perazić, Dino Dvornik, Ali Rahimovski, Stipe Šuvar i mnogi drugi..... Serija je stvarno dobra, a i zabavno je pogađati jel to trebao bit ovaj ili onaj 🙂 Prilično su pazili sa odjećom, govorom, vozilima, stvarima itd. Naravno da ima grešaka tipa grafit na zidu, sluša,se pjesma koja još nije izašla, vozi se auto koji nije još proizveden i sl. (kao u svakoj sličnoj seriji), ali uglavnom su jako dobro pogodili duh tog vremena. Tu seriju bi preporučio. 

[Shunsuke Nakamura]

Ja sam je gledao jedno vrijeme na HRT-u. Bila je ugodna za gledanje, ima neki dobar vibe. Moraću definitivno da krenem ponovo sa gledanjem.

 

Bitange i princeze su legendarna serija iz Hrvatske. Bilo je dosta dobrih epizoda i ludih likova. 

Edited March 24, 2021 by Betolingar Misdongard

[Bugl Khan]

2 hours ago, Betolingar Misdongard said:

Ja sam je gledao jedno vrijeme na HRT-u. Bila je ugodna za gledanje, ima neki dobar vibe. Moraću definitivno da krenem ponovo sa gledanjem.

 

Bitange i princeze su legendarna serija iz Hrvatske. Bilo je dosta dobrih epizoda i ludih likova. 

Bitange su bile ok. Hrvatski prijatelji. Bilo je stvarno vrhunskih epizoda i fora, al bilo je i slabijih. Likovi su vrlo dobro napisani, svak je poseban na svoj način, a i sporedne uloge su jako dobre.

Btw, jedna od jačih gostujućih uloga mi je bio Sergej Trifunović. Glumio je od Kumerlea frenda iz škole, sad nekakvog mafijaša i skinuo je zg govor skoro savršeno 😂

Sjetio sam se još jednog dobrog domaćeg filma. Karaula. 

Edited March 24, 2021 by Bugl Khan

[MrTripleDouble]

Izuzetan tekst o tome kako je nastao jedan od nasih najlegendarnijih filmova, likovi i neke od nezaboravih scena. 

https://www.nedeljnik.rs/bezsupesno-smo-nudili-film-ali-samo-su-nas-lozili-ko-je-pandur-u-pravom-zivotu-kako-je-upao-dule-savic-sve-tajne-sa-snimanja-munja/

[A sad]

6 hours ago, Crni Bombarder said:

Pogledah sinoc "Aidu"
Celo jutro/ceo dan razmisljam o filmu..kapa dole celoj ekipi,mislim da su napravili izuzetno dobar film. 

 

Meni Aida bas los film. Ravna linija. Bez neke price. Gluma losa. Kao da su snimali igrani dokumenatarac, sve vec vidjeno. 

Dara I Aida isti nivo. 

[Bugl Khan]

4 hours ago, Betolingar Misdongard said:

Ja sam je gledao jedno vrijeme na HRT-u. Bila je ugodna za gledanje, ima neki dobar vibe. Moraću definitivno da krenem ponovo sa gledanjem. 

Imaš na dailymotionu hrpu epizoda (možda čak i cijelu seriju), a dosta njih i na YouTubeu. 

[Harmonika]

Kad su dvehiljadite u pitanju, prilicno slaba decenija..ali, ima desetak dobrih filmova..ja izdvajam

 

1.Zivot je cudo

2.Klopka

3.Sedam i po

4.Hadersfild

5.Zemlja istine, ljubavi i soobode

6.T.T.SIndrom

7.Mrtav ladan

8.Munje

9.Apsolutnih sto

10.Karaula

11.Profesionalac

12.Budjenje iz mrtvih

13.Sivi kamion crvene boje

14.Hadersfild

15.1 na 1