A sad

Sutra su veoma znacajni izbori u Urugvaju i Argentini. Urugvaj bi mogao da skrene desno, dok bi Argentina mogla da se vrati uslovno receno levici (u Argentini je sve malo drugacije u odnosu na ostale latinoamericke zemlje). Ono sto je najbitnije, ni u jednoj od ove dve zemlje ne postoji mogucnost za izbornom kradjom, radi se o demokratskim drzavama. Ipak posto se radi o latinskoj americi da se malo ogradim, bolje je reci veoma su male sanse da dodje do ozbiljnih izbornih mahinacija. Sad cu pisati o Urugvaju, a kasnije kad budem imao vremena o Argentini. Odlazeci predsednik Tabare Vaskez iz levicarske koalicije Broad Front nema pravo da se ponovo kandiduje i za razliku od levicarskih kolega sirom kontinenta nije pokusao da menja ustav da bi se odrzao na vlasti. Vaskez je popularan politicar koji dominira levim delom urugvajske politicke scene vec decenijama. On nije ekstreman, vec umeren levicar, evropskog tipa, koji se nalazi u okruzenju klasicnih latinoamerickih levicara. Zbog toga i nekih stavova bliskih konzervativcima (protivnik je abortusa) je pre desetak godina morao i da podnese ostavku na mestu predsednika svoje Socijalisticke partije koja je uz MPP i Komunisticku partiju stozer koalicije Board Front. Ipak zbog svoje popularnosti ostao je prvo lice Broad Fronta. Na celu partije ga je tada zamenio Daniel Martinez, koji je posle raznih funkcija postao i gradonacelnik Montevidea, i sada je kandidat za predsednika Board Fronta. Ova prica ne bi bila potpuna da se ne spomene i cuveni Hose Muhika, poznat kao najsiromasniji predsednik na svetu. On je obavljao funkciju predsednika izmedju dva Vaskezova mandata (ustav ne dozvoljava dva vezana mandata). Po anketama je stajao nesto bolje od Martineza, ali odbio je da se ponovo kandiduje, to je ucinio i citav niz lidera Fronta iz starije generacije politicira. Razloga ima sigurno vise, ali svakako je jako bitan to sto je popularnost Fronta uzdrmana korupcionaskim aferama nekih njihovih visokih funkcionera, ali i sve vecim sukobom socijaldemokratske i ultralevicarske struje unutar partije. Uz Martineza na prajmariju su kandidati bili i Karolin Kose Garido, kandidat partije ciji je clan Muhika, a lider njegova zena Lucia Topolanski MPP, kandidat komunista Oskar Andrade i kandidat pokreta Liber Sergini, umerene, socijaldemokratske partije Mario Bergara. Unutrasnja kampanja je bila duga, na momente i zestoka. Pobedio je Martinez, ali to nije bila jasna i ubedljiva pobeda, osvojio je samo 42% glasova. Ni izbor kandidata za podpredsednika mu mozda nije bio bas najbolji. Graciela Vilar je iz stranke pokret Liber Sergini, koja je najslabija od velikih partija iz pokreta. Martinez je ideoloski levlji od dosadasnjeg predsednika Vaskeza, ali nedovoljno da zadovolji prohteve sve glasnijeg levog krila pokreta, posebno posle izbora podpredsednickog kandidata, koja je socijaldemokratske opcije i dolazi iz bankarskog sektora. Na desnici su dve tradicionalne urugvajske partije koje su se decenijama smenjivale na vlasti, Nacionalna partija i partija Kolorado. Kolorado (crvena stranka) predstavlja partiju centra, dok je Nacionalna partija (bela partija) je desni centar. Kao sto levica u Urugvaju uglavnom nije ekstremno orijentisana i ima u dobroj meri obelezja levog centra, tako je i sa desnicom, urugvaj predstavlja politicki veoma umereno drustvo. U poslednjih petnestak godina Nacionalna partija je dosta jaca od partije Kolorado, iako nije imala predsednika bas jako dugo. Isto kao sto je Broad front savez vise partija levice, isto tako su i Nacionalna partija i Kolorado partija zapravo savezi vise manjih partija desnice, odnosno centra. Nacionalna partija ocekuje da bi posle ovih izbora konacno mogla da dodje na vlast i prekinu dugogodisnju dominaciju Broad Fronta. Takodje su imali veoma tesku unutarstranacku borbu za kandidata. Isticala su se trojica kandidata, a kampanju je pratila velika tenzija i teske reci izmedju konkurenata. Uverljivu pobedu je ostvario Luis Alberto Lakale Pou. On je bio kandidat i na prethodnim izborima gde je ostvario solidan rezultat i usao u drugi krug. Inace potice iz porodice koja se bavi politikom vec decenijama, i otac i deda i pradeda su mu bili poznati politicari. Drugoplasirani je bio Huan Sartori, multimilioner i poznati biznismen, ljubitelji fudbala verovatno znaju za njega, on je mislim na nekoj funkciji u engeskom klubu Sanderled. Mozda direktor? a sigurno ima i ozbiljan udeo u vlasnistvu kluba. A i ja sam imao kontakte sa njegovom firmom koja se izmedju ostalog bavi i sa proizvodnjom i trgovinom bobicastim vocem. Odnos izmedju Sartorija i Lakale Poa je izuzetno los, da ne kazem neprijateljski i to moze dosta da utice negativno na rezultat Nacionalne Partije. Lakale Pou jeste favorit na ovim izborima, ali to sto nije uspeo da ostvari potpuno unutar partijsko jedinstvo moze skupo da ga kosta. Tu je jos i Horhe Laranjaga, konzervativni politicar, na ciji predlog ce se sutra odrzati i referendum o prosirenju ovlascenja policije, uvodjenju kazne dozivotnog zatvora i zabrani skracenja kazne i pomilovanja za teske zlocine. Lakale Pou nije zvanicno podrzao ovaj predlog, ali njih dvoje su dosta bliski. Kolorado partija sada ima ozbiljnog konkurenta za trece mesto, to je novoosnovana ultrakonzervativna desnicarska partija Cabildo Abierto penzionisanog generala Gvida Manjini Riosa. Kolorado je partija koja je do sada dala ubedljivo najvise predsednika drzave, ali vec neko vreme zaostaje iza dve najvece partije. Kandidat partije Kolorado za predsednika na ovim izborima je Ernesto Talvi. Intresantna stvar je to da je njegov otac iz Makedonije, tamo je rodjen i odatle je emigrirao u Urugvaj. Inace Talvi su ugledna porodica sefardskih Jevreja. Broad front ce izgubiti parlamentarnu vecinu posle ovih izbora to je definitivno, iako ce najverovatnije biti najveca stranka u parlamentu. Martinez takodje najverovatnije ulazi u drugi krug sa prvog mesta, medjutim male su sanse da bi tamo mogao da pobedi Lakalu Poua. Ocekuju nas uzbudljivi i neizvesni izbori i borba do samog kraja. Edit. E da, zaboravih da napisem. Zastava Broad fronta je identicna srpskoj zastavi, naravno bez grba.

Evo Morales nije smeo da ide u drugi krug, rizik je bio prevelik i tacna procena da nikako ne bi mogao da ispegla toliko veliku prednost opozicije rezultirala je time da se izbornom prevarom proglasi za pobednika u prvom krugu, kada mu za pobedu ne treba 50% glasova. Posle prekida brojanja glasova koji je trajao vise od 24 casa, Morales je odjednom sa 4,5% prednosti, skocio na preko 10% prednosti sto je dovoljno za pobedu u prvom krugu. Konacni rezultati kazu da je Morales dobio 47,08%, dok Mesa ima 36,51% glasova. Intresantno je da u samoj Boliviji Morales nije uspeo da navuce prednost od preko 10% uz sve dokumentovane kradje, vec su mu potrebnu razliku doneli glasovi iz inostranstva, pre svega iz Argentine i Brazila, gde je ostvario ogromnu razliku, od 100 hiljada glasova. Naravno da su takvi rezultati potpuni nonsens. Da sad ja ne bih nabrajao neregularnosti i pisao o tome, u prethodnom postu sam postavio link prema tekstu koji dosta dobro i detaljno analizira izbornu prevaru. U svim zemljama Latinske Amerike gde su dozvoljeni demokratski izbori levicarski rezimi su pali. Opstali su samo u zemljama u kojima je demokratija ukinuta i koje su otisle u potpunu diktaturu po uzoru na njihovog mentora Kubu. Venecuela i Nikaragva su odavno krenuli tim putem, a sada im se pridruzuje i Evo Morales koji se tolike godine pozivao na demokratiju i vladavinu naroda. Odgovor na izbornu prevaru su masovne demonstracije sirom zemlje. Opozicija ima dosta veliku podrsku, dobro je organizovana, uspeli su da dokumentuju izbornu kradju, imaju harizmaticnog lidera koji je popularan. Naravno, Morales se nece predati bez borbe i pokusace da ugusi proteste. Ipak za razliku od venecuele on nije toliko razvijao represivni aparat. Bolivijanska vojska je prilicno malobrojna i slaba i ne predstavlja toliko znacajan faktor kao u Venecueli. I on sam je na vlast dosao posle masovnih protesta koji su uticali da tadasnji predsednik podnese ostavku. Ko zna, mozda i on dozivi istu sudbinu...

https://t.co/eAbpnP9rQI

Da, ali ne postoje nikakve indicije da se volja naroda drastično promenila. Posle referenduma su bili izbori, rezultati su poznati. Nema nikakvih indicija da bi novi referendum doneo drugacije rezultate, zato ga je i apsurdno raspisivati pre novih izbora i nekih eventualnih promena na njima, koje su takodje jako malo verovatne.

Ovo je vec dosta ozbiljnije. Mesa jeste izraziti favorit na ovim izborima, ali nije se ocekivalo da ima prednost u prvom krugu. Njegov broj glasova je realan. Ocekivano je prednost u prvom krugu imao predsednik Morales, medjutim ta prednost je znatno veca od ocekivane i plod je izbornih mahinacija. Radi se o tome da je brojanje glasova i objavljivanje rezultata u jednom momentu prekinuto. Taj prekid je trajao dosta dugo, kada su ponovo poceli da objavljuju rezultate, prednost Moralesa je sa 4,5% skocila na preko 10%. To znaci da bez obzira sto je osvojio ispod 50% glasova nema drugog kruga i on je pobednik u prvom krugu. To je posledica ocigledne izborne prevare, za koju postoje brojni dokazi. Sve opozicione partije i nevladini posmatraci se slazu da je razlika izmedju 4-5% i da treba da se odrzi drugi krug, sa time su saglasni i strani posmatraci. Cak i takvi rezultati su sumnjivi. Sve preko 40% za Moralesa je sumnjivo. Izlaznost je bila neverovatnih 90%. Na kraju su to promenili i sada je prednost Moralesa 9,35% glasova, sto znaci da se ide u drugi krug, ali jos uveknisu objavili da je to na 100% prebrojanih glasova, vec su ostavili prostor za dalje manipulacije. Morales nema sanse u drugom krugu bez ogromnih izbornih manipulacija. Mesa sa dva desnicarska kandidata ima preko 50%, to je sigurno cak i sa ovako friziranim rezultatima, da ne spominjem da su i ostali kandidati anti Morales nastrojeni. Ovako parcijalno objavljivanje rezultata je ispitivanje reakcije gradjana i kako ce reagovati na izbornu prevaru. Reakcija je za sada dobra i videcemo da li ce Morales smeti da proglasi pobedu u prvom krugu, mislim da je pritisak veliki i da nece smeti to da uradi. Drugi izborni krug je tek 15. decembra i ima dovoljno vremena da pripremi veliku izbornu kradju.

Kao sto sam pisao kod Ekvadora. Ovakve stvari nisu retkost u Latinskoj Americi i desavaju se relativno cesto. Ne mislim da ovo moze da prouzrokuje neke bitne promene, isto kao u Ekvadoru.

Ne ide to tako @Denis Jasharevic. Moras sad da pises o nepravednom izbornom sistemu koji hitno treba da se menja. Ne bi bilo lose da ubacis i nesto o izbornim mahinacijama i o izmanipulisanim biracima.

Drago mi je da si dosao na forum. Nedostaju tvoji postovi, o Kanadi pre svega, ali i o drugim temama. Hajde, izadji na izbore, poguraj PC malo. 🙂

Kakve su prognoze Kanadjani? Ko pobedjuje?

Da li ti shvatas da ne postoji argument protiv demokratije? Koja je tacno razlika izmedju tebe i onih koji navodno kradu izbore? Nema je i jedni i drugi se zalazete za isto. Da, ti podmeces i ucitavas stavove. Da li ti zaista mislis da ja sad treba da dajem neke argumente zasto je demokratija najbolji sistem i ne treba je menjati? Naravno da za tim nema nikakve potrebe. Mene zaista fascinira to dokle su ljudi u stanju da idu, ako im se nesto ne svidja. Dok za druge mogu da poverujem, ja stvarno jos uvek ne verujem da je ovo stvarno tvoj stav. Razumem i ogorcenost i sve, ali sa nekim stvarima se ne treba zezati. Rezultati su takvi kakvi jesu ne zato sto neko krade glasove, vec zato sto su ljudi nezadovoljni ovakvim stanjem sirom sveta i traze promene. Tramp nije dosao na vlast kradjim glasova. Brexit se nije desio kradjom glasova, oni ludaci u Italiji nisu dosli na vlast kradjom glasova... oni su pobedili zato sto salju konkretnu poruku koju ljudi razumeju i koja im je prihvatljiva. Ne pricamo ovde o Venecueli, Rusiji, Srbiji i slicnima, vec o razvijenim demokratijama. Sama teza da u izbornom procesu samo jedna strana laze i manipulise sa gradjanima je veoma naivna. Pa pogledaj sta pricaju ovi iz remain opcije i sta su pricali u kampanji. Pa to su mnogo vece bajke od ovih iz brexit tabora.

Niko nikom ne brani da se bori za svoja prava. U nedostatku argumenata podmeces. Ja sam se na ovoj temi vise puta jasno deklarisao koji su "moji", tako da nema nikakve potrebe za podmetanjem i nekim vratolomijama da bi se doslo do nekog zakljucka, samo je potrebno iscitati temu. Poenta demokratije i jeste da ce na vlast dolaziti i oni koje mi ne volimo, ne podrzavama, pa i mrzimo. Licemerno je zalagati se za demokratiju samo kada pobedjuju oni koje podrzavamo. Kod nekoliko forumasa je taj stav prisutan vec duze vreme, evo danas si se i ti pridruzila tom klubu. Taj stav ne samo da je licemeran, vec je pre svega opasan. Ja se zalazem za mnogo toga, ali to mi ne daje za pravo da drugima uskracujem njihovo pravo da podrzavaju druge stvari i da sa takvom platformom preuzmu vlast. Opcija Brexit je pobedila na referendumu, prilicno ubedljivo. Posle toga su brexitasi pobedili i na parlamentarnim izborima i to sve u roku od dve ipo godine. Ne postoje nikakve indicije da bi na sledecim parlamentarnim izborima imali drugaciji rezultat, cak sta vise. Ankete za eventualni novi referendum daju remain opciji manje procente nego sto su davale na proslom referendumu. Mozes ti to da nazivas kako hoces, ali oni su vec vise puta pokazali da imaju vecinu. Naravno, da se treba boriti da se trenutno stanje promeni, ali pozivanjem da se ukine demokratija se salje jedna jasna poruka. A ona je da je (u ovom slucaju) nasa opcija gora od njihove. A sto se manipulacija tice, nije bilo nikakvih izbornih manipulacija, izbori nisu pokradeni, diktature nema. Sto se tice poruka koje se salju biracima, naravno da su one manipulativnog karektera, ali ne samo jedne, vec obe strane i tako je jos od starog Rima i bice do kraja sveta.

E, pa ne mozemo. Vi ste ti kojima su puna usta demokratije, ali samo kada pobedjuju vasi. Cim izgube, demokratija ne valja, treba je ukinuti, to su manipulacije... Takve gluposti i takvo licemerstvo od mene nikada niste i necete moci cuti.

Najbolji borci za slobodu su oni koji bi svaku slobodu ukinuli.

Ali kako to da ta manipulacija postoji samo kad tvoji izgube, kako to da demokratija ne valja samo kad pobedi druga strana? Kad pobede oni koji "treba da pobede" tada je sve ok i demokratija je najbolji sistem.

Jednopartijski sistem je zakon. Ko god da pobedi, tvoji ce uvek biti na vlasti. Nema sekiracije.

Najbolje ukinuti izbore. Kome jos treba demokratija.

Demokratija je ok samo onda kada nam rezultati izbora odgovaraju.

Ima Dzonson vecinu za Deal.

U narednih nekoliko dana u odrzace se predsednicki i parlamentarni izbori u tri latinoamericke drzave, Boliviji, Urugvaju i Argentini. Uz Venecuelu, Bolivija i Urugvaj su jedine latinoamericke drzave u kojima se levica odrzala na vlasti posle talasa pobeda desnicarskih kandidata koji krenuo pobedom Mauricija Makrija na argentinskim predsednickim izborima pre cetiri godine. Od tada levica je pobedila jedino u Meksiku, dok se u Venecueli odrzala nedemokratskim sredstvima. U sve tri zemlje je levica vise nego konkurentna i moze se reci da u izborne procese ulazi kao favorit. Postavlja se pitanje da li ce argentinski predsednicki izbori ponovo doneti obrt na latinoamerickoj politickoj sceni. Ti izbori su za nedelju dana, isto kao i urugvajski, pre njih su bolivijski koji se odrzavaju sutra. Evo Moraales i njegov Socijalisticki Pokret suvereno vladaju Bolivijom vec deceniju ipo. Morales je vec tri puta vise nego ubedljivo pobedio desnicarske rivale i postao najdugovecniji latinoamericki lider, u svojoj zemlji niko u istoriji nije vladao toliko dugo kao on i to bez ozbiljne opozicije. Za svoja tri mandata on je nasao zakonski osnov. U prvom je promenio ustav, reformisao izborni sistem i omogucio sebi jos dva mandata. Problemi su neocekivano dosli 2016 godine. Morales nije bilo dosta tri mandata i 15 godina vlasti, vec je hteo i cetvrti mandat, medjutim ustav koji je sam doneo ne dozvoljava treci mandat, prvi mu se ne racuna jer je bio pre ustavnih promena. Resenje za taj problem je nasao u promeni ustava. Raspisan je referendum kojem se opozicija protivila. Ipak referendum je doneo neocekivane rezultate. Morales je prvi put izgubio, i narod je odbio ustavne promene i njegov cetvrti mandat. Taj problem je pokusao da resi godinu dana kasnije i ustavni sud je doneo odluku da je ustavna odredba o ogranicenju broja mandata protivustavna. Naravno da je takva odluka uvod u diktaturu. Moralesa je oduvek odlikovao autoritarni stil vladavine, ali za to je imao pokrice u ogromnoj narodnoj podrsci. Ta podrska se dobrano istopila i jasno je da narod ne zeli njegov cetvrti mandat tj diktaturu. Opoziciji se pruzila velika sansa za uspeh na izborima. Najjaci opozicioni kandidat je Karlos Mesa. Bivsi predsednik Bolivije je kandidat koalicije stranaka levog centra koja se zove Ujedinjeni Gradjani. Iskusni politicar, dosta cenjen u svetu, uziva popularnost medju gradjanima i on je definitivno najozbiljniji rival kojeg je Morales do sada imao. Tu je jos i kandidat desnicarskih Demokrata senator Oskar Ortiz, koji ce se za trece mesto boriti sa jos jednim desnicarskim kandidatom, protestantskim pastorom Ci Hung Cungom, kandidatom demohriscana. Protestantizam je u zamahu na celom kontinentu, a sve vise se taj zamah odrazava i na politickom planu, o tome sam pisao na starom forumu. Od ostalih kandidata vredni pomena su jos Feliks Paci, levicar, otpadnik iz moralesovog Pokreta Socijalista. On je guverner provincije La Paz, 2015 je to postao ubedljivo pobedivsi moralesovog kandidata. Viktor Kardenas, politicki veteran, je bivsi potpredsednik i kandidat koalicije partija desnog centra. Kljucno pitanje je koliko Morales moze da utice na izborni proces. On definitivno ne moze da pobedi u prvom krugu. Realno je da dobije izmedju 35 i 40% glasova i da kao prvoplasirani udje u drugi krug. Tamo su mu sanse minimalne jer su svi ostali protiv njega, Mesa bi imao mnogo vece sanse u drugom krugu. On uz primenu meke sile mozda moze da nagura i do 45% glasova u prvom krugu i da se nada slabijoj izlaznosti u drugom krugu, mada je takav scenario malo verovatan. Nazalost moja pretpostavka je da ce Morales pribeci kradji izbora i da Bolivija nepovratno klizi u diktaturu. Gledajuci njegove poteze poslednjih par godina, tesko mi je da poverujem da ce Morales mirno prihvatiti izborni poraz koji je neminovan i prepustiti vlast drugima.

Zavrseni su neredi u Ekvadoru, tj postignut je sporazum izmedju vlade i indijanskih demonstranata da se protesti obustave, ukidanje subvencija suspenduje i formira zajednicka komisija koja ce pripremiti novi plan reformi prihvatljiv za obe strane. Znacajnu promenu u protestima je donelo ukljucivanje indijanskih organizacija u njega. Do tada su proteste vodili Koreini aktivisti i tu prostora za kompromis nije bilo, nije ga zelela nijedna strana. Ukljucivanjem indijanaca i njihovih organizacija, pa moze se reci i preuzimanje protesta od istih stvari su se promenile i pristupilo se pregovorima. Stvari su komplikovale i desnicarske partije i organizacije, koje su organizovale i svoje proteste kao podrsku ukidanju subvencijama. Tako da smo u jednom momentu imali istovremeno tri protesta, Koreinih protivnika reformama, Indijanaca i pristalica reformi. To je dovelo do velike tenzije i nemira, ali su je to i ubrzalo zelju za pregovorima vlade i indijanaca, sto je dovelo do smirivanje tenzija, izolovanju Koreinih pristalica i postizanju privremenog sporazuma. Definitivno je da Lenjin nema podrsku u narodu i da vecinu formira ad hok, cas sa umerenom levicom, cas sa desnicom zavisno od podnesenih predloga. Postavlja se pitanje zasto se ne krene u opoziv. Odgovor lezi u tome sto vecini politickih subjekata ne odgovaraju izbori trenutno. Ceka se presuda Korei u sporovima koji se protiv njega vode po optuzbama za korupciju. Na taj nacin bi se verovatno njegova opcija eliminisala iz trke, a to odgovara i levici i desnici. Problem sa njim je sto niko pouzdano ne moze da kaze koliko je jak i koliku podrsku bi on i njegova opcija imali. Da li bi uspeo da privuce vecinu levicarskih biraca i tako stvori ozbiljan levi blok ili ne bi. Moje misljenje je da ne bi, ali niko ne zeli da rizikuje i svima je bolje da sacekaju tih godinu ipo dana do novih izbora, tako da se nece ozbiljno potezati pitanje Lenjinovog opoziva.

Mutno je, ali se ipak vidi kad se slika uveca.

Vidi se HR na kolima. 🙂

Izbori za Senat su znatno drugaciji jer se odvijaju po vecinskom sistemu. Izborne jedinice su znatno manje, jednomandatne i ima ih 100. Opozicija je nastupila u neformalnoj koaliciji (Gradjanska Koalicija, Poljska Koalicija i Levica) dok je desnicarska koalicija imala samo 7 kandidata. Bilo je i ozbiljnih nezavisnih kandidata. Veoma tezak zadatak je imao PiS da sacuva vecinu u ovakvim uslovima i nije uspeo u tome, iako je procentualno imao cak i bolji rezultat nego na izborima za donji dom, iako u jednoj izbornoj jedinici nisu imali kandidata. Osvojili su 48 mesta, isto koliko i neformalna opoziciona koalicija. Cetiri mandata su osvojili nezavisni kandidati i oni ce odlucivati o vecini. Jedan je blizi PiSu i sigurno ce ici sa njima, izabrana je u pomenutoj izbornoj jedinici u kojoj PiS i nije imao svog kandidata. Ostalo troje nezavisnih su, bar nominalno, blizi opoziciji i videcemo kako ce se ponasati u Senatu. Mislim da ce PiS ipak naci nacin da obezbedi makar nominalnu nadmoc u senatu. Rezultati izbora za Senat su dobri za Poljsku. Uvek je dobro da postoji neka kontrola vlasti, da bi se sprecilo formiranje apsolutne vlasti na svim nivoima, jer koliko god ta vlast bila dobra to neminovno vodi ka autoritarnom ponasanju. Za kontrolnu ulogu Senata dobro je da PiS u njemu nema apsolutnu vecinu, to je dobro i za poljsku demokratiju. Apsolutna pobeda je PiSu izbegla bukvalno za dlaku, jer su u nekoliko izbornih jedinica izgubili za stotinak glasova, dok su njihove pobede bile znatno ubedljivije.

Parlamentarni izbori u Poljskoj su pokazali da je poverenje gradjana u vladajucu partiju Pravo i Pravda i dalje veoma visoko, cak i osetno vece nego na proslim izborima. I ovog puta PiS ce moci samostalno da formira vladu. Opozicija je imala dobar plan. Ideja je bila da se ukrupni politicka scena, da se formiraju koalicije po blokovima i da se raspe sto manje glasova. Na proslim izborima je PiS dosao do apsolutne vecine osvojivsi 37,6% glasova. Kada ne bi bilo rasipanja glasova sa tim procentom bi ostali bez apsolutne vecine. Centar i desni centar se okupio oko najvece opozicione partije Gradjanske Platforme, konzervativni proevropljani oko Poljske koalicije, levica se takodje ujedinila, kao i ultradesnicari. Procena je bila da ako PiS ne uspe da osvoji preko 40% glasova da nece imati apsolutnu vecinu. Medjutim uspeli su, sa 43,6% glasova osvojili su isti broj mandata kao i na proslim izborima. Opozicija je izasla sa razlicitim programima. Gradjanska koalicija je insistirala na tome da je poljska demokratija uzdrmana i da ce njihovim povratkom na vlast biti vracene demokratske vrednosti. Naravno u kampanji su izbegavali da navedu koje su to demokratske vrednosti ugrozene i kako misle da ih vrate. Ostatak kampanje je bio usmeren na odnose sa EU i na to da su obecanja PiSa nerealna. Po meni potpuno promasena kampanja, u kombinaciji sa veoma nepopularnim i neharizmaticnim liderom Setinom doveli su ih do potpunog izbornog debakla i gubitka preko 30 mesta u parlamentu. Levica je insistirala na radnickim pravima, a ubacili su i dosta insistirali na pravima LGBT populacije, ekologiji... Osvojili su 12,6% i zauzeli trece mesto. To jeste veliki pomak kada se pogledaju prosli izbori i da su posle njih ostali bez mandata, ali ako se pogledaju procenti, jedina razlika je to sto su sada nastupili zajedno, a tada su isli odvojeno, procenat glasova je ostao isti. Poljska koalicija (Poljska Narodna partija i Kukiz15 pre svega) je izgubila mnogo. Dosta njihovih biraca, pre svega onih koji su podrzavali Kukiz15 je otislo PiSu, ali dosta je otislo i ultradesnoj koaliciji. 8,55% je za njih neuspeh, toliko je i PLP ranije osvajala sama, realno Kukiz15 prakticno vise i ne postoji. Ultradesna konfederacija je presla cenzus i osvojila vise nego sto se ocekivalo, 6,8%. Ipak moram napomenuti da su se posluzili trikom, da ne kazem prevarom. Nisu se registrovali kao koalicija vec kao jedna partija, iako oni jesu koalicija. Zbog toga se na njih nije primenjivao cenzus od 8%, vec cenzus od 5%, tako da su usli u parlament. Da nisu usli PiS bi imao zaista ogromnu vecinu, mada na neki nacin im dugorocno i odgovara postojanje ove koalicije, jer medju njenim ultrakonzervativnim delovima mogu imati potencijalne koalicione partnere u buducnosti. PiS je nastupio sa velikim i konkretnim obecanjima. Podizanje minimalne zarade na preko 900 evra, podizanje subvencija za poljoprivrednike, veliki infrastrukturni projekti, npr izgradnja 100 obilaznica oko gradova, smanjenje poreza za malu privredu... Obecanja zaista deluju megalomansko, ali oni imaju reputaciju nekog ko ispunjava obecanja. Tako da su uspeli da ostvare istorijski rezultat, niko nikada nije dobio toliko glasova od povratka demokratije u Poljsku. Izgubili su samo pet izbornih jedinica. Gradjanska platforma je pobedila u Lodju, Poznanju, Gdanjsku, Scecinu i urbanoj Varsavi. Brine jedino to sto su kada se spoje dve Varsavske izborne jedinice ipak u malom zaostatku za Gradjanskom Platformom.

Da, na njih. Sve je to stvar perspektive i kako se gleda...