A sad

Pa nece dobiti drzavu, ali daleko od toga da je zadnja sansa propustena. Polozaj Kurda u Siriji pre rata je bio jako los i gori od toga ne moze biti. Uostalom po mojim informacijama jos uvek nije dogovoreno da Turci udju u kurdske regije. Moguce je da ce i to dogovoriti, ali o tom potom. U svakom slucaju bez obzira na sve polozaj Kurda u Turskoj je mnogo bolji nego sto je bio u Siriji. Dugorocno gledano Kurdi su u velikoj prednosti u odnosu na Turke. Prirodni prirastaj Turaka nije nista veci od prirastaja ostalih Evropljana. Za razliku od njih kod Kurda je on ogroman, sto ce uciniti da proporcionalno udeo Kurda u populaciji Turske raste. Politika asimilacije koju su vodili kemalisti nije uspela i Turska ce biti prinudjena na velike ustupke Kurdima. Da bi to ostvarili Kurdi moraju da sa terorizma predju na politicku borbu. Prvo i osnovno je da se odreknu PKK i njegove ideologije. Pored levicarske partije HDP moraju da formiraju i konzervativnu, umereno islamisticku partiju da bi privukli deo populacije, koji je bar polovina, koji nece da glasa za HDP i njene progresivne ideje. Cinjenica je da i dan danas veliki broj Kurda glasa za Erdogana. Tri kljucna razloga za to su nedostatak alternative, velika mrznja prema kemalistima koji su istorijski gledano bili gora opcija za Kurde od Erdogana i njihov otpor komunistickim idejama PKK i HDP levicarenju. Na taj nacin, uz demografski bum, Kurdi ce postati neizostavan faktor na turskoj politickoj sceni i imace odlicnu poziciju da resavaju svoje pitanje. Naravno, Erdogan je toga apsolutno svestan i pokusao je da napravi dogovor sa Kurdima, tj sa PKK. Bili su jako blizu, ali upravo desavanja u Siriji su uticala na to da PKK odustane od dogovora i pomisli da moze situaciju da resi drugacije. USA je svega toga svesna i oni imaju ozbiljne planove sa Kurdima, zbog toga ih nece potpuno ostaviti na cedilu, vec cemo imati nesto slicno onome u Iraku. Kurde je pojela njihova ambicija, ali nisu dozvolili da im se oduzme sve, vec samo da se svedu na realnu meru u ovom momentu i da shvate da moraju da sacekaju bolju priliku, a ona ce doci kada dodje do demografskih promena u Turskoj i neminovnog obracuna sa Iranom.

Pored izbora za donji dom parlamenta, odrzavaju se i izbori za gornji dom Senat. Tu vaze drugacija pravila. Za razliku od proporcionalnog sistema koji vazi za izbore za Sejm, 41 visemandatna izborna jedinica, svi clanovi senata se biraju po vecinskom sistemu u jednomandatnim okruzima. Ovi izbori ce biti veoma zanimljivi. Opozicija nastupa u neformalnoj koaliciji. Gradjanski Blok, Poljska koalicija i Levica nastupaju u neformalnoj koaliciji. U svakoj od 100 izbornih jedinica kandidovan je samo jedan kandidat iz ova tri bloka. Desnicarska opoziciji nastupa sa ukupno samo sedam kandidata, tako da na ovim izborima PiS bukvalno ide sam protiv svih. Bice veoma intresantno videti konacne rezultate.

Ne, nikako.

Sutra se u Poljskoj odrzavaju parlamentarni izbori. Apsolutni favorit je vladajuca partija PiS koja nastupa u koaliciji sa nekoliko manjih konzervativnih partija. Nemaju ozbiljnog konkurenta za pobedu i razlika u odnosu na drugoplasiranog ce biti ogromna, vrlo moguce cak i 20%, pa cak i vise. Ipak PiS nece osvojiti preko 50% glasova. Realno je da osvoje od oko 45% glasova. Na ovim izborima nece biti malih partija, svi nastupaju u velikim koalicionim blokovima i to moze da PiS uvede u problem ako svi predju cenzus. Problem postoji jer PiS nema potencijalnog koalicionog partnera i ako sami nemaju vecinu tesko mogu da formiraju vlast (na regionalnom nivou npr nigde nisu u koaliciji sa drugom partijom, sem u jednom ili dva vojvodstva sa nezavisnim poslanicima). Glavna opoziciona partija Gradjanska Platforma nastupa u sirokoj koaliciji sa pre svega partijom centra Modern, cija je popularnost porasla prethodnih godina, i sa jos dve manje partije, jednom levog centra koja se zove Poljska Inicijativa, i sa zelenima koji su u Poljskoj levicarska partija. Ima tu jos nekih miniornih partija, i regionalnih organizacija od kojiih je najznacajnija Sleski pokret za autonomijeu ( i to je realno ne bitna organizacija bez i jednog poslanika u regionalnim parlamentima koji pikrivaju Sleziju, ali iz nekog razloga od njih imaju velika ocekivanja, ali ja garantujem da od njih nece imati ama bas nikakvu korist). Sama Gradjanska Platforma je partija desnog centra. Ova koalicija bi mogla da osvoji oko 25% glasova. Odlazeci saziv poljskog parlamenta je bio verovatno jedini u Evropi u kojem nije sedeo nijedan poslanik leve orijentacije. Sada ce se levicari vratiti u parlament. Tri levicarske partije su formirale koaliciju i sigurne su da ce preci cenzus. Koaliciju predvodi partija levog centra Savez Demokratske Levice, tradicionalno najjaca partija na levom delu politickog spektra. Tu je jos i novosnovana partija Prolece, malo levlja od prethodno pomenute. Njen lider je aktivista za gej prava i gej aktivizam je osnova njenog delovanja, za razliku od SDLa koja se vise bazira na pravima radnika. Ima odredjenu popularnost medju mladima. Centar im je grad Slupsk u kojem imaju i lokalnu vlast ( grad od 100 hiljada stanovnika na severozapadu zemlje). Treca i najmanja partija u koaliciji je Levica Zajedno, oni su neki moderni komunisti, takodje relativno nova partija i clanica Varufakisovog pokreta DiEM 25. Ankete im daju 15%, ali ja mislim da ce uzeti manje, 10-11%. Sto je za levicu u Poljskoj odlican rezultat. Cetvrti blok je Poljska koalicija. Obuhvata partije desnog centra. Predvidi je partija Poljska Narodna Partija, partija koja uglavnom okuplja ljude koji se bave poljoprivredom i ruralno stanovnistvo. Tu je jos i populisticka partija desnog centra Kukiz 15 koji predvodi rok muzicar Pavel Kukiz. Ona pak ima pristalice u urbanoj omladini. U koaliciji ima jos preko deset malih partija centra i desnog centra od kojih je vredna pomena jedino centristicka Unija Evropskih Demokrata. Oni su oko cenzusa, nije 100% sigurno da ce ga preci, ipak tipujem na 6-7% ako izlaznost bude normalna. Od petog bloka mnogo zavise, prevashodno da li ce preci cenzus. Radi se o desnicarskom, nacionalistickom, hard euroskepticnom bloku koji nastupa pod imenom Konfederacija Slobode i Nezavisnosti. Sve clanice koalicije zastupaju snaznu antiimigracionu politiku, dok su ekonomski uglavnom libertarijanci. Stozer koalicije je partija Korvin koju predvodi Janus Korvin-Mike. Drugi stub je Nacionalni Pokret, partija koja je nastala ujedinjenjem raznih ultrakonzervativnih i ekstremnodesnicarskih pokreta i partija. Tu je jos 5-6 manjih desnicarskih partija. Tu su negde oko cenzusa. Njihov prelazak cenzusa bi mogao da zakomplikuje stvari, ali ipak mislim da nece preci cenzus. 4% glasova bi bio realan rezultat za njih. Ima tu jos nekoliko manjih partija koje ce se boriti samo u nekim izbornim jedinicama. Partija nemacke nacionalne manjine ce sigurno uzeti jedno mesto u vojvodstvu Opolje, dok ostali zaista imaju minorne sanse za tako nesto. PiS moze do vlade cak i ako sve nabrojane liste predju cenzus, ali tada moraju da idu preko 45%, zato sto ce biti tih malih partija i regionalnih partija koje nece uci u parlament.

Da li je kasno ili ne to je pitanje. Mislim da nije kasno. Zasto? Raspadom SSSR USA je postala jedinu globalni igrac. Ipak politika koju je primenjivala nije bila politika potpunog secenja ruskog uticaja u nekada intresnoj sferi SSSRa vec podela uticaja. Ta politika je iznedrila formulu za resavanje problema koja se naziva zamrznuti konflikt. Cilj je bio zamrznuti sukob, svako ce dobiti nesto, i cekati bolje vreme u buducnosti, kada ce svi biti zajedno, da se problen resi. Trenutno resavanje problema bi moglo izazvati nezadovoljstvo, a u buducnosti to vise nece ni biti toliko bitno zato sto cemo svi biti zajedno. (Ovo je naravno uprosteno uz malo karikiranja) Tako da smo imali zamrzavanje konflikta u Pridnjestrovlju, Nagornokarabahu, Abhaziji, Juznoj Osetiji, Adzariji, Gagauziji... Slicno tome bilo je i sa BiH, jer dejtonski sporazum nije nista drugo nego zamrzavanje konflikta, uz neke mehanizme koji omogucavaju stvaranje koliko toliko funkcionalne celine u buducnosti. Kosovo je reseno nesto drugacije, ali i tamo postoji mnogo elemenata zamrznutog konflikta. Nezavisnost je bila unilateralna. Deo teritorije Kosova je pod limitiranom kontrolom kosovske vlade, dok se Srbija na delu svoje teritorije suocava sa separatizmom i otvorenom netrpeljivoscu lokalnog stanovnistva. Nacionalisticke teznje se podgrevaju sa obe strane veoma lako i u turbulentnim svetskim odnosima prete da buknu u buducnosti. Prvo delimicno Dzordz Bus, a zatim i Tramp potpuno uvode u spoljnu politiku metod koji nudi trajno resenje. To je po meni svakako bolja opcija od opcije zamrznutog konflikta. Na zalost ta politika do sada bas i nije bila uspesna, ali ne mora da znaci da nece biti u buducnosti. Trampu ocajnicki treba uspeh, i Kosovo je najlaksi za resavanje od svih geostrateskih problema sa kojima se USA suocava. Razmena teritorija bi dovela do mogucnosti za konacno resavanje kosovskog cvora i do spustanja tenzija u odnosima Srba i Albanaca. Multietnicki eksperimenti nisu dali zeljene rezultate i ne funkcionisu ni u BiH, ni na Kosovu, ali ni u vecini drugih drzava. Kada nema neresenih pitanja mogucnost za ratom i terorizmom je minimalna. To ostaje samo nekim ekstremistima sa obe strane da se loze. Da li ce to zacementirati mrznju? Pa, mozda, ali ce relaksirati odnose u ekonomskom smislu, a posle toga i u ostalim sferama. Uostalom, niko ni ne ocekuje da se "volimo", ljubav je za neke druge sfere zivota. Naravno, to nije jedino moguce resenje, moguca su i neka druga. Ali je jedino celovito resenje koje dugorocno resava konflikt. Samo clanstvo u EU i ekonomski napredak nisu dovoljni da se problem resi. To su neophodni uslovi, ali ne i jedini. Uz to je potrebno povuci granicu sa kojom nijedna strana nece biti ponizena. Da se ne lazemo, tenzije koje su vekovima postojale izmedju Francuske i Nemacke splasle su tek kad se posle drugog svetskog rata doslo do koliko toliko cvrstih etnickih granica (delimicna frankonizacija Alzasa i potpuna Lorena, a sa druge strane granice bez frankofonih oblasti). Slicno je i sa nekim drugim drzavama. Znaci uz ekonomski razvoj, eu integracije potrebno je povuci koliko toliko "prirodne" granice i resiti konflikt, a ne zamrzavati ga. Za promenu etnonacionalisticke matrice je neophodno vreme. Najmanje decenije, eu nikako nije dovoljan uslov za to. Ne mozemo cekati decenijama da se rese problemi, to nas ne vodi nigdi, pa ni odustajanju od te etnonacionalisticke matrice.

Ne mislim. Ovo sto ti pises je idealni scenario, a on je u praksi nemoguc. Takvi primeri su retki u razvijenom svetu. Jedini koji mi pada na pamet sada je Svajcarska. U svim ostalim postoji izrazita dominacija jedne strane, mislim na brojcanu dominaciju. To kod nas nije slucaj. Cak i u razvijenoj Evropi su etnicke tenzije jake i postoje sukobi. Naravno ti sukobi su u skladu sa njihovim civilizacijskim razvojem, u Skotskoj se to resava referendumom, u Kataloniji je stalna tenzija, a na Balkanu rat. Cvrste koliko toliko etnicke granice izmedju Srba i Albanaca su garant dugorocne stabilnosti regiona. Bosna je malo komplikovanije pitanje, o njemu mogu pisati za sat dva.

Kurti je dobar izbor za Kosovo, sa druge strane je los izbor za podelu Kosova. On nije deo kriminalnih klanova i sema koje vladaju Kosovom. On cak uopste i nije Kosovar, tako da nije deo ni porodicno-plemenskih kombinacaji koje su tamo prisutne. Kao takav je idealan da se suprotstavi korupciji koja prozima sve pore kosovskog drustva. Za razliku od vecine drugih kosovskih politicara, on je ideoloski osvescem i zaista veruje u stavove koje javno zastupa. Njegova koalicija sa LDK moze, ne znaci da ce i uspeti, da donese pozitivne promene u zivotu obicnih gradjana Kosova. Dobra stvar je sto je odustao od radikalno levicarskih pogleda na ekonomiju koje je ranije zastupao i sada se moze reci da zastupa socijaldemokratske poglede. Posebno je dobra stvar to sto je ovo takodje pokazatelj ostalim balkanskim narodima da je izbor "novog" ne kompromitovanog politicara moguc i da su promene zacaurene politicke elite moguce. Sa druge strane Kurti jeste nacionalista, ali to nije problem, jer ko od balkanskih politicara to nije? Medjutim on je protivnik podele Kosova i to ce jako tesko moci da se sprovede sa njim na vlasti. Sa tog aspekta gledano on nije dobro resenje za Srbiju, odnosno za plan koji gura aktuelna srpska vlast. Da Kurti tako nesto prihvati bice potrebno jako mnogo pritisaka iz inostranstva, a videli smo da taj plan i nije opste prihvacen na zapadu. Za taj plan bi idealna bila vlada LDK-Taci. E sad ovo je pitanje o kojem ni Vucic, a ni Kurti sami ne odlucuju, vec ce na razvoj dogadjaja mnogo uticati i medjunarodni faktor. Ja licno podrzavam razmenu teritorija kao jedino resenje, za trajno okoncanje konflikta izmedju Srba i Albanaca i smatram da svako drugo ponudjeno resenje vodi zamrzavanju konflikta i otvaranju istog u buducnosti.

Svako ko je mislio da ce Ameri, ili bilo ko drugi, izmedju Turaka i Kurda izabrati Kurde je najblaze receno naivan. Ali nece ih ostaviti potpuno na cedilu, smislili su oni nesto i za njih...

Kakve gluposti jbt. Sta sve ljudi pisu...

Banovan je na fudbalu, a kolege sa fudbala cesto ne postavljaju obavestenja gore, vec samo na svom PDFu.

Vredni mrav 24h i opomena pred duzu kaznu.

Ja u Izraelu imam drugo ime i prezime. Ali, to nije bio moj izbor, vec mojih roditelja, posto sam tad bio mali...

Veseli je najavio da ce biti u opoziciji. Sto se Haradinaja i njegove ekipe tice, tesko je i zamisliti da bi Kurti pristao da pravibkoaliciju sa Ahmetijem i ostalim otpadnicima. To bi moraobda bude bas veliki pritisak pa da prihvate tako nesto. Limaj i Pacoli ne prelaze cenzus, ako kojim cudom predju, eto njih u vladi.

VV i LDK, o tome se vec dugo prica.

Jel ima nekih dobrih anketa za kosovske izbore? Kakva su ocekivanja, ko ima najvise sanse da pobedi, a ko da napravi vecinu?

Gledam neke ankete jutros i cini mi se da su se Sancez i Rivera gadno preigrali i zajebali. Jasno je da Sancez nije hteo ono sto je vec imao i da je izbore raspisao da bi ucvrstio potencijalnu vecinu koalicije PSOE i Gradjana. Racunao je da ce socijalisti nastaviti da rastu na racun Podemosa, a Gracani na racun PPa, te dobiti potpuni legitimitet za tu koaliciju koja je u nekim krugovima bila upitna. Imali su vecinu, ali su hteli vise. Tl obicno zavrsi lose. Rezultati izbora bi mogli biti bitno razliciti od nedavnih i to na stetu Sanceza i Rivere. Za Riveru sam znao da je sklon povlacenju losih poteza i da su njegove greske bile glavni razlog zasto Cs nije prestigao PP i profilisao se kao druga stranka u zemlji, ali Sancez mi nije delovao kao toliki debil. Cs je u slobodnom padu, dok PP raste i priblizava se PSOE. Na levici se pojavila nova stranka, nastala odvajanjem od Podemosa i to je dovelo do pretumbavanja glasova i na tom krilu, te umesto da PSOE raste, on pada. Rezultati novih izbora bi mogli da dovedu do jos teze situacije nego prosli. Vlada PSOE i Cs ovog puta vec se sa sigurnoscu moze rece nece biti moguca. To znacajno smanjuje prostor Sancezu i gura ga u koaliciju sa Podemosom i posto sam Podemos nije dovoljan, sa bukvalno svim regionalnim strankama (osim Navarra Suma koja je krilo PPa), a upravo to je ono sto Sancez pokusava da izbegne. Nova stranka Mas Pais pretpostavljam da nije u kombinaciji zato sto je previse levo, ali bi mogla da zakomplikuje situaciju i privuce sebi neke ekstremno leve regionalne stranke, npr EH Bildu, pa cak eventualno i ERC, i da nastupe kao zajednicki blok. Ili mozda gresim, ali ako oni udju u opticaj za koaliciju, tesko da bi to bilo prihvatljivo za Podemos koji ce imati znatno vise poslanika. Manevarski prostor Sancezu ce svakako biti znatno suzen i bice u jako teskoj poziciji. Ima do izbora jos mesec dana, ali tesko da Sancez moze da znacajnije popravi svoju poziciju, cak vrlo lako moze da je jos i pogorsa.

Prvo, izvinjenje sto odgovaram posle ovoliko vremena, imao sam nekih problema. Ovi protesti su direktno povezani sa ukidanjem subvencija za gorivo. Cene dizela i benzina su preko noci porasle za vise nego duplo. Ekvador je inace naftom bogata zemlja, i cesto je pod pritiskom medjunarodne zajednice da obustavi tu proizvodnju i da je ne siri, zato sto su naftom bogati regioni nalaze u Amazoniji. Subvencije za gorivo u Ekvadoru su postojale 40 godina i nisu deo Koreine zaostavstine. Predsednik Moreno koji je pritisnut dugovima koji datiraju iz Koreinog perioda, prinudjen je da povlaci nepopularne mere stednje. Procene su da godisnje na subvencije za gorivo ode skoro dve milijarde dolara. Stanje u javnom finansijama nije bas najbolje, tako da Ekvador zavisi od pomoci MMFa i prinudjen je na ovakve poteze. Vanredno stanje je uvedeno na 60 dana. Protesti u latinskoj americi su uvek nasilni i relatovno su cesti. Ipak u Ekvadori ih nije bilo nekoliko godina, mislim da su pre ovoga bili par godina pre kraja Koreinog mandata. Cena dizela je posle ukidanja subvencija otisla na 2,3 dolara, benzina nesto vise, ali ne po litri, vec po galonu. To je 3,8 litara (radi se o americkom galonu, britanski je veci, oko 4,5 litara). To iznosi 0,6 dolara (60 centi) po litru, sto je vise nego duplo manje nego u Srbji, dvaipo puta manje, mozda i vise. Posle odlaska sa vlasti Koree, nije imao vise pravo da se kandiduje, na vlast je dosao Lenjin Moreno. On je bio blizak Korein saradnik i plan je bio da on odsluzi jedan mandat i da se onda Korea vrati na vlast. Medjutim Moreno je imao drugacije planove. Dopustio je da isplivaju Koreine korupcionaske afere, sto je rezurtiralo pokretanjem krivicnog postupka protiv Koree i njegovog odlaska iz zemlje. Zatim je raspisao referendum da se zabrani vise od dva uzastopna mandata. Referendum je ubedljivo prosao. Na taj nacin je prakticno izbacio Koreu sa politicke scene. Sledeci korak je bio da preuzme stranku, a zatim i da ocisti stranku i vladu od Koreinih ljudi. Sve to je pratila i promena politike, tako da je napravljen zaokret od komunistocke politike Koree ka socijaldemokratskoj, pa cak u poslednje vreme i centristickoj politici. Korea je odgovorio stvaranjem nove stranke u koju je presao veliki broj poslanika i funkcionera bivse zajednicke partije Alijansa PAIS. Desnicari iako su podrzali neke Lenjinove poteze ne podrzavaju ga i ocekuju povratak na vlast na izborima 2021 godine. Samo jedna manja centristicka partija je pocela da podrzava Lenjinovu vladu nakon promene politike koju je ucinio. Sve to je uticalo i ma pad popularnosti Lenjina i Aliance PAIS. Na lokalnim izborima su doziveli debakl i desnicarske partije su ubedljivo pobedile. Lenjin ima maku podrsku u narodu. U parlamentu nema vecinu i pravi je ad hoc saradjujuci sa manjim levicarskim partijama i nezavisnim poslanicima. Nalazi se u veoma teskoj politickoj situaciji, ali je prilicno uporan u sprovodjenju svoje politike od koje ne odstupa.

Mozda i neces pokvariti... 🙂 Bez zezanja sad, meni uopste nije jasno sta ima uopste da bude u drugoj sezoni kad je bas sve reseno u prvoj.

Naziv topika je promenjen.

Nije on jedini koji se bavio time. Ferjancic se bavio time. Ostrogorski je odlicno obradio tridesetak izvora o Slovenima iz perioda pre Konstantina Porfirogenita. Nego je u nekim krugovima popularno da se izvori o doseljavanju Slovena svedu samo na Konstantina. Tibor je bio odlican, ali ne mogu da se otmem utisku da je pred kraj zivota malo poceo da skrece u popularnu istoriju.

Ovi izbori su takvi da kandidati za predsednike uopste nece biti bitni, treba gledati samo ko su kandidati za potpredsednike.

Bibi je uvek bio majstor za kampanje, sjajan govornik, koji vesto namece teme koje njemu odgovaraju i teske politicke situacije pretvara u svoje pobede maestralno vodeci kampanje. Aprilski izbori su to i potvrdili. Likud je pobedio ozbiljnog protivnika i pored toga sto Benetova Nova Desnica nije presla cenzus partije, clanice prethodne vlade su imale vecinu da formiraju novu. Ono na sta Bibi nije racuna je da ce se Liberman tvrdoglavo drzati svojih principa. Taj politicar koji je ranije bio sklon popustanju i prihvatanju kompromisa sa religioznim partijama, ovog puta je ostao dosledan svojim principima. Iako vec godinama najodaniji Bibijev saveznik, Liberman je vec treci put u veoma kratkom roku pokazao principijalnost. Ta principijelnost ga je kostala mesta u vladi kojeg se dobrovoljno odrekao, a zatim je dobrovoljno povukao svoju partiju iz vlasti i izazvao te aprilske izbore. Crvenu liniju za Libermana je predstavlja zahtev religioznih partija koji je Bibi spreman da prihvati, da se ultrareligiozni studenti tore oslobode sluzenja vojnog roka. Liberman je podrzao Bibija za premijera, ali je odbio da prihvati taj zahtev religioznih partija i da koalira sa njima. Bibi je pokusao da resi problem onako kako najbolje zna, novim izborima. Plan je bio jasan, dobiti jos vise glasova, ubedljivije pobediti i time razorzati saveznike i njihove uslove svesti na minimum. Tacno je znao sta mu nedostaje za to. Treba odrzati referendumsku atmosferu. Desno se otislo maksimalno i nije realno zahvatiti vise u religiozno biracko telo. Da bi se prosirila baza potrebno je privuci jos sekularnih biraca, a ako se izgubi malo religioznih oni ce otici saveznicima. Da bi u tome uspeo, Bibi je odmah formirao koaliciju sa partijom Kulanu. Radi se o sekularnoj partiji centra, desnog centra. Pravi primer ideologije revizionistickog cionizma. Okuplja pripadnike gradjanske nize i srednje klase, a dosta je popularna i medju lojalnim manjinama, Druzima, Alavitima i Cirkasijancima. Lider partije je Mose Kalon, bivsi clan Likuda i minista r finansija i ekonomije. Kulanu je bila hit na prethodnim izborima kad je uzela deset mandata, ali na aprilskim izborima je dozivela pad i uzela samo cetiri mandata. Sa njima Bibi bi je racunao da ce imati dobar upliv medju sekularne birace. Kako se kampanja razvijala, uvideo je da mu je na tom polju potrebno jos pojacanja i pokusao je da sklopi dogovor sa partijom Zehut. To je nova partija koja nije presla cenzus na aprilskim izborima, ali je osvojila 120 hiljada glasova i bila blizu cenzusa. Radi se o jos jednoj partiji koja je nastala iz Likuda. Njen lider Mose Fajgin je bivsi poslanik Likuda. Zehut je partija desne orijentacije, izrazito sekularna, nacionalisticka, ali glavni fokus partije je na individualnim slobodama, a posebno na legalizaciji marihuane. Zalazu se za minimalnu drzavu i moze se raci da su libertarijanci. Fajgin je iz prve odbio da idu zajedno i kandidovao svoju partiju, medjutim druga ponuda je bila od onih koje se ne odbijaju. Fajgin je pristao da povuce listu, ali je rekao nesto Netanjahuu sto se kasnije ispostavilo kao velika istina. Fajgin je bio misljenja da bez obzira na ideolosku blikost Kulanua i Zehuta sa Likudom, njihovi biraci bez obzira na koaliciju nece glasati za Likud vec za Ganca ili Libermana, jer se digla velika tenzija oko religioznih. Bibi je mislio suprotno, ali je ovog puta pogresio. Sve je idealno ukalkulisano. On ce se pruziti prema centru i sekularnim biracima, a time ce direktno oslabiti Libermana, a mozda i samog Ganca. Time bi njegova pozicija prema koalicionim partnerima bila mnogo jaca i dosta lakse bi sastavio vladu. Sve je to u teorijii bilo idealno, ali jedan covek mu je pokvario planove. Ne, taj covek nije Beni Ganc, to je Avigdor Liberman. Liberman nikad nije vazio za coveka koji strogo postoju svoje principe. Uvek spreman za kompromise da bi ostao u vlasti, a od 2001 godine je skoro uvek u vladi. Ipak od prosle godine poceo je da pokazuje da nece praviti kompromise sa svojim stavovima, podneo je ostavku na mestu ministra odbrane, zatim istupio sa svojom strankom iz vlade, pa posle izbora odbio koaliciju sa religioznim strankama. Preko noci Liberman je postao najprincipijelniji izraelski politicar, covek u ciju se rec veruje. To su prepoznali i biraci. Na aprilskim izborima prosao je lose, samo pet mandata. Ipak u kampanju je usao agresivno i postavio se da je on taj koji ce odluciti ko ce biti novi premijer. Onda je otisao korak dalje i obecao da u toj novoj vladi nece biti religioznih partija, pa jos dalje kada je rekao da ce u novoj vladi spojiti Likud i plavo bele. Uporedo sa tim samouverenim stavom dao je nekoliko obecanja sekularnim biracima, a udario je bas na one koji podrzavaju Likud. Njegova partija je Yisrael Beiteinu, sto znaci Nas dom Izrael. Stranka okuplja pre svega Jevreje poreklom iz bivseg SSSRa, posebno one ruskojezicne i one koji bas i nisu cistog porekla. Ambicija je uvek bila veca i zelja Libermana je bila da postavi stranku kao stozer oko kojeg se okupljaju svi sekularni Izraelci. Stranka je zasnovana na ucenju Zeeva Jobatinskog, znaci na revizionistickom cionizmu. Radi se o desnicarskoj, izrazito nacionalistickoj stranci. Yisrael Beiteinu je najsekularnija stranka u Izraelu. Principejelnom i beskompromisnom politikom uspeli su da privuku desne sekulariste na svoju stranu i osvojili su cak osam mandata. To znaci da je bez njih prakticno nemoguce formirati vladu. Kljucni Bibijev rival na ovim izborima je bio Beni Ganc i njegova plavo bela koalicija. Ona se sastoji od tri partije Gancove Hosen L Yisrael, radi se o big tent pokretu koji je nominalno u centru, ali se ekonomski pruza levo i uzima birace laburistima, a nacionalno ide dosta u desno i ugrozava samog Bibija. Beni Ganc je ozbiljanpoliticar, general i bivsi nacelnik generalstaba. Yesh Atid sekularna partija centra je druga clanica koalicije. Njen lider je Jair Lapid, koji je poreklom iz Novog Sada. Njegov pokojni otac Tomi je rodjeni Novosadjanin. Treca clanica koalicije je desnicarska partija Telem koju predvodi Mose Jalon, takodje bivsi nacelnik generalstaba. Kao nezavisni kandidat clan Kneseta postao je ispred ove koalicije jos jedan bivsi nacelnik generalstaba Gabi Askenazi. U kampanji se Lapid malo povukao iza, Ganc je bio centralna figura. Cilj je bio privuci deo biraca kojima smeta preterano povezivanje Likuda sa religioznim partijama. Znaci u kampanji su se cvrsto drzali sekularizma, ubacivali su elemente nacionalizma, ali su se pozivali i na socijalni drzavu. Udarili su i na tradicionalno Bibijevo biracko telo, tzv Etiopljane i tu su uspeli da mu odcepe deo biraca sa obevanjem o verskoj jednakosti ( da ne ulazim sad u tu pricu, radi se o sporu koji Beta Izrael ima sa ultraortodoxnim haredima). Bibi se preracunao. Koaliranje sa sekularnom desnicom mu nije donelo nove glasove. Njihovi biraci su otisli Libermanu, pa cak i Gancu. Sa druge strane to je izazvalo i nezadovoljstvo religioznih biraca (na sta je on i racunao) i deo njih je otisao religioznim partijama, Shas i UTJ su imale ozbiljno povecanje u broju glasova. Bibi je izgubio deo religioznih biraca, ali nije dobio sekularne sa kojima je trebao te gubitke da nadomesti. Zbog lose predizborne matematike Likud, Kulanu i Zehut su izgubili oko 320 hiljada glasova. Dak je savez oko Ganca dobio nekih 25 hiljada glasova vise i pobedio na izborima. Arapske partije su ovog puta izasle zajedno, sto je dovelo do vece izlaznosti medju arapima i 13 mandata. Laburisti nastavljaju sa padom, Merec je na nekom svom uobicajenom broju. Religiozne partije rastu, a s obzirom na demografske trendove nastavice da rastu i u buducnosti. Bibi i dalje ima sanse da formira vladu, ali siguran sam da Ganc ovakvu priliku nece propustiti. Librman i dalje poziva na veliku sekularnu koaliciju Bibi,Ganc i on.

@goldberg Nemam bas vremena pa kasnim sa analizom, najverovatnije cu tek sutra moci. Koncept levice i desnice nije pomeren u odnosu na Evropu vec je potpuno drugaciji. Postoji koncept gde se gleda u odnosu na postavljenje partija prema religiji. Religiozne partije su desnica (Shas, UTJ, Jamina, Otzma Yahudit i neke manje partije). Neutralne centar (Likud, stari Laburisti i neke manje partije). Levica su sekularne partije (Laburisti, Merec, Gesher, Yisrael Beiteinu, Yesh Atid, Kulanu i dosta manjih partija). Takav koncept se u Izraelu primenjivao do skoro. Za vreme Bibija se taj koncept menja o pocinje da lici na evropsko, ali pored levice, desnice i centra, se ubacuje i religiozne partije, koje nisu ni levica, ni desnica, ni centar. Po toj podeli su levica Merec i Laburisti, centar su Yesh Atid i Kulanu, Ganc se pozicionirao u centru, ali to je ipak jedan novi pragmaticni big tent, catch all pokret, i potrebno je vreme da se konacno pozicionira. Desnica su Likud i Yisrael Beiteanu (mada ova partija ima i izrazene elemente manjinaske politike). Benetove politicke akrobacije, nazovimo ih u ovom slucaju Yamina, se smatraju kao desnica, zbog svog izrazenog nacionalizma i proteziranja kolonistickih intresa i ti si tako gledano u pravu da se ne radi o religioznoj partiji, ali ima tu i jos nesto, a o tome u nastavku. Religiozne partije su Shas i UTJ. Istorijski gledano Jevreji su vise religiozna nego etnicka i nacionalna skupina. Nacija se formirala na osnovi religiozne grupe. Na prvi pogled izgleda da se radi o monolitnoj religijskoj skupini, ali su religiozne podele unutar zajednice ogromne. Pored opste podele na sefarde i askenaze, koja nije geografske prirode kako se obicno misli, vec religiozne, te dve grupe se jos dodatno dele na pripadnike razlicitih obreda. Pored tih istorijskih podela koje su opstale, u samom Izraelu su poceli da se formiraju novi pravci praktikovanja religije. Osamdesetih godina je doslo do znacajnjeg organizovanja politickih partija koje zastupaju religiozne grupe. Prvo je nastao UTJ (pisacu detaljnije i o njima, radi se o koaliciji dve stranke, od kojih jedna korene vuce jos iz predratne Poljske), a zatim i Shas. Radi se o partijama koje propagiraju tradicionalnu religiju, haredi judaizam, a nazivaju se i ultraortodoxne (ovaj naziv je jako bitan, jer on ne oznacava u ovom slucaju verski obred, vec ultratradicionalni pogled na religiju, protivnici su modernizacije u religiji). Obe haredi partije su se obrusile na te nove religijske pravce smatrajuci ih losim i nepravovernim. Ti novi religijski pravci su moderniji, manje striktni i oslonjeniji na sekularnu zajednicu, ali i izrazito nacionalisticki nastrojeni. Ono sto je jako bitno, oni vrlo cesto brisu razliku izmedju sefarda i askenaza. Nazivaju se modern ortodox. Pocinju da se politicki profilisu devedesetih godina, da bi ih kasnije Benet objedinio u nacionalnu religioznu partiju. O Benetu sam pisao na proslom forumu, veoma intresantna licnost, ali da se ne ponavljam sad, informaticki genije koji zaradio stotine miliona evra i u politiku usao kao multimilioner, ratni veteran... Ima veliku popularnost i njegov pokret je dosta rastao. Iako je medju sekularistima bio popularan, nije uspevao da dobije znacajniji broj njihovih glasova zbog religioznog bekgraunda partije. Kada sam pomenuo da su Benet i Sheked religiozni mislio sam na politicki religionizam, a ne privatni. Benet je privatno religiozan, dok je Shekedka deklarisani sekularista. Da bi resio problem sekularnih glasova, Benet je resio da razdvoji partiju na religiozni deo, gde su u koaliciji nastupili Jevrejska kuca, Tkuma i Otzma Yehudit, a on je pokusao da sa neutralnom partijom, koja bi okupljala i sekulariste i religiozne, Nova desnica, pokupi sto vise sekularnih biraca. Ankete su pokazivale da ce to biti pun pogodak, ali desilo se upravo suprotno. Bibi majstor kampanje, je napravio referendumsku atmosferu i privukao sve desne sekularne glasove. Religijski deo partije je bez problema prosao cenzus, a Benetu je za cenzus falio 0,01%. Nisu dobili nove birace, vec su samo razdvojili svoje. Benet nije odustao od projekta, ali je za ove izbore isao na sigurno i nastupili su zajedno, ipak iz koalicije je zbog sukoba sa Smotrichem i Jevrejskom kucom ispala Otzma Yehudit i skinula im nesto vise od 80 hiljada glasova, sto nije malo za izraelske uslove. Opet nisu uspeli da privuku nove glasove. Ipak, oni su relativno mladi politicari i imaju vremena da razvijaju svoj koncept, kada prodhe ova referendumska atmosfera. Tako da Yamina u svojoj osnovi jeste religijska koalicija koja okuplja religiozne modern ortodox Jevreje, bez obzira sto Benet i Shekedka flertuju sa sekularnim biracima. Da, nemacka levica je ekvivalent Merecu. Yesh Atid je sekularna opcija, a Lapid licno se zamerio religioznima. Cak je postojala rabinska zabrana koaliranja sa njim, ali je ona ovih dana ukinuta. Hadash je uvek imao pristalice medju ultralevim Jevrejima, dugo godina im je Jevrej bio i predsednik. Tako da licno ne verujem da su dobili neke nove jevrejske birace van tog kruga. Balad jeste cisto arapska stranka, znatno ekstremnija od Hadasha u pogledu Izraela, iako striktno ideoloski gledano vrlo slicna sa Hadashom. Taal takodje levo orijentisana, ali nisu bas komunisti, cisto arapska stranka je podrzala Ganca. To je uradio i Raam, islamisticka arapska partija. Ganc jeste ekonomski levo od Likuda i Bibija, ali pitanje je da li je i nacionalno levo od njega. Ne znam. To je bila zajebancija, zato sto su na slici bile belkinje evropskog izgleda ( Avganistanci iako belci su znatno tamniji od Evropljana) plus jos sa plavom kosom. Inace te slike je napravila americka porodica koja je zivela neko vreme tamo, na slikama su clanovi porodice, stranci i avganistanska top klasa tog vremena. Jeftina propaganda.

@Barracuda Mislim da je Zulfikar Ali Buto svrgnut 1977, a da je pogubljen 1979 godine. Ove dve godine su tacne, Iran valjda mart 1979, invazija na Avganistan krajem decembra 1979.

Pa da, dok nisu dosli Ameri tamo je teklo med i mleko. Zene se setale bez marama, bile bele koze sa plavom kosom i nosile imena Margaret, Dzen, Peg, a i prezime Podlic bilo jako cesto.