A sad

Mozda i neces pokvariti... 🙂 Bez zezanja sad, meni uopste nije jasno sta ima uopste da bude u drugoj sezoni kad je bas sve reseno u prvoj.

Naziv topika je promenjen.

Nije on jedini koji se bavio time. Ferjancic se bavio time. Ostrogorski je odlicno obradio tridesetak izvora o Slovenima iz perioda pre Konstantina Porfirogenita. Nego je u nekim krugovima popularno da se izvori o doseljavanju Slovena svedu samo na Konstantina. Tibor je bio odlican, ali ne mogu da se otmem utisku da je pred kraj zivota malo poceo da skrece u popularnu istoriju.

Ovi izbori su takvi da kandidati za predsednike uopste nece biti bitni, treba gledati samo ko su kandidati za potpredsednike.

Bibi je uvek bio majstor za kampanje, sjajan govornik, koji vesto namece teme koje njemu odgovaraju i teske politicke situacije pretvara u svoje pobede maestralno vodeci kampanje. Aprilski izbori su to i potvrdili. Likud je pobedio ozbiljnog protivnika i pored toga sto Benetova Nova Desnica nije presla cenzus partije, clanice prethodne vlade su imale vecinu da formiraju novu. Ono na sta Bibi nije racuna je da ce se Liberman tvrdoglavo drzati svojih principa. Taj politicar koji je ranije bio sklon popustanju i prihvatanju kompromisa sa religioznim partijama, ovog puta je ostao dosledan svojim principima. Iako vec godinama najodaniji Bibijev saveznik, Liberman je vec treci put u veoma kratkom roku pokazao principijalnost. Ta principijelnost ga je kostala mesta u vladi kojeg se dobrovoljno odrekao, a zatim je dobrovoljno povukao svoju partiju iz vlasti i izazvao te aprilske izbore. Crvenu liniju za Libermana je predstavlja zahtev religioznih partija koji je Bibi spreman da prihvati, da se ultrareligiozni studenti tore oslobode sluzenja vojnog roka. Liberman je podrzao Bibija za premijera, ali je odbio da prihvati taj zahtev religioznih partija i da koalira sa njima. Bibi je pokusao da resi problem onako kako najbolje zna, novim izborima. Plan je bio jasan, dobiti jos vise glasova, ubedljivije pobediti i time razorzati saveznike i njihove uslove svesti na minimum. Tacno je znao sta mu nedostaje za to. Treba odrzati referendumsku atmosferu. Desno se otislo maksimalno i nije realno zahvatiti vise u religiozno biracko telo. Da bi se prosirila baza potrebno je privuci jos sekularnih biraca, a ako se izgubi malo religioznih oni ce otici saveznicima. Da bi u tome uspeo, Bibi je odmah formirao koaliciju sa partijom Kulanu. Radi se o sekularnoj partiji centra, desnog centra. Pravi primer ideologije revizionistickog cionizma. Okuplja pripadnike gradjanske nize i srednje klase, a dosta je popularna i medju lojalnim manjinama, Druzima, Alavitima i Cirkasijancima. Lider partije je Mose Kalon, bivsi clan Likuda i minista r finansija i ekonomije. Kulanu je bila hit na prethodnim izborima kad je uzela deset mandata, ali na aprilskim izborima je dozivela pad i uzela samo cetiri mandata. Sa njima Bibi bi je racunao da ce imati dobar upliv medju sekularne birace. Kako se kampanja razvijala, uvideo je da mu je na tom polju potrebno jos pojacanja i pokusao je da sklopi dogovor sa partijom Zehut. To je nova partija koja nije presla cenzus na aprilskim izborima, ali je osvojila 120 hiljada glasova i bila blizu cenzusa. Radi se o jos jednoj partiji koja je nastala iz Likuda. Njen lider Mose Fajgin je bivsi poslanik Likuda. Zehut je partija desne orijentacije, izrazito sekularna, nacionalisticka, ali glavni fokus partije je na individualnim slobodama, a posebno na legalizaciji marihuane. Zalazu se za minimalnu drzavu i moze se raci da su libertarijanci. Fajgin je iz prve odbio da idu zajedno i kandidovao svoju partiju, medjutim druga ponuda je bila od onih koje se ne odbijaju. Fajgin je pristao da povuce listu, ali je rekao nesto Netanjahuu sto se kasnije ispostavilo kao velika istina. Fajgin je bio misljenja da bez obzira na ideolosku blikost Kulanua i Zehuta sa Likudom, njihovi biraci bez obzira na koaliciju nece glasati za Likud vec za Ganca ili Libermana, jer se digla velika tenzija oko religioznih. Bibi je mislio suprotno, ali je ovog puta pogresio. Sve je idealno ukalkulisano. On ce se pruziti prema centru i sekularnim biracima, a time ce direktno oslabiti Libermana, a mozda i samog Ganca. Time bi njegova pozicija prema koalicionim partnerima bila mnogo jaca i dosta lakse bi sastavio vladu. Sve je to u teorijii bilo idealno, ali jedan covek mu je pokvario planove. Ne, taj covek nije Beni Ganc, to je Avigdor Liberman. Liberman nikad nije vazio za coveka koji strogo postoju svoje principe. Uvek spreman za kompromise da bi ostao u vlasti, a od 2001 godine je skoro uvek u vladi. Ipak od prosle godine poceo je da pokazuje da nece praviti kompromise sa svojim stavovima, podneo je ostavku na mestu ministra odbrane, zatim istupio sa svojom strankom iz vlade, pa posle izbora odbio koaliciju sa religioznim strankama. Preko noci Liberman je postao najprincipijelniji izraelski politicar, covek u ciju se rec veruje. To su prepoznali i biraci. Na aprilskim izborima prosao je lose, samo pet mandata. Ipak u kampanju je usao agresivno i postavio se da je on taj koji ce odluciti ko ce biti novi premijer. Onda je otisao korak dalje i obecao da u toj novoj vladi nece biti religioznih partija, pa jos dalje kada je rekao da ce u novoj vladi spojiti Likud i plavo bele. Uporedo sa tim samouverenim stavom dao je nekoliko obecanja sekularnim biracima, a udario je bas na one koji podrzavaju Likud. Njegova partija je Yisrael Beiteinu, sto znaci Nas dom Izrael. Stranka okuplja pre svega Jevreje poreklom iz bivseg SSSRa, posebno one ruskojezicne i one koji bas i nisu cistog porekla. Ambicija je uvek bila veca i zelja Libermana je bila da postavi stranku kao stozer oko kojeg se okupljaju svi sekularni Izraelci. Stranka je zasnovana na ucenju Zeeva Jobatinskog, znaci na revizionistickom cionizmu. Radi se o desnicarskoj, izrazito nacionalistickoj stranci. Yisrael Beiteinu je najsekularnija stranka u Izraelu. Principejelnom i beskompromisnom politikom uspeli su da privuku desne sekulariste na svoju stranu i osvojili su cak osam mandata. To znaci da je bez njih prakticno nemoguce formirati vladu. Kljucni Bibijev rival na ovim izborima je bio Beni Ganc i njegova plavo bela koalicija. Ona se sastoji od tri partije Gancove Hosen L Yisrael, radi se o big tent pokretu koji je nominalno u centru, ali se ekonomski pruza levo i uzima birace laburistima, a nacionalno ide dosta u desno i ugrozava samog Bibija. Beni Ganc je ozbiljanpoliticar, general i bivsi nacelnik generalstaba. Yesh Atid sekularna partija centra je druga clanica koalicije. Njen lider je Jair Lapid, koji je poreklom iz Novog Sada. Njegov pokojni otac Tomi je rodjeni Novosadjanin. Treca clanica koalicije je desnicarska partija Telem koju predvodi Mose Jalon, takodje bivsi nacelnik generalstaba. Kao nezavisni kandidat clan Kneseta postao je ispred ove koalicije jos jedan bivsi nacelnik generalstaba Gabi Askenazi. U kampanji se Lapid malo povukao iza, Ganc je bio centralna figura. Cilj je bio privuci deo biraca kojima smeta preterano povezivanje Likuda sa religioznim partijama. Znaci u kampanji su se cvrsto drzali sekularizma, ubacivali su elemente nacionalizma, ali su se pozivali i na socijalni drzavu. Udarili su i na tradicionalno Bibijevo biracko telo, tzv Etiopljane i tu su uspeli da mu odcepe deo biraca sa obevanjem o verskoj jednakosti ( da ne ulazim sad u tu pricu, radi se o sporu koji Beta Izrael ima sa ultraortodoxnim haredima). Bibi se preracunao. Koaliranje sa sekularnom desnicom mu nije donelo nove glasove. Njihovi biraci su otisli Libermanu, pa cak i Gancu. Sa druge strane to je izazvalo i nezadovoljstvo religioznih biraca (na sta je on i racunao) i deo njih je otisao religioznim partijama, Shas i UTJ su imale ozbiljno povecanje u broju glasova. Bibi je izgubio deo religioznih biraca, ali nije dobio sekularne sa kojima je trebao te gubitke da nadomesti. Zbog lose predizborne matematike Likud, Kulanu i Zehut su izgubili oko 320 hiljada glasova. Dak je savez oko Ganca dobio nekih 25 hiljada glasova vise i pobedio na izborima. Arapske partije su ovog puta izasle zajedno, sto je dovelo do vece izlaznosti medju arapima i 13 mandata. Laburisti nastavljaju sa padom, Merec je na nekom svom uobicajenom broju. Religiozne partije rastu, a s obzirom na demografske trendove nastavice da rastu i u buducnosti. Bibi i dalje ima sanse da formira vladu, ali siguran sam da Ganc ovakvu priliku nece propustiti. Librman i dalje poziva na veliku sekularnu koaliciju Bibi,Ganc i on.

@goldberg Nemam bas vremena pa kasnim sa analizom, najverovatnije cu tek sutra moci. Koncept levice i desnice nije pomeren u odnosu na Evropu vec je potpuno drugaciji. Postoji koncept gde se gleda u odnosu na postavljenje partija prema religiji. Religiozne partije su desnica (Shas, UTJ, Jamina, Otzma Yahudit i neke manje partije). Neutralne centar (Likud, stari Laburisti i neke manje partije). Levica su sekularne partije (Laburisti, Merec, Gesher, Yisrael Beiteinu, Yesh Atid, Kulanu i dosta manjih partija). Takav koncept se u Izraelu primenjivao do skoro. Za vreme Bibija se taj koncept menja o pocinje da lici na evropsko, ali pored levice, desnice i centra, se ubacuje i religiozne partije, koje nisu ni levica, ni desnica, ni centar. Po toj podeli su levica Merec i Laburisti, centar su Yesh Atid i Kulanu, Ganc se pozicionirao u centru, ali to je ipak jedan novi pragmaticni big tent, catch all pokret, i potrebno je vreme da se konacno pozicionira. Desnica su Likud i Yisrael Beiteanu (mada ova partija ima i izrazene elemente manjinaske politike). Benetove politicke akrobacije, nazovimo ih u ovom slucaju Yamina, se smatraju kao desnica, zbog svog izrazenog nacionalizma i proteziranja kolonistickih intresa i ti si tako gledano u pravu da se ne radi o religioznoj partiji, ali ima tu i jos nesto, a o tome u nastavku. Religiozne partije su Shas i UTJ. Istorijski gledano Jevreji su vise religiozna nego etnicka i nacionalna skupina. Nacija se formirala na osnovi religiozne grupe. Na prvi pogled izgleda da se radi o monolitnoj religijskoj skupini, ali su religiozne podele unutar zajednice ogromne. Pored opste podele na sefarde i askenaze, koja nije geografske prirode kako se obicno misli, vec religiozne, te dve grupe se jos dodatno dele na pripadnike razlicitih obreda. Pored tih istorijskih podela koje su opstale, u samom Izraelu su poceli da se formiraju novi pravci praktikovanja religije. Osamdesetih godina je doslo do znacajnjeg organizovanja politickih partija koje zastupaju religiozne grupe. Prvo je nastao UTJ (pisacu detaljnije i o njima, radi se o koaliciji dve stranke, od kojih jedna korene vuce jos iz predratne Poljske), a zatim i Shas. Radi se o partijama koje propagiraju tradicionalnu religiju, haredi judaizam, a nazivaju se i ultraortodoxne (ovaj naziv je jako bitan, jer on ne oznacava u ovom slucaju verski obred, vec ultratradicionalni pogled na religiju, protivnici su modernizacije u religiji). Obe haredi partije su se obrusile na te nove religijske pravce smatrajuci ih losim i nepravovernim. Ti novi religijski pravci su moderniji, manje striktni i oslonjeniji na sekularnu zajednicu, ali i izrazito nacionalisticki nastrojeni. Ono sto je jako bitno, oni vrlo cesto brisu razliku izmedju sefarda i askenaza. Nazivaju se modern ortodox. Pocinju da se politicki profilisu devedesetih godina, da bi ih kasnije Benet objedinio u nacionalnu religioznu partiju. O Benetu sam pisao na proslom forumu, veoma intresantna licnost, ali da se ne ponavljam sad, informaticki genije koji zaradio stotine miliona evra i u politiku usao kao multimilioner, ratni veteran... Ima veliku popularnost i njegov pokret je dosta rastao. Iako je medju sekularistima bio popularan, nije uspevao da dobije znacajniji broj njihovih glasova zbog religioznog bekgraunda partije. Kada sam pomenuo da su Benet i Sheked religiozni mislio sam na politicki religionizam, a ne privatni. Benet je privatno religiozan, dok je Shekedka deklarisani sekularista. Da bi resio problem sekularnih glasova, Benet je resio da razdvoji partiju na religiozni deo, gde su u koaliciji nastupili Jevrejska kuca, Tkuma i Otzma Yehudit, a on je pokusao da sa neutralnom partijom, koja bi okupljala i sekulariste i religiozne, Nova desnica, pokupi sto vise sekularnih biraca. Ankete su pokazivale da ce to biti pun pogodak, ali desilo se upravo suprotno. Bibi majstor kampanje, je napravio referendumsku atmosferu i privukao sve desne sekularne glasove. Religijski deo partije je bez problema prosao cenzus, a Benetu je za cenzus falio 0,01%. Nisu dobili nove birace, vec su samo razdvojili svoje. Benet nije odustao od projekta, ali je za ove izbore isao na sigurno i nastupili su zajedno, ipak iz koalicije je zbog sukoba sa Smotrichem i Jevrejskom kucom ispala Otzma Yehudit i skinula im nesto vise od 80 hiljada glasova, sto nije malo za izraelske uslove. Opet nisu uspeli da privuku nove glasove. Ipak, oni su relativno mladi politicari i imaju vremena da razvijaju svoj koncept, kada prodhe ova referendumska atmosfera. Tako da Yamina u svojoj osnovi jeste religijska koalicija koja okuplja religiozne modern ortodox Jevreje, bez obzira sto Benet i Shekedka flertuju sa sekularnim biracima. Da, nemacka levica je ekvivalent Merecu. Yesh Atid je sekularna opcija, a Lapid licno se zamerio religioznima. Cak je postojala rabinska zabrana koaliranja sa njim, ali je ona ovih dana ukinuta. Hadash je uvek imao pristalice medju ultralevim Jevrejima, dugo godina im je Jevrej bio i predsednik. Tako da licno ne verujem da su dobili neke nove jevrejske birace van tog kruga. Balad jeste cisto arapska stranka, znatno ekstremnija od Hadasha u pogledu Izraela, iako striktno ideoloski gledano vrlo slicna sa Hadashom. Taal takodje levo orijentisana, ali nisu bas komunisti, cisto arapska stranka je podrzala Ganca. To je uradio i Raam, islamisticka arapska partija. Ganc jeste ekonomski levo od Likuda i Bibija, ali pitanje je da li je i nacionalno levo od njega. Ne znam. To je bila zajebancija, zato sto su na slici bile belkinje evropskog izgleda ( Avganistanci iako belci su znatno tamniji od Evropljana) plus jos sa plavom kosom. Inace te slike je napravila americka porodica koja je zivela neko vreme tamo, na slikama su clanovi porodice, stranci i avganistanska top klasa tog vremena. Jeftina propaganda.

@Barracuda Mislim da je Zulfikar Ali Buto svrgnut 1977, a da je pogubljen 1979 godine. Ove dve godine su tacne, Iran valjda mart 1979, invazija na Avganistan krajem decembra 1979.

Pa da, dok nisu dosli Ameri tamo je teklo med i mleko. Zene se setale bez marama, bile bele koze sa plavom kosom i nosile imena Margaret, Dzen, Peg, a i prezime Podlic bilo jako cesto.

Da treba se distancirati od nekog ko je jako popularan, to obicno bude dobar potez. Pokusaj impicmenta, nije nista novo. To je nastavak iste politike od kad se Tramp profilisao kao protivkandidat. Ta politika je demokratama donela sta tacno? Pa, nista, a nista im nece ni doneti u buducnosti. To je nastavak iste pogresne politike koja ce rezultirati jos jednim porazom.

Ovo mi je promaklo. Deri nije osnivac Shasa. Osnivac ove partije je pokojni Ovadija Josef (iliti Abdulah Jusuf u originalu), dugogodisnji glavni sefardski rabin u Izraelu. On je iracki Jevrejin, rodjen u Bagdadu. Njegov sin Itzak Josef je trenutno glavni sefardski rabin u Izraelu. Iako je Shas sefardska stranka, za njega jako malo glasaju sefardi iz Evrope i Amerike. To je pre svega stranka Mizrahija, Jevreja iz arapskog sveta. Najjace uporiste imaju medju marokanskim Jevrejima, zatim medju "Tunizanima" i "Iracanima". Treba napomenuti da za Shas glasa i jedan broj Arapa, a podrska Druza toj stranci uopste nije mala. Razlog tome je ultrakonzervativnost Shasa i njihova zelja za uspostavljanjem izvornog Bliskog Istoka i njegovih vrednosti. Shas je dugo cak bio i anticionisticka stranka, sto je takodje bilo blisko Arapima. Deri je lider "Marokanaca" koji su velika zajednica u Izraelu i lider je Shasa. On je na toj funkciji sada drugi put. Prvi put je bio od 1990 do 1999. Veoma intresantna licnost, koja je provela u zatvoru 22 meseca zbog korupcije, ali to nije mnogo uticalo na njegovu popularnost.

Samo oni neka to aktueliziju, to je siguran put u poraz. Klintonu je popularnost posle impicmenta porasla, a Gorovo distanciranje od Klintona ga je kostalo mandata. To su cinjenice koje ne daju prostora za drugacije tumacenje. Klinton je napustio ofis kao jedan od najpopularnijih predednika u istoriji USA, a najveci rejting je imao posle impicmenta. Eto koliko je to bio dobar potez republikanaca, a Gorov da se distancira od Klintona jos bolji.

A zasto ne mislis da je bilo obrnuto? Klintonu je rejting rastao kako se kraj mandata blizio i posle impicmenta mu je bio veci nego pre istog. Gor je napravio gresku u kampanji kada je jednog momenta pokusao da se distancira od Klintona. Veliki broj analiticara smatra da je ta greska bila kljuc njegovog poraza. Klinton je imao problema sa popularnoscu ranije, ali to je neka druga prica.

Na prvoj slici Avganistan, a sve zene tipicne white caucasians. Avganistan, sto bi nasi ljudi rekli, how yes no.

@goldberg Dve ispravke. 😉 Yamina nije sekularna koalicija, naravno jesu ultradesnicari. Shakedka je samo formalni lider koalicije, stvarni lider je Benet, koji se posle propalog eksperimenta na proslim izborima malo sklonio sa strane, ali je i dalje tu. Koaliciju cine tri stranke i to Nova desnica, Benata i Shekedke. Ta stranka je ultradesnicarska, formirana je pred prosle izbore da bi privukli sekularne birace koji ne zele da glasaju za religioznu desnicu. Zvanicno stranka je neutralna po tom pitanju, ni religiozna, ni sekularna. Ipak jasno je da su i Benet i Sheked religiozni ljudi, tako da taj eksperiment nije uspeo. Druge dve clanice koalicije su Jevrejska Kuca, stranka iz koje su izasli Benet i Sheked, nekada se ta stranka zvala Nacionalna Religiozna Partija. Predvodi je bivsi glavni vojni rabin Rafi Perec. Radi se o religioznoj partiji. Tkuma je takodje religiozna partija, predvodi je nova zvezda na religioznom politickom nebu Bzazel Smotrich. Jevrejska Kuca i Tkuma okupljaju tzv orthodox jevreje, dok nova desnica okuplja tzv modern ortodox. Tako da se ipak radi o religioznoj koaliciji. Merec su reformisani komunisti, oni nisu levi centar, dosta levlje su oni od levog centra. U koaliciji su bili sa zelenima i bivsim premijerom Ehudom Barakom koji je napustio laburiste. Kljucna clanica arapske Zajednicke liste je levicarska, komunisticka partija Hadash. Ona je u svom clanstvu, a i na bitnim funkcijama uvak imala i Jevreje. Tako da medju njenim glasacima oduvek ima i Jevreja, nije to posledica Netanjahuovih napada. Poslanik je na ovim izborima postao i akademik Ofer Casif, Jevrej, koji ima ambiciju da pistane i lider Hadasha i Zajednicke liste. Deset poslanika Zajednicke liste je podrzalo Ganca za premijera, dok su tri poslanika levicarske partije Balad to odbila da ucine. Gancova koalicija jeste centar, ali treba imati u vidu da je Ganc nacionalista. Plus deo koalicije je i partija bivseg nacelnika generalstaba Mose Jalona koja se zove Telem. Koja je desno orijentisana. Problem religioznim partijama nije Ganc, vec Yesh Atid i njihov lider Jair Lapid. Medjutim, nakon izbora su rabini ukinuli zabranu koaliranja sa sa Yesh Atidom i sada je sve moguce. Veceras cu napisati ditaljniju analizu izbora.

U intresu je i jednih i drugih da se zavrsi do izbora. Nisam siguran da im je to dobar potez. Deluje mi bas isforsirano. Ne stoje toliko lose u anketama da povlace bas toliko hazarderski potez.

Naravno da zele da ga smene, ali nisu ludi da misle da mogu da ga smene. Ovo je veoma hazarderski potez koji moze vrlo lako da im se obije o glavu.

Ako ga impeach ide se na tzv senatsko sudjenje. Posle toga senat glasa i potrebna je dvotrecinska vecina prisutnih senatora da bi se smenio. Ako impicment propadne, ne bi trebalo nista da se desi.

ja se tako logujem bez problema.

To nije sporno. EU treba ili da se federalizuje ili raspadne. 🙂

Da, ali sta ako ostatak evrope to zeli?

Pa dobro, nije samo to. Jednostavno sve ideje vezane za bilo kakvu federalizaciju Evrope nemaju plodno tlo u Britaniji, i pitanje je da li ce i imati u dogledno vreme, ja mislim da nece. Jednostavno velika vecina stanovnika nije za ovakvu Evropu, a ne jos vise da se federalizuje. Zato je mozda neki soft, strogo kontrolisani brexit, mozda i najbolje dugorocno resenje. Ja sam takvu opciju i podrzavao ranije, ali usled ovog ludila oko hard brexita, mislim da bi bilo dobro da remain opcija ipak prevlada, bar u nekom narednom periodu.

Istorijski rezultat mogu da postignu sto se tice procenata. Ali ostaje otvoreno pitanje koliko to mogu da valorizuju u mandatima. Ipak, od njihovog direktnog okrsaja sa konzervama na severu Engleske zavisi rezultat remain opcije. Tesko je ocekivati da bi laburisti mogli da uzmu mnogo mandata konzervama. Od krucijalnog znacaja je da laburisti podrze libdemse bar u nekim trkama na severu, ali ja ne verujem u takav scenario.

Nema sanse. Referendum je moguc tek posle izbora, naravno u slucaju dobrog rezultata remain opcije i prolaska veceg broja pro remain konzervativaca. E sad, novi referendum ne bi doneo nista novo, cak i da remain opcija pobedi. generalno ja sam za novi referendum na kojem ocekujem tanku pobedu remain. Medjutim, to bi bio samo jos jedan pokazatelj podeljenosti britanskog drustva. Vecina ljudi je glasala za Brexit, ali vecina sigurno nije za hard brexit. Sa druge strane ni vecina rimajnera nije za ono cemu EU tezi. Tu dolazimo do jednog velikog nesklada izmedju EU i Britanije. Bez obzira kako se sve ovo zavrsi, buducnost Britanije u EU ostaje neizvesna. Jednostavno ideje koje su se primile u Evropi, nisu se primile u Britaniji. Mali broj biraca je za ono cemu EU tezi, bas mali.

Ovde si potpuno u pravu. Ali to je i kljuc za saradnju u Brexit bloku. Faraz nema stranku, tj ona je fakticki fiktivna, bez infrastrukture i icega. Njega je bas briga da gradi stranku i savrseno mu odgovara u ovakvoj situaciji. Zato ce se on veoma lako dogovoriti sa Dzonsonom, a i ranije je najavljivao da ce podrzati mnoge konzervativne hard brexitase. Dogovor konzervi i brexitasa je vise nego izvestan. Sa druge strane dogovor na remain bloku je nemoguc. Bez Korbina bi bilo tesko dogovoriti se, sa njim je to nemoguce. Tu je velika prednost na brexit strani.