bohumilo

Novi vlasnik je se pre par dana eksplicitno izjasnio šta misli o ovom slučaju, tj. da li misli da je cenzura jedne stare i etablirane medijske kuće zbog istinitiog izveštavanja o korupcijskim skandalima dvorskog kandidata - za koju, po novim istraživanjima, dvocifren broj glasača tvrdi da bi ih, da su za njega znali, odvratila od glasanja za dvorsku Lešinu - primerena? No, kako stvari stoje, građani će već u novembru dati republikancima snažan mandat u oba doma da odliju đe je prepunano, da potkrate đe je predugačko i da pregledaju u čeljadi zube što se tiče kriminalnih avanuta Lešine, mlađeg i starijeg. ------------- Druga jedna stvar. Ako neko nije čuo, 29. marta 2022. godine sa radom je otpočela CNN-ova streaming platforma CNN+(+). Dana 28.04.2022, tačno 30 dana i potrošenih 300 miliona dolara kasnije, mećen katanac. Niko živi nije uplatio da gleda. Tu se sada nameću 2 pitanja. Ono prvo i očigledno je: koji je genije mislio da je neko spreman da dodatno plaća za JOŠ lažnih vesti? Međutim, drugo pitanje je još interesantnije: kako to da oni unapred NI PRIBLIŽNO nisu uspeli da procene kakav će biti odziv, jer je to statistički test koji bi trebalo da je u stanju da im dizajnira svako ko je makar cigaretu zapalio u dvorištu gimnazije (osim, naravno, ako nije učio po "dekolonizovanom" kurikulumu iz kojeg je matematika proterana kao najčistija manifestacija bele boje kože (kao i recimo objektivnost, marljivost ili dolaženje na vreme i ostali oblici tačnosti)). Ja mislim da odgovor leži u nečemu što je za mene ključni razlog za optimizam u pogledu dugoročkog opstanka ljudske vrste i humanističkih vrednosti. Naime, zlo nema tačan model sveta/realnosti (zato i jeste zlo), a on je nužan za efikasno sprovođenje planova i postizanje ciljeva, ma kakvi oni bili (to je, npr, trenutno kristalno jasno iz Putinovog napada na Ukrajinu).

Ajo-joj 🤣 Dobar dan! Prvo svako da se javi svom "političkom komesaru za jednakost, inkluziju i boju kože", da se malo pribere i povrati od šoka. Onda možda dobije i probušenu čarapu i toljagu za mirne juriše protiv Amerike i lokalnih pekara...Ala će da bude kuku i lele na sve 4 strane... ---------------------------------------------------------------------------------------------- Ovo je zaista velika šamarčina Dvoru, najveličanstvenija od 2016. od Trampa i Brexita. Mask o viziji za budućnost Tvitera ranije ovog meseca: Međutim, mene zanima i da se prekopaju tamo arhive, logovi i algoritmi, da se objavi kako je sve do sada funkcionisalo, ko je i kako bio banovan, utišavan i zakopavan, kako su se pravili trendinzi, koji sadržaj je promovisan, kako su u HR departmane zapošljavani komsomolci itd isl... Druga stvar koja me zanima je da li Srbija ovo uopšte gleda? Da li može makar malo da vidi i prepozna ovaj sjaj američke civilizacije kojem ništa ne može da odbije čak ni najmračniji i najgori politički režim u novijoj istoriji? Može li, ako ne razumom, makar na nekom intuitivnom nivou da oseti kako se osvaja sloboda?

Ovo je baš masno

Maoistička kulturna revolucija, naročito u školama, je trenutno tema koja najviše političke koristi donosi republikancima jer ljudi neće da im maoisti i pedofili indoktriniraju decu rasističkim i marksističkim smećem. Ovoga puta roditelji prave čajanku. Ovo svi ljudi koji se bave statičkom analizom u američkoj politici*, nezavisno od političke afilijacije, znaju (samo se oni koji rade sa demokratama retko usuđuju da o tome govore iz straha od crvenih gardi, jer se tu radi o religiji koja ne polaže mnogo na realnost). Čini se da se ovom kontekstu Ron Desantis sjajno snašao jer izgleda da baš bode u meso, kao da je inaugurisao otpor maoizmu kao centralnu tačku svog političkog delovanja - ne samo što se ove incijative protiv "gender studija" u zabavištima tiče, nego i npr. izbacivanje rasističih teorija a uvođenje istorije komunizma u kurikulum (naravno, u školama niko ništa ne nauči, pa neće naučiti ni da bude rasista ni o zlu komunizma, ali je svakako signal javnosti njegovih vrednosti i mudar politički potez, u smislu ovoga o čemu govorim), dodatno proširivanje zaštite ljudskih prava u slučaju falangističkog nasilja itd - što ga je već sada dovelo u poziciju drugog najozbiljnijeg kandidata za narednog američkog predsednika. * za šta nije potrebna nikakva analiza, dovoljno je videti kako su čak i u San Francisku birači smenili školski odbor koji se bavio komsomolstvom, rušenjem spomenika i promenom imena, umesto otvaranjem škola (i to u glavnom zahvaljujući angažovanju roditelja azijskog porekla čija deca su najveće žrtve anti-američke kulturne revolucije). --------------------------------------------- Druga jedna primedba, kako lažne vesti samo "odgovorno" obavljaju posao u pogledu izveštavanja o terorističkom napadu u Njujorku, bez ulaženja u ideološke motive teroriste - u dlaku saglasne sa ideologijom i teorijama zavere koje lažne vesti dnevno fabrikuju: https://nypost.com/2022/04/12/frank-r-james-idd-as-person-of-interest-in-brooklyn-subway-shooting/ https://nypost.com/2022/04/13/suspect-frank-james-was-spewing-racist-hate-well-before-brooklyn-shooting/ Slično je bilo kada je nedavno drugi crveni gardista, antisemita (to se podrazumeva) i Obamin Drug Britva upucao kandidata za gradonačelnika u Luisvilu, pa ga Black Shirts Matter izvuklo iz zatvora sa 100k dolara keša BLM, gun-control activist arrested after assassination attempt on Louisville mayoral candidate

Ok, biti "najvažniji preduzetnik" već znači biti u konkurenciji za "najvažnijeg čoveka", što je najviše čemu se neko može nadati jer ne postoji neka nedvosmislena metrika ili zvanična lista koja bi pružila odgovor na ovo pitanje i pogurala čoveka negde više... ...Ali ja ću ipak pokušati da argumentujem tome u prilog. Hajde prvo da definišemo "važnost" neke osobe kao to "koliko bi se svet razlikovao da se on nije rodio" (dakle ne koliko je neko genijalan ili koliko je nečiji rezultat fascinantan ili fundamentalan itd - što su neka od pitanja koja se mogu pobrkati sa našim pitanjem). U tom slučaju mislim ni jedan naučnik ne može konkurisati za titulu "najvažnije" osobe, iz 2 razloga. Prvi je taj što je gotovo svaki veliki naučni rezultat nastao u intelektualnoj atmosferi koja je prosto vrila (kao kada pođu prvi sitni balončići u džezvi) od poznatih problema i postavljenih pitanja, i kao da se samo se čekalo da NEKO iznađe dobro rešenje, tako da ja uvek imam utisak da bi, da nije bio TAJ čovek, to bio neko drugi. Ne samo to, nego obično imamo po nekoliko ljudi koji gotovo istovremeno izadju sa istim rezultatom - recimo, Njutn je po opšteprihvaćenom mišljenju najveći naučnik ikada ali je diferencijalni račun otkrio gotovo istovremeno sa Lajbnicom, Ajnštajn je verovatno drugi najveći ali su na Kolarcu održavane serije predavanja "Ajnštajn ili..." gde se njemu osporavalo prvenstvo u njegovim teorijama, u korist ljudi poput Poankarea, Hilberta itd (ne kažem da je to mnogo utemeljeno, ali to su argumenti koje su iznosili profesori BU-a, jedan član nacionalnog prosvetnog saveta i kandidat za rektora). Drugi je taj što tehnološki progres dolazi ugavnom od ljudi koji su praktičari, inženjeri i medicinari, kako kažeš, ili često potuno neuki i/ili nepoznati ljudi koji su eksperimentisali oko različitih stvari (o tome su dosta ubedljivo pisali Nasim Taleb i Mat Ridli). (Od bilo kojeg pojedinačnog naučnog rezultata mnogo važnija jeste sama ideja naučnog racionalizma (nasuprot idejama da istine o spoljnom svetu dolaze od Aristotela ili od religije ili od ideologije itd). Od naučnika su po meni, u ovom smislu, važniji i ljudi koji su formulisali i branili pravne norme koje su omogućile procvat ljudske civilizacije (ljudi koji su izborili Magnu čartu, ili ljudi poput Džona Loka, ili Edvarda Kouka koji je na sudovima branio nezavisnost ljudskih i vlasnički prava i od kralja i od parlamenta itd, jednog od tvoraca onoga što se uspostavilo kao "common low" u V. Britanija a naročito u američkim kolonijama itd)) Ako pogledamo Maska, kroz prizmu definicije iz prvog pasusa, bez njega lično ni jedna od ovih stvari koje pravi i vodi se ne bi ostvarila u svetu. Ni jedna od njih nije nešto toliko revolucionarno da čovek od pre 50 godina ne bi mogao da je prepozna kada je jednom vidi ali je poenta da NIKO nije verovao da je moguće nešto takvo napraviti i još pride zaraditi na tome, samo je Mask imao - čega već? šta je za takvo nešto potrebno? - da kaže "ovo može, uprkos tome što svi misle drugačije". Svemirski startap koji će redovima veličina da bude uspešniji (jeftiniji, kvalitetniji) od NASA-a - može. Hvatanje i recikliranje raketa - može. Kolonizacija Marsa - može. Nova auto-kompanija u Americi, kada svako "respektabilan" zna da je to nemoguće - može. Brain-machine interfejs, može...itd, isl...A lično bih izdvojio ideju da se ozbiljno i inženjerski pristupi kolonizaciji Marsa kao najvažniji projekat na kojem se trenutno radi u celom svetu (naravno on je indukovao čitav bum svemirsko-tehnoloških kompanija širom sveta, nije uopšte poenta u samom SX-u), iz ugla opstanka ljudske vrste i ljudskih vrednosti, a to bi trebalo da je svima postalo očigledno danas kada njihov opstanak zavisi od raspoloženja jednog socijalističkog špijuna. Ako taj projekat uspe mislim da će odgovor na naše pitanje biti već očigledan. Treba samo naglasiti da su ovo sve hard-core tehnološke kompanije koje nešto rade sa atomima u realnom svetu, a to je velikom padu u Americi u poslednjih 50 godina (iz raznih razloga) - ovo nisu Fejsbuk ili Tviter ili Uber (njima svaka čast, to su briljante kompanije i proizvodi, ali NISU tehnološke kompanije u istom smislu kao Tesla ili Samsung ili Epl) - ali to je ključno za razvoj i opstanak naše civilizacije i vrste. Kao i to da Ilon ne učestvuje u njima kao menadžer nego kao "hands on" inženjer i dizajner (od svih tehnologija na kojima radi meni je najbliža autonomna vožnja, i znam da je i tu njegov pristup jedinstven i potuno drugačiji od ortodoksije u ovoj grani, i da opet izgleda da će se ispostaviti da je Ilon bio u pravu).

Ok, ali on će pre svega ući u istoriju kao najvažniji čovek našeg vremena, a možda i najvažniji ikad. Ako zamislite neku vanzemaljsku vrstu koja nas posmatra na velikoj vremenskoj skali, a gde se ljudi jednako zabavljaju kladjenjem na razne događaje, ako je se tu neko kladio na izumiranje ljudske vrste do nekog vremenskog trenutka za prospekte njegovog dobitka najveći problem predstavlja pojava Elona Maska na Zemlji (možda se i buni na nekom šalteru u kladionici kako ovo nije pošteno, da je događaj namešten, i kako treba da dobije svoj ulog nazad). A to što je on najbogatiji čovek na svetu je najpohvalnija stvar koja se može reći o našem svetu i o Americi konretno. To je istorijska aberacija, kroz istoriju su (do pojave kapitalizma) najbogatiji ljudi bili uglavnom i najgori i najbrutalniji ljudi, ubice (najčešće masovne), lopovi (takođe angro), vladari, vojskovođe, rečju "tejkeri" a ne "mejkeri"* (u mnogim delovima sveta i danas je tako, u Rusiji je najbogatiji čovek Putin, s druge strane Floridskog moreuza najbogatiji je Fidel Kastro i sada njegova porodica) - zato se nije ni isplaćivalo unapređivati proizvodnju (a kako je to sam Mask lepo kazao kod Džoa Rogana "If You Don't Make Stuff, There Is No Stuff"). Ovo je ključni frejmvork za razumevanje ekonomske istoriju sveta (graf ekonomskog rasta u obliku hokejaške palice) koji se i danas nedovoljno dobro razume. Druga manifestacija različitog pogleda na svet između tejkera i mejkera se može videti u kontrastu ove dve vesti: Elon Musk now a father to 7 secretly welcomed second child with Grimes in December vs Alexandria Ocasio-Cortez’s latest climate fix – No children for you Po jednoj koncepciji (sa kojom se ja duboko slažem) čovek je blagoslov, i novi čovek je neto pozitivan za planetu i čovečanstvo, on je proizvođač (ako živi u društvu gde je usmeren na dobrovoljne interakcije sa drugim ljudima, na trgovinu, on nužno proizvodi više nego što konzumira jer da bi nekome nekome nešto prodao moraš da mu ponudiš nešto što mu vredi više nego što je cena koju mu tražiš da plati), on je rešavač problema (uključujući i klimatske probleme) on je nečiji budući brat i prijatelj i emotivni partner i možda otac ili majka, itd...Po drugoj, novi čovek su dodatna gladna usta koja će ti doći pred partijski šalter da se nagne da mu proturiš četvrt hleba, on je neto negativan za društvo (i tako i jeste tamo gde umesto trgovine doniminira nasilje) i najbolje bi ga bilo zatući dok je još u stomaku. --------------------------------------------------------------------------------------- Što se tiče Tvitera - ok i podržavam, ali to je to triviijalnost u velikoj strukturi stvari. Da parafraziram Pitera Tila, ja bih želeo leteći automobil a ne toliko 140 karaktera. Naseobinu na Marsu, samovozeći automobil, solarni grad, putovanje u hiperlupu, petaflopse u personalnom računaru, robota koji mi srema ručak i rasrema po kući, neuralink kojim mogu da se povežem direktno na mozak druge osobe i tako komuniciram sa njom itd, itd...Rečju, mnogo mi je draže da gledam Elona ovde: nego u Tviteru u San Francisku. * ovu formulaciju sam takođe pokupio od Ilona kada je ukupusio smočenog:

Mislim da je za turskog građanina interesantnija činjenica da će, zahvaljujući Mulinoj ideološkoj isključivosti, ove godine umesto 10 dana mesečno meso jesti 6 dana ili što, ako je čuvao ušteđevinu u liri, umesto dvosobnog stana od prošle godine sada može da kupi hodnik i pola dnevne sobe, od toga da li Mula može da radi šta hoće a Nemac ne može. Ja ni ne mislim da je to tačno ali mi ta tema nije toliko zanimljiva ni instruktivna, zato sam post ostavio ovde.

Ispisah repliku na NATO temi na diskusiju oko toga kako Turska vodi nezavisnu politiku od NATO pakta, ali mi se učinilo da je ova tema prigodnija. Naime, Turska, tačnije njen Mula, vodi politiku nezavisnu ne samo od ostalih članica NATO pakta već i od elementarne logike i zdravog razuma (koje su i onako izmišljotine "Hansa i Džordža" (kako Mula posprdno označava Zapad), koje on "neće da sluša"). Npr, Mula je, inspirisan "islamskom ekonomijom" (što je 20-ovekovni koncept koji ima više geneološke veze sa Sovjetskim savezom nego sa srednjevekovnom islamskom civilizacijom), trenutno u borbi za nezavisnost od kamatnih stopa ("majke svakog zla"), za koje je originalnim uvidom (suprotnom "zastarelim" zapadnim učenjima*) otkrio da izazivaju inflaciju! Ovaj budalanluk (koji ima obrise sovjetskog lisenkoizma kada je iz ideoloških razloga bila odbačena genetika i teorija prirodne selekcije a uvedena nova biološka teorija ideologija koja je BILA u saglasju sa "istorijskim materijalizmom") je doveo do toga da Turska danas ima inflaciju preko 60% - za šta partijska glasila optužuju svetsku zaveru i Jevreje. * jedan od prethodnih guvernera centalne banke mu je i rekao da bi on morao da spali sve knjige koje je pročitao da bi poverovao u Mulinu teoriju. Danas je na čelu centralne banke treći guverner u poslednje 3 godine (četvrti u poslednjih 6), Mulin poslušnik sa falsifikovanim doktoratom koji će i sam očito brzo morati na biro rada, jer realnosti ima nezgodnu tendenciju da bude uporna i neosetljiva na bilo čija ideološka ubeđenja...

Pa evo dao sam podatke o relativnom ekonomskom razvoju Jugoslavije i nekoliko komparabilnih evropskih zemalja - a to važi za gotovo svaku evropsku zemlju koja nije robovala pod socijalizmom - gde se vidi ekonomsko posrtanje i zaostajanje zemlje posle WWII. (zemlja je 1986. relativno evropskom proseku bila tamo gde je bila i 1941 - na pola, ali to je zato što je preokrenula rast u svoju korist u odnosu na druge istočnoevropske socijalističke zemlje - recimo Mađarska je bila skoro duplo bogatija od Srbije, da bi '86 bila nešto siromašnija (a danas opet skoro duplo bogatija)) Ako te zanima neki poseban aspekt ti pitaj pa ću proveriti da li mogu da dodjem do tih podataka, pomenuo sam i par knjiga koje mogu da se poruče od kuće, pa bujrum. Za jedenje slame ne znam, ali poljoprivreda je časno zanimanje, mnogo je bolje (za sve) da seljaci izvoze prasetinu nego da udbaške firme izvoze oružje marksističkim ljudožderima i teroristima po Africi i Bliskom istoku i raznim drugim svrstanim i nesrvstanim zlikovcima širom sveta. A to što su socijalisti uništili seljake kao ideološki neprijateljsku "klasu" naguravši ih da tavore u predgradjima gradova koje su pretvorii u odurne i ogromne soc-realističke kasarne, spavaonice i fabričke krugove (ako pogledate gradove u Srbiji, gotovo sve što je lepo i vredno tamo je napravljeno pre komunista) jeste samo jedna manifestacija i civilizacijskog posrtanja i zaostajanja ove zemlje (u ovom smislu tvrdim da je turbo folk najveselija danas prisutna direktna posledica marksističke ideologije).

Samo što ništa od ovoga nije tačno. Izvinjavam se što pišem na ovoj temi i neću dužiti, ali ako uzmete stopu unaređenja bilo kojeg od ovih parametara naći ćete (imate podatke recimo u knjizi Lj. Madžara Suton socijalističkih privreda ili u radovima Boška Mijatovića i gomilu drugih izvora) da je ona bila veća u periodu pre komunizma, a naročito krajem 19. veka. Ovo je naročito uočljivo kada se napravi komparativna analiza ekonomskih performansi Jugoslavije sa zemljama koje su pre rata imale slične stepene razvoja - što je najrelevantnije poređenje jer kontroliše (u statističkom smislu) za globalni ekonomski rast - odakle se vidi da je Jugoslavija (i njeni pojedinačni regioni, što je takođe bitno, jer su oni bili nejednakog ekonomskog razvoja) u relativnom smislu zaostali za svim uporedivim zemljama koje nisu bile u pod socijalizmom. Npr, Srbija i Grčka su bile na istom stepenu razvoja do 40ih godina - 1986 Srbija je duplo siromašnija. Jugoslavija je 1950. bila duplo siromasnija nego Italija ili Austrija - 1986. 4 puta siromasnija itd, isl...(to sve uzimajući podatke koje je proizvodio "statistički organ" SFRJ-ota, a koju su bili ozbiljno naduvani; postoje načini da se oni triangulišu i da se dobije realnije stanje koje izgleda još gore po Srbiju i Jugoslaviju).

Hteo sam da napišem generalniji osvrt na izbore i stanje u Srbiji kroz dve poučne istorijske parabole, jednu za opoziciju a jednu za vlast, ali kako je na temi o izborima još uvek u toku prebrojavanje glasova i "hands on" postizborna kombinatorika, zapisaću ga ovde. U biblioteci starih knjiga i manuskripta univerziteta u Jejlu, među gomilom izložene stare hartije se može pronaći jedna obveznica koju je 15. maja 1648 na ime gospodina Niclaesa de Meijera izdala lokalna kompanija (Lekdyk Bovendams) koja se bavila popravkom nasipa na reci Lek u zapadnoj Holandiji. Obveznica je bila tzv. "losrenten", instrument koji nema rok dospeća i ne vraća glavnicu ali plaća godišnju kamatu doveka, na donosioca. Ono po čemu se ova hartija razlikuje od ostalih u toj biblioteci je u tome što je svakih 5 godina kustosi vade iz izloga, pažljivo slažu u specijalnu zaštitnu ambalažu i nose preko Atlantika u Utreht da podignu svoju kamatu - obveznica je još uvek aktivna, ugovor koji je sklopljen pre 400 godina još uvek važi u potpunosti! U svetu danas postoji više ovih aktivnih obveznica iz ranog 17. veka iz Holandije, najstarija poznata je iz 1624. godine, na gospođu Elsken Jorisdochter (ćerka od Jorisa ili Đorđa) koja je u nju investirala 1200 tadašnjih florina. Istinska opozicija Vučiću bi po meni trebalo da razume - i da je u stanju da eksplicitno nabroji - koje sve institucije i odlike treba da postoje u nekom društvu da bi nešto ovakvo moglo da se izvede i da radi na tome da se one uspostave. Ovo se, međutim, neće rešiti na izborima niti u bilo koju pojedinačnu nedelju. Nažalost, ja ništa od ovoga nisam video. Ovde je, na primer, država građanima otela penzije - to je unapred zarađeno i dogovoreno, za razliku, npr, od plata u javnom sektoru koje može da smanji - ali za opoziciju to nije bio povod za mobilizaciju, nego ugovori koje građani slobodno sklapaju sa bankama ili rudarskim kompanijama. (baška činjenica da između ovih pojava i toga da SNS kompletan državni sektor drži na uzici kao "sigurne glasove" postoji pravolinijska veza.) Vlasti bih setio nečeg drugog. Leta 1571. se kod Lepenta, uz zapadnu obalu Grčke, odigrala jedna od najsudbonosnijih bitaka u istoriji u kojoj je hrišćanska Sveta Liga na sveopšte iznenađenje šokirala i pobedila otomansku vojsku i verovatno sprečila tursko zauzimanje Italije. Tursku vojsku je predvodio Ali-Paša Mujezinzade koji je u bici poginuo, ali je uz život izgubio gotovo kompletno porodično bogatstvo: kada su se vojnici Svete lige ukrcali na njegov brod tamo su našli sanduk sa 150 000 zlatnika. Naravno, jedno zanimljivo pitanje je otkud admiralu, visokom političaru i sultanovom zetu toliki novac (hint - nije ga stekao briljantnom poslovnom inventivnošću). Ali za ovu priliku je, naročito za ljude na vlasti, još intruktivnije zapitati se i razumeti zašto je nesrećni Ali-Paša kompletno svoje bogatstvo vukao sa sobom preko cele Evrope. U društvu gde ljudska prava i imovina mogu biti pogažena i oteta preko noći (ne samo da se ne isplati raditi i proizvoditi, nego...) čak i ljudi u samom vrhu strukture su manje manje slobodni nego obični Niclaes ili Elsken iz prethodnog pasusa, koji ne moraju svoj novac da čuvaju pod jastukom ili zakopan u nekom sanduku, ili u stanovima ili u hektarima zemlje ili u restoranima, pod lažnim imenima i identitetima i ličnim kartama itd...

Hvala, ali to ne bi bila istina. A ne doživljavam svoju aktivnost na forumu kao politički aktivizam koji bi za cilj imao maksimizaciju izbornih šansi nekog kandidata, pa da onda vredi u tom smislu kazati i nešto što baš i ne stoji ili nesto što ne mislim... Znam, ali ja ne raspolažem sa 70k glasova (niti moj glas na izborima ima bilo kakvog uticaja na te ljude). Kada bih raspolagao njima onda bih se postarao da me nista ne spreči da izađem na izbore jer postoji solidna šansa da nešto bude odlučeno sa marginom od 70k glasova. Sa marginom od jednog glasa - gotovo nikakva. Mislim da je ovaj fenomen jedan od najodgovornijih za činjenicu da ljudi pretežno glasaju za loše politike (loše za njih), jer trošak informisanja o tome koja bi politika za njih dugoročno bila najbolja daleko prevazilazi upotrebnu vrednost te informacije (astronomski malu šansu da svojim glasom utiču na inauguraciju te politike), pa je onda potpuno razumno birati političku opciju po drugim kriterijumima (npr. da se iskaže lojalnost nekoj socijalnoj grupi ili identitetu, ili iz kratkoročnog finansijskog interesa (kupovina glasova) itd). Ali o tome možda drugi put. -------------------------------------------------------------------------------------- Ti dogadjaji su potpuno nezavisni, ni jedan od tih glasova nije uticao ni na kakav način na formiranje sadašnje vlasti - svako od njih je mogao da promeni glas kako hoće i sve bi ostalo isto - niti ima iole netrivijalne šanse da utiče na formiranje buduće vlasti. Ja razumem da ti govoriš da bi, da je 100 000 ljudi promenilo svoj glas u suprotnom smeru rezultati bili drugačiji ali to, ako neko ne veruju u magiju, niko nije u stanju da izvede olovkom u nedelju, iza paravana. Ali kažem, na raspolaganju imam i druge metode političke borbe slične efikasnosti kao i moj izlazak na glasanje, a koje zahtevaju još minimalnije ulaganje od "minimalnog mogućeg". Ako nije upalio moj primer sa molitvom, da pokušam nešto drugo. U stanu imam scrabble društvnu igru. Ako u njoj složim ime nekog kandidata na izborima i ostavim na stolu da tihuje cele nedelje to mi zahteva manje ulaganje nego odlazak na biralište, i ima otprilike sličnu šansu da pomogne da taj kandidat bude izabran. A što se tiče otimanja imovine od ljudi, pa to je u Srbiji odavno došlo, vi ćete i sada teško naći iole uspešnog nezavisnog biznismena koji ne orabotava sa državom i kome ne dolaze u kancelarije siva odela i uzimaju reket i provizije za "zaštitu" i protekciju i pristup državnim tenderima itd (znam ljude koji u centru Beograda godinama ne mogu da usele u legalno kupljen poslovni prostor jer je tu već neka bratija zauzela i traži 300k evra da odatle izađu, i tu nema pomoći ni od policije ni od suda ni od koga.). To i jeste jedan od centralnih problema u Srbiji, ali se meni čini da ni u opoziciji nema velikog razumevanje odakle to dolazi (barem onako kako ja tumačim). -------------------------------------------------------------------------------------- Ovo je dobra primedba, i ja jesam implicitno uzeo u obzir i vrednost te promene, tj očekivanu vrednost moje odluke. Apsolutno ne mislim da je izlazak na izbore iracionalan za svakoga, ne mislim ni da bi to bio za mene u svakom slučaju, jer vrednost od izlaska na izbore ne mora biti samo u šansi da se glasom utiče na politiku, već i npr. socijalnom efekat tog gesta ili ličnoj satisfakciji zbog podrške ideji u koju neko duboko veruje itd. Ovaj treći faktor može biti značajan i opravdati izlazak, ali za mene takva opcija na ovim izborima nije ponuđena. Drugo, tačno je da se vrednost promene vlasti se ne može dati objektivno, ali možemo barem pokušati da damo nekakakva okvirnu ocenu te vrednosti. Evo mog pokušaja izvođenja operacije koju si ti predložio na realnim podacima na salveti, koja je nužno JEZIVO gruba i podložna raznim kritikama, ali je barem nešto. Prosečan ekonomski rast u Srbiji od 2012. na ovamo je bio 1.58%. i možemo ekstrapolirati to na sledeće 4 godine tekuće vlasti. S druge strane, ako pretpostavimo da bi druga vlast u Srbiji donela rast GDP-a koji je za 1% (dosta nategnuto, ali hajde) veći od prosečnog rasta u zadnjih 10 godina - da bi rast bio 2,58% u naredne 4 godine - to je ukupna dobit 2.26 milijardi dolara u naredne 4 godine. Da ne oduzimamo nikakvu kamatu, kada ovo podelimo na broj stanovnika to je oko 330$ po osobi. Ovo možemo uzeti za vrednost promene vlasti za prosečnog glasači. S druge strane, u još JEZIVIJE pojednostavljenom modelu, uzmimo da Srbija ima 2 miliona aktivnih glasača, da na izborima postoje samo 2 kandidata i da je prosečni glasač za samo 1%* bliži jednom kandidati, tj da ima šansu od 50.5% da glasa za Vučića a 49.5% za Ponoša i da svi ljudi glasaju nezavisno jedni od drugih. Šansa da tada 1 glas prevagne izbore je 5.47*10^(-91). Čak i da kompletna dobit od 2.26 milijarde dolara ode jednoj osobi, to predstavlja očekivanu vrenost vašeg glasanja od 1,24*10^(-81) dolara. To je 79 redova veličine manje od jednog dinara!!! Razlika u veličini čoveka i korona virusa je 9 redova veličine. Oposnost koju proizvodite vašom vožnjom do glasačkog mesta ili šansom da zarazite virusom druge ljude vaš gest debelo gura u negativni bilans. *za ovoliku razliku je zapravo najodgovorniji ovaj tilt biračkog tela za 1% u korist Vučića koji sam napravio. U najidelanijem mogućem slučaju (sa stanovišta šanse pojedinačnog glasača da odluči izbore), da na izbore izlazi samo 2 miliona glasača i da svaki od njih ujutru baci novčić i odluči za kojeg od 2 kandidata će glasati ova računica daje očekivanu vrednost glasa od oko 15 dinara.

To je tačno. Ali moje glasanje nema uticaj apsolutno ni na šta (tj. šanse za to su toliko male da se to slobodno može i tako formulisati), dok diskusija o tome ima makar kakve izglede za nekakvim pozitivnim efektom: recimo ima šanse za intelektualnim zadovoljstvom koje ponekad proizilazi iz diskutovanja o idejama sa drugim ljudima, ima šanse da se sopstveni rezon testira i proveri - i sama potreba da se nešto jasno i pošteno verbalizuje pred drugim ljudima ima takav efekat - itd... Ali izlazak na izbore nije "rađenje svega što je u našoj moći". Za pojedinca je to nešto najbeznačajnije što on može da uradi. Ja ovo vidim kao da me optužuješ što ne proučim neku dovu ili molitvu za pobedu nekog kandidata na izborima, jer svako mora da uradi sve što je u njegovoj moći - pa daj makar molitvu. Mislim, i to ima NEKE šanse da upali, pa zašto ne probati, a pri tom ne moram ni da izlazim iz svog stana? Samo da otklonimo mogućnost zabune oko ovoga, ja ovde ne govorim iz rakursa pobede bilo kojeg kandidata, već iz ugla šanse da upravo moj glas ima bilo kakav efekat na bilo šta, jer je to prostor mogućnosti kojim ja upravljam. Da bi se to desilo na izborima potrebno je da negde neki rezultat (pobeda, ulazak u drugi krug, nečiji ulazak u parlament ili makar jedno poslaničko mesto) bude na klackalici za tačno jedan glas - a šanse za to su minimalne. I još nešto, ja ne pozivam ljude da ne glasaju, gotovo obrnuto. Moj argument fukcioniše tim bolje što više ljudi glasa. Kada bi manje ljudi glasalo on bi postajao sve tanji i tanji - što manje ljudi glasa svaki pojedinačni glas postaje važniji - dok jedom ne bi prešao prag kada bih rekao da vredi pomeriti neke planove za nedelje i otići na glasanje...

Kad nekome treba 10k potpisa, naša 2 potpisa sama predstavljaju nezanimarljiv doprinos (šansa od 1:10000 da moj glas ima bilo kakav efekat na izborima bi debelo premašila neki prag zbog kojeg bih otišao na biralište), ali možda još i više "gužva" i znatižeja prolaznika koju napravi 5 ljudi koji čekaju na ulici da nešto urade, u odnosu na znatiželju koju prave 3 čoveka koja čekaju negde.

"Neću izaći na izbore", ovo sam izabrao u anketi. Ne zato što sam ravnodušan prema rezultatima izbora, niti zato što mislim da su svi kandidati loši (mada to mislim, ali to nije razlog zašto neću izaći) - stav da neko ne želi da podrži manje zlo je arogantan i iracionalan ("manje zlo" je, po definiciji, manje zlo; a racionalnost neumoljivo nalaže da se ono izabere). Neću glasati iz istog razloga iz kojeg neću izgovarati molitvu za pobedu nekog kandidata (iako to za mene predstavlja još manji trošak nego izlazak na izbore): šansa da neki od tih postupaka ima BILO KAKAV efekat na BILO ŠTA u realnosti je toliko sitna da za mene ne opravdava nikakvo ne-nulto ulaganje. No, to po strani, jedan nesvakidašnji detalj mi je upao učio. Gledao sam Ponoša u nekom intervju i kada je dobio novinarsko pitanje o ekonomiji kazao je da on to ne zna, time se ne bavi, to će prepustiti parlamentu jer to i nije posao predsednika. Kada je novinarka nastavila da insistirao on je rekao "ok, ja imam naravno svoje mišljenje o tome" i onda je krenuo da trabunja...ali ipak ta vrsta epistemološke skromnosti (naravno, iako priča za sebe, jasno insistiranje na poštovanju institucija pravne države i podele vlasti je takođe neizmerno važno) je nešto gotovo neviđeno u domaćoj politici (otvorićemo/daćemo/zaposlićemo/preraspodelićemo), ali istovremo nužno za donošenje kvalitetnih odluka, tim više što je nivo i važnost odluka veći. ------------------------------------------------------------ Što se tiče Saše Radulovića, on je zaista zanimljiv medicinski fenomen. Čovek je bio prilično razuman na samom početku njegovu stranke, i čak je na onim jednim izborima ostvario iznenađujuće dobar rezultat - uzimajući u obzir resurse i stranačku infrastrukturu kojom je raspolagao - i ušao u skupštinu (tada sam mu čak i potpisao na ulici za listu). Međutim, kod njega kao da je nešto kvrcnulo u glavi od onog teksta Dojče Velea o tome kako nije platio porez u Americi, kao da mu je ušao neki vazduh pod koru velikog mozga, i od tada uopšte više nije dobro, od tada mu se u svemu ukazuje Nemačka zavera protiv Srba i kompletna kosmogonija koja uz to jedino može ići (npr. epohalno genetičko otkriće o starim srpskim Vinčancima, koje su takođe, kako tvrdi, sjebala germanska plemena (u srednjem neolitu, dakle milenijumima pre nego što je zvanična istoriografija zabeležila postojanje bilo kakvih germanskih plemena)).

Ko tvrdi da ne sme da se kritikuje bilo šta, ne znam zašto bi neko napisao ovo ili zaključio bilo šta takvo iz mog posta? Prosto ti odgovaram na sputnjikovske tvrdnje da nigde nema slobodnog tržišta. Kažem ti da ga ima u različitoj meri u različitim zemljama, dao sam i kompletnu listu gde možeš da nađeš koliko ima slobodnog tržišta u kojoj zemlju - čitav dijapazon, od Severne Koreje i Venecuele do Singapura i Švajcarske. A kritikuj koga hoćeš, ja ti to sigurno ne branim niti mislim bilo šta makar blisko tome, nema potreba za ovakvom jadikovkom. Naravno da se može porediti, zato što postoj parametri po kojima se može uporedjivati koliko je neko tržište slobodno, to je cela poenta mog posta. Pa ja se tu slažem, u gradjevinskom sektoru danas ima manje slobodnog tržišta nego ranije, što za posledicu nužno ima skuplje i nekvalitetnije stanovanje. Mislim da sam jednom baš s tobom diskutovao o tome, ja jesam pobornik tzv "housing theory of everything"* i mislim da je deregulacija građevinske industrije jedna od apsolutno najboljih stvari koje Amerika može da napravi, jer housing (i njegov nedostatak) određuje previše stvari u društvu (po najkonzervativnijim procenama, deregulacija gradnje bi oboria troškove stanovanja za 50% (tj. smanjila životne troškove za 10% (a to jeste - podiglo životni standard za 11%)) i proizvela skok američkog GDP-ja od 25%) * preporučujem članak gde se na sjajan način analiziraju kako očigledne tako i manje očigledne posledice (poput ekonomske i regionalne nejednakosti, plodnosti/veličine porodice ili gojaznosti) nedostatka stambenog prostora: https://www.worksinprogress.co/issue/the-housing-theory-of-everything/ Pa zašto ne uporediš? Sajt bilo koje statističke organizacije (ili, još bolje, knjigu Stivena Pinkera o tome), ukucaj i nađi statistiku pa uporedi - naći ćeš da ovo nije tačno...

Ovo je upravo groteskna tlapnja koju sam apostrofirao kao moj utisak nedelje na temi o emisiji "Utisak nedelje" - kada je St. Protić kazao da on veruje u evropske vrednosti, da veruje u ljudska prava, vladavinu prava i demokratiju - na šta su novinarka i urednica Sputnjika skočile sa ovim tvojim pitanjim, "pa gde to ima" i "nema nigde". Zato me je, pravo da ti kažem, i mrzelo da ti odgovoram na takav cinični kliše, koji je valjda očigledno pogrešan, ali vidim da insistiraš pa ću ti reći. Ukratko, postoji u Južnoj Koreji u odnosu na Severnu. Postoji u Čileu u odnosu na Venecuelu. Postoji u Americu u odnosu na Kubu. Postoji u Japanu u odnosu na Kinu. Postoji u Litvaniji u odnosu na Rusiju. Postoji u Sloveniji u odnosu na Srbiju. Postoji u Bocvani u odnosu na Zimbabve. Postoji u Švajcarskoj ili Singapuru ili Irskoj više nego bilo gde. Postoji gde god ljudi žive prosperitetnije, slobodnije i dostojanstvenije, gde god nisu totalni robovi državne, partijske, ideološke ili religijske "avangarde". Postoji u današnjem svetu u odnosu na svet od pre 30 godina - ili bilo koji drugi trenutak u prošlosti - i to baš zahvaljujući globalizaciji, u ekonomskom i vrednosnom smislu. To su sve merljivi podaci, kako kroz vreme tako u fiksiranoj tački vremena kroz geografski prostor, evo recimo Heretidžovog indexa ekonomskih sloboda po zemljama, koji se objavljuje svake godine, pa prebiraj ako te zaista zanima odgovor na tvoje pitanje (u šta otvoreno sumnjam): https://www.heritage.org/index/ranking Ovo je zaista zrelo za Utisak nedelje i televiziju, tamo zbilja može da se priča bez ikakve relacije prema realnosti i činjenicama - bubni šta ti padne napamet, šta ti dobro zazvuči da se uklapa u poentu koju si došao da napraviš, i teraj dalje (zar je toliko teško otići na sajt neke statističke ustanove, ukucati "broj malih firmi" i uporedii podatke kroz godine, ili naći podatak o broju različitih ukusa sladoleda, ili muzičkih žanrova, ili bankarskih proizvoda ili turističkih aranžmana koji su bili dostupni ljudima kroz godine?)...

Ovo je tačno, a važi - podjednako značajno - i u suprotnom smeru: rat uvek služi kao povod za smanjenje ljudskih i ekonomskih sloboda, od uvođenja raznih novih ekonomskih regulacija, poreza i tarifa kako bi se pospešio ratni napor, preko konfiskacije i prisilnog prenamenjivanja proizvodnih kapaciteta, kontrole cena, enormnog državnog zaduživanja, uništavanja valute i sličnih manifestacija centralnog planiranja, do ukidanja slobode kretanja ili slobode generalno - slanjem ljudi u logore ili prisilnom mobilizacijom. I to je zaista dobro dokumentovano, od antičkog doba do 21. veka, nema veće šanse za rast državne moći i prisile od rata. To su američki Očevi osnivači dobro razumeli, kako Džejmsa Medisona piše Džefersonu u jednom pismu: "but you understand...the old trick of turning every contingency into a resource for accumulating force in the Government." . I zaista, sama Amerika je najbliže socijalizmu prišla u WWI* (za vreme verovatno najgoreg predsednika u istoriji) - tadađnje kolektivističko ekonomsko planiranje (od novih tarifa za brodove, preko primoravanja dobavaljača da državi prodaju robu po "razumnim cenama" da im roba ne bi bila konfiskovana, Army Appropriations Actom, suzbijanja slobode govora do divljanja državnih i ratnih agencija i bordova itd) je kasnije u literaturi poznato kao "ratni socijalizam"; i u WWII - kada je FDR pozatvarao Amerikance japanskog porekla u logore kao "narodne neprijatelje". * Evo jednog karakterističkog detalja iz tog zlosrećnog perioda. Uzevši, Leverovim aktom, FDA pod svoju kontrolu (na čije čelo je postavio Huvera, kasnijeg predsednika), Vilson ga je pretvorio u agenciju za kontrolu cena hrane "dobrovoljnim merama". Međutim, kako to obično ne funkcioniše, ovaj rasista (ne koristim reč olako, Vilson to zaista jeste bio) je odlučio da kontrolu cena malo pogura organizovanjem svojevrsnih lokalnih komsomolskih organizacija "kontrolora za hranu", nešto slično ovim današnjim falangama koje ljudima pale kuće i uteruju marksizam, da kontrolišu u svojim komšilucima koliko ko jede i da li se pridržava vladinih uputstava za konzumiranje hrane. A evo jednog takvog, objavljenog u ondašnjim novinama: Here is your schedule for eating for the next 4 weeks which must be rigidly observed, says S. C. Findley, County Food Administrator: Monday: Wheatless every meal. Tuesday: Meatless every meal. Wednesday: Wheatless every meal. Thursday: Breakfast, meatless; supper, wheatless. Friday: Breakfast, meatless; supper, wheatless. Saturday: Porkless every meal; meatless breakfast. Sunday: Meatless breakfast; wheatless supper. Sugar must be used very sparingly at all times. Do not put sugar in your coffee unless this is a long habit, and in that case use only one spoonful. ...poslednja rečenica je zaista urnebesna...

Izabrao sam nekoliko očiglednih primera - Singapur, HK, Haiti, Barbados, Portugal, Švajcarsku, Dansku, Švedsku - to je tačno, ali sam baš da ne bih bio optužen da "biram" (mada je dovoljan i jedan kontraprimer da pobije tezu) priložio grafikon SVIH ostrvskih zemalja, sa krivom regresije koja je u pogrešnom smeru za nekoga ko želi da optuži kolonijalizam za sve nedaće...a sličan grafikon se može napraviti za Evropu, i naći, kako sam rekao, negativnu korelaciju između današnjeg ekonomskog razvoja i istorijske kolonijalne veličine evropskih zemalja... Ovo je cela poenta mog posta, mogao sam samo ovako da napišem. Ma naravno da jeste, ne tvrdim da je kolonijalizam bio pozitivna stvar (ne tvrdim ni da je bio neto pozitivna), moja poenta je bila nešto gotovo suprotno od toga - da kolonijaizam nije bio neto pozitivna stvar ni za društva iz kojih su koloniatori dolazili. Ali i više, tvrdim da je anti-kolonijalizam takođe uglavnom negativna pojava, u Africi najčešće predvođen kolektivističkim i zločinačkim ideologijama i nomenklaturama, raznim marksističkim ljudožderima i "našim nesvrstanim prijateljima" koji su glavni krivci za današnje katastrofalno stanje u pojedinim afričkim zemljama (uključujući Etiopiju koja nije bila kolonizovana)...naravno, različit stepen razvoja različitih afričkih zemalja upravo ide u pirlog mom tvom tvrđenju koje sam citirao u prethodnom pasusu...

Odgovoriću malo na ovu činjenicama neopterećenu tvrdnju, potpuno svestan da ovo nema veze sa temom, pa moderacija neka briše ako misi da je previše. Ali ovakvo tvrđenje, izvorno marksističko, i jeste smišljeno u cilju borbe protiv zapadnih vrednosti i opravdavanja raznih zločina i zločinaca širom sveta, čak u sovjetskoj propagandi ima i ime, pa je potpuno očekivano da se ponavlja i na temi o Putaljevom zločinu nad Ukrajinom, pa je to možda podjednako dobra kao i svaka druga tema da se na njega odgovori. Rekoh, tvrđenje je potpuno neopterećeno činjenicama (kao da je prepisano iz neke "geopolitičke" emisije sa Hepi televizije): posedovanje kolonija - ili bivanje nečijom kolonijom - ne korelira pozitivno (već blago NEGATIVNO) sa ekonomskim blagostanjem društva. U suprotnom bi čovek očekivao da Etiopija, koja nikada nije bila kolonija, bude najbogatija zemlja na svetu, a da najsiromašnije budu Hong Kong ili Singapur, koje su do juče bile kolonije. U Evropi bi očekivao da najbogatija zemlja bude Portugal (daleko najveća imperija relativno veličini), a najsiromašnije Švajcarska, Švedska ili Danska - koje nisu imale kolonije. Umesto što je najsiromašnija zemlja u zapadnoj hemisferi, čovek bi očekivao da najbogatija karibska zemlja bude Haiti, koji je prvi stekao nezavisnost - a najsiromašnija Barbados, koji je nezavisnost stekao sredinom 1990ih, a koji je u stvari najbogatija karipska zemlja (karipske zemlje su interesantne za poredjenje zbog toga što su u svakom drugom pogledu identicne). Na ovom grafikonu se može videti da zapravo postoji pozitivna korelacija izmedju dužine kolonijalnog statusa i ekonomskih performansi (kada se uradi linearna regresija): - izvor Nulta godina početka ekonomskog blagostanja u Evorpi (na zapadu generalno) je 1820. godina (okvirno govoreći), kada je se prvi put u istoriji u stabilnom i merljivom maniru pojavio ekonomski rast, poboljšanje uslova života iz godine u godinu za običnog coveka (dakle nešto nikada i nigde zabeleženo u istoriji ljudskse vrste do tada), što se može prepoznai na ovom grafikonu, jednom od najvažnijih koji se moze videti, genralno (u pitanju je svetski GDP po osobi) Ali naravno, gle čuda, početak 19. veka nije ni u kom smislu prekretnica u "kolonijalizmu", evropski kolonijalizam tada postoji već vekovima, svetski postoji milenijumima, ništa se novo nije tada desilo u tom smislu (niti je bilo ko do tada za sve milenijume kolonijalizma i pljačke i otimanja resursa uspeo da ostvari ekonomski rast i blagostanje, jer to ne ide tako (eno Rusija i Kina kolonizovaše celu Aziju - pa šta im je pomoglo?))! Ono što se baš tada JESTE desilo je da je se u zapadnoj Evropi, otkrićem parne mašine, lokomotive, makadamizacije puteva i telegrama, stekao i poslednji od pokera uslova neophodnih za ostvarenje ekonomskog rasta - vlasnička prava, naučni racionalizam, tržista kapitala i informaciona/saobraćajna infrastruktura (poslednji ostvaren baš tada) - koja NEMAJU nikakve veze sa kolonijalizmom (zapravo koreliraju negativno sa njim, jer kolonijalizam otežava situciju sa svim ovim elementima kod kuce i koči ekonomski rast; Španija, najveća imperija 15. veka, ni dan danas nije izašla iz problema koje joj je interno proizvela kolonizacija Amerike i upliv zlata otuda)! A što se tiče ropstva i robovskog rada, Evropa je u celoj ljudskoj istoriji u tom smislu bila izuzetak - po tome što ga je ukinula (i to baš početkom 19. veka, koincidentno sa pojavom ekonomskog rasta, jer je on neraskidivo povezan sa ljudskim pravima, njima je fundamentalno uslovljen, zato je se i pojavio u Evropi)! Toliko o tim evropskim vrednostima koje Evropa tobože nekom "uteruje", a ovi se ne daju živi...

Odgledao sam emisiju, ovo sa ćerkom u Parizu je tendenciozno isečeno jer je žena pod "slučajno" htela da kaže otprilike "privremeno", u nastavku koji nije prikazan u klipu je rekla joj je ćerka živela u Moskvi i da sada radi u Parizu kao predstavnica ruske firme, ali sve to po meni nije ni važno. Za mene je centralni događaj u emisiji bio kada su pitali Protića da li veruje u EU, kada je on rekao "ja verujem u evropske vrednosti, verujem u demokraju, ljudska prava i vladavinu prava", na šta je Bećkovićeva skočila sa pitanjem "gde to ima?" a urednica Sputnjika odmah upala sa: "NEMA NIGDE!" Mislim da je upravo ova vrsta cinizma dominantna spoljna manifestacija političkog života i u Srbiji i u Rusiji (i na forumu ljudi ponekad pišu da "to" ne postoji, da svetom vlada sila i nekakve sfere uticaja i geopolitički interesi itd, isl), i da je proizvodnja ovakvog cinizma krajnji cilj ovolikog zatrpavanja govnima (ta metoda se zaista tako zove) informacionog ekosistema gde se svaki dan pojavljuju novi "dokazi" i "razlozi" i "verzije događaja" - bilo kojeg, od onog rušenja putničkog aviona iznad Ukrajine pre par godina do invazije na ovu zemlju - što od konzumenata ovih sadržaja brzo pravi cinike koji ne veruju ni da postoji nešto što bi se zvalo istina (ili da ju je nemoguće saznati), ili da demokratija ili ljudska prava ili slobodno tržište "i onako nigde ne postoje" itd... ...i tu je Milan odlično objasnio da je to pitanje kontinuuma, da tih stvari negde ima više a negde manje i da to pravi svu moguću razliku u životu čoveka... A moj utisak koji nije na listi je savršena orvelovska kvalifikicija rata koju je gospođa ponudila kada joj je postavljeno to pitanje: kazala je da se ovde radi o "prisiljavanju na mir"!!! Komični, pak, utisak mi je bio kada je Es Ti na licu mesta izmislio "staru narodnu izreku": "Ako sedite na dve stolice na kraju ćete pasti na pod"...

Ozbiljno to mislim. Tetlokovi radovi su u samom vrhu produkcije društvenih nauka po nekoliko bitnih kategorija - kao što su tehnički kvalitet, kontraintuitivnost/neočekivanost i lepota, važnost i instruktivnost rezultata za običnog čitaoca (recimo, ako neko hoće da zna da li će Putin 14. marta 2023 biti predsednik Rusije (ili hoće li 14.3.2023. raditi na poslu koji želi), druga najbolja stvar koju može da uradi je da pročita Tetlokovu knjigu i da pokuša da emulira razmišjanje superforkastera o tome (prva najbolja stvar je da okupi tim superforkastera i da ih pita o tome)), i prosto neka optimistimičnost koja nagoveštaa da ima smisla pokušavati samog sebe da poboljšaš (jasno definisanim koracima, sa merljivim rezultatima itd). Barem ja ne mogu da setim više od par rezultata koji se po ovome mogu meriti sa Tetlokovim, iako ne pretendujem da sam na bilo koji načim svestan više od jednog promila rezultata koji dolaze iz društvenih nauka, računam da bih za takve rezultate barem čuo, trudeći se makar poluaktivno da ostanem informisan o toj oblasti ljudskog delovanja (koja u glavnom proizvodi gomilu smeća - što je još jedan takođe važan i kvalitetan rezultat, ali nije lep i neočekivan i optimističan kao Tetlokov).

Ma da. Mislim da su Tetlokovi rezultati, naročito ovaj o superforkasterima, među najboljim i najvažnijim stvarima koje su izašle iz društvenih nauka u poslednjih 50 godina.

Pa ja ne mislim da NATO neće braniti svoje članice, ali to za ovaj argument uopšte nije bitno. Pitanje (ne)konzistentnosti stavova se ne određuje na nivou njihove istinitosti, to su odvojene stvari. Konzistentnost je čisto logička stvar, može se razmatrati u okviru formalnog logičkog sistema (npr. iskazne ili predikatske logike), članovi u iskazu se mogu zameniti apstraktnim promenljivama (p, q, r, s) itd... Ako neko u jednom iskazu implicira da mu je vrhovni cilj da minimizuje šansu od WWIII, a u drugom da je to apsolutno poštovanje statuta NATO pakta - onda su ta dva iskaza u kontradikciji. Od svih predstava o svetu, ova - o tome kako postoje nekakvi analitičari i strukture koje "do u milimetar" analiziraju i predviđaju budućnost - jeste jedna od najpogrešnijih. Ako iz kovida treba izvući jednu poentu ja bih izabrao da to bude baš ova, da je svet komplikovano i haotično mesto da bilo "predviđeno" i njime upravljano na taj način, da "iza zavese" nema nikoga ko vuče konce, i da ljudi na najvažnijim mestima sa kojih se odlučuje tutaju u mraku podjednako kao i pijanac ispred kafane. Sa ratom u Ukrajini je ista stvar... Neki ozbiljni ljudi su karijere posvetili pokušaju da se kvantifikuje "ekspertsko predviđanje": najbolji zaključak je da "ekspertsko predviđanje" često gore od majmuna koji baca pikado, da je u najbojem slučaju na nivou dobro informisanog i inteligentnog običnog čoveka, ali i da postoji jedan broj običnih ljudi - dakle koji se ne bave nikakvom političkom analizom i koje su kroz različite turnire uspeli da identifikuje i potvrde - koji imaju spescifično racionalan (kvantitavin, statistički...) pogled na stvari i koji JESU u stanju da napave kvaitetnije predviđanja od ostalih (i kada se oni okupe u tim ta predviđanja postanu JOŠ kvalitetnija), za relativno kratkoročne političke događeje (do maksimalno 5 godina, ali što bliže to bolje).

NKVD-ovci izgleda krenuli po kućama, odvode "narodne neprijatelje": ---------------------------------------------------------------------------------------------------------- Juče sam slušao gostovanje Garija Kasparova kod Sema Herisa u podkastu. Šampion se otvoreno zalaže za uspostavljanje "no fly" zone nad Ukrajinom i za inaugurisanje promene režima u Moskvi kao zvanične politike zapadnih zemalja. Njegova argumentacija se bazira na tvrđenju da Putinov režim ne počiva na ekstremnoj ideološkoj indoktrinaciji - poput nacističkog, sovjetskog ili japanskog režima iz vremena WWII - koja proizvodi vojnike spremne da ginu na pokret ruke nadređenog, već na koristoljublju i korupciji (da je to mafijaška a ne ideološka organizacija) i da bi ruski vojnici odbili da izvrše naređenje koje ih vodi u sigurnu smrt i sukob sa NATO paktom. Druga Garijeva primedba je bila uočavanje logičke inkonzistencije između stavova: 1) da "no fly" zonu ne treba uvoditi jer to povećava rizik od od 3. Svetskog rata 2) da će Amrika i NATO braniti svaki pedalj svake članice NATO pakta S druge strane, ja nemam dovoljno informacija o tome koliko bi "no fly" zona pomogla zaista Ukrajini, pošto mi se čini da je Putaljeva avijacija prilično (možda čak i iznenađujuće) neefikasna i da najviše problema Ukrajincima zadaje artiljerija. Druga stvar, mislim da je za ceo svet važnije da ukrajinska vojna pobeda bude ostvarena što samostalnije i da bude što čistija jer bi to Putalja dovelo na ivicu političkog ambisa u Rusiji, jer njegov autoritet počiva na percepciji sile i snage - a zamislite šta će biti sa silom koja ne može da pobedi šaku "narkomana" i "glumaca" iz "lažne države" i "lažne nacije". Za siledžiju i reketaša i njegove prospekte za budućnost nema gored dogadjaja nego da mu neki sitan žgoljavi tip kaže "neću da platim" i da mu razbije nos u kafani kad siledžija krene da ga maltretira. Intervju se može poslušati ovde (i na svim podkast platformama), ali mislim da je potrebna registracija (mada se i to isplati jer je Sem Heris generalno sjajan tip i često ima odlične emisije): https://www.samharris.org/podcasts/making-sense-episodes/275-the-russian-war-in-ukraine ---------------------------------------------------------------------------------------------------------- Glede diskusije o Takeru Karlsonu sa prethodne strane, to je bez sumnje jedan od naboljih i najhrabrijih novinara u Americi, gotovo arhetipski novinar-truth-seeker, zahvaljujući čijem radu godinama do najšire američke javnosti dolaze informacije koje se Dvor trudi da sakrije ili izokrenute uglavi u svoj narativ (zato mu i šalju crnokošuljaške falange na porodičnu kuću da ih zaplaše i rasele). Zato mislim da je njegov input na svakoj temi, pa i na ovoj, važan i dobrodošao...