Pletilja

Prvi broj RADARA! Poranila sam da ga kupim, za mene je to pitanje casti, mada, propraceno gadnom psovkom na adresu olosa tipa "Necete majku vam vasu....", sta cu, izvrnuli me k o carapu, nema u meni dame ni u tragovima, bedan kraj duge linije otmenih zena. Medjutim, da zanemarimo licnu tugovanku, ovo je stvar koja je morala da se odradi jutros a bilo je ovako: Pokusaj kupovine RADAR I: supermarket u blizini mesta stanovanja, uzimam RADAR sa police, kasa, nece da prodje bar kod, prodavacica kuca brojeve bar koda, nista, odlazi da proveri na dostavnici da nije, mozda, pogresno sifriran artikl, nije, izvinjava se, ne moze da mi ga naplati. Pokusaj kupovine RADARA II: kiosk za prodaju stampe, fiskalna kasa ne prepoznaje bar kod, nista od kupovine. Pokusaj kupovine RADAR III: kiosk za prodaju stampe 100 m nizbrdo, fiskalna kasa ne prepoznaje bar kod, nista od kupovine. Pokusaj kupovine RADAR IV: kiosk za prodaju stampe 200 m i dalje nizbrdo, fiskalna kasa ne prepoznaje bar kod, gledamo se deda prodavac i ja, cutimo, "Daj pare, posle cu da vidim kako da ga provucem kroz kasu....." Ovi moji iz RADAR nisu paceri, znaju kako se prave novine i kako se iste prodaju. Nije do njih. Do koga je? Eto, prvi broj RADARA, isti stari NIN, onaj oko koga smo se tata i ja svake nedelje prepirali jer sam ga ja citala u kadi a posle me tata terao da peglam pokvasene novine. Svadjali smo se i oko NIN ove ukrstenice, tu se vec i mama javljala pretnjim da, zbog zdravih porodicnih odnosa, nece pustati NIN u kucu. Prelistala sam ga samo, procitala naslove, sve poslastice, od prve do poslednje strane! RADAR kosta 300 dinara. Manje od vecine lekova po apotekama a leci od lenjosti mozga, tupoglavosti i leprozne korumpiranosti. Kupujte RADAR, budite ljudi. PS Ne placaju me da ih reklamiram, casna rec, meni je to od prirode, prst u oko svakoj vlasti pa ko duze izdrzi.

"Hvala na pozivu ali ne, ne mogu da dodjem...." lepo kazem i onda pocinje nocna mora, pozivi telefonom ili upadanje u kucu, misjja "spasavanja" mene od mene same. Ako kazem da sam umorna, krene preslisavanje sta mi je, kako mi je, dokle mi je. Ako kazem da me ljudi uznemiravaju, cine nervoznom, krene predavanje da sam depresivna, da "ne moze to tako", da mi treba pomoc, evo sad ce ona da dodje da me izvuce iz kuce, da mi objasni koliko je zivot lep.....ili zvrckanje telefonom sa "samo da cujem kako si..." nakon cega sledi bar 2 sata tirade kako je ona pa vracanje 50 godina u proslost i sve odavno zavrsene price. Slusam tiradu, gleddam u sat, curi mi i ovo malo zivota.... Zasto moje "ne" njima nista ne znaci? Zasto, bezeci od vlastite dosade, upadaju u moj dan i kradu mi mir, tisinu, ostavljajuci me najcesce zgadjenu protracenim vremenom, nasrtajima na moje potrebe, moj nacin zivota a sve u ime brige da me samoca ne udavi? Iskreno, ljudi su mi se smucili. Smucila mi se ispraznost tudjih zivota koju doticni prepisuju na recept, "evo kako ja...mozes i ti". Starost je cudno stanje, najcesce, to je susret sa samim sobom, onakvim kakvim ste se "napravili" prolazeci kroz svo to vreme trajanja. Nije lak taj susret, ni kad utvrdite da ste izrasli u nekakvog Golijata veceg od zivota ni kad utvrdite da vas, zapravao, i nema, da ste se izgubili u tudjim zivotima pa ta praznina iz ogledala vristi da vas nema, da vas nikad i nije bilo. Ja se ne plasim tog susreta sa sobom, ne bezim od tog praznog ogledala, naprotiv, moram da zavirim iza njega jer znam da sam tamo negde, samo, moram da u tisini i miru pratim svoje vlastite tragove. Ne moze mene da utesi niko do ja sama. I zato, moilim, ostavite me na miru, ja sam na vaznom zadatku, poslednjem.

@Besni lala, glavu gore, nema mesta strahu, samo opreznost, dobro je dok postoji mogucnost izbora. Vizuelni sam tip, koristim ovu metodu oduvek: list papira podelim po vertikali na pola, na levoj strani napisem u zaglavlju "Pro", na desnoj "Contra" i pocnem da zapisujem prednosti i mane odluke koju moram da donesem. Kad zavrsim sa mozganjem, procenim gde ima vise zapisa i to bude to, prelomim. Kad su manje vazne odluke u pitanju, slusam svoj stomak, intuiciju, nikad me nije prevarila. Oslusnite sebe, najvaznije je da odluka bude vasa, da umesto vas ne odlucuje strah. Bice sve dobro.

@DJ_VasaSve ste lepo napisali, zato sam iz mora apsurdnih vesti koje mogu da vidim svakog jutra izdvojila bas ovu, ne moze tako da se radi, i dobra volja gradjana mora da bude kanalisana, zakonski utemeljena, zakone imamo. Ne zbog legitimiteta vec zbog kvaliteta i zastite najranjivijih. Ko nas je kleo, nije dangubio, stradaju nam deca i mladi dok se mi preganjamo oko toga da da li su izbori ponovljeni ili su pokradeni. Krademo od rodjene dece i unuka.

Jutros, u Probu se, kamera je snimila reporterku, zenu iz hum. org. Suncokret koja je i skupila novac od gradjana i 2 zene koje gletuju zid. Prostorije su prazne, u krevetima nema dece, lepo se vidi da je neka rekonstrukcija pocela. I onda ide, u kameru, apel da im treba pomoc jer nemaju majstore i da im treba donacija posteljine, mikrotalasne, resoa i igracke. Bice da je ipak moguce da neko upadne u drzavnu bolnicu i pocne na svoju ruku da renovira.

Srbija, jutros, prilog nS iz Aleksinca: humanitarna organizacija "Suncokret" prikupila pola miliona dinara od gradjana i pocela renoviranje decijeg odeljenja opste bolnice u Aleksincu. Imaju ideju, plan, materijal ali im fale majstori. Poslali apel javnosti da se veste ruke jave, da im se doniraju resoi, mikrotalasne rerne, posteljina, igracke..... Dakle, imaju dobru nameru neosporno ali, pobogu, valjda postoje nekakvi standardi, nekakvi propisi kako se izvode gradjevinski radovi, koja se oprema unosi u tako osetljivu delatnost kao sto je lecenje najmladjih? Ne moze bolnica da se renovira na nacin seoske mobe, ne mlati se slama, lece se deca. Kako stvar sada stoje, moje macke su imale bolju zdravstvenu zastitu u privatnim veterinarskim ordinacijama nego deca u srpskim bolnicama. Sramota i tuga do neba.

Jutros u 10.10h banuli neki sa crvenom ruzom i saksijom cikllame, bele, dosli da mi cestitaju praznik Dan zena. U 10.10 h?! Mogla sam da budem u pizami, mogla sam da budem cupava, neumivena, nadrndana jer nisam sastavila ni 2 h zdravog sna nocas a oni tako, zvrrrrr na zvonce i desant na babu? Pa koji vam je andrak blesavi? Sumnjam da je komsijski aktiv zenskih metuzalema organizovao ovaj izliv praznika na mozak i dobro vaspitanje. Resile da budu slavljenice pa sta kosta da kosta, ima da im se ukaze duzno postovanje i tacka. Reketrirale musku populaciju zgrade pa to ti je. Napravile spisak i mene upisale pod "obici sto ranije da se uhvati na legalu, nespremna za goste nacisto". I bi tako. Tek sam nameravala da napravim kiflice sa lesnicima, mnogo fin kolacic, tek da mi se nadje u kuci posle podne, ako se neko seti da sam ziva. Ovako, bilo je - usli, cestitali, izasli. Ostavili me sa ovom sirotom ciklamom zbunjenom koliko i ja. Alo, zene, ako morate da iskamcite tu saksiju ciklame, karanfil, bilo sta, onda ste jadne i bedne. Od ovog praznika ste napravile pomor zenskog dostojanstva, smucile ste se svojim muskarcima tim ruzicastim, ljigavim ocekivanjima da potrose i ono sto nemaju da bi se vi tog dana prenemagale kao Kraljice majke? Ako to niste tokom svih 355 dana, dzaba vam i taj jedan dan. Idem da se izvinim ciklami a ona 2 muska sto su mi jutros banula u 10.10 h.....sta da vam kazem, posle ovakvih proslava ni pakao vam nece tesko pasti.

Kuku! Odbranimo cast sirote Merlinke! Kad vec ne umemo da branimo svoju....

Hvala @Selina. praticu vas trag, zapocela sam Institut za podesavanje vremena....pisali ste o njemu pa sam pozelela da ga procitam. Svako od nas je kao knjiga, sta ako negde, nekad, sve sto smo bili, ostaje zabelezeno kao knjiga prica, u nekoj univerzalnoj biblioteci? Bilo bi to lepo. Pre dobijanja dijagnoze 2015 i svih zapetljancija koje idu uz ozbiljnu bolest, na molbu gradske biblioteke, 1 nedeljno sam odlazila na decije odeljenje i decici koja su to zelela citala sam bajke i price. I zato, ako bi moglo, da poslednja stranica moje knjige bude slika tik divnih, blistavih decijih ociju dok slusaju bajku....tako i samo tako se radjaju novi svetovi. PS Ne hvalite me, nisam bila jedina na takvom zadatku, drugi su odlazili kod slabovidih, kod nepokretnih, hendikepiranih na druge nacine, meni su dali decu.

Svakako cu uzeri i taj naslov, hvala. Nije mi lako da komentarisem Dzamijinu kucu, dozivela sam je i na licnom planu ali ne samo kroz pricu vec kroz moj odnos prema modernoj istoriji tog regiona, mislim na nenamerno ali evidentno moje licno okretanje glave od desavanja na Bliskom Istoku jos od ranih sedamdesetih a u ime neizmernog postovanja ogromnog doprinosa persijske kulture svetskoj, kao da se tamo, nakon propasti persijskog carstva nista nije desavalo. Posle, kad su ta desavanja postala deo svetskih, bila sam isprepadana okrutnoscu protagonista, nespojivom sa dostignucima te civilizacije u anticka vremena. Pa sam procitala prvo Jerusalim i skoro da mi je sve puklo pred ocima, razumem, a opet, kao covek, i ne razumem, zar mora tako? Stanovnike Dzamijine kuce sam zavolela na prvu stranicu. Kad sam danas sklopila korice ove kjnige, shvatila sam jedno, tome me je poucio Aga Dzan: istina stanuje u tisini. Lepota stanuje u dobroti. Coveku je jedina prava adresa u dostojanstvu. I sad cu opet malo da placem od lepote i dobrote. Nikad covek od mene ovako zarozane.

Procitala upravo i ne mogu da je vratim u biblioteku, ne danas....na spisku je za kupovinu prvom prilikom. Hvala na preporuci, da je nije bilo na ovoj temi, ne verujem da bi se nasla u mojim rukama.

Pogledala na remote i to samo zato sto me je koleno jako bolelo pa nisam mogla ni da mrdnem sa kauca. Preskocila svu psihodeliju voditeljskih parova, imbecilnost green rooma, refrene SVIH ucesnika, reklamne blokove i zakljucila jednoglasno: nemam ja vremena i stomak za ovo nacionalno ludilo mozga. Jedan besplatan savet EU: dizite sanitarni kordon na granicama sa Srbijom, ovo je zarazno....

Evo pravih pletilja a ne tamo neka koja se lazno pretstavlja: https://www.facebook.com/watch?v=366386616173210

Ne razumete, nije on kriv sto je profesor i sto ima tako udobnu poziciju sa koje moze da shiri ovakve ratnohuskacke baljezgarije. Krivo je rukovodstvo BU ergo, kriva je vlast koja bira to rukovodstvo, narod koji bira takvu vlast. I tako dodjemo do one istine: svaki narod ima onakvu vlast kakvu zasluzuje. Ako narodu ne smeta da radja decu za topovsko meso, za kulucenje po zapadnim, srecnijim drustvima, marim ja, trazili ste, gledajte, dok vam mecka ne zaigra na vlastitom pragu. A hoce, tu je.

Sve je u redu, razmenjujemo misljenja, postujem vase mada mislim drugacije. Zao mi je i vas i moje dece koja su morala da odu, zao mi je i mene same, ostavljene. Nismo u pitanju ni vi ni ja ni pomenute kreature, u pitanju je istina, eticki i moralno ispravan stav koji mora da bude prihvacen kao norma. Kako? Pa tako sto ce se suprotstavljati uvek i svuda onome sto je njegova suprotnost. Ne brinite, imam u daljoj familiji neke likove sa kojima vec 50 godina ne mogu da izadjem na kraj. Kao po pravilu, to su frustrirane osobe koje bih, da ne propagiraju tako nakazne ideje i cine ogromnu stetu drustvu, ozalila od sveg srca, nesrecnici su, bednici koji svoju moralnu i intelektualnu bedu shire kao kugu. Normalna drustva se protiv takvih bore kroz institucije, pravosudje, na zalost, kod nas je to prvo razoreno i zato takvi vode glavnu rec. Iskreno, sramota me je gde i sa kim zivim na ovim prostorima. Ali im nikad necu ostati duzna, dobice ono sto im sleduje, bar verbalno.

Lici mi na zabijanje glave u pesak, guranje djubreta pod tepih. Naprotiv, raskrinkavati, objasnjavati, dokazivati moralnu i svaku drugu neodrzivost. Ako je postojanje takvih ideologija i pojedinaca koji ih zastupaju realnost, treba se suociti sa njima i cupati ih iz korena. Na zalost, mi odavno nismo drustvo dijaloga i zato smo tu gde jemo, razbijeni u esalone vodjene demagozima. Istina, uber alles.

Sta vam je? Da li je moguce da smo toliko ogrezli u jednoumlju da je svako drugacije misljenje jeres? Nisam ispratila pomenutu emisiju i goste ali nemam problem da cujem i drugu stranu, kako bih uopste znala da mislim drugacije ako nemam sa cim da poredim? Kao i @Mama_mia pravite ozbiljnu gresku kad mislite da mediji imaju neku drugu ulogu osim da informisu a sami NE kreiraju infoirmaciju, plasiraju je takvu kakva je. Uostalom, pogledajte, bar na sekund, dva sta se plasira na 4 nacionalne frekvencije pa ce sve da vam bude jasno. Ne razumem vasu ljutnju i gadjenje prema redakciji nS.

Uzgred, kad smo vec na temi izbora 2023, da vas obavestim da su dnevnice za kontrolore uplacene, bar u Banatu, tek 30 Januara i 2 Februara ove godine u iznosu od 2000 i 2600 dinara. Posto moje dnevnice nikako nisu stizale, morala sam da intervenisem kod opstinske izborne komisije pa su mi honorar uplatili tek juce, 27 Februara, bez kamate naravno. Danas prebacujem taj novac na racun sklonista za napustene zivotinje.

Evo da vas obavestim o gledanosti Utiska nedelje: nisam propustila ni jednu jedinu emisiju od prve do ove poslednje pre 3 dana. Zasto? Zato sto je to jedina emisija tog formata koja ima jasna pravila, u kojoj mogu da cujem glas javnosti jer se uzivo ukljucuju gradjani koji zele nesto da kazu, gosti su uvek odabrani s obzirom na aktuelna desavanja na politickoj sceni i sto voditeljka ne glumata Opru Vinfri, autenticna je, ima petlju da postavlja neprijatna pitanja gostima i retko gresi u odabiru istih. Medju gostima ima i onih koji nisu politicari vec naucnici, profesori, gradjanski aktivisti, svi oni koji ne mogu da se cuju u drugim medijima. Kako god, Utisak je jedina zaista gradjanska platforma vec decenijama i kao takva, meni je dragocena, pomaze mi da se snadjem u ovoj mutnoj bari srpske stvarnosti. Mozete da je ne volite, moze da vas nervira jer muca, mlatara rukama, ne udvara se nikom pa ni gledaocima od kojih joj zavisi rejting, sta hocete vise? Hit tvit?

@Koca Popovic, ne moze se gorvoriti o genocidu nad biljkama, to su organizmi nize organizacije i slozenosti, njihova brojnost,i raznovrsnost i rasprostranjenost je takva da samo ekstremna promena spoljasnjih uslova i divljacko, neodgovorno ponasanje coveka moze da ugrozi neku biljnu vrstu. Sto ne znaci da biljkama ne treba priznati neku vrstu elementarne osecajnosti i sposobnosti da komuniciraju medjusobno i sa sredinom. Ima dokaza da biljne vrste u zajednici komuniciraju uz pomoc gljivica i mikroorganizama koji zive u tlu. Divna knjiga "Tajni zivot biljaka", Tompkins i Bird, izdavac Kokoro, pise o tome. Jednostavno, njihova svrha i jeste da budu - pojedene, uz lep i prijatan osecaj zahvalnosti sa nase strane sto nas odrzavaju u zivotu. A to, sa svilenim bubama, navela sam kao ilustraciju hipokrizije, licemerja naseg vremena. Bas me interesuje kako g din suprug postuje pravila svoje kaste ziveci u USA, sta jos, osim svilenih buba, zabranjuje svojoj supruzi, univerzitetskoj profesorki zavidne reputacije i karijere?

Dve godine ogranicenog kretanja, gomila lekova, depresija zbog opadanja snage, starenja....nikad mi u zivotu nije bilo gore u vlastitom telu. Doslo mi iz izvesnog mesta u glavu da nisam nesalomiva, da nisam masina perpetum mobile i da cu da mrem kol ko sutra sva nikakva. Ako ne mogu, kao Hamlet, da budem mlad, mogu da budem barem - lep les? Pa sam zavrnula rukave i krenula na ishranu presnim vocem i povrcem. Ne ide, kilavko od zeludca se buni. Dodala sam kus kus/bulgur u sve vocne i povrcne salate, pucam od energije! Sad treniram toplovodnu terapiju, 2 l od jutru do uvece pa dok mi ne krene na usi. Organizacija: dovucem svo to voce i povrce, zalihe za 5, 6 dana, operem, osusim, popakujem pa nesto u frizider, nesto u cinije, nesto na posluzavnike, prodjem pored, pokupim vocku, pojedem. Prednost: ne razmisljam sta cu da jedem, ne stojim pored sporeta, nema prljavih sudova, nema trosenja para na namirnice koje idu u recepte, milina jedna. Prmedba: ovo moze sebi da priusti samo neko u penziji, neko star i neko uplasen od onog sto ga ceka a to je bol, bespomocnost i krematorijum. Pa necu valjda da cvrcim kao prasence u furuni? Ah, sujeto, ime ti je - zena. Primecujete? Imam ozbiljan problem, nesto me je izvrnulo naopacke u poslednje vreme, postajem morbidna..... Tuzna sam i zato ne mogu ni da kuvam ni da jedem ni da zivim. Pola godine bez Aje i ja sam pukla u ovoj gluvoj samoci....treba mi macka.

Prica mi cerka, ima koleginicu Indijku koja je, pre neki dan, ponela lepu, svilenu esarpu. Na kompliment, odgovara sa: "Da, dobila sam je na poklon od jednog univerziteta sa kojim saradjujem i samo zbog toga sam je zadrzala, zanate, moj suprug pripada kasti koja zabranjuje nosenje svile,da bi se dobila svilena nit, svilena buba mora da umre". Pa? Pitam ja cerku....a ona kaze: "Mama, ti volis svilu, ti nosis svilu, ti mi kupujes svilu....". Bilo je tako optuzujuce i tako postidjujuce da nisam znala sta da joj kazem osim "U redu, nema vise svile, zao mi je ako sam izvrsila genocid nad svilenim bubama Indije" a u sebi oteram u tri lepe i bube i bramane i ceo indijski potkontinent i ovaj blazirani, hiperbolisani trenutak istorije sveta. Alo, ubijate jedni druge, cerecite se milenijumima na najsvirepije moguce nacine a zao vam svilenih buba?! U zivotu nisam videla svilenu bubu ni zivu ni mrtvu, ljubav prema svili mi je u DNK kodu, nista se ja tu nisam pitala, ceo posao obavile neke davno iscezle generacije zena i utrapile mi taj gresni gen pa sam tako mutirana i rodjena. Da li se od mene ocekuje da u znak podrske svilenim bubama i neznim dushicama najsvirepijeg kastinskog drustva na svetu spalim to nekoliko primeraka skupo placenih komada umetnicki obradjene svile i pospem se tim pepelom? More.....izludeste me nacisto, moja slika sveta svaki dan dozivljava zemljotrese i tektonska pomeranja nevidjenih razmera pa po ceo dan vrtim u glavi stih "Zaustavite planetu, odlazim..." Ja, ubica svilenih buba? Nece da moze.

Ko nije pisao shtilom i perom umacuci pero u bocicu sa mastilom, taj ne zna sta je pakao. Bocice su se prevrtale, razbijale, pera nikad dosta, upijaca takodje, plavi prsti su bili znak prepoznavanja i znacili su da je neko na putu da postane neko i nesto. Penkalo se dobijalo tek za 18 rodjendan i bilo je dokaz ulaska u svet odraslih. Ne sumnjajte, i danas je dobro nalivpero (penkalo) stvar prestiza i sigurna sam da mocnici sveta bilionske ugovore ili mirovne sporazume ne potpisuju hemijskom olovkom vec umetnicki dizajniranim, unikatnim nalivperima. Kaligrafija nije umrla samo je, kao i sve ostale neprolazne vrednosti, oteta od nas, "malih" ljudi, i postala privilegija mocnih i bogatih. Oteto, pa to ti je.

EUREKA! Nasli smo tsa je i cije je: https://en.numista.com/catalogue/pieces7075.html Ne razumem kako se to naslo u dzepovima mog devera moreplovca, verovatno da mu je neko podvalio kao kusur. Uzgred, ideja da se u Google ukucaju slova sa anversa je unukova, bakino pametno! Nastavljamo sa istrazivanjem, bar do prvog lepog dana kada ce fudbal i poljance da zamene detektivska posla....

Pocelo je od ovoga: pada kisa, drugari otkazali fudbal na poljacetu (unuku, ne meni!) pa smo trazili nesto da se zabavimo pa je unuk pitao sta mi je to, kazem, to je tvoj dedastric sakupio dok je plovio sirom sveta i dao meni da cuvam. Meni je ta gomila kvozdjurije bila odlicna kao alat za privlacenje novca (Feng Shu, evo me) i sve to godinama stoji u mom pisacem stolu na pravoj strani sveta. I tako, kako je zavukao rucicu u teglu, unuk je izvukao ovo, "bako, ovaj novcic ima 2 veka'....ni sa lupom ne razaznajem sta pise na novcicu, iz koje je zemlje, koji vladar ga je emitovao a unuk jako zeli da sve to istrazimo. Trazili smo sajtove o numizmatici ali svi su na temu kupujem/prodajem a mi to necemo. Kako da utvrdimo o cemu se radi, kome da se obratimo? Svaka informacija nam znaci i hvala ako se javi neko sa dobrom idejom. Sam bog zna sta imamo u ovoj posudi, nastavljamo sa istrazivanjem...