Pletilja

Podjednak doživljaj imam i ja....da ova epizoda nema nikakve veze sa serijom: kao da sam gledala nemi film, dugi kadrovi zurenja u kameru, masovne scene jurnjave uz i niz ulicu, kulise gore kao da su od kartona, falio je samo onaj zvuk pianina iz bioskopskog mraka....imali smo mrak, pa maglu, pa dim lomača i sad vatru kao pokrivalice da vreme epizode nekako iscuri....koliko je rečenica izgovoreno u ovih 5 epizoda? Jadno, bedno i nedostojno istorije filmske i televizijske produkcije.

Nisu imali pravo da mi provale na lični račun lično zaradjene penzije, ergo, imam pravo da radim kako ja hoću a neću da im dajem privid pravne države i legitimne vlasti. Ima logike da se izadje i poništi listić i time umanji legitimitet izabranog "tate nacije" ali....muka mi je od ove kaljuge javnog života u S. Imam pametnija posla nego da ispravljam krive Drine. Uzgred, ovakvoj naciji i odgovara da je Drina kriva, da nije tako, valjda bi je ispravili posle 200 godina državnosti.

Odradila sve svoje smene po PS kad je trebalo, potpis: radikalni penzioner/ka. Nije da nisu tražili: telfonom, botovanjem gde god da si stigli, cimanjem za rukav, flajerima u poštanskom pretincu, samo što mi iz lonca nisu iskakali, jako im je stalo do mog glasa ali šipak! Ne dam glas i tačka. Ono "Radikalan" ne shvatite bukvalno, ne daj Bože, više u onom smislu da sam za radikalnu metlu ili motku.

Na to da biram "manje zlo" više ne reagujem....ako od 40% izašlih neki bednik dobije 56% glasova - eto mu vlast. Oni sto su birali i ne zaslužuju bolje a ja ću već nekako da ih nadigram u svojoj privatnoj sferi. Ne dam glas i tačka.

Dok oni dolaze i odlaze, ode nam život.....za razliku od iole demokratskih društava zapadnih demokratija, ono izmedju "dolaženja i odlaženja" je pristojan život, za razliku od ovog kolektivnog besmisla ovde kod nas. Ja sam gradjanin, moj suverenitet ima da bude neprikosnoven jer iz njega proizilazi njihov legalitet. Ne dam glas i tačka!

Prokić, kakvo razočarenje.....slušala sam ga u Peščaniku svojevremeno na tranzistoru u fijoci radnog stola, u firmi koja je sa režimom bila kao nokat i meso. E, zato me nema na izborima i na marševima......stala bih uz g Teodorovića ali ko mi garantuje da sutra neće da promeni stranu?

Ne ustručavajte se da potražite pomoć psihologa, psihijatra. Prvi put sam otišla sa 24 godine, davno je to bilo, morala sam da otšetam do Neuropsihijatrijske bolnice na užas moje mame i bake: ako se pročuje, neću se nikad udati. Imala sam veliku sreću što sam srela mog "dragog Pavlovića", dečijeg psihologa. U početku sam odlazila svake srede, mesec - dva a posle prema potrebi i tako 20 godina. Bilo je i po 5 godina pauze. Nikada se nismo sreli van njegovog kabineta no, znala sam da u mog gradu i mom životu postoji neko ko o meni zna sve a opet, raduje mi se, slatko se smeje mojim neurozama ("čak su i vaše neuroze - kreativne") i ume lepo da kaže: "Sad je dosta, to nećemo još da otvaramo". Dragog Pavlovića više nema na ovom svetu, otišao je u ranu jesen, u poznim godinama. Meni je ostavio alter ego sa kojim odavno hodam sama. P.S Naravno da sam se udala i to za momka iz mog grada.....

Promenila sam distributera zbog njih jer ovaj pethodni slabo stoji sa HBO, imam 2 rupetine u zidovima koje su napravili majstori razvlačeći kablove! Nije dolazilo u obzir da ne gledam kraj u prime time a oni tako.....vaške jedne!

......gde se zakonom podižu vrednosti amonijaka i drugih organskih jedinjenje u pijaćoj vodi kako bi se snizila cena i uštedelo oko pola miliona eura u Vojvodini.......u takvoj zemlji je sve moguće....o nagrdjivanju arhitekture: podignite pogled u nebo dok prolazite bilo kojim gradom ili selom Srbije i pogledajte tu mrežu električnih kablova, nezamisliva je, priključujemo se gde stignemo i kako nam padne na pamet. Ni posle 100 godina tu tehnologiju nismo savladali kako treba. O surovoj seči krošnji drveća zarad tih istih kablova neću, uzaludno je. Ima nas koji ne bi da žive pod Kubertenovim geslom "Citius, altius, fortius" jer je to geslo sportskog takmičenja, ne životnog stila. Tako da imam samo jedno pitanje za naše doba: Kud ste navrli, bre?

Evo Honey B. zato što smo na temi zagadjivanja i uništavanja prirodne sredine: U redu, nemam ja ništa protiv vrlog, novog sveta. Imam samo pitanje: uz svu tehnologiju kojom raspolažemo, zašto je problem da se precizno utvrdi da li su nove tehnologije dobre za ukupan živi svet i prirodne resurse? Čemu debate, pro et contra, ako se radi o merljivim parametrima? Dok ima diskusija (drago mi je da ih ima) uvek ću sumnjati da neka interesna grupa nameće svoj interes.

Greh na moju dušu, samo je Iza na dijeti?! Kako odemo po terapiju, tako on Izu na vagu! Podigne obvu i samo me gleda, Iza dobila 400 gr za 3 meseca....."doktore, zima je, to je zbog zimske dlake......časna pionirska, jedemo isto kao i pre....."

https://www.facebook.com/watch/?v=318420289070405 Šuška se da je postavljanje 5G mreže opasno. Klip sam dobila od prijatelja, nije mi poznat kredibilitet ove doktorke. Šta vi kažete? Uzgred, ja odlično funkcionišem i sa 3G. Mada pomišljam da isključim ruter bar noću, zdravlja radi.

Wili, divne su i ne deluju kao bakice. Izi smeta promena vremena, tada dobija napade kašlja i gušenja. Ona je odrasla na Royal Canin za sterilisane mace i priznaje samo piletinu. Pokušala sam da joj sama spremam hranu, ima recepata, ali ona odbija da je jede. Maločas sam joj ponudila jaje japanske prepelice, pomirisala je i otšetala, nije me udostojila čak ni onim pogledom "šta ti pada na pamet". Opet je na injekcijama, I primi pa II na 7, III na 14 i IV na 21 dan + 5 dana 2 ml Panklava, 2/24, ventolin prema potrebi, dok terapija ne proradi. Ranije je to bilo dovoljno da je čuva i po 10 meseci, sad je to već češće, ove zime je bila 2 puta na toj terapiji. Žao mi je što ne želi drugara ili drugaricu, svi pokušaji da uzmem još jednu macu su propali. I žao mi je što ja nisam mačka, bila bih joj bolje društvo.🙂

Stigli standardi EU u jednu srpsku bolnicu u unutrašnjosti pa se lekari prebrojavali i tako ispadne da ovdašnji patolog ima 202% norme evropskog kolege. Nije mi poznato da li su stigli i standardi za uslove rada dotičnog. Koji nema kad da ode na godišnji odmor, koji nema kad da napiše stručni rad o nalazu 1 u milion slučajeva, kojem desetkuju prateću tehničku službu pa se bakće sa tehnikalijama umesto da prati stručnu literaturu. Koji dodje na posao pa utvrdi da su svi uzorci propali jer je preko noći nestala struja u labu a niko to u bolnici nije primetio i ne daj Bože - reagovao. I tako......raduj se Deutschland, stiže ti još jedan pametan i vredan patolog.

Uhhhh......sad mi je lakše i ako dozvoljavate, citiraću vas našem vetu, Cicika je teža i ništa joj ne fali! Imamo laser, pojuri ga 2 puta i onda sedne i gleda kako se ja igram sa njim. Tako je i sa lopticama.....Iza je snimana rendgenom, zbog pluća, da ima nešto već bi dobila dijagnozu, mislim da je jednostavno - lenja. Njen trenutak dana je veče, oko 21 h, tada juri po stanu kao sumanuta, reži kao da je opasan tigar i to prodje za 1 minut. Moraću da se pomirim sa tim da Iza nije sportski tip.

Jedna intriga traje već decenijama, u pitanju je tajna čuvene ćilibarske sobe, nestale u vreme II WW. Pronašla sam još jedan naslov na tu temu, Paklena odaja , Stiv Beri, Vulkan. Lepo vodjena priča u formi trilera (moja slaba tačka, priznajem) sa istorijatom nastanka i zbrkom oko nestanka jedinstvenog i neprocenjivo vrednog dela. Priča je i o mračnim igrama velikih sila, Hitlerovog Rajha i Staljinove Rusije i ništa manje mračnom tržištu anonimnih i moćnih kolekcionara. U knizi je preuzeta priča iz Ovidijevih Metamorfoza o nastanku ćilibara: " Fajeton, vanbračni sin Heliosa, boga sunca, najzad je pronašao svog oca. Osećajući krivicu, bog sunca je rekao da će ispuniti sinu jednu želju i momak je odmah odabrao da na jedan dan zauzme očevo mesto i upravlja sunčevim kočijama preko neba, od svitanja do zalaska sunca. Otac je shvatio da je sinovljev zahtev ludost i uzaludno je pokušavao da odgovori momka ali on se nije dao pokolebati"....." ni jedno upozorenje boga sunca Fajetonu ništa nije značilo. Dečak je mogao samo da vidi sebe kako stoji u čudesnim kočijama, terajući atove kojima ni sam Zevs nije mogao da vlada. Ipak, kada se vinuo u vazuduh, Fajeton je brzo otkrio da su upozorenja njegovog oca bila tačna i izgubio je kontrolu nad kočijama. Konji su odjurili na vrh neba a zatim se spustili dovoljno blizu zemlji da zapale čitav svet. Zevs je, pošto nije imao izbora, bacio munju koja je uništila kočiju i ubila Fajetona, pao je u tajastvenu reku Eridanus"......."Najade su ga sahranile tugujući za nekim tako mladim i tako hrabrim. Fajetonove sestre, Helijade, došle su na njegov grob i žalile za njim. Zevs se sažalio na njihovu tugu i pretvorio ih u jablane"....." gde su tugovale zauvek roneći suze u reku a svaka suza bi zablistala u vodi i pretvorila se u sjajnu kap ćilibara".

Iza je, zapravo, maće moje ćerke. Uzela ju je iz jednog zapuštenog legla da bi je spasla. Mače je bilo bolesno i frustrirano. Zadržala sam ga samo da bi je oporavili i našli dobar dom. Medjutim, Iza je ostala.....kao i većina maca njene rase, ima jaku ličnost, brbljiva je, svojeglava a opet, beskrajno nežna i posvećena svojim ljudima. Odabrala je da ne izlazi iz kuće, svaki izlazak je i dan danas plaši, nikada nisam uspela da je nateram da napravi i jedan korak ako je iznesem na travu, prosto se zaledi i ne mrda. Iza je lenjivica. Njena igra traje 5 sekundi, bilo da dobije novu igraćku ili da se neko od nas igra sa njom. Takodje, Iza ima hroničan bronhitis, ima terapiju i ventolin pumpicu. A sad - na problem: Iza je debela, ima 5.3 kg. Veterinar kaže da će dobiti dijabetes ako ne oslabi. Uvek je dobijala najbolje sa našeg tržišta, pridržavam se preporučenih tablica ishrane ali ona se ne kreće. Sada je na VetLife hrani za pregojene mace koja joj se ne dopada, i inače je izbirljiva i ne voli promene. Da li i vi imate sličan problem sa svojim ljubimcima i kako ga rešavate? Svaki savet je dobrodošao.

Meni bi se jako dopalo da RRM prodaje pretplatu za kablovsku tv za Kanadu i Ameriku kod jednog našeg u Čikagu 12/24 a ona dva ....e, pa za njih ne mogu da smislim dovoljno okrutnu kaznu: da vuku kablove na snimanju pristojnih, pametnih tv serija...jedno - 1000 godina? Dok ne prodje zima.

Sve su upropastili. Sramota me je od mene same koliko sam oćekivala od ove sezone i kraja serije. Starbaks kafa u kadru?! U prvoj sezoni, sećam se, kupili su me sa 3 planom dovedenim do savršenstva, kadrovi su bili savršeni, pažljivo odradjeni, čak je i svetlost imala svoju ulogu. Šta je , bre, ovo?! Sve je postalo jednodimenzionalno, linearno, prazno......i scenografija i kostimi i likovi i režija......ono sa Džejmijem i Brijenom je bljak do povraćanja, beskrajno glupo i jeftino. Sirovo, bezobrazno, nepošteno s obzirom na strpljenje nas koji smo ih podržavali toliko godina. U neverici sam pomislila da je dobro što je Džora Mormont and comp. otišao u večna loviša i spasao se decenijskog blama.Sram da ih bude, celu produkciju. Nikad gora sezona. Bedno.

Ne čitam hit autore, bar ne dok se prašina malo ne slegne. Još pamtim dan kad sam prvi put vratila knjigu a da je nisam pročitala do kraja, traumatičan dan. Nemam više vremena za dela koja me ne vežu na prvih 50 strana. Poslednji autor kome sam odala moje čitalačko priznanje je Džonatan Frenzen. Pre 2 godine, moj rodjak, Amerikanac, raspakuje svoj prtljag i iz ruksaka vadi Frenzenovu knjigu "Sloboda", čitao je tokom leta. U tom trenutku, u mojoj sobi je prevod istog dela , jedva da sam malo više odmakla u čitanju od mog gosta. Prepoznavanje na obostranu radost.

Alberto Mangel, Istorija čitanja. Sramota me je da kažem koliko sam knjige i čitanje uzimala zdravo za gotovo: bahato, sebično, bez primisli kako su ti fenomeni najstajali kroz vekove i koliko je imaginacije, truda, posvećenosti bilo potrebno da bih ja slatko zaspala uz dobru knjigu. Još jedan posvećenik, Mangel, kojem se divim.

Utilitarizam? Čisat kao suza. Meni neprihvatljiv. Koji procenat svetske populacije može sebi da dozvoli konzumerizam i konformizam? Zašto je ideal "Imam - dakle - jesam"? Zašto "uživam - dakle - jesam"? U debeloj hladovini može da raste samo mahovina, dobra samoj sebi. Šta smo uradili nakon osvajanja prava na 8 sati rada? Iz jednog otudjenja uleteli smo u drugo. U prvom, bolelo nas je telo od umora, u ovom drugom, boli duša užasnuta besmislom. Nazdravlje!

Ne povezujem individualizam sa samoćom. Drugi su nam i te kako potrebni da bismo došli do najbolje verzije sebe. Individualizacija je proces koji ima svoje vreme u ljudskom životu, psihologija i psihijatrija su tu rekle svoje. Problem savremenog trenutka je što okruženje, duh vremena, ne podržava taj prirodan proces. Otud infantilna kultura življenja. Moja životna dob mi nameće i drugu temu: kako se rešiti tog "ja" tako teško osvojenog i otići bez žaljenja? Vidim to kao proces od opšteg ka posebnom koji bi morao da ima i nastavak, od tog posebnog, kao sublimacije ukupnog životnog iskusva, opet ka opštem, nekoj esenciji ljudske egzistencije. Poznavala sam izuzetnog intelektualca, bliskog rodjaka, čoveka koji nije napravio ni jedan kompromis u životu dugom 65 godina. Uvek svoj, uvek jedinstvena pojava, nemilosrdan prema drugima završio je nedavno svoj život nemilosrdan prema sebi, samoubistvom. Kako se govorilo u vreme moje mladosti: "nije život samo poljem preći". Zato za ideale ne ginu budale već po pravilu - časni i pametni ljudi.

Moj utisak, doživljaj sadašnjeg trenutka na planetarnom nivou je da smo mi civilizacija stada. Kultura trendova na svim poljima delatnosti. Kultura straha da se bude drugačiji. Kultura opštih mesta. Kultura "influensera" koje bi, pre 50 godina, poslali na lečenje u prvu psihijatrijsku bolnicu. "Za ideale ginu budale" pa tako dodjosmo do ideala - "u se, na se i podase", po mogućsvu nekog ekskluzivnog brenda. Bar- kod ne mora niko da nam tetovira na čelu, već smo tetoviranih umova. Sloboda je uvek imala svoju cenu, zašto je savremeni čovek u strahu od nje, zašto se odriče suverenosti, mislim da je odgovor u sistemu koji ga tendenciozno pretvara u modernog roba. Ne vidim otpor tom trendu, naprotiv, predaja i funcionisanje u okviru sistema do krajnjih ganica poništavanja autentično ličlnog kao da je praćeno uzdahom olakšanja.