Pletilja

Urose, pametno je to sto ce maturanti nauciti da je zivot moguc i bez laznog sjaja grozomornih maturskih veceri koje roditelje zavijaju u crno, sinovi maturanti nece zavrsiti noc otrovani alkoholom, cerke se nece, za jednu noc, pretvarati u izvikane pevaljke i sto nece biti masovnog izginuca pomenutih maturanata u suludim auto trkama ulicama grada. Malo li je?

Ne mogu za sebe da kazem da sam bojkotas jer ne bih da imam ista sa ovima koji bojkotuju, prava ideja bojkota je izigrana. Nisam ni klasican apstinent, savrseno sam svesna svojih gradjanskih duznosti i prava. Kad pomislim na sve one generacije koje su se borile za moje pravo glasa, stvarno bih bila bezobrazna da se tako olako odnosim prema svim tim pokretima i licnim zrtvama. I - kakav je moj status po tom pitanju? Nikakav. Nesto kao siva, amorfna masa koju bes jede iznutra, nesto kontradiktorno sebi samom, nesto sto se izgubilo u prevodjenju zednih preko vode. Kako zavidim onom Buridanovom magarcu, taj je bar imamo sta da bira, seno ili slamu. Moj utisak je onaj gledalac koji je predlozio kongres strucnjaka za glavu....lepo u red svih 7 miliona manje dijaspora na terapiju pa tako sledecih 50 godina....

ПОЈАМ МЛАДОСТИ Говор Марка Аурелија (Римски цар) (150 год.н.е) Младост није један од животних периода, већ стање духа. Mладост je изражавање воље, способност упознавања и моћ осећања. Она представља победу храбрости над запрепашћењем, победе жеље за авантуром над угодним животом. Особа не остари када достигне одређени број година. Човек постаје стар, када изгуби своје идеале. Године остављају трагове на лицу, губитак идеала оставља трагове на души. Предрасуде, неодлучност, страх и безнађе су нам непријатељи, који нас гурају у земљу пре смрти Млад је онај који још увек може бити изненађен и одушевљен, онај који као дете са одушевљењем пита: "А онда?" То је онај који изазива догађаје и ствара радост живота. Млади сте колико и ваша вера. Стар си колико и твоје сумње. Млади сте колико и ваше самопоуздање и ваша нада. Стари сте колико и ваша депресија. Ви ћете остати млади док имате перцепцију Лепог, Доброг и Великог, док сте пријемчиви за глас природе, својих вољених, и нечег незамисливог. Ако се једног дана срце осуши због безнађа и растргне од цинизма, нека Бог буде милостив према вашој души – души старца. Stiglo mi pisamce jutros....presabiram se da vidim gde sam ja po ovim kriterijumima....pa, prilicno dobro stojim, ako me nista ne boli u telu, tu sam, cca 12 godina.....🙂

Dobar zacin i od barenog krompira moze da napravi vrhunski zalogaj: koliko moja cerka voli zacine, toliko moj sin ne podnosi ista vise od bibera i soli. Desavalo se da isto varivo zavrsavam u 2 dela, jedan zacinjen za cerku i drugi klot, za sina. Persun, korijander, celer - uvek u posebnoj posudi na stolu, seckano pa ko voli taj se posluzi. Pronasla sam nacin ( citajuci recepte indijske kuhinje) da pustim masti na volju a da ne bude obesenog nosa i "mamaaaa....opet si preterala": sve suve zacine prvo proprzim na ulju pa onda to lepo procedim i na tom aromatizovanom ulju nastavim sa kuvanjem. Nije u pitanju podmetacina, jednostavno, iskreno verujem u lekovitost svih tih divnih, velikodushnih biljcica, u sve te bozanstvene arome koje tako divno oboje i najbedniji dan, razgale i najtuznije srce. I tako, juce su moji momci, sin u u unuk (isti otac) rucali junetinu fino aromatizovanu slacicom, cimetom i mrvicom gorkog kakaa....pocistili tanjire....😊

Fantomska nit, (navodno) poslednji film Daniel Dej Luisa. Tako sam mnogo ocekivala od ovog filma, D.D.Luis, moj omiljeni glumac, moda kao milje, Hickok kao predlozak.... Sve je u redu sa filmom sa zanatske strane, montaza je fina, meka, rezija nenametljiva, kasting odlican a opet, nesto nedostaje, kod mene nije prebacio rampu, Fali mu jos slojeva, detalja, narocito u delu zanata kojim se glavni lik bavi, on stvara lepotu u jednom surovom svetu i bez jace naglasenosti te protivurecnosti, tesko je prihvatiti toliku kolicionu cinizma, neuroticnosti na kojoj se insistira kao kontrapunkt liku Alme. Sve u svemnu, Hickokova Rebeka iz 1940 ostaje nedostizan ideal.

Tekst od pre 2 dana, bice da im je sezona: https://rs.n1info.com/SciTech/a604655/Zavod-Najbolja-zastita-od-napada-vrana-je-izbegavanje-mesta-gde-su-im-gnezda.html?utm_campaign=ug.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_source=ug.contentexchange.me&utm_term=ug.contentexchange.me

....mi, Iza i ja, merimo se ponedeljkom, za kaznu zbog ogresenja nedeljnim ruckom jer tada nema restrikcija....Iza je na 4,9 kg ......mace oslabilo 700 gr a ja - ni makac sa 74.6...

Visedecenijsko iskustvo: postoji jedan prag kada telo odbija da slabi sta god da radite, kod mene je to 70 kg na mojih 180 cm. Sa tom tezinom racunam se u bas mrsave s obzirom da imam jake kosti ali se ja jako dobro osecam u svakom pogledu sa tom tezinom. Dogodilo mi se (u vreme bombardovanja 1999) da sam bez ikakve restrikcije "pala"na 67 i to je bilo grozno toliko da sam se uplasila, prosto sam promenila licni opis i nikada se ne bih vratila na tu tezinu cak i kada bi mi organizam to dozvolio. Ako je ikako moguce, treba postici idealnu tezinu (medicinski idealnu) pre 55 godine zivota jer kad se predje 60 - sve teze ide sa regulacijom tezine. Sada se mucim sa 75 kg prosecnih (nakon 65 sam se "ubucila") i nikako da se resim tih 5 kg viska a osecam ih kao teret. Sama sam kriva, napravila sam "gnezdo"na kaucu i izmishljam xyz razloga da ne izadjem napolje u dugacku shetnju brzim hodom, za sve ostale sportske aktivnosti vishe nemam ni snage ni volje. Ide leto, valjda ce me to izmamiti iz kuce.....

I ja citam Atvudovu ovih dana, dobra...

Ja sam lepsa!!! I nisam bas tooliiiiikooo matora😊 Nisam se uplasila dijagnoze maligniteta pa tako ni korone. U pitanju sam ja kao gradjanin - zakon, uredba, sta god, kaze - mosi masku, ja nosim. Problem je sto je sad sve okruglo pa na cose, moz da bidne, ne mora da znaci, bukvalmo. Ako je sve tako relativno, zasto nisam mogla da vidjam unuka 2, 5 meseca? To nije bila moja odluka nego preporuka struke .Meni je ovo otvaranje teze palo nego zatvaranje. Pitanje: nosite li masku i rukavice, drzite li distancu - danas, sutra...?

Izadjem jutros u ful opremi, maska, rukavice, sprej u dzepu kolica za pijac...biblioteka ne radi subotom, tu mi vec krene gastritis i kao da to nije dovoljno za propali vikend kad - evo 2 ispisnice, krenule u kafic na kaficu i trac partiju. Kako su me videle, osmeh do uva, upiru prst u mene i smeju se - "Pa gde si ti krenula tako maskirana, nema vishe korone, pobogu, gde ti zivis"? Ne znam da li su mi rekle istinu tek, od samog pocetka pandemije i vanrednog stanja nisu postovale ni jednu meru osim policijskog casa, nista dezifekcija robe unete u kucu, obuce, odece, n]ikad maska, nikad rukavice, nista alkohol, asepsol, u kupovinu 4 izjutra nisu isle iz principa....i tako, gledam ih i osecam se kao budala, ja sam sve to radila i...? Dobronamerno mi kazu da osim cestog pranja ruku nista nije potrebno, kakava crna distanca, mere zastite.....odoshe njih 2 vesele kao vrapci. Stojim tako na ulici i osecam se kao budala....da skinem masku i rukavice ili ne? Kao onaj jadni Buridanov magarac.....dokle, bre? P.S. Kod kuce sam......u glavi su mi slike iz bolnica diljem planete, brojke umrlih, statistika....sva ta tuga koja je trajala danima, strepnja za mile i drage rasprshene diljem planete u raznim fazama pandemije, kod jednih tek pocinje, kod drugih na vrhuncu....i, sta sa tim sikustvom? Gde da ga smestim na svojoj vremenskoj liniji, kako dalje? Moj svet je mali, dobro poznat a opet, gde je taj 21 vek, sva ta nauka, da mi objasni sta nam se desilo i kako dalje....

Yes, primer reda, rada i discipline a ne kao neki tamo grmovi, razbarusheni....

S obzirom da je i kod vas tako, da ne brinem. Ipak, iz vishegodisnjeg iskustva sa moje 2 saksije smilja i lavande, stvarno su poranili najmanje 4 nedelje, lavanda narocito. Gledam lipe u mojoj ulici, ne pada im na pamet da cvetaju pa me buni sto cu pre da oberem smilje i lavandu nego lipu. Budi Bog s nama....

Ne mari sto nema fade out, bas je lep snimak.....sta da radim, moja leta kod dede u Slavoniji su me obelezila za ceo zivot, nikad nisam bila bliza prirodi. Tada sam osetila i naucila da pojavna stvarnost nije sve sto imamo, da priroda nudi mnogo vishe od toga, ako otvorimo svoj um i svoju dushu. Da citiram jednog dobro znanog lika: "Trazite i bice vam dato". Neki i dobiju, oni hrabri i pre svega - radoznali.

Moram opet da pitam: da li je normalno da smilje i lavanda cvetaju u prvoj polovini Maja?!! To sto je lavanda isterala 2, 3 cvetica u Januaru - stoji svo vreme na terasi - na to sam zazmurila, desilo se....neprirodno je ali svako ima pravo da zabrlja, valjda se i lavanda zabrojala, zima je bila bas nikakva, vishe kao neka pozna jesen. Medjutim, em lavanda, em sad i smilje, da li je to neka zavera na mojoj terasi? Sirota moja glava, nista vishe ne razumem, u sta se pretvara ovaj svet?

Smilje krenulo da cveta pocetkom Maja? Nisam ga ocekivala pre kraja Juna...i lavanda pravi cvet...sta se deshava?

Isto iskustvo ima i moj sin koji je morao da se testira nakon pojave virusa u bolnici u kojoj radi, ne boli ali jeste malo neudobno, nista strasno.

Pedeset godina mature u Junu a ja - celih 5 kg vishe od idealne tezine! Plan je bio da skinem zimskih 2 kg vishka ali je vishenedeljni karantin i nedostatak sigurnih 5 km na dan donelo jos 2 - 3 kg... Pridruzujem se dijeti, samo da isprobam jos jedan recept, namenjen je mom unuku ali cu morati bar zalogajcic da probam da bih proverila vredi li da ide u omiljene. Evo izazova: https://blog.giallozafferano.it/pietrozanella/torta-cremosa-allo-yogurt/ Za prevod - provuci recept koroz google translater. Jednostavno je, kao svaki patishpanj osim sto sadrzi med i jogurt. Moji vole tu slatko kiselu varijantu a planiram da ga serviram sa shumskim vocem, malcice prodinstanim. Kad kazem - dijeta- to znaci da sam na soku celera, shargarepe i smutijima od povrca, zobenih pahuljica i biljnog mleka, bar 3 dana, posle toga salate i beli sir, mladi a bez voca opet 3 dana, mislim da ce bi7i dovoljno bar za pocetak....mada, jogurt dijeta nikad nije omanula, to ostavljam kao poslednju opciju, cin ocajnika koji ne moze da zakopca farmerke od proslog leta....

Sponge cake, patishpanj.....zaista, jednostavno, brzo i zna da bude bas dobar zalogajcic. 7 belanaca, 7 kasika kristal secera, 7 zumanaca, 7 kashika glatkog brasna, 0,5 dcl hladne vode, 1 kashika ulja, ribana korica celog limuna... Belanca dodavati 1 po 1 u posudu za mucenje, zumance ostaviti u polovini ljuske jajeta jer se dodaju jedno po jedno. Mixer se koristi uvek na najvecoj brzini: Belanca sa malo soli dobro umutiti u cvrst sneg. Postepeno dodavati secer, kashiku po kashiku i posle svake mutiti mixerom dok se shecer ne rastopi. Dodavati zumanca jedno po jedno i posle svakog malo mutiti mixerom dok se ne spoji sa masom. Dodati ulje. Dodavati brashno kasiku po kasiku i posle svake mutiti mixerom. Dodati vodu i koricu limuna, mixer. Izliti masu u pleh postavljen peko papirom ili podmazan pa posut sa malo brashna. Peci 10 - 12 minuta, ne duze. Sa ovim testom mozete da radite sta hocete, ne puca kad se savija u rolat, neutralnog je ukusa, fino naraste, vazdusasto je i veoma izdashno, nikad mi nije bilo tanje od 1 cm debljine. Ppravim rolat od pola mere sto nije tesko izracunati (4+4+4+4) jer moji ne vole kad je testo debelo. Ako koristim pekmez kao punjenje, premazujem ga dok je testo jos vruce i onda zavijam u rolat. Cackalicom probusim nekoliko rupica kako bi para izlazila da testo ne postane tesko i gnjecavo.

Verujte, da je testo lakse i mekse, ne bi valjalo. Treba da poradim na izvedbi, da pletenice budu lepse, plasila sam se da rastanjim testo jos malo i stavim vishe fila. U svakom slucaju, testo je vrlo inspirativno.

Podravkina strudla sa jabukama, orahom i suvim grozdjem....opet mi je slika prevelika, kako god da je editujem u Imguru....elem, to je testo sa krompirom, prvi put pravila i mislim da cu sa ovim receptom da se igram i u slanoj varijanti. Izuzetno je mekano, paperjasto. Presek bi bio bolji da sam pustila da se jos ohladi. Sta sm izmenila: koristila sam instant pire (samo voda i masa za pire, bez mleka) jer je krompir vec bas star a mladi je nepodesan. Veliki nedostatak kolacica je sto je - bljutav! Stavila sam so ali ociti ne dovoljno. Moja stara mana, kuvam sve neslano. Za razliku od moje mame cije smo supe zvali "mrtvo more u pokusaju", kasika nije mogla da potone koliko su bile slane kao i sve ostalo iz njene kuhinje. Sta cu da izmenim sledeci put: moram ovo da napravim sa vishe fila ili da napravim 3 umesto 2 jufke. I sa makom, svakako...

Koristim jako hladnu vodu za tempuru, procitala na nekom japanskom sajtu...

Bedno se osecam: unuk, 6 godina, ne moze u ponedeljak u vrtic jer je pretskolski uzrast a mama i tata moraju na posao. Pitam sina - da malcice rizikujemo pa da ga ja cuvam, oko ovog virusa je sve "moz da bidne, ne mora da znaci", osim broja umrlih, naravno. Gledam dete preko vibera, porastao, omatorio, propustam nesto jako vazno....nedostaje mi nase vreme, nase razgovori, lutanje po Bregu.... Ne daju mi ga..... Imam komsinicu koja je svo vreme cuvala 2 unuka, zive u istoj kuci, nista joj ne fali, svi zdravi i veseli. Za sta me cuvaju, za seme? iskreno, ovih nekoliko dana "otvorenog"zivota mi je komplikovanije i bolnije od onih nedelja karantina. Uvek sam zivela po onoj: "bolje jedan dan kao lav nego 100 godina kao ovca"....e, sad su me sveli na ovcu....

Jutros sam otisla (rukavice, maska) do gradske pijace da kupim cvece za sanducice na terasi...neopisiva guzva, kako na delu sa vocem i povrcem, tako i na delu sa rasadom cveca i povrca. Ravno 5 sekundi sam razmisljala da li da se bacim u to more ljudi bez maski, bez rukavica i - bacila se. Pod maskom se zaista tesko dishe, u rukavicama se ruke znoje jer je topao dan a s obzirom da sam u rukavice stavila previshe talka, bilo je bas ljigavo. Malo sam ljuta na sebe sto sam se izlozila tolikom riziku ali u trenutku odluke pomislila sam da u tom mnostvu na pijaci ima i pametnih ljudi, mozda sam ja ta koja preteruje sa svim tim merama predostroznosti a i smucio mi se zivot sa toliko ogranicenja. A mozda je i do sunca, vedrog neba, tolikog obilja na tezgama....ako cu da zivim u strahu od mladih krompirica, tikvica, rotkvica, cveca - nek ide zivot.

Bojkot ima smisla ako ga sva opozicija prihvati i ne izadje na izbore. Ovako, sa PSG na listi, bojkot je promasena ideja, priznajem teska srca. Javlja mi se, na osnovu onog sto sam cula od Trifunovica a to je sasvim malo, jedno parcence na vestima, da iza ove odluke stoji plan: nakon pokradenih izbora desice se, konacno, 6 Oktobar. Ako je to Trifunovicev plan, neka mu je sa srecom, kao i svima nama. Praticu ga i ako me uveri da ima iole shansi da se to dogodi, mozda i izadjem da glasam, videcemo....