Pletilja

I meni je to upravo palo na pamet, cini mi se da ga posle Brisela nije bilo ni na jednoj TV, nisam bas neki izvor informacija jer ne gledam ostale ali bi N1 svakako reemitovala da ga je bilo... Nego, da vas upozorim: sprema se pobuna baka i deka: neko je pustio aber da mala deca ne mogu da prenose virus pa mi se okruzenje razgoropadilo, 2 meseca nismo mogli da vidjamo unuke za cije babe zdravlja? Dajte neke argumente pro ili kontra (ako je previse traziti naucne cinjenice, jel te) da umirim ove besne....ili da ponesem barjak pobune...

Sat vremena torokanja o formiranju baza, tabela....i onda dr Jankovic napomene kako je za efikasno statisticko pracenje pojave neophodan sistem sa Bog zna kakvim filterima i alatima za obradu tabela. To nije tacno. Odgovorno tvrdima da moj Excel 2016 moze da napravi ogromnu bazu podataka a sa njegovim alatima mogu da se igram kako god hocu i pre svega da brzo i veoma, veoma precizno dobijam rezultate po razlicitim parametrima i kriterijumima. To cak i nije posao za nekakve IT strucnjake, toliko je jednostavno i banalno ili da kazem, toliko je Excel fenomenalan izum. . Tako da prica o nekoj visoko sofisticiranoj tehologiji ne pije vodu. Da su hteli, mogli su da imaju precizne podatke. Ne dopadaju mi se ni Kon a ni Jankovic i necu vise da ih pratim. Ne verujem da nisu znali gde zive i sa kakvom vlascu imaju posla tako da taj stav "nasla se vila u cem nije bila" kod mene ne pije vodu. Odgovornost ministarstva zdravlja za osumnjicene zvanicne podatke je tolika da se cak ni Olja nije usudila da na toj prici insistira, ne bih ni ja, iz postovanja prema akademskom statusu i reputaciji prisutnih. Toliko smo razvaljeni po svim pitanjima da bar ova 2 nesrecnika iz strucnog staba ne treba razapinjati insistiranjem da kazu sta misle po tom pitanju. Bila je milostiva prema njima i tako treba. Pravi krivac je na drugoj strani i svi to znamo.

Zanatski odlican, jedna mudra i pitka prica o tome koliko smo vazni jedni drugima, da nas zli unizavaju, dobri potsticu dobro u nama, da ne mozemo uvek sami ma koliko da smo talentovani i jaki i da nam je potreban onaj drugi da nas inspirise na dobro, da zajedno rastemo u sebi ali i u drugima.

Jednom davno, bila sam jako tuzna iz ljubavnih razloga. I kao svaka curka, resim da se zarozam po sistemu "nek ide zivot", dohvatim kanticu sa pola kilograma sladoleda od cokolade, skupim se na kaucu i uz ridanje i stucanje, slistim sladoled do poslednje kasike. U glavi - uzbuna: "Alo, zeno, em ledeno, em slatko em toliki kakao, oticice ti zeludac u tri lepe!"Nista. "Dobro, hoces da te nema, pun ti je kufer svega, razmisli, tih pola kilograma ce se zalepiti na svako koleno po 250 gr, na sta ce to da lici?!"Ne pomaze, pojela sam sladoled i bilo mi je muka. Sutradan, vaga - skoro 300 gr manje....gledam i ne verujem. Gde ode sav onaj secer, mast....da ne duzim, proverila sam sve moguce parametre kojih sam se setila, od temperature vazduha, vazdusnog pritiska, licnog horoskopa.....do Mesecevih mena. I u tom grmu je lezao zec: Mesec je bio mlad da mladji ne moze biti. I tako, testirala sam koncept jos nekoliko puta i uverila se da tokom opadanja Meseca nema teorije da se zalepi ni 1 gram masti i ostalih bedastoca. Manjkavst ove metode: zeludac sam lecila nekoliko nedelja. Strogom dijetom. 🙂

Ima li ideje, nacina da se nekako pomogne ovim ljudima? Igrati mjuzikl sa knedlom u grlu je apsurd! Sta je sa propisima o zastiti na radu, to mi prvo pada na pamet? S kojim pravom Vesic i ostala gamad nude hleba i igara po cenu ruiniranja dostojanstva i zdravlja glumaca? Beogradjani, ne idite na ove pretstave! Bojkotujte ovo nasilje nad zivotom, nad umetnoscu! Srvarno mi dodje da vrisnem!

Nova S, danas, lekar predsednik sindikata lekara i farmaceuta kaze da su bolnice pune, da nema dovoljno testova, nema zastitne opreme i pita zasto su informacije o toku epidemije centralizovane od pocetka. Ranije tokom dana, emitovan je deo razgovora sa novinarem BIRNA koji je imao uvid u datoteku iz koje su povukli podatke koji se ne slazu sa zvanicnim i koji kaze da tabela ima kolonu "odobreno od strane ministarstva zdravlja". Zasto BIRN ne objavi tu tabelu, bila sam na njihovom sajtu i letimicno prelistala ali nisam nasla tabelu da se uverim u ono sto su objavili. Ne sumnjam da je objavljeno istina ali bih volela da vidim dokaz. Kon je danas rekao da su oni podatke dobijali uoci konferencija za stampu. Ne verujem da svi oni nisu imali uvid o realnim desavanjima po bolnicama i da nisu bili svesni da postoji razlika i zasto ih to nije brinulo, zasto su cutali? Glupo pitanje, znamo zasto su cutali - zbog karaktera i zbog nemanja profesionalne casti.Toliko o njima.

KAKO? Ne znam za druge, meni pomaze jedna misao koja mi je pala na pamet jedne noci, u jednom poludelom vozu, kada mi se cinilo da necemo zivi stici na odrediste, zaista sam bila u panici i tada se ta misao javila: "umirali su i bolji od tebe". Ne znam ni kako ni zasto, tek, strah se stisao, mogla sam da pomognem saputnicama u kushet kolima. Bila sam 40+, nista jos nisam zavrsila od vaznih obaveza i nije mi se bas umiralo. Odakle se pojavila ta misao, prilicno svirepa, ne znam. Osim ako nije bila sinteza svih mojih nastojanja da svoj ego drzim pod kontrolom, nastojanja da objektivno rasudjujem i tragam za istinom. A istina je da imamo samo sadasnji trenutak i da je porazavajuce ako ga ne prozivimo na autentican nacin, ako dozvolimo da nam masta - radi svasta. Kad priznam sebi da sam kap u moru, zrnce peska na plazi, samo karika u lancu izmedju predaka i potomaka, slobodna sam. Bar sa strahom mozemo da se izborimo ako nam kataklizme ne ginu. Docekujmo ih kao slobodni ljudi.

Nisam znala za nagradu ali je apsolutno zasluzena, ako pogledate kako su rukavi ukrojeni na kostimu, videcete da su to originalni krojevi epohe. Industrijska revolucija, pronalazak parnog tkalackog "stana" uticao je na modu tog vremena, tekstil je pojeftinio i otud te ogromne krinoline, pelerine, trake, cipke i pre svega - karirani dezeni. Jos nesto mi je privuklo paznju a to je ritam, ne mislim na ritam muzicke podloge vec tempo kamere, kadra, kao da svaka od sestara ima svoj ritam, za Dzo je to - vivace, ne presto, ne allegro vec bas - vivace...malo je zena tog vremena grabilo tako dugim koracima, trcalo ulicom....pristrasna sam, Dzo je tako slicna mojoj cerki, cak i lice....🤗

Morate da mi verujete na rec, nista nisam znala o zdravstvenim problemima Dzima Kerija dok to nisam procitala u novinama a pre toga sam imala osecaj da mi je mucno da ga gledam na ekranu. Trumanov shou je poslednje sto sam uz napor odgledala. Jednostavno, Baster Kiton je umetnost, Dzim Keri je - dijagnoza.

Sinoc gledala....da, dopao mi se, kasting izvrstan, tumacenje podteksta opravdava rimejk, fino izbegnuta patetika prisutna u ranijim ekranizacijama, gluma - vrhunska. Ako mi je ista zasmetalo onda je to montaza, kao da postoji trend da se na sve manje razumljiv nacin preprlice proslost i sadasnjost, da se izbegava naracija a bez nje tesko da ce mladji gledaoci neskloni literarnim klasicima razumeti pricu. Hvala na prerporuci, vredelo je.

Dzima Kerija ne mogu da gledam i ne umem to da objasnim. Po recima moje dece koja mi preporucuju filmove, propustam dobre role i nekoliko dobrih filmova sa njim ali kod mene on izaziva blagi strah i ne gledam ga. Samo je jos jedan glumac, Edvard Robinson, kod mene izazivao isti odijum kad sam kao mlada gledala americke klasike. Najsmislenije objasnjenje do kojeg sam dosla (nije mi manir da precrtavam ljude) je da obojica nose neku unutrasnju tugu nepodnosljivih razmera i da to, bez obzira na lik koji tumace - probija rampu a ja ne mogu da je podnesem.

Koliko sam samo puta morala da objasnjavam, da se izvinjavam sto ne mogu da doruckujem....a ne doruckujem vec pola veka, od moje 15 godine. Jednostavno, ujutru ne mogu da progutam ni zalogaj i tako do 11 h najranije a prosecno, prvi obrok ( vise uzina nego pravi obrok) mi je uvek bio oko 12 - 13 h. uzivala sam da spremam dorucak za porodicu ali bez obzira na sve mirise, ukuse spremljene hrane, nikad nisam bila u iskusenju. Moj problem su bile vecere, mnogo godina mi je jedini kompletan obrok bio oko 20 - 21 h, kad se dan zavrsi. Mozda mi, bas zbog toga, san nikad nije bio kvalitetan, jedva da sam spavala 5 h u proseku. Tek sad, kad imam svo vreme ovog sveta (uslovno receno😄) uvidjam da mi nikad nije nedostajalo energije, da sam bila zdrava i jaka sve do nedavno. Zato i verujem da je koncept "prozora" ili formula 16 h posta i 8 h hranjenja dobro resenje.

Srculence....shaljemo pozdrave i drzimo palceve da sto pre ozdravi....

Eto, danas procitala:https://www.nedeljnik.rs/preminuo-spanski-pisac-karlos-ruis-safon/ Iskreno mi je zao.........ne jednom sam pozelela da zivim u njegovim knjigama....

Kako je kucov?

Kronose, ja bih psa odnela veterinaru, za slucaj da ima unutrasnje krvarenje ili napuknuce neke kosti...racun odnesite pociniocima i trazite nadoknadu. Osveta nece vratiti zdravlje vasem ljubimcu a rizikujete da oni nastave lanac osveta...sta ce vam to? Drzimo palceve da kucov sto pre ozdravi...

Dva plakara: 1. Otvaram ga 2 puta godisnje, da iznesem odecu na sunce, da se malo provetri, ne koristim nista od stvari iz ovog plakara jer je to odeca koju sam nosila na poslu, pre odlaska u penzju. Ima finih komada, crno, sivo, belo, ....vuna, pamuk, svila...klasicni, jednostavni krojevi....uvek sam se vodila maximom da je manje - vishe, da imam dobre detalje, uostalom, sa mojih 180- cm i nisam mogla sebi da dozvolim mnogo od onog sto mi se dopadalo na drugim zenama. Cerki je sve moje preveliko, snajka je moje visine ali smatra da je "jos mlada za klasiku".... 2. Plakar u funkciji, uslovno receno jer i njega ne otvaram cesto: farmerke, majice ( belo, sivo, crno, tamno plavo zbog farmerki) i dukseri (sivi) jakne... Sta oblacim? Oblacim onih nekoliko svari koje dezuraju na fotelji u spavacoj sobi ili vise u kupatilu... I onda nije cudo sto se svi zaprepaste kad dodjem unuku na rodjendan u ful damskoj opremi sa sve make up molerajem....moram, svake godine napravim sliku sa unukom, necu da detetnce misli da mu je baba sa tatine strane bila neka lujka.....😄 P.S. Dobro, mozda sam lujka...u sivom. Nevidljiva. I to mu dodje kao neki krik?

Babatetka se skrsila u rodjenom stanu tokom epidemije, operisana, zagipsirana, sve ok, pita me juce da li hocu da je vodim u banju Vrdnik na rehab. Hocu, sto da necu, konacno se i ja osecam kao baba. A babama je mesto u banjama, da se banjaju.....svi su mi se planovi poremetili a namucila sam se, tamo negde u Januaru da sve lepo iskombinujem. Ako se u jedno lepo, sucano jutro probudim i vise se ne osecam kao baba? Vrdnik mi je sudjen....i babe....

Posekla sam i lavandu i smilje.....imam utisak da ovog leta sve stize prerano i odjednom, sve je nekako....hekticno, zagrcnuto. Na pijacnim tezgama vidjam i kajsije i tresnje, visnje, sve jedno do drugog....smokve kod komsije kao kruske, samo sto se ne zazute....budi Bog s nama....

I - sta sad? Posle 9 nedelja zabrane da vidjam unuka jer sam "rizicna grupa" (cisto licemerje) vracena sam na prethodni rezim, unuk je moj 2 dana u nedelji. A unuk je prosle nedelje bio na ravno 3 rodjendana koji se slave u igraonicama. Mama i tata mu rade puno radno vreme, imaju ful kontakte sto sa kolegama, sto sa klijentima....i? Niko ne spominje opasnost po moje zdravlje, moju ljubljenu malenkost, moj prethodni status "rizicne grupe", sta - sad sam manje "rizicna"? Stvarno mi je glupo da nosim masku, rukavice, da dezinfikujem sve redom ako mi najveca opasnost preti od mog unuka, od odluka koje me se ticu a koje donose svi drugi osim mene? Ko je tu lud, ko neobavesten, ko neosvescen, ko je bezobziran? Devet nedelja iscrpljuijuce odgovornosti za vlastito zdravlje, gradjanske odgovornosti da se ne urusi zdravstveni sistem, popriklicno ponizavajuceg statusa nekog ko zavisi od drugih da ne bi umro gladan i zedan, diskriminacija i trpljenje diskutabilnih odluka drzave, strucnjaka - i? Gde sam danas? Nigde, opet zavisim od drugih.

Poslao mi je ovo sin, ljubi ga majka, nakon mog predavanja o dobrobiti Zeolita u ciscenju povrca i voca od mikroba... ."Gospođo, zaboravite reč "organsko". U vašim godinama, trebaju Vam svi konzervativi kojih možete da se dočepate."

Juna 8 cerka je dobila dobar ugovor za prvi stalni posao na koledzu, 9 Juna sin je odabrao novu destinaciju za buducu karijeru, presudile placene doktorske studije u gradu koji je mnogo blizi meni nego prethodni posao. Mislila sam da cu da puknem od srece, morala sam 2 puta da obidjem grad brzim hodom da me navala radosti ne ubije. Prva vest sledeceg jutra - u gradu kome sam se tako radovala - bio manji zemljotres. O, tempora, o mores...ima li mira za moju dushu? Dobra vest od veterinara, Iza nema dijabetes, secer joj je bolji nego moj, 5.6 od 6. Uspela sam da nadjem onu spravu koja pravi veeelike balone od sapunice, jedva cekam da je pokazem unuku, odavno je prizeljkujemo... I posle kazu da je zivot seniora - dosadan?

Urose, pametno je to sto ce maturanti nauciti da je zivot moguc i bez laznog sjaja grozomornih maturskih veceri koje roditelje zavijaju u crno, sinovi maturanti nece zavrsiti noc otrovani alkoholom, cerke se nece, za jednu noc, pretvarati u izvikane pevaljke i sto nece biti masovnog izginuca pomenutih maturanata u suludim auto trkama ulicama grada. Malo li je?

Ne mogu za sebe da kazem da sam bojkotas jer ne bih da imam ista sa ovima koji bojkotuju, prava ideja bojkota je izigrana. Nisam ni klasican apstinent, savrseno sam svesna svojih gradjanskih duznosti i prava. Kad pomislim na sve one generacije koje su se borile za moje pravo glasa, stvarno bih bila bezobrazna da se tako olako odnosim prema svim tim pokretima i licnim zrtvama. I - kakav je moj status po tom pitanju? Nikakav. Nesto kao siva, amorfna masa koju bes jede iznutra, nesto kontradiktorno sebi samom, nesto sto se izgubilo u prevodjenju zednih preko vode. Kako zavidim onom Buridanovom magarcu, taj je bar imamo sta da bira, seno ili slamu. Moj utisak je onaj gledalac koji je predlozio kongres strucnjaka za glavu....lepo u red svih 7 miliona manje dijaspora na terapiju pa tako sledecih 50 godina....

ПОЈАМ МЛАДОСТИ Говор Марка Аурелија (Римски цар) (150 год.н.е) Младост није један од животних периода, већ стање духа. Mладост je изражавање воље, способност упознавања и моћ осећања. Она представља победу храбрости над запрепашћењем, победе жеље за авантуром над угодним животом. Особа не остари када достигне одређени број година. Човек постаје стар, када изгуби своје идеале. Године остављају трагове на лицу, губитак идеала оставља трагове на души. Предрасуде, неодлучност, страх и безнађе су нам непријатељи, који нас гурају у земљу пре смрти Млад је онај који још увек може бити изненађен и одушевљен, онај који као дете са одушевљењем пита: "А онда?" То је онај који изазива догађаје и ствара радост живота. Млади сте колико и ваша вера. Стар си колико и твоје сумње. Млади сте колико и ваше самопоуздање и ваша нада. Стари сте колико и ваша депресија. Ви ћете остати млади док имате перцепцију Лепог, Доброг и Великог, док сте пријемчиви за глас природе, својих вољених, и нечег незамисливог. Ако се једног дана срце осуши због безнађа и растргне од цинизма, нека Бог буде милостив према вашој души – души старца. Stiglo mi pisamce jutros....presabiram se da vidim gde sam ja po ovim kriterijumima....pa, prilicno dobro stojim, ako me nista ne boli u telu, tu sam, cca 12 godina.....🙂