Pletilja

Paradoksi Srbije: nije bilo dovoljno sto nam se obrazovani ljudi iseljavaju iz zemlje, sad smo poceli da ubijamo one sto su ostali. Nije prejaka rec, trosili smo lekare kao clinex maramice jer se mladi okupljaju po jazbinama na ritualne plesove i po neki shot. Da zaborave na neizdrz corone. Ili da vlasnici tih mesta zlocina ne bankrotiraju? Kad su bankrot, nista reket nadleznim organima da zazmure na oba oka na krsenje epidemioloskih mera? Pa nismo mi od juce, razumemo mi sta se radi. Odavno je na delu dva losa ubise Milosa, a sta je sve lose u Srbiji, dopiseite sami. Zasto su hapseni samo organizatori okupljanja, zasto svih 700+ nisu legitimisani pa da lepo, po zakonu, budu kaznjeni za nedelo? Mnogo posla? Lakse je sav posao prebaciti na lekare i medicinsko osoblje kad se opet napune bolnice.

Ovako to izgleda kod nas, okrug Juzni Banat, a sto dokazuje da sistemska resenja i njihovo postovanje - ne postoji: dolazim u Dom zdravlja tacno u minut, desetak starijih na Opstoj praksi, neki su dosli po injekciju, neki po recepte, neki zato sto im nije dobro a neki da se vakcinisemo. Zdravstvena knjizica se predaje na salteru, upucuju me pred ordinaciju br 2, primecujem da se vakcinise i u ordinaciji br 4 od 4 ukupno. Znaci, nacelnica tako zamislja tijazu usred pandemije, ono: crvena zona, zelena zona, zona vakcinacije eventualno..? Prozivaju me, ulazim sama (za razliku od prethodnog puta kad nas je bilo troje u ordinaciji u razlicitim fazama vakcinacije, jedan svucen, jedan poluobucen i jedan obucen) pitaju me da l sam ja ta i ta, bocka me necim neka zena, daju mi stampanu potvrdu da sam vakcinisana i dovidjenje. Dakle, nista merenje temperature na ulazu u Dom zdravlja, nista pitanja o zdravlju, eventualnoj terapiji, s vrata - boc, nista savet da malcice posedim kod njih da se ne bih eventualno srusila na ulici, nista. No, dok sam ta3 minuta bila u ordinaciji, cujem da jedna pita doktorku zasto nije fakturisala moju prvu vakcinu, prozvana se iznenadi i kaze "sa cu". Tako da me grize savest, odrala sam RZZO za 2 vakcine odjednom. Ako je doktorka konacno ubola kako se u sistemu radi fakturisanje. Mozda da joj nacelnica objasni? Ili neko iz mesnog odbora SNS koji ih je i postavio tu gde su?

Eto ti ga sad: juce sam dobila poruku telefonom da se vakcinisem u 9 h u zeleznicarskoj ambulanti ( nikakave veze nemam sa tim delom grada) a sada procitam zvanicni e mail da se vakcinisem u 13.05 h u Domu zdravlja koji mi je na 5 minuta od stana. Idem u 13.05 h jer sam tamo dobila i prvu dozu. Isto se desava i snahinim roditeljima: otac u 9 h u Domu zdravlja a supruga mu u 13.05 h u zeleznicarskoj....a svi 3 smo vakcinisani u roku od 5 minuta na istom mestu pre 3 nedelje. Siroti mali hrcki...

Pa sad, da je bas takva sloboda izbora, nisam sigurna: pripadam grupi 65+, znaci, prioritetna vakcinacija sa onim sto je na raspolaganju i razmisljanje - ako se ne vakcinisem u toj starosnoj grupi, da li cu moci da se vakcinisem kasnije? Licno, ne bih se vakcinisala nikada, ne zato sto sam antivakser, vec zato sto ne volim ni lekove protiv glavobolje a ne nesto tako komplikovano kao sto je vakcina a i zato sto.....cerka bi mi svisnula da se razbolim a ona je daleko a ljubi ga majka doktor bi me smatrao za zatucanu antivaksersku glupacu. Tako da cu danas u 9 da zavrnem rukav i pustim da me bocnu sa necim sto ne znam sta je AV kaze da je - vakcina. Jos kad bih mogla da mu verujem....

Ne verujem da ce iko uvesti kovid pasose, sumanuto je, nacionalne privrede su zbog zatvaranja svega i svacega toliko u deficitu da ce i limun da shalju ne bi li vratili turiste, zivi bili pa videli.

A jasmin? Ne znam koliko brzo raste, baka je imala ogroman grm tik uz kucu, slavuji prave gnezda u jasminu tako da je muzika gratis...ili jorgova, znam da brzo raste i divno mirise....

I meni...malo imam zort, izgleda da ipak ima reakcija na kinesku vakcinu: "Poštovanje, imam pitanje za stručne članove grupe. Mama se vakcinisala prvi put juče (kineska) i imala je baš jaku reakciju- bolovi u stomaku, trnjenje nogu, bol u plucima i groznicu ( pomerao se krevet). Danas je samo iscrpljena. Šta očekivati od druge doze? Ima 78 god. Unapred hvala!"....za sada nema odgovora strucnih clanova....

Slavisa, pomogli ste meni: imala sam mali problem sa usvajanjem zakona o gay brakovima. Sve je u redu kada je u pitanju sexualna orijetancija, sve razumem ali.....malcice, malcice mi je to sa brakovima bilo too much....ne znam zasto, neka biologija mi je tu nesto zamutila i, zapravo, nisam znala sta da mislim, uz svu moju toleranicju, emancipaciju... Nakon vaseg posta, sve je jasno, da, treba odobriti zakon o istopolnim brakovima, podrzacu to iz sve snage, ne zelim da ostanete sami kad ostarite. Hvala vam.

Sedamdesete, brucos, ispit iz Predvojnicke obuke, Hegelova terorija ratovanja, praktican deo - gadjanje iz vazdusne puske u dvoristu fakulteta: betonski zid u dvoristu, drvena daska cca 30 cm sirine, lezeci polozaj, pucam, promasujem celu metu na dasci, dijabola se odbija o beton, vraca se i pogadja me u desnu arkadu. Modrica. Tad sam imala pusku u ruci i nikad vise. Mladji brat: dobija poziv za odlazak u vojsku, nece da ide, tata sredjuje da mu odloze poziv za godinu dana, brat opet nece da ide, dolazi vojna policija u kucu i odvodi ga, on bezi prvom prilikom iz centra za regrutaciju u Pancevu. Tata opet sredjuje da ga ne kazne, odlazu mu vojsku za godinu dana. Stize poziv, tata sprovidi brata do centra za regrutaciju i cuva strazu dok brat, konacno, ne obuce uniformu. Odlazi u u Split, u Loru, vraca se sa maketom Kolumbovog jedrenjaka koju je sam napravio i "2 druga do groba".....ima nesto u tom vojnom roku. P.S. Brat i ja smo potomci akademca vojne konjicke akademije u Kirsanovu, rusofila do koske ali je, ocigledno, prevagnula mamina anglofilska varijanta gena. Uzgred, potomci smo i dede koji je rataovao sa Aleksom Dundicem u I Sv. ratu o cemu svedoci medalja velika k o vrata i drugog dede koji je nosilaz Albanske spomenice. Sta ti je zivot!

Nisi se srozao ali si se zarozao. 🙂 Pokusaj da budes iskren i van anonimnosti. Imas pravo na svoju istinu pod uslovom da je neprekidno preispitujes. To ti je posao za izludeti ali vredi. Priroda je poslednje utociste socijalno neprilagodjenih, provereno. Toliko je lepote na ovoj nasoj planeti, toliko fascinantnih pojava da mi ni 10 zivota ne bi bilo dovoljno da ti ih pokazem makar i virtuelno. U redu, ne ide ti sa ljudima, taj prostor je ispunjen tvojim egom jer mora da bude nekakvog sadrzaja u tom postojanju a ego ti je pri ruci, klasicna zamka u koju se stropostava 99% ljudi. Uhvati se za to siroto Ja pa ne pusta. To bavljenje egom je normalna etapa samo u procesu individualizacije, tipicne za mladost, kada se ispituju i postavljaju granice izmedju ja i ostatka sveta. Kada se i ako se to obavi, paznja se pomera na ono izvan ja i traje u ostatku vremena a epilog treba da bude razlaganje tog ja , jer, "strela koja pogodi cilj (ko sam, gde idem) - promasi sve ostalo". Stvarno je glupo promasiti sve ostalo, tamo ima toliko lepote i dobrote, tamo se desavaju cuda. I da ne bude da sam omasila temu: umorna sam od jutros, celu noc sam imala intenzivne snove sto nije tipicno za moje godine. Posle prvog ciklusa sam se probudila uznemirena iako se nisam secala sna, ponovo sam zaspala i opet sanjala mnostvo ljudi, nepoznatih, neka potraga je bila u pitanju, na nekom putovanju bez kraja i konca. I sad sam tu, zbunjena: da li ovo intenzivno sanjanje da protumacim kao kompenzaciju za otsustvo stvarnih ljudi tokom poslednjih meseci, da li mi to dusa porucuje da joj nedostaje stvarni zivot? A njega nema u ova moja 4 zida, ne izlazim iz kuce danima. Ne znam, videcu sta sa ovim mogu da uradim. Eto, ja sam ti dokaz koliko ego moze da bude uzasan teret, tamo gde nema presnog zivota, tamo pocinju - nocne more.

Od kad se Sretenje (Ustav) slavi 2 radna dana? U moje vreme bilo je - jedan radni dan. Pitam jer treba 15 da primim drugu turu vakcine a poziva nema i ne znam da li ce da slave ili da vakcinisu....

Poslala sam mu juce poruku odavde, nemam e mail adresu....on je uctiv covek, odgovorio bi, sacekajmo jos malo...

Ama, nije najvaznija stvar na svetu da tebe neko voli vec da ti volis. U tome je "kvaka", ako nemas ljubavi u sebi, s kojim pravom se nadas ljubavi? Gadno si mi se zamerio sa onim "dlakavo, smrdljivo..." ako mislis da je to rezervisano samo za zivotinje, varas se..... Moja baka je govorila nama , devojcurcima: "zaljubi se i u hoklicu*, vazno je da volis..." * hoklica - stolica

Sedandesete, nedovrseni hram Sv.Save, mesto na kojem smo se okupljali svako vece setajuci kucne ljubimce. Ja sam izvodila psa moje gazdarice iz Nevesinjske ulice, gdja Golubovic je bila vremesna i jedva je docekala da je neko odmeni. Medju stalnim clanovima je bio i jedan tihi mladic izuzetne lepote, stila, ophodjenja, kako prema nama, tako i prema zivotinjama. Nisam bila zaljubljena u jega, daleko od toga, bio je poseban na sve moguce nacine i ta neka tiha snaga kojju sam osecala kod njega me je prosto fascinirala. Nesto vanvremeno, vecno, bilo je u tom decaku. Malo se znalo o njemu, malo je govorio ali eto - zapamtila sam ga i kada sam dobila sina, dala sam mu ime po njemu, retko, u to vreme zaista neobicno musko ime. Bice da je istinita sentenca Nomen est omen, imam lepog, pametnog, vrednog sina. 🙂 I tako, zavolis nekog avlijanera, setas ga svako vece i dok s on jurca sa drugarima, upoznajes ljude a medjunjima bude i neko koga ces pamtiti.

Gde je Mama Mia?

Aja i buba Martin (na abazuru)...gledaju se tako i ne mrdaju skoro 1 sat....onda sam izbacila bubu kroz prozor i prekinula zurku.

Moram nesto smesno za ControlFreak: kada je objavljena pandemija, spakovala sam u mali kofer sve sto mi treba za bolnicu, ako naletim na virus...... Doslo je leto, prepakovala sam koferce sa letnjim stvarima za bolnicu....dosla je zima, opet prepakivanje....i tako, jos malo godina a moj kofercic ceka prolece....nadam se na istom mestu🤗 Dogodilo se da sam l etosprevrnula celu kucu da nadjem papuce dok se nisam setila da sam bast koje trazim spakovala u kofer za bolnicu, to samo meni moze da se desi...

Hvala na pitanju, maleni se tu i tamo zakaslje, snaha mu daje bebi sirup da bi mu to islo lakse, verovatno je prehlada u pitanju, ima jednog dedu (i dve bake) sa kojim je blizak i stalno su van kuce, u shetnji, igri. Imali smo lep dan dans, ucili smo pesmicu na engleskom, pisali domaci zadatak za tu skolicu stranog jezika, gledali dugometrazni crtac i natezali se oko paradajz sosa koji sam spremila za rucak: Maki voli paradajz sos, svi to znamo. Maki je danas izjavio da ga nikad nije voleo! Sta ti je genetika, i njegov tata, moj sin, je bio isti takav, 2 sezone voli mladi grasak, trece izjavljuje da ga nikad nije voleo pa tako redom....treba mu verovati samo za boraniju, nju stvarno nikad nije voleo. Brojimo dane do dolaska mog sina iz Zagreba, obecao je... Zao mi je vase koleginice. Cini mi se da je najtezi aspekt epidemije ta njena uzasna zaraznost i cinjenica da porodica ne moze da bude uz obolelog. Da su mnogi otisli bez poslednjeg pozdrava, oprostaja od najmilijih. Koliko je toga ostalo neizreceno.... U osnovnij skoli imala sam drugaricu, Italijanku, katolikinju. Kada bi otisla po nju pre skole, videla bih da ona, koja izlazi iz kuce, ljubi mamu, tatu, baku, sestru i to se desavalo svakodnevno. Pitala sam je jednom zasto se pozdravlja kad nigde ne putuje, bice sa porodicom kroz nekoliko sati, kad se vrati iz skole. Rekla mi je da se oni pozdravljaju poljupcima jer se nikad nezna sta moze da se dogodi pa da ne bude da se nisu oprostili u ljubavi. Koliko mudrosti u tako jednostavnoj navici i koliko istine.

Hvala sto ste podelili sa nama ovu vest. Lepo je i utesno cuti da ima zdravih porodica u kojima se ovakvi razgovori vode, bravo! Vama se , ocigledno, nema sta novo reci, treba samo malo vremena da se utisci obrade i da se krene dalje.Ne mozete cerku da postedite iskusenja emotivne veze a i da je eksperiment, sta mari, mladost i jeste za tu vrstu trazenja sebe, bolje sad nego kad bude imala vise odgovornosti. Da se to meni dogodilo, bila bih ponosna na svoju porodicu jer je zdrava, otvorena za dijalog, razumevanje.

Unuk 6.5 godina - kaslje u pregib svoje rucice, k o mator....priznajem, krenula suza.....sto zivi sa koronom, sto je obziran na svoj detinji nacin....

Unuk kasljuca......igramo "ne ljuti se covece"....pobedjujemo, pocistili smo neke sa 3 kontinenta.....(ja igram protiv korone al se to ne racuna) .

Kad covek zivi sa skromnim potrebama, manje gubi na kvalitetu zivota kad se dogode ovakve planetarne krize, manje je toga sto moze da mu se oduzme. I, nekako mi se cini, da bi to trebalo da bude pouka ovog sto se nama danas desava: postali smo zavisni od mnogo toga sto nam nije nuzno, potrosacka kultura nam je nametnula potrebe kojih kod prethodnih generacija nije bilo. I sve te nove pogodnosti nas cine ranjivim danas. Ovo je veme paradoksa, vreme antiteza. Ne desava se to prvi put u istoriji coveka ali se mnogima to desava prvi put u njihovom zivotu i zato je tesko. Danasnja kriza je bila neizbezna, samo onaj ko nije hteo to da vidi danas moze da bude iznenadjen. Da li ce nase vreme da nadje pravi odgovor - ne verujem i ne bi bilo prvi put u istoriji da smo se kao vrasta suicidno poneli. Verujem da je na svakome od nas da napravi listu prioriteta, da odvoji bitno od nebitnog a da kriterijum bude opstanak u fizickom i mentalnom zdravlju. Sve sto nam treba za to je u nama, iskustvo svih generacija ciji smo naslednici, izdanci, mi danas, u nama je a dokaz je tu, niz nije prekinut. Ako su nasi pretci to mogli, mozemo i mi, svako za sebe, za porodicu, za one koje volimo.

Poslednjih 12 meseci, u 2 navrata sam imala period od nekoliko dana kada me je boleo skalp, kosmati deo temena, nisam smela da ga pipnem a cetku za kosu sam svakog dana morala da cistim od otpale kose. Prvi put mi se to dogodilo u junu a drugi put u oktobru ili novembru, zaboravila sam. U tom periodu sam najmanje 3 puta bila sva nikakva, boleo me je desni krajnik i desno uvo, tresla me je neka groznica, temperatura isla i do 36.8 C sto je za mene mnogo, ako dobacim do 35.7 smatram da sam dobro. Bolove u misicima i zglobovima ne racunam u simptome kovida jer sam to imala i pre epidemije. I tako, kunjala sam kod kuce, po 2 i 3 dana nisam izlazila iz pizame, trosila sam zalihe D3 vitramina sa 10 000 i.j u kapsuli i oporavila bih se.Ubedjena sam da sam u tih nekoliko navrata pokupila virus u manjoj kolicini ali se doktor, ljubi ga majka, ne slaze sa mojim misljenjem. Ravno 14 meseci nisam bila kod frizera, od mature nisam imala ovako dugu kosu i dodje mi da se sama osisam samo ne znam kako. Ni onaj vosak za depilaciju nisam koristila da sredim obrve jer se plasim da cu nesto da upropastim. Sve u svemu, gadno mi se pise, unuk ce me pamtiti kao jednu zarozanu babu. Kad, konacno, resim da umrem za lepotu, kod frizera cu poneti shampanjac, da proslavimo.

Gledam sinoc prof Danu Popovic u Utisku.. i dodje mi da zavijam kao vuk samotnjak! Jedna karijera, jedna hrabra zena od integriteta, profesor univerziteta, verovatno maka, supruga, prijatelj i sve to zbrisano, etiketirano a u funkciji jedne sline od coveka sa plagiranom doktoratom!

😍....one tamo subote, oko podne, pila sam dobru kafu sa prijateljicom na klupi u parku, milina, sunce izgrejalo, pticice svrkucu, kao da je April a ne Februar. I tako, skoro 2 h nam je trebalo da shvatimo da smo se ukocile od zime. Jos uvek se lecimo od - prehlade. P.S. Nemam pametan savet za gospodju u najboljim godinama, uzdam se u njenu pamet i iskustvo.