Pletilja

Moja cerka je pre 3 dana napunila 40 godina i - nema dece. Postujem njenu odluku mada bih jako, jako volela jednu unucicu. Ne dovodim u pitanje odluku zene da ne radja, s obzirom na okolnosti, pitanje je i da li bih ja radjala da je svet bio ovakav u vreme kada sam donosila odluke te vrste. Razmislila sam da li da napisem ta dva detalja i odlucila sam da ih bude u postu jer kuma izlazi na izbore i bira to sto bira, to sto ce odredjivati okolnosti zivota drugih. Moja deca ne bi odlazila iz zemlje da su izbori nase kume i njoj slicnih bili drugaciji, sa znajem i sa punom svescu o odgovornosti za svoj izbor. I da, povredjena sam njenim izborima. Izlazi na to da smo danas na istom, stare i same. Da je moj trud bio uzaludan i da je njen izbor bio pametniji. I za]ista bih volela da joj zbrisem taj osmeh likovanja sa lica. Nismo iste. O tome se radi.

Mislila sam da to vise ne moze da mi se dogodi, to, da neko mora da ode iz mog kruga prijatelja. A dogodilo se, puklo kumstvo..... Moja kuma na vencanju, devojka iz kraja sa kojom sam odrasla, koja mi je, kasnije, krstila cerku..... Prva pukotina se pojavila sa - da ne veruje - sa uvodjenjem visepartijskog sistama u S. Kuma se opredilila za radikale a vojvoda joj je postao idol. Mnoge kafe su nam presele zbog agitovanja, kako s moje strane, tako i sa njene. Kada su poceli ratovi, kuma je otisla iz grada, sve redje smo se pitale za zdravlje i tako su prolazile godine..... Pzvala me je kada je cula da mi je kci otisla za USA, zasto sam pustila dete, njeno kumce, da ode kad "sunce tudjeg neba......", dovela me je u situaciju da objasnjavam cerkin izbor, da se pravdam, da dovodim u pitanje svoje materinstvo. ]Kuma se vratila u grad pre 4 godine, pocele smo da se srecemo u gradu, trazila mi je broj telefona......"starimo, draga, nemam vise nikog u ovom gradu....".i tako, opet smo bile kume, devojke iz kraja sa dragim zajednickim uspomenama. Politika se oprezno izbegalva kao tema, a zajednickih tema i nije bilo, kuma obozava Djokovica i gleda njegove meceve u real time, prepricava dogodovstine i pikanterije reality programa, ne cita, ne kuva, ne sheta, ne koristi net......Bog mi je svadok, bila sam strpljiva, puna razumevanja za njeno kikotanje kad joj se pravdam zasto sam Izu vodila cak u PA da joj vet izvadi zub i platila to masno - "pa bar macaka ima koliko hoces"...kada je izbila kriza sa Telekomom i N1 - kuma je pukla i osula paljbu iz svih oruzja. Kuma je i dalje ortodoksni shseljevac, obozavateljka AV i nema ni promil razumevanja za moje mucavo pravdanje i pokushaj da joj objasnim kako stvar zaista stoje....ona cak i ne gleda N1.... Nismo se svadjale, samo smo se vratile svaka u svoj rov, kao pre 30 godina. Nisam joj rekla da je zbog takvih gradjana moje dete otislo iz zemlje a drugo pakuje kofere, nisam joj rekla da mi je Iza jedina porodica na koju mogu da racunam.....pozelele smo jedna drugoj laku noc i spustile slusalicu. Proslo je 2 nedelje, kuma ne zove a meni je nekako lakse zbog toga sto vise ne moram da se pretvaram da joj verujem. Ne verujem joj. Uzgred, ako je to uposte vazno (mislim da, ipak, jeste bar malo vazno) kuma se svesno odrekla da ne radja decu i - kuma je na pola Ruskinja. Sve sto je u mojoj dusi ostalo je secanje na kuminu divnu porodicu, toplu i ususkanu kucu u kojoj sam naucila mnogo dobrih stvari potrebnih za zivot. Ne zelim da me tesite, da mi kazete da sam u pravu, znam da jesam. Ovo je " samo" jedna slicica, ilustracija svih nasih - frustracija.

Ako uzmemo u obzir sve mogucnosti i sva znanja kojima raspolazemo kao civilizacija, besmisleno je i skaredno raspravljati danas o rasi, naciji, religiji. Teme za danas su sloboda, jednakost i bratstvo ljudskog roda, da ne spominjem ekologiju. Poznato? Naravno, to su teme Prosvetiteljstva koje su sluzile na cast nasoj vrsti. Tuzno mi je i pretuzno kad gledam slike masovnih molebana u CG. Zar to da docekam, da se ljudi okupljaju ili dele, kako god, u odbranu necega sto mozda jeste a mozda i nije istina a tolike lazi, manipulacije, toliko raznoraznih vrsti nepravde i robovanja prolaze bez odgovora? I onda sebe i meni slicne vidim kao one glecere koji se tope iz dana u dan, postaju sve manji i tanji a okean predrasuda, lazi i besmisla guta planetu......na niske smo grane spali mi, vrsta obnevidela od osecaja moci...nad kim, kad ne vladamo ni sami sobom?

Vukla sam se 10 dana sva slinava, glavobolna i pre bih crkla nego da priznam da mi bas i nije dobro i ......zaglavila 3 dana u bolnici: vertigo, virus gripe napao mi srednje uho i izazvao najgoru vrtoglavicu sa povracanjem vidjeno u skorijoj istoriji. Dijagnozu postavio specijalista za usi i dao terapiju. Evo, vec 2 nedelje na terapiji i poprilicno modra jer se jos teturam i udaram o kvake, namestaj, zidove.....dodje mi da se tresnem u krevet i vise ne ustanem....mozda bi mi bilo bolje? Pouka: ako vas uhvati gripa, mirujete dok ne ozdravite.

Bez namere da osporavam pravo ikome ili icemu da se angazuje ( namerno ne kazem - bori) za ocuvanje svojih prava na slobodu veroispocesti, gledajuci ove silne molebane ne mogu a da se ne upitam: gde je sva ta socijalna energija kada su, ipak, vaznije teme u pitanju? U redu je pobuniti se protiv apsurdnih resenja kao sto je ovaj novi zakon u CG. Ali, gde su svi ti gradjani. gde je sva ta svest o pravima kada su u pitanju gradjanska prava, gde podrska i solidarnost sa. recimo. uzbunjivacem A. Obadovicem, novinarima N1? Pa, nema je. I zato verujem da mi jos uvek, u 21 veku, nismo dobacili do stanja politickog drustva. Zalosno. Zalosni je i sto SPC trazi podrsku na ovako opasan nacin. Sve to moze i moralo bi da se odvija na sasvim drugciji nacin.

Da poplavis od muke.....onaj udobno zavaljen, fino opusten sociolog i istaknuti clan upravnog odbora rts (namerno!) drzi banku i demonstrira vrhunsku demagogiju sistema koji nas je razbucao kao svinja masnu krpu. Normalno, uz apanazu clana upravnog odbora rts (namerno!) i moze mu se da bude opusten a za nase pare. Divota! Ako njemu dodam onu avovu sarmu na kraju utisaka - eto nama slike nasih zivota.Da na sceni imamo neku varijantu anarhizma, prva bih se uclanila.....

Sanja Domazet, Bozanstveni bezboznici 2, trece izdanje, Ikone XX veka... Necu nista da vam kazem o knjizi..... Kada sam je procitala, pozelela sam da poljubim cvetove mraza na prozoru.....

Priceless epizoda. U svakom segmentu, bez obzira sto je O.B. zbog vesti objavljene 2,5 h pre emitovanja promenila temu. Otvoreno, iskreno i, sto da ne kazem, sa dostojanstvom akademske pameti. I muzicka pokrivalica predlog - za 10.

U pravu ster, zzabrljala sam i izvinjavam se, Den Simons a ne Stivens i jeste Uterha a ne Osveta....kad ja pobrkam loncice to je epski....

Osveta, moj poklon sinu za praznike, po njegovom izboru, sad ima komplet....i tako, do praznika ima vremena a ja patim od nesanice, u nedostatku boljeg izbora, uzimam Osvetu, da vidim sto mu vec 2 godine kupujem tog Aberkrombija....volim epsku fantastiku ali mi se Aberkrombijev stil ne dopada, sta cu, Tolkin me je upropstio za sve ostale autore tog zanra. Elem, citam ja tako, kad - naletim na rec "plastika", pojavljuje se u jednom dijalogu. Zaprepastim se, zbunim se i otpisem Abverkrombija verovatno zauvek. Procitala sam knjigu do kraja a sina sam slagala da nisam, ima bas nekoliko bezobraznih scena pa mi je bilo neprijatno. Kad sam vec tu, da kazem da sam ovih dana procitala Dena Stivensa, njegovu trilogiju "Osveta strvinara". dugacko, prezvakano, mogao je da zavrsi sa 2 toma. Pocetna ideja je izvanredna i prvi deo odlican ali se posle pretvara u, manje vise, podgrevanje sarme sto u literaturi ne daje ocekivane efekte.

Spasonosna recenica koju upucujem sebi kad mi nije dobro glasi: "Umirali su i bolji od tebe" Prvi put sam se suocila sa cinjenicom da sam promenila nekakav starosni status kada su mi rekli da vise ne mogu da dajem krv, to je bilo pre moje dijagnoze koja bi me i u mladjoj dobi iskljucila kao donatora. Dakle, nista licno a ipak, stvarno, nije lep osecaj, to, da nisi vise potreban, da su ti neki resursi iscrpljeni.... Moja genetika je dobra, hercegovacko/banatska, vitalna sam, osim kad nisam a ima takvih dana. Ono sto mene trazlikuje od drugih u tom malom krugu koji mi je ostao je radoznalost. Pre neki dan me je prijateljica pitala kada cu da se smirim, zasto sam uvek uzurbana, uvek izmedju nekih obaverza koje sama sebi stvaram? Zasto se ne odmaram? Nije mi trebalo mnogo da joj odgovorim: sve sto radim je beg od dosade, camotinje......moram i u ovim godinama da imam razlog da ujutru ustanem iz kreveta ako ni zbog cega drugog, da nahranim Izu...Razlika izmedju onog pre i ovog danas je u tome sto moja radoznalost vise nije okrenuta ka svetu izvan mene, vec ka svetu unutar mene. U tome mi pomazu beleske koje pravim (uvek mi je to pomagalo) i koje me vode do nove spoznaje, bukvalno se upoznajem sama sa sobom na jedan drugaciji, nov nacin. Kada nesto od toga podelim sa decom, dozivljavam prvi put nesto meni strasno vazno: oni me vide, ne podrazumevam se, osecam njihovo zadovoljstvo i postovanje sto nisam bacila koplje u trnje, imam njihovu podrsku da se bavim sobom na taj nacim i to je pravi blagoslov. Sigurna sam da tek sada, odnos rodeitelj - dete prerasta u istinsku bliskost ljudskih bica. Smrt je strasna kada dodje prerano, kada uskrati neku fazu razvoja licnosti ili vaznih odnosa sa drugima. Dok god smo zivi, imamo shansu da nesto promenimo na bolje i to je verovatno ono najvrednije u starosti, koja nije kraj vec pocetak jako vazne faze nasih zivota u kojoj, vecina nas, treba da nauci da pusti, da se sa necim oprosti uz iskrenu zahvalnost sto smo bili tu i veru da nas, jednog dana, ceka put u nesto podjednako vazno kao i rodjenje. P.S. To sto se sa tog puta niko nije vratio, meni je dokaz njegove vaznosti i znacaja.

Album, testamentaran....

Milenko, Milenko.....daleko sam jos od drtavosti, ne reagujem iz te pozicije: da li ste se zapitali da te dve gospodje u ozbiljnim godinama nekome znace, zato sto umeju da saslusaju, da pomiluju, skuvaju caj ili pilecu supicu? Ko god se malo potrudi oko sebe, svog mentlnog i psihickog zdravlja ima sta da podeli sa drugima, berz obzira na drtavost. Nedavno, mojim prijateljima u USA je preminula majka u 92 godini. Nekoliko meseci je imala besprekornu medicinsku negu i paznju brojne porodice ali je osvanuo dan kada su lekari savetovali iskljucivanje aparata jer je stara gospodja sama kidala cevcice kojima su je hranili i odrzavali u zivotu. Sinu i cerki, mojim vrsnjacima, bilo je strasno tesko da donesu odluku i da se oproste od majke. Odluku odraslog, odgovornog, humanog pojedinca, donela su zapravo 2 deteta i bilo je jako tesko. Tako da vas komentar shvatam kao vas licni izbor pogleda na svet sa kojim tesko da vam starost nece biti horror. P.S. U mom svetu, starost podrazumeva pre svega - mudrost,

Dobro se secam mojih baka, tetaka, njihovih prijateljica. Imam razloga da verujem da je njihova starost bila kvalitetnija. Zato sto su bile upucene jedna na drugu, neuporedivo su se vise druzile, cesce vidjale, pomagale jedna drugoj. Solidarnost pre svega jer su porodicni odnosi bili rigidniji, zavisile su od muzeva, obudovele i u bolesti, bile su zavisne od dece. Mnogo sam ih volela, o svakoj bih mogla roman da napisem. Ponekad, bile su opake kao ledi Magbet, najcesce nezne kao andjeli cuvari. Rasla sam uz njih i nema te turske serije, te holivudske sapunice koja je zanimljivija od njihovih razgovora uz partiju kanaste, na probi kod krojacice, na kafi nakon pozorisne premijere uz vanglu punu krofni.... I sve su bile lepe, negovane, shik....a ni jedna nije imala kucnu pomocnicu, ni jedna nije imala muza ministra.....sve su imale zle svekrve, zaove, bile ljubavnice ili su im ljubavnice muzeva bile suparnice....kuce su im bile ciste, deca negovana i vaspitana, muzevi uvek uredno opeglani, shpajzevi puni tegli kompota, slatka, zimnice. Kako? Ne znam. I u dubokoj starosti bile su potrebne, da pricuvaju praunucice, da umese strudlu sa makom, da ispeglaju, prisiju, istrikaju rukavice i kape....da spreme komplet slavski rucak kojima smo se radovali nedeljama unapred jer je svaka imala nesto sto je spremala najbolje na svetu....mnogo sam ih volela i nedostaju mi i one i njihovo vreme. A mi, danas? Evo, vec mesec dana ugovaram rucak sa 2 prijateljice iz detinjstva i nikako da utvrdimo datum, mesto se zna, verne smo jednom Bg restoranu. Sta je problem? Obaveze, obaveze:ja cuvam unuka ponedeljkom i utorkom, druga cuva unucice sredom i cetvrtkom, treca ima zakazane konsultacije sa lekarima jer je hipohondar i moze joj se i jedina jos ima muza pa su joj i obaveze brojnije........nedelja ne dolazi u obzir jer - nedelja je, mozda ce sinovi da svrate (nece) a i autobusi redje voze nedeljiom a mi smo u tri grada....kako je krenulo, srescemo se u citulji... Shalim se.....za koji dan, nedelju ili mesec, poharacemo beogradske izlozbe, knjizare, sedecemo i izlogu Opere uz casu belog vina i bicemo jednako mlade i blesave kao pre mnogo, mnogo godina......kako je govorila moja baka iz Zmaj Jovine, veselo srce i kudelju prede..... P.S. Ne znam cemu dugujem ovaj izliv optimizma.

Nikad dva dobra zajedno? Ili smo mladi, zdravi, jaki a bez (dovoljno) pameti, ili smo stari, bolesni, slabi a sa ogromnim iskustvom i znanjem? To jeste (teorijski) horor. Sa kojim se ja ne mirim, na koji ne pristajem. Da je lepo i lako biti 60+, nije, bar ne ovde, na Balkanu a i sire, Da li bih se vratila u 20+, ne bih. Previse vlastitih ocekivanja, ocekivanje drugih i sve to udaljava od vlastitog bica, bar u mom slucaju. Pa sta da se radi? Na primer, da se bude slobodan od vecine nuznosti sa kojima smo ziveli. Prvi put od rodjenja, svoj na svome, slobodan. Paradoks, sad, kada nama starijim od 50, 60 godina statistika ne daje mnogo vremena, imamo svo vreme ovoga sveta. Sta sa njim? Naci mu smisao. Jednostavno.

Nije za temu film koji ste upravo gledali, nije ni za temu sta slusate.... vise je onako, za glavu i za srce..... Upravo sam odgledala Nebesku temu, dugometrazni dokumentarni film o Vladi Divljanu...... OK, nikad nisam bila fan te vrste muzike, lake su to note, frau Frida Apfelbaum se potrudila da me nauci sta je to kvalitet, da mi nastimuje usi za nesto ozbiljno i vredno. A onda mi Neberska tema spase jedan, u osnovi shugav danasnji dan, otvori mi oci za nesto veliko i vredno i ozbiljno, ogromno ozbiljno... Tema Nebeske teme nije Vlado Divljan, on, njegov zivot i karijera, samo su povod za divnu pricu. O tome kako treba biti i postojati, kakav trag ostaviti u zivotima drugih. A ti drugi...ovo je dokument i o njima.....ko ostavi takav trag, imao se rasta i roditi. Gledajte....

To sa vinom.....zvuci dobro osim sto ja nikad ne pijem jer mi ne prija. A to iz Sibira cu da potrazim odmah, HVALA na pomoci.....

Tacno, 68.5....znam da kod starih ljudi bude te nesanice, moja draga mama je spavala u nastavcima, cak je menjala krevet u toku noci, malo u jednoj pa u drugoj sobi, malo uz TV, malo....saceka 6 h pa me nazove da pita da li se secam kad smo bili tu i tu sa tim i tim..... Ovo je osveta Morfeja....spavanje mi je uvek bilo cisto gubljenje vremena. Jutro - nojbolji i najlepsi deo dana kroz koji sam jurila kao ledolomac kroz sante leda. Hocu da spavaaaam! Imam osecaj da ce mi pregoreti neki osiguraci u glavi ako se ovo nastavi. Uzgred, ja ne umem da spavam danju. Nema nadoknade spavanja, vucem se kao prebijena, u 19 h mi se prispava, ako zaspim, budim se u 1 h cila i odmorna i tako u nedogled.

Nesanica.....kako to zna da izmuci coveka. Uredno se odjavim u 22 h, ugasim grejanje, obavim sta treba u kupatilu...zavucem se u moj slatki krevet sa svezom posteljinom, Iza se ususka pored mene, citamo....knjiga mi ispadne iz ruke, odlazem naocari, gasim nocnu lampu, tonem u san i - u sledecem trenutku sam budna kao kveker u podne. I tako nekoliko puta do jutra. Sta sam isprobala: kapi valerijane, naturopatske perlice secera sa vibracijom ashvagande, caj od nane, kamilice, kantariona, cak i toplo mleko. Vezbala sam ci gongove, trcala u mestu, meditirala i uporno odbijala savet doktora ljubi ga majka da uzmem tablete za spavanje. Ne zelim vestacki san, hocu da mi se vrati mojih 5 sati zdravog, lekovitog sna koji sam imala citavog zivota a ne ovo mucenje. Koji mi je vrag?

Laguna je 2010 objavila prevod knjige Antikancer, nov nacin zivota, dr D.S. Shrajver Na zalost, knjiga je rasprodata.

Zovem se X Digresija Y....... I zato sam, verovatno, na poklon dobila knjigu Petera Hega, Deca cuvara slonova. To vam je, ukratko, digresijine digresije - digresija..... Slatko stivo pisano od strane jednog cetrnaestogodisnjeg decaka o svetu odraslih u kojem se deca snalaze bolje od svojih roditelja. Bar kad su razum i osecajnost u pitanju. Knjiga nije pretenciozna, tema je ljupka - Svet je datost koja nam se, uglavnom, ne dopada ali sta je tu je, spasavaj ono do cega ti je stalo i gledaj da se, dok odrastas, ne pretvoris u papagaje, klovnove i ostale izmisljotine. Preporucujem za citanje. Razmisljam da kupim 2 primerka knjige i poklonim ih svojoj deci. Ne zato sto su nasledili moju potrebu da i na spisku za kupovinu napravim neku digresiju, vec zato da budu blagonaklone sudije mojoj groznoj mani. Kad bolje razmislim, sta ima lose u digresijama? Nista, bar kad ih pise Peter Heg.

Televizijska adaptacija u reziji R.W.Fassbindera iz 1980 je nesto sto se ne zaboravlja ni nakon mnogo godina....ne usudjujem se da uzmem taj naslov za citanje, procitan je od strane reditelja na maestralan nacin.

Revolucionarna.....u cast njegove domovine. Od svih izvodjaca, najvise mi se dopada kad Artur Rubinstajn svira Shopena... https://www.youtube.com/watch?v=qv42M5FLW-g Posmrtna maska, uzet je i otisak njegove leve ruke, Shopenovo srce je sahranjeno u Poljskoj...

Lepota.... Davno i ne tako davno, koliko juce, Shopen, moj omiljeni instrument......i bas ova kompilacija Nokturna..... Sto sam starija, instrumentalna muzika mi postaje jedino pribeziste, umorila sam se od opera, nakon smrti Hvorostovskog kao da mi se srce zatvorilo za tu formu....ima divnih mladih glasova ali.... Prosle godine sam pomagala mladom komsiji od 9 godina da savlada domace zadatke u muzickoj skoli i bilo je mnogo muke oko pravilnog postavljanja ruku na klavijaturi, njegovom pedagogu u skoli kao da to i nije bilo mnogo vazno, palcevi obe shake su mesecima ' visili" , srecom, do kraja prve godine to je savladano. Nedavno, moj unuk od 5,5 godina je prisao pianinu, radi to kad se mi matori zapricamo i za razliku od bezbroj ranijih puta, iz njegovi prstica se zacula jedna sasvim suvisla kombinacija tonova. Nije me to iznenadilo , deca su neverovatno kreativna, vec nacin na koji su mu rucice bile postavljene - savrsena 'loptica' dlana, svi prstici na klavijaturi .... nikad mu nismo obracali paznju na to niti je on pokazivao ikakvu radoznalost osim sto mu je pianino bio nesto sto pravi buku po njegovoj voli....ko zna, mozda ce moj unuk ostvariti zelju koju sam imala za njegovog oca, da se profesionalno bavi klasicnom muzikom. Mozda je medicina dobila dobrog strucnjaka ali je muzicki svet svakako izgubio jednog vrsnog - dirigenta. Rubinstajn, najbolji....

Zoranovo pitanje me je bas zaokupilo.....desavalo mi se da je moje otvaranje, deljenje neke bas licne dileme ili licnog iskustva nailazilo na podsmeh, omalovazavajuce komentare, tumaceno je kao moja slabost, malogradjansko prenemaganje, jeftino, "zensko" cviljenje....i bila sam povredjena. Ne ja, sa imenom i prezimenom, ne ja gradjanin sveta, vec ljudsko bice, slucajno - zenskog pola, jedna dusa bacena u ovu divnu a zastrasujucu stvarnost naseg vremena. Kada bi stid, jedna mucnina koja se javlja kada niste shvaceni na pravi nacin - prosao, ostajalo bi mi samo zaljenje tih drugih koji ni sebi ni drugima nikada ne bi priznali (obicno nisu ni svesni toga) koliko su i sami ranjivi, zbunjeni, koliko smo prolazni pa i beznacajni kao stvarne licnosti i koliko je lepo kad mozes da sa drugima, anonimno, podelis i svoju tugu, i svoje ushicenje, svoju radoznalost, svoje zablude i sto da ne, svoje znanje. Zar nije tako lepse pa i lakse, biti malo solidaran sa onima koji su, kao i ja - krvavi ispod koze?