Pletilja

Dzima Kerija ne mogu da gledam i ne umem to da objasnim. Po recima moje dece koja mi preporucuju filmove, propustam dobre role i nekoliko dobrih filmova sa njim ali kod mene on izaziva blagi strah i ne gledam ga. Samo je jos jedan glumac, Edvard Robinson, kod mene izazivao isti odijum kad sam kao mlada gledala americke klasike. Najsmislenije objasnjenje do kojeg sam dosla (nije mi manir da precrtavam ljude) je da obojica nose neku unutrasnju tugu nepodnosljivih razmera i da to, bez obzira na lik koji tumace - probija rampu a ja ne mogu da je podnesem.

Koliko sam samo puta morala da objasnjavam, da se izvinjavam sto ne mogu da doruckujem....a ne doruckujem vec pola veka, od moje 15 godine. Jednostavno, ujutru ne mogu da progutam ni zalogaj i tako do 11 h najranije a prosecno, prvi obrok ( vise uzina nego pravi obrok) mi je uvek bio oko 12 - 13 h. uzivala sam da spremam dorucak za porodicu ali bez obzira na sve mirise, ukuse spremljene hrane, nikad nisam bila u iskusenju. Moj problem su bile vecere, mnogo godina mi je jedini kompletan obrok bio oko 20 - 21 h, kad se dan zavrsi. Mozda mi, bas zbog toga, san nikad nije bio kvalitetan, jedva da sam spavala 5 h u proseku. Tek sad, kad imam svo vreme ovog sveta (uslovno receno😄) uvidjam da mi nikad nije nedostajalo energije, da sam bila zdrava i jaka sve do nedavno. Zato i verujem da je koncept "prozora" ili formula 16 h posta i 8 h hranjenja dobro resenje.

Srculence....shaljemo pozdrave i drzimo palceve da sto pre ozdravi....

Eto, danas procitala:https://www.nedeljnik.rs/preminuo-spanski-pisac-karlos-ruis-safon/ Iskreno mi je zao.........ne jednom sam pozelela da zivim u njegovim knjigama....

Kako je kucov?

Kronose, ja bih psa odnela veterinaru, za slucaj da ima unutrasnje krvarenje ili napuknuce neke kosti...racun odnesite pociniocima i trazite nadoknadu. Osveta nece vratiti zdravlje vasem ljubimcu a rizikujete da oni nastave lanac osveta...sta ce vam to? Drzimo palceve da kucov sto pre ozdravi...

Dva plakara: 1. Otvaram ga 2 puta godisnje, da iznesem odecu na sunce, da se malo provetri, ne koristim nista od stvari iz ovog plakara jer je to odeca koju sam nosila na poslu, pre odlaska u penzju. Ima finih komada, crno, sivo, belo, ....vuna, pamuk, svila...klasicni, jednostavni krojevi....uvek sam se vodila maximom da je manje - vishe, da imam dobre detalje, uostalom, sa mojih 180- cm i nisam mogla sebi da dozvolim mnogo od onog sto mi se dopadalo na drugim zenama. Cerki je sve moje preveliko, snajka je moje visine ali smatra da je "jos mlada za klasiku".... 2. Plakar u funkciji, uslovno receno jer i njega ne otvaram cesto: farmerke, majice ( belo, sivo, crno, tamno plavo zbog farmerki) i dukseri (sivi) jakne... Sta oblacim? Oblacim onih nekoliko svari koje dezuraju na fotelji u spavacoj sobi ili vise u kupatilu... I onda nije cudo sto se svi zaprepaste kad dodjem unuku na rodjendan u ful damskoj opremi sa sve make up molerajem....moram, svake godine napravim sliku sa unukom, necu da detetnce misli da mu je baba sa tatine strane bila neka lujka.....😄 P.S. Dobro, mozda sam lujka...u sivom. Nevidljiva. I to mu dodje kao neki krik?

Babatetka se skrsila u rodjenom stanu tokom epidemije, operisana, zagipsirana, sve ok, pita me juce da li hocu da je vodim u banju Vrdnik na rehab. Hocu, sto da necu, konacno se i ja osecam kao baba. A babama je mesto u banjama, da se banjaju.....svi su mi se planovi poremetili a namucila sam se, tamo negde u Januaru da sve lepo iskombinujem. Ako se u jedno lepo, sucano jutro probudim i vise se ne osecam kao baba? Vrdnik mi je sudjen....i babe....

Posekla sam i lavandu i smilje.....imam utisak da ovog leta sve stize prerano i odjednom, sve je nekako....hekticno, zagrcnuto. Na pijacnim tezgama vidjam i kajsije i tresnje, visnje, sve jedno do drugog....smokve kod komsije kao kruske, samo sto se ne zazute....budi Bog s nama....

I - sta sad? Posle 9 nedelja zabrane da vidjam unuka jer sam "rizicna grupa" (cisto licemerje) vracena sam na prethodni rezim, unuk je moj 2 dana u nedelji. A unuk je prosle nedelje bio na ravno 3 rodjendana koji se slave u igraonicama. Mama i tata mu rade puno radno vreme, imaju ful kontakte sto sa kolegama, sto sa klijentima....i? Niko ne spominje opasnost po moje zdravlje, moju ljubljenu malenkost, moj prethodni status "rizicne grupe", sta - sad sam manje "rizicna"? Stvarno mi je glupo da nosim masku, rukavice, da dezinfikujem sve redom ako mi najveca opasnost preti od mog unuka, od odluka koje me se ticu a koje donose svi drugi osim mene? Ko je tu lud, ko neobavesten, ko neosvescen, ko je bezobziran? Devet nedelja iscrpljuijuce odgovornosti za vlastito zdravlje, gradjanske odgovornosti da se ne urusi zdravstveni sistem, popriklicno ponizavajuceg statusa nekog ko zavisi od drugih da ne bi umro gladan i zedan, diskriminacija i trpljenje diskutabilnih odluka drzave, strucnjaka - i? Gde sam danas? Nigde, opet zavisim od drugih.

Poslao mi je ovo sin, ljubi ga majka, nakon mog predavanja o dobrobiti Zeolita u ciscenju povrca i voca od mikroba... ."Gospođo, zaboravite reč "organsko". U vašim godinama, trebaju Vam svi konzervativi kojih možete da se dočepate."

Juna 8 cerka je dobila dobar ugovor za prvi stalni posao na koledzu, 9 Juna sin je odabrao novu destinaciju za buducu karijeru, presudile placene doktorske studije u gradu koji je mnogo blizi meni nego prethodni posao. Mislila sam da cu da puknem od srece, morala sam 2 puta da obidjem grad brzim hodom da me navala radosti ne ubije. Prva vest sledeceg jutra - u gradu kome sam se tako radovala - bio manji zemljotres. O, tempora, o mores...ima li mira za moju dushu? Dobra vest od veterinara, Iza nema dijabetes, secer joj je bolji nego moj, 5.6 od 6. Uspela sam da nadjem onu spravu koja pravi veeelike balone od sapunice, jedva cekam da je pokazem unuku, odavno je prizeljkujemo... I posle kazu da je zivot seniora - dosadan?

Urose, pametno je to sto ce maturanti nauciti da je zivot moguc i bez laznog sjaja grozomornih maturskih veceri koje roditelje zavijaju u crno, sinovi maturanti nece zavrsiti noc otrovani alkoholom, cerke se nece, za jednu noc, pretvarati u izvikane pevaljke i sto nece biti masovnog izginuca pomenutih maturanata u suludim auto trkama ulicama grada. Malo li je?

Ne mogu za sebe da kazem da sam bojkotas jer ne bih da imam ista sa ovima koji bojkotuju, prava ideja bojkota je izigrana. Nisam ni klasican apstinent, savrseno sam svesna svojih gradjanskih duznosti i prava. Kad pomislim na sve one generacije koje su se borile za moje pravo glasa, stvarno bih bila bezobrazna da se tako olako odnosim prema svim tim pokretima i licnim zrtvama. I - kakav je moj status po tom pitanju? Nikakav. Nesto kao siva, amorfna masa koju bes jede iznutra, nesto kontradiktorno sebi samom, nesto sto se izgubilo u prevodjenju zednih preko vode. Kako zavidim onom Buridanovom magarcu, taj je bar imamo sta da bira, seno ili slamu. Moj utisak je onaj gledalac koji je predlozio kongres strucnjaka za glavu....lepo u red svih 7 miliona manje dijaspora na terapiju pa tako sledecih 50 godina....

ПОЈАМ МЛАДОСТИ Говор Марка Аурелија (Римски цар) (150 год.н.е) Младост није један од животних периода, већ стање духа. Mладост je изражавање воље, способност упознавања и моћ осећања. Она представља победу храбрости над запрепашћењем, победе жеље за авантуром над угодним животом. Особа не остари када достигне одређени број година. Човек постаје стар, када изгуби своје идеале. Године остављају трагове на лицу, губитак идеала оставља трагове на души. Предрасуде, неодлучност, страх и безнађе су нам непријатељи, који нас гурају у земљу пре смрти Млад је онај који још увек може бити изненађен и одушевљен, онај који као дете са одушевљењем пита: "А онда?" То је онај који изазива догађаје и ствара радост живота. Млади сте колико и ваша вера. Стар си колико и твоје сумње. Млади сте колико и ваше самопоуздање и ваша нада. Стари сте колико и ваша депресија. Ви ћете остати млади док имате перцепцију Лепог, Доброг и Великог, док сте пријемчиви за глас природе, својих вољених, и нечег незамисливог. Ако се једног дана срце осуши због безнађа и растргне од цинизма, нека Бог буде милостив према вашој души – души старца. Stiglo mi pisamce jutros....presabiram se da vidim gde sam ja po ovim kriterijumima....pa, prilicno dobro stojim, ako me nista ne boli u telu, tu sam, cca 12 godina.....🙂

Dobar zacin i od barenog krompira moze da napravi vrhunski zalogaj: koliko moja cerka voli zacine, toliko moj sin ne podnosi ista vise od bibera i soli. Desavalo se da isto varivo zavrsavam u 2 dela, jedan zacinjen za cerku i drugi klot, za sina. Persun, korijander, celer - uvek u posebnoj posudi na stolu, seckano pa ko voli taj se posluzi. Pronasla sam nacin ( citajuci recepte indijske kuhinje) da pustim masti na volju a da ne bude obesenog nosa i "mamaaaa....opet si preterala": sve suve zacine prvo proprzim na ulju pa onda to lepo procedim i na tom aromatizovanom ulju nastavim sa kuvanjem. Nije u pitanju podmetacina, jednostavno, iskreno verujem u lekovitost svih tih divnih, velikodushnih biljcica, u sve te bozanstvene arome koje tako divno oboje i najbedniji dan, razgale i najtuznije srce. I tako, juce su moji momci, sin u u unuk (isti otac) rucali junetinu fino aromatizovanu slacicom, cimetom i mrvicom gorkog kakaa....pocistili tanjire....😊

Fantomska nit, (navodno) poslednji film Daniel Dej Luisa. Tako sam mnogo ocekivala od ovog filma, D.D.Luis, moj omiljeni glumac, moda kao milje, Hickok kao predlozak.... Sve je u redu sa filmom sa zanatske strane, montaza je fina, meka, rezija nenametljiva, kasting odlican a opet, nesto nedostaje, kod mene nije prebacio rampu, Fali mu jos slojeva, detalja, narocito u delu zanata kojim se glavni lik bavi, on stvara lepotu u jednom surovom svetu i bez jace naglasenosti te protivurecnosti, tesko je prihvatiti toliku kolicionu cinizma, neuroticnosti na kojoj se insistira kao kontrapunkt liku Alme. Sve u svemnu, Hickokova Rebeka iz 1940 ostaje nedostizan ideal.

Tekst od pre 2 dana, bice da im je sezona: https://rs.n1info.com/SciTech/a604655/Zavod-Najbolja-zastita-od-napada-vrana-je-izbegavanje-mesta-gde-su-im-gnezda.html?utm_campaign=ug.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_source=ug.contentexchange.me&utm_term=ug.contentexchange.me

....mi, Iza i ja, merimo se ponedeljkom, za kaznu zbog ogresenja nedeljnim ruckom jer tada nema restrikcija....Iza je na 4,9 kg ......mace oslabilo 700 gr a ja - ni makac sa 74.6...

Visedecenijsko iskustvo: postoji jedan prag kada telo odbija da slabi sta god da radite, kod mene je to 70 kg na mojih 180 cm. Sa tom tezinom racunam se u bas mrsave s obzirom da imam jake kosti ali se ja jako dobro osecam u svakom pogledu sa tom tezinom. Dogodilo mi se (u vreme bombardovanja 1999) da sam bez ikakve restrikcije "pala"na 67 i to je bilo grozno toliko da sam se uplasila, prosto sam promenila licni opis i nikada se ne bih vratila na tu tezinu cak i kada bi mi organizam to dozvolio. Ako je ikako moguce, treba postici idealnu tezinu (medicinski idealnu) pre 55 godine zivota jer kad se predje 60 - sve teze ide sa regulacijom tezine. Sada se mucim sa 75 kg prosecnih (nakon 65 sam se "ubucila") i nikako da se resim tih 5 kg viska a osecam ih kao teret. Sama sam kriva, napravila sam "gnezdo"na kaucu i izmishljam xyz razloga da ne izadjem napolje u dugacku shetnju brzim hodom, za sve ostale sportske aktivnosti vishe nemam ni snage ni volje. Ide leto, valjda ce me to izmamiti iz kuce.....

I ja citam Atvudovu ovih dana, dobra...

Ja sam lepsa!!! I nisam bas tooliiiiikooo matora😊 Nisam se uplasila dijagnoze maligniteta pa tako ni korone. U pitanju sam ja kao gradjanin - zakon, uredba, sta god, kaze - mosi masku, ja nosim. Problem je sto je sad sve okruglo pa na cose, moz da bidne, ne mora da znaci, bukvalmo. Ako je sve tako relativno, zasto nisam mogla da vidjam unuka 2, 5 meseca? To nije bila moja odluka nego preporuka struke .Meni je ovo otvaranje teze palo nego zatvaranje. Pitanje: nosite li masku i rukavice, drzite li distancu - danas, sutra...?

Izadjem jutros u ful opremi, maska, rukavice, sprej u dzepu kolica za pijac...biblioteka ne radi subotom, tu mi vec krene gastritis i kao da to nije dovoljno za propali vikend kad - evo 2 ispisnice, krenule u kafic na kaficu i trac partiju. Kako su me videle, osmeh do uva, upiru prst u mene i smeju se - "Pa gde si ti krenula tako maskirana, nema vishe korone, pobogu, gde ti zivis"? Ne znam da li su mi rekle istinu tek, od samog pocetka pandemije i vanrednog stanja nisu postovale ni jednu meru osim policijskog casa, nista dezifekcija robe unete u kucu, obuce, odece, n]ikad maska, nikad rukavice, nista alkohol, asepsol, u kupovinu 4 izjutra nisu isle iz principa....i tako, gledam ih i osecam se kao budala, ja sam sve to radila i...? Dobronamerno mi kazu da osim cestog pranja ruku nista nije potrebno, kakava crna distanca, mere zastite.....odoshe njih 2 vesele kao vrapci. Stojim tako na ulici i osecam se kao budala....da skinem masku i rukavice ili ne? Kao onaj jadni Buridanov magarac.....dokle, bre? P.S. Kod kuce sam......u glavi su mi slike iz bolnica diljem planete, brojke umrlih, statistika....sva ta tuga koja je trajala danima, strepnja za mile i drage rasprshene diljem planete u raznim fazama pandemije, kod jednih tek pocinje, kod drugih na vrhuncu....i, sta sa tim sikustvom? Gde da ga smestim na svojoj vremenskoj liniji, kako dalje? Moj svet je mali, dobro poznat a opet, gde je taj 21 vek, sva ta nauka, da mi objasni sta nam se desilo i kako dalje....

Yes, primer reda, rada i discipline a ne kao neki tamo grmovi, razbarusheni....

S obzirom da je i kod vas tako, da ne brinem. Ipak, iz vishegodisnjeg iskustva sa moje 2 saksije smilja i lavande, stvarno su poranili najmanje 4 nedelje, lavanda narocito. Gledam lipe u mojoj ulici, ne pada im na pamet da cvetaju pa me buni sto cu pre da oberem smilje i lavandu nego lipu. Budi Bog s nama....