Pletilja

Zapamtila sam epidemiju Variole vere, student potstanar u Bg, Dobracina 4.....primila sam vakcinu na fakultetu, tako je bilo organizovano za studente. Vratiula sam se u svoju sobicu i razbolela, uzasno me je bolelo grlo, glava...posle sam cula da sam 2 dana bila u nekakvoj nesvestici pa su gazde pozvale moje roditelje....dosla je moja baka i odvela me kuci...nas lekar je objasnio da sam imala jaku reakciju na vakcinu. Sporo sam se oporavljala i od tada sa vakcinama ne stojim dobro...

Crvena linija, veceras na N1: Rade Panic, Kraljevo, nesto u najvecoj sindikalnoj organizaciji lekara i farmaceuta sa 8000 clanova kaze da su direktori bolnica i domova zdravlja (ima li i jednog koji je to postao a da nije SNS?) svojim odlukama uzrokovali ovako veliki broj obolelih lekara i drugih med. radnika. Rekao je i da opreme ima ali u magacinima, da se sve sto se tice organizacije obavlja u sivoj zoni, bez pravnih instrumenata, na rec...dovode se studenti medicine V godine a imamo oko 3000 lekara i specijalizanata bez posla. Da vam ne prepricavam, vratite program i pogledajte. Meni ga je bilo zao, cela struka zrtvovana jednoj nesposobnoj, nepostenoj , s koca i konopca skrpljenoj vlasti. Ako i ovo prodje nekaznjeno nakon sto se epidemija zavrsi, na sajmistu treba da robija kompletna vlada sa sve rukovodeci kadrom srpskih bolnica. P.S. Sto se mene tice, ne mora da se ceka kraj epidemije, korona virus+ vlada = sajmiste i da nas Bog vidi. Uzgred, uveli su cenzuru na mala vrata: od sutra nema novinara na KZS, pitanja slati e mailom pa ce PR sluzba da istrukuje odgovore.

Nakon 2 nedelje prvi put van kuce . Izasla sam nesto pre 5 h, mrak....u Maxiju nisam nasla ni 1 glavicu zelene salate, rukolu, krastvce, brokoliju ni traga. Bakica, jedva 1, 5 m, savijena do zemlje, otela mi je kolica ispred nosa i pri tom, cini mi se, blago zarezala....Prosetam do Lidla - red toliki da ne bih zavrsila kupovinu ni do 10 h. Usput sam po nesto nabavila, pola zaboravila jer mi je negde usput nestao spisak za kupovinu. Kod kuce - peri, brisi, sushi....doje mi da ne izlazim i kad mogu toliko je zapetljano ovo sa dezinfekcijom. Setila sam se devedesetih, mislim da skoro 2 godine nismo imali nista na rafovima samoposluga, nista osim crknutih muva. I - preziveli smo, cak i mi sa decom u pubertetu koja rastu kao iz vode...Cemu ta alavost? Koliko treba da konacno budemo siti? Moja baka iz Banata je imala svoj vinograd i sama ga je radila. Dobro se secam, od zore do sumraka imala je samo jedan obrok u vinogradu - grozdje i hleb koji je ponela od kuce. Bila je imucna, punih podruma i ostava i mnogo je radila ali pamtim taj obrok u vinogradu - hleb i grozdje (vino?) zar moze biti lepseg pricesca? Jutros sam zakasnila, jaka stvar, mogu bez brokolija sledecih 7 dana, nije ga ni moja baka jela. ALI: kestenovi u mojoj ulici su pustili svoje svilene, plisirane listice i zakljucujem da je u mom delu svemira sve na svom mestu.

Draga Vili.....3 puta nedeljno imamo video treninge Thai Ci Chuana koje vode nasi instruktori...vezba se uveliko. Nisam pokusavala sa vizuelizacijom mimo treninga, to je dobra ideja. Slusam muziku odredjenih frekvencija i to mi prija. Nedostaje mi - prolece. To je doba godine koje intenzivno dozivljavam jos od detinjstva, nesto sto me jaca, nadahnjuje za napor, raduje. Mozda je bas to u pitanju, izazov dana kojeg nema, sve je isto. Ja sam rodjeni peshak bas zato sto imam potrebu da budem u prirodi, da bosom nogom hodam po zemlji ugrejanoj suncem, da zagrlim drvo, pomirisem rascvetale grane. Da li su kestenovi isterali one nezne, svilene listice? Proci ce, mora da prodje....cuvajte se i pomilujte one vase lepotice....Iza i ja saljemo srdacne pozdrave.... https://www.pinterest.com/pin/338544096969672708/

Hvala vam na podrsci, dragocena je. Dobro sam, imam potrebne lekove, rezim ishrane, bila je to epozoda zbog svih restrikcija koje su mi narusile dnevnu rutinu i povecale napetost. Objavljujem ovo jer sam sigurna da nisam jedina koja se tako oseca. Tece nam 4 nedelja karantina, bar nama 65+ i kapaciteti se iscrpljuju... Mnogo puta sam zahvalila svim kosmickim silama na Viberu i slicnim aplikacijama uz pomoc kojih mogu da gledam draga lica i uvek, uvek dobijem dobru energiju i mogu dalje. Ipak, starost koja nije bolest vec stanje, ipak namece razmishljanje da li je moglo drugacije da se prozivi svoje vreme. Ima trenutaka kada je potrebna ruka onog drugog, samo ruka i nista vise. Vi, mladji, mislite o tome....

Na korak do panike..... Prosla je ponoc, bol u zeludcu sve jaci, uzimam vrlo nevoljno tablete...cekam dejstvo, bol traje i sad dilema: u ovakvim situacijama a ceste su u poslednje 2 godine, oblacim se i izlazim iz kuce, brzim hodom prepesacim grad, najmanje 5 km brzog hoda i bol nestaje, vracam se kuci jako umorna ali mirna i san dolazi brzo. Nocas - ne mogu da izadjem iz kuce jer je policijski cas. Ne mogu da odem u bolnicu jer je tamo korona, 22 zarazrna u gradu, 3 lekara na respiratoru... Ne mogu da zovem hitnu med. pomoc jer ko ce posle njih da dezinfikuje ceo stan, i ovako sam vec danima bez snage, kondicija sve losija. Necu da budim sina i snahu, i ovako su razapeti... Pijem i drugi lek, sklupcana na otomanu, sama, nedostaju mi i mama i tata i brat i oboje dece i sve... Da sam samo mogla da izadjem i da koracam, koracam, koracam....

Angelija, moj ima 42 godine i svake subote igra neku do zla Boga komplikovanu igricu sa jos 3 drugara iz osnovne skole. Slucajno sam videla fotografije sa tih okupljanja jer mi se pridruzila na FB mama jednog drugara koja ih je slikala jer se kod njih "organizuju" vec godinama, njen sin je paraplegicar i tako im je zgodnije. Osim svih potrepstina za igrice, na stolu su one najvece koka kola flase ...a ovaj moj se kune da koka kolu nije ni pipnuo jos od vojske. I tako, dodje sin ljubi ga mnajka da me pita za zrdavlje i onda pocne da mi pokazuje avatare, mape i prepricava scenario igre.....sve neki caroblnjaci, magovi....jednom sam bila zamoljena i da im sasijem vrecice za kockice....pa je napravio na stampacu i neku skalameriju za fer bacanje kockica...i doneo da mi je pokaze....nikad ne bi rekli da je to ozbiljan, porodican covek od cijeg znanja zavise neciji zivoti. Uspeh? Njihovo prijateljstvo koje traje od prvog razreda osnovne skole.....

Tacno tako....bilo je reci 1 (jednom) o tom aparatu u svrhu propagnade, kao, i mi konja za trku imamo, najbolji smo i - nista.....verovatno da ga nisu ni raspakovali...

Premijer Spanije najavio da ce sutra, utorak, da predlozi parlamentu produzenje mera za sprecavanje sirenja virusa. Kod nas je parlament raspusten pre proglasenja vanrednog stanja ako se ne varam. Ko odlucuje umesto naroda? imamo izvrsnu i sudsku valst (😅) a zakonodavna vlast - suspendovana? Mislim, pitam onako, cisto da uznemirim botove na temi....😗 Imamo pandemiju i imamo drzavu u kojoj parlament ne zaseda? Ima jos neka takva kombinacija na planeti ili smo opet " najbolji na svetu"?

Moja Iza, dusihca....osim hronicnog bronhitisa sad najverovatnije imamo problem sa dijabetesom...na vezi smo sa vetom ali ne mozemo da radimo analize koje bi to potvrdile. Srecom, mogu da joj nabavim hranu za mace sa dijabetom tako da nekako prolazimo kroz dan...i ono najvaznije - svidja joj se nova hrana🤗

Nacitana...

....i Putovanje na kraj proleca...lepo.....

Insistiranjem na verskim obredima u ovim okolnostima meni je neodgovorno i sebicno, vodi me do zakljucka da se takvim stavom ne ispoveda vera u Boga nego vera u vlastitu relijiju. Vera u Boga je milosrdje, tihovanje, vera u religiju je vera u ckvu kao instituciju, buka i bes.... Toliko godina skolovanja, titula u akademskom svetu, toliko zivotnog iskustva, toliko porodicnih ljudi i sad - ovo? Zgadjena sam.Kako se usudjuju? Dokle, bre? P.S. Krstena sam. Pratim tetku na liturgije jer toliko posti da je kost i koza i koja se odrekla pricesca ove godine (ne i strogog posta) recima: "Necu nikoga da nosim na dusi..." aplauz za moju tetku!

+ sto ce sledecij 500 godina da potseca naciju da je prezivela (kako god, neko ce da pretekne) zahvljujuci njegovom zrtvovanju. I ne pricam napamet: ovih dana samo spustam slusalicu tvrdokornim mrziteljima vlasti sa opozicionim stazom od 30 godina koji ovih dana balave nad spasiteljem: te, sve cakum pakum organizovano, te donosi uzasno teske odluke, te ima prijatelje po celom svetu, eto, ipak imamo drzavu, pokazala se kad je najteze.....muka mi je i da nabrajam, i to sve pre obecanjih 100 eura.....

...a od medical experts imamo nesto pametnije? Od necega mora da se poccne a dostupna statistika je dobra baza jer boljeg nema, za sada. Uzgred, procitala sam gorepomenuti protokol za lecenje i kontraindikacije i odlucila da mi to ne treba.....kao ni respirator, potpisujem. Ja to mogu sebi da dozvolim, to je prednost 65+😄

Evo jos: https://www.jsatonotes.com/2020/03/if-i-were-north-americaneuropeanaustral.html?fbclid=IwAR3JrHTR-Q69yuYpvkIL7E0hPK5CtW4PtLkB9iyKNim279NLtFH2liUMBpM&m=1 To se ja prepirem sa ljubi ga majka doktorom, landara po supermarketima da nabavi sta treba za nas matore samo sa maskom, bez rukavica. Kada sam ga upozorila da BCG stiti ograniceno i da treba da se cuva, napisao mi je da "Nisu u pitanju antitela ciji titraj opada sa godinama vec modulatorne celije...." tako nesto....jos je rekao da su nase vakcine BCG bile jako dobre i da - ne brinem? Kao da ja brinem za sebe..... Mozda je ovo objasnjenje sto deca, hvala Bogu, ne oboljevaju mada su nosioci.....

https://javno.rs/vest/mediji-i-virus-na-sud-zbog-gostovanja-u-utisku-nedelje?fbclid=IwAR3Jobt0aINmrTyMggW4bhoSd6hpv7XUTMGmVfwASP5_VKLazdzHLaXsRTI

Bila sam devojcurak kada sam u parku pronasla jeza, podelili smo jabuku.. Ovaj moj je bio neki mator i jako pametan jez (ili vrlo gladan?) i ostao je pored mene i kad je jabuka pojedena. Imaju jako lepe okice a shapice i stomacic im je svilen, tamno braon boje. Od dede sam naucila da oni pate od buva tako da ga nisam ponela kuci, da ima dvoriste svakako bih se druzila sa njima. Uzgred, i jedan puz mi je jeo iz ruke.... Da je srece da su mi roditelji dozvolili da studiram veterinu bila bih neuporedivo srecnije bice....

Ne morate da pogadjate, ja sam onaj po 8.....porucila....😊

A ja muckam....Domestos i to onako odokativno pa posle ispiram da mi se ljubimica ne otruje. Muka je sa njom velika jer je kao flaster, gde ja, tu i ona. I tako, brisem parket a ona se secka malo na cisto pa malo na prljavo pa nazad, dok se nisam naljutila i sad je zatvaram na terasu dok sve ne prebrisem, isperem, osusim i izvetrim. Kada sam prvi put to uradila i prisla vratima da je pustim u sobu, trebalo je videti taj pogled i cuti to mrmljanje, mislim da mi je spomenula celu familiju...uzgred, znam ko ce da bude kolateralna steta pandemije - opsesivno kompulzivne osobe medju koje i ja spadam. Zateknem sebe sa prskalicom (alkohol) na sred sobe i ne znam sta sam dezinfikovala a sta nisam i onda sve ispocetka.....taaaako sam umornaaa....

Lorens Darel, Aleksandrijski kvartet izmedju prvog i ovog, drugog citanja - ceo jedan zivot, moj. Prvi put - lavirint ciji se kraj ne nazire, virenje kroz kljkucaonicu u svet odraslih i zakljucak "Ne, to se meni nece dogoditi...." Danas....iskreno, da biblioteka nije zatvorena, tesko da bih se vratila kvartetu bez obzira na vestinu pisca koja je dobo zapamcena u prvom citanju. Vreme, moje vreme, nije bilo milostivo prema Darelovom delu, preopsirno je za nas koji citamo savremenike, prilicno nekoherentno, razvuceno, nema cvrste radnje (grad ne moze da bude ta nit jer se i on menja) na koju smo navikli mi, citaoci 21 veka, previse introspektivno na racun slike koju citalac moze da stvara jer, mi smo kultura vizuelnog. Ipak, ipak.....ako ista ostane onda je to zakljucak da mi se zivot dogodio uprkos svemu, kad otklonim taj osecaj poraza, stida, krivice....sto nisam uspela da ga drugacije prozivim, shvatim da to i nije bilo moguce. Da pomilovanja nema. I da je zivot - pustinjska fatamorgana, na srecu.

Uhhh...kao dasak svezeg, prolecnog povetarca, tako sam dozivela danasnje izdanje. Malo li je....

Gospodja je lepa zena neosporno ali taj stil a la Zorana Mihajlovic je degutantan, 90 % zena na javnim funkcijama izgleda kao ona a ona je apsolutno va nsvih trendova, deluju jako jeftino a za velike novce jer imaju profesionalne sminkere. Pogledajte Melaniju Tramp, zene vladarskih kuca Evrope, nigde necete videti tako tesku sminku, naprotiv, sve deluje kao da im je mama rodila svu tu lepotu. Jeftino, neprikladno, demode i na njihovu stetu, tako ih ja vidim.

Svakako, bice mi drago....