Pletilja

Na Urbana koledzu (IL) je prosle nedelje suspendovano desetak studenata jednog bratstva koje je pravilo privatnu zabavu u kampusu, ako se ne varam, suspendovani su na 6 meseci. Svi studenti se testiraju 2 puta nedeljno, zaposleni se od prosle nedlje testiraju samo 1, test iz pljuvacke. S obzirom na ogromne napore i sredstva koje uprava ulaze da odrzi nastavu i opstanak svih fakulteta, mislim da je kazna opravdana. U najboljim godinama to je koledz sa vise od 40 000 studenata. U mom gradu, od pocetka epidemije, nisam videla ukupno ni 10 mladih osoba sa maskom. Na ulicama su, pogotovo sad kada je krenula nastava u srednjim i visim skolama. Danas na gradskoj pijaci - sa maskom samo mi, 65+ i to ne svi, s tim da dede cesce nose maske od baka. Gledam mlade zene koje rade na kasama velikih supermarketa, ako je iko u velikom riziku od bolesti, to su one a imaju samo masku ,plasticni pano i dezinfekcioni sprej. Jos uvek su sve na broju. Navikla sam se na masku, bocicu alkohola i spremila sam malu zalihu rukavica. Moj unuk od 6 godina sam trazi dezinfekciju ruku kad izadjemo iz neke prodavnice. Nisam jos naisla na prihvatljiv argument da je pandemija Covida 19 izmishljotina, da se lazira broj umrlih i slicne produkte raznih teorija zavere. Suvise je ova prica velika da bi manipulacija mogla ovako dugo da se odrzi. I zato - ili se prilagodi, ili se razboli pa kako ti je sudjeno. Ipak, moram da primetim da me malo boli sto mladi ne nose maske, veliki broj nih ima zive babe i dede i tuzno mi je sto ne misle na njih.

Kupujem unuku sladoled vec 2 meseca i svo vreme uspevam da odolim zelji i sta mi bi juce - ne znam, kupila sam najmanje moguce pakovanje, mislim da je bilo jedva 100 gr, boznastvena cokolada sa mrvicama kafe! Napravila sam praznik od toga, sve je bilo savrseno iako mi je jedan glasic shaputao "devojko, to je kakao, to je najstrozije "no - no", napravices kojesta u dvanaestercu....i bi tako, nakon 4 h i polse ponoci. Da skartim pricu, danas poslepodne sam zavrsila na rentgenu, laboratoriji i UZ abdomena...u drustvu sina, ljubi ga majka, sve po skracenom postupku i u praznoj bolnici. Stvarno - nisam videla 3 pacijenta u kabinetima. Lekovi deluju ali vise nema izvrdavanja, od nedelje me ceka ona grozna sonda uz obecanje da ce je voditi laka ruka zgodnog, prosedog interniste. Kad se preracunam, odlicno sam prosla: sladoled, 2 sata samo sin i ja i zgodan doktor....malo li je?

U Medjunarodnom javnom pravu postoji institut neformalnog priznavanja medju drzavama.

Vec se desilo a i desavace se - njima, AV i kombi ekipi koja je, ne konsultujuci ambasadu u Vasingtonu, bez i jednog karijernog diplomate otisla na udrobljene pregovore. Kad na 2 papira A4 formata, spojena spajalicom (heftalica je za odabrane?) udrobite Gazivode, Kosovo, Izrael, Hezbolah, Jerusalim, LGBT, morate da budete potpuno ludi i s uma sishavsi da upopste razmatrate raspravu bez planiranih visemesecnovishegodisnjih pregovora na najvisem nivou. Pa ne ide to zajedno osim ako vas boli cosak za sve pobrojano i imate samo jedan cilj, da se slikate u ovalnom kabinetu i tako udjete u istoriju na radost uze i sihire familije i obnevidelog plebsa. Ili ste resili da satrete spoljnu politiku svoje drzave? Pa nije vam to Ustav da ga preskacete i zaobilazite prema potrebi partije i bratije. Izrael je 22 MINUTA nakon poptpisivanja one hratije A4 formata - priznao Kosovo kao suverenu drzavu (objavila N1 veceras) a cca 40 zemalja neke arapske lige se sprema da uradi isto ili nesto slicno. NIje potpisao explicitno ali je priznao implicitno. Kome to nije jasno? 177 nasih vojnika je u sastavu UN snaga u Libanu direktno na nisanu Hezbolaha a do juce je to bila malo drugacija prica. Na stotinak stranica A4 formata bi mogle da se ispisu pravne i istorjske konsekvence onih 16 tacaka ali me mrzi. Toliko nas je obrukao i tako nas je zavadio sa pola civilizovanog sveta da bi, u normalnim okolno]stima, jedno "Buuu!"moglo da ga srusi. No, mi odavno nismo normalni. Sto se mene tice, sramota me je, u istoj meri i na isti nacin, kao kad sam gledala srpske tenkove kako jurisaju na Sloveniju a razdragana masa ih zasipa cvecem. Kad im uvredjena i iznenadjena Rusija zavrne slavinu za gas, bojim se da plebsu nece biti do cveca. Mislim da je opoganio onu mitsku motku - za sve pare! I na ocigled celog sveta.

Kazu da nema 2 bez 3....ocigledno, bar u mom delu svemira: Dan je divan, suncano i sveze jutro, nebo kristalno plavo i bez oblacka....jedino sto mogu da uradim u ovom trenutku a da bude pametna odluka je da obujem starke i odem na Breg, ako budem imala srece, suncacu se na velikoj steni u podnozju tvrdjave, u drustvu malog, radoznalog gustera.....uvek se pojavi bar jedan....ne dam ovaj dan nevolji!

Ni ja se ne osecam bolje od "grozno"....od iduce nedelje pocinjem sa pripramama za redovnu kontrolu stranca u levom oku i, priznajem, nemirnija sam nego prethodnih godina...poslednjih 6 meseci je bilo toliko stresa i to ne samo zbog virusa, da sam sva nekako izmestena iz vremena i prostora koji sam poznavala. Naslucujem sta zaista znaci fraza "izgubiti tlo pod nogama"...

Sinoc pukla vodovodna cev u komsiluku, vec 12 h smo bez vode, komunalno preduzece kaze da ne znaju kada ce kvar biti saniran a ja sa balkona gledam 5 majstora od kojih 1 stoji a 4 sede na betonskom ispustu i svi uredno gledaju u barustinu koju je naporavila havarija. Naravno da im nije pala na pamet ideja da tokom noci saniraju kvar a prepodnevni ucinak im je ravan nuli. Po komsiluku cirkulisu uputstva kako se oprati bez vode, koja je flasirana voda najjeftinija u svrhu ispiranja toaleta i dele se telefonski brojevi servisa za kucnu dostavu hrane. Opsadno stanje na neodredjeno vreme uz pretpostavku da ce nam koliko sutra biti potrebna sluzba za deratizaciju, dezinfekciju i lecenje posttraumatskog stresa. Nije ni cudo sto je jedino bubasvabama zagarantovana buducnost.

H. Kurejshi, "Nesto da ti kazem". Huh....skoro kao "Saga o Forsajtima" ili "Budembrokovi"....na rushevinama savremene demokratije. Malcice predugacko....vrlo informativno i aktuelno...(poprilicno opsceno ali takvo je nase doba)... "Cehovljevi likovi vecito trube o radu. Mora da se radi, ponavljaju. Nikad nisam shvatao zasto radinost smatraju takvom vrlinom. Rad je cena krivice". Citat ima stoprocentno (prosvetljujuce) licno znacenje pa otud i drskost da od svih izvrsnih dijaloga odaberem bas ovaj.

Ovako u Japanu sele drvo staro 165 godina...dodje mi da ovog trenutka krenem u Japan, plivajuci ako treba....

Strasno! Prijateljica mi je od ALL otisla za nepune 4 nedelje i to u vreme kada je sve bilo normalmo, kod takvih pacijenata i 1 dan je sudbonosan a ne okapanje sa uputima, overama, komisijama...ne daj Boze nikom....saucesce lekarima kojima je "zabranjen hitan uput", to su lomovi profesionalne i licne odgovornosti koji nose sa sobom trajne posledice. Ne znam koga mi je vise zao...

Ne znam nikog kome je dobro ovo vreme. To ne umanjuje vas problem, znam. Ako ste u prilici, posetite psihologa ili psihijatra, videcete, bice vam bolje neko vreme, dovoljno da sve sagledate sa dugog stajalista jer ono svakako postoji i u velikoj meri zavisi od vas. Na drustvenim mrezama mozete da pronadjete brojeve telefona psihologa volontera koji pomazu od pocetka pandemije. Iskoristite to da vidite da li vam ta vrsta pomoci odgovora. Ne zaboravite jedno: niko ne moze da se okupa u istoj reci 2 puta, samo je promena stalna a vi mozete da upravljate promenom sami ili uz neciju pomoc. Svako dobro vam zelim.

Delimo nesanicu i Kureishija, danas sam uzela njegov naslov "Nesto da ti kazem"...odmaram od cerkinog ljubimca Frenzena, zaglavila sam se sa "Pjuriti", koliko god da mi je "Sloboda"bila otkrice, sada nisam u stanju da se probijam kroz njegov stil i temu...

Hvala Bogu ili Prirodi, uvek sam bila zdrava, jaka i radoznala kao veverica. Kada je balerina Jasmina Puljo sedamdesetih godina proslog veka objavila svoju knjigu o Yogi i pocela da drzi kurseve, pohadjala sam njenu skolu jer sam u to vreme bila potpuno posvecena literaturi i biografiji Hermana Hesea. Porodica njegove majke je decenijama bila vezana za Indiju i deo te ogromne kulture oseca se u njegovim delima i autobiografskim zapisima samog Hesea. Ako ima krivice u mojim pretpostavljenim zabludama, onda je to veliki pisac i njegovo delo.🤗Daleko od toga da sam postigla ikakav hvale vredan reziltat u praktikovanju Yoga asana ali sam bas kroz vezbe disanja stekla osecaj o interakciji fizickog, psihickog, mentalnog aspekta naseg postojanja u materijalnom svetu. Posle je dosao Thai Chi i vise nisam imala izbora, dato mi je da znam kako, znam zasto i na meni je da radim na povezivanju tih aspekata jer postoji znanje staro vekovima ciju blagotvornost potvrdjuje pamcenje desetina generacija i milioni praktikanata shirom planete. Ja sam svoj izbor napravila i doneo mi je brojne radosti. Sto se tice himalajske soli, Vjekoslavu hvala na informaciji da se 1 tona ove soli iskopana u Pakistanu rudarima placa 3 dolara. To je jedini razlog zbog kojeg bih prestala da koristim ovu zaista prijatnu i blagu so. P.S. Naravno da imam i lampu od himalajske soli.....😄

Hvala sto brinete...mislim da se ipak ne radi o "ritualnom shpricanju" ili nekakvim new age izmisljotinama. Postoje i od strane med. institucija proverene i dozvoljene kapi za ciscenje, ispiranje nosa cija je baza ili 100% sastav - morska so*. Zasto bi se neko bavio necim tako banalnim kao sto su nasi nosevi? Zato sto u sluziokozi nosa (osim dlacica koje skupljaju bakterije iz vazduha koji udisemo) u sluzokozi ima nervnih zavrsetaka nerava povezanih sa unutrasnjim organima pa svako strujenje vazduha ili vode preko tih nervnih zavrsetaka pretstavlja blagotvornu masazu, stimulaciju tih organa. Ovo, takodje, nije nikakva izmisljotina, osobe koje imaju devijacje nosne shupljine, otekli treci krajnik, bolesne sinuse, imaju promenjen fizicki izgled lica, podbule su, otecene u vecoj ili manjoj meri i lekari opste prakse to znaju. U medicinskoj praksi neuporedivo starijoj od moderne medicine, paznja se poklanja i ciscenju nosa izmedju ostalog a postoje i prakse u kojima se tehnikama disanja pa i disanja na nos poklanja veliki terapeutski ili preventivni znacaj. Himalajsku so koristim vec nekoliko godina jer je "laksa", ima manji procenat Na. I, ne mogu da je koristim tokom cele godine jer mi, leti, jako obara pritisak ali je zimi, kada mi pritisak pokazuje tendenciju rasta jako prija. Nisam to ja otkrila nego moj sin, lekar: merio mi je opasno niske vrednosti pritiska danima i trazeci uzrok u mojim, eventualno promenjenim navikama u ishrani, dosli smo i da novog proizvoda u kuhinji - himalajske soli. Jako bih cenila ako mi pruzite dokaz, neki izvor informacija o tvrdnjama koje ste izneli, ne bih da ucestvujem u obmanjivanju ni sebe ni drugih. *https://www.esensa.rs/en/proizvod/marisol-isotonic-100ml/

"Stvarni proces individuacije - svesno pomirenje sa vlastitim unutrašnjim središtem (psihičkim nukleusom) ili jastvom - počinje ranjavanjem ličnosti i patnjama koje ga prate. Taj početni udarac znači neku vrstu "poziva", iako se često ne prepoznaje kao takav. Baš naprotiv, ja oseća ometanje svoje volje ili želje i tu smetnju obično pripisuje nečemu spoljašnjem. Naime, ja optužuje Boga, ili partnera, ili ekonomsko stanje, ili šefa, kao odgovorne za bilo koju smetnju. Ili možda spolja izgleda sve u redu, ali ispod površine osoba pati od nepodnošljive dosade koja čini da sve izgleda besmisleno i prazno. Kada nastupi početna kriza u pojedinčevom životu, on traži nešto što je nemoguće naći ili nešto o čemu se ništa ne zna. U takvim je trenucima svaki dobronamerni, razumni savet potpuno beskoristan - bio to savet kojim nekoga podstičemo na to da pokuša biti odgovoran, da pođe na odmor, da ne radi tako mnogo ili da radi više, da se ponaša više ili manje prisno, ili da se posveti nekom hobiju. Ništa od toga ne pomaže, ili, u najboljem slučaju, jako retko. Čini se da jedna jedina stvar deluje, a to je: okrenuti se tami koja prilazi - bez predrasude i sasvim bezazleno - i pokušati joj otkriti tajni cilj i šta od vas hoće. Skrivena svrha tame koja se približava je nešto tako neobično, tako jedinstveno i neočekivano da čovek redovno može otkriti šta je ona samo pomoću snova i maštovitosti, koji izviru iz nesvesnog. Usredsredi li se pažnja na nesvesno bez brzopletih pretpostavki ili emotivne odbojnosti, ono često izbija u bujici korisnih simboličkih slika. Ali ne uvek. Katkada najpre pruži niz bolnih uvida u ono što ne valja u nama i našim svesnim stavovima. Tada se mora početi gutanjem svih vrsta gorkih istina. Senka nije nužno uvek protivnik. Zapravo, ona je potpuno nalik na svako ljudsko biće s kojim se mora živeti u zajednici: katkad je popustljiva, katkad suportivna, a ponekad pruža ljubav - kako već prilike zahtevaju. Senka se uneprijatelji samo kad je zanemarena ili neshvaćena". Mari-Luiz fon Franc, psiholog, jungijanski psihoanalitičar Muka sa Senkom je sto nece da pravi kompromise, one na koje Ego pristaje da bi preziveo. Delfi, Grcka Gnothi Seauton (Γνώθι Σεαυτόν): „упознај себе самог“. Други познати мото Делфа је Meden Agan (Μηδέν Άγαν): „ништа превише“.

Moja najbolja i sada vec i jedina prijateljica ima odlican metod vracanja u normalu kad je njeni muski, muz i 2 sina*, dovedu do pucanja: zakljuca se u svoju sobu, stavi na gramofon neku operu u 4 cina i odvrne zvuk do daske. I tako 4 h, Vagner se pokazao kao najefikasniji.....kad konacno izadje iz svoje sobe, svima lepo, ona je dobila svoju porciju muzike koju obozava a muski mirni kao bubice. Inace, to je jedna velika, bucna porodica, kod njih sve vrca od strasti i 2 h provedena sa njima mi stvara efekat kao da sam bila na ringishpilu. Svi govore u jedan glas, zavrsavaju jedni drugima recenice, gubitnik u raspravi demonstrativno napusta pozornicu uz teatralno lupanje vratima da bi se posle 5 minuta vratio kao da nista nije bilo.....nigde nisam videla toliku odanost, troliko nesputane uzajamne neznosti uprkos svoj toj ciki i galami...imam utisak, kada bi kod njih zavladala tisina 5 minuta da bi planeta prestala da se okrece. * snahe se ne racunaju, to ide u rok sluzbe....

Nekako sam se nadala da ce genetika da preskoci mog unuka (6) i da nece imati problem sa polenskom kijavicom, ipak, i on i tata mu smrkcu vec danima. Kupila sam im rastvor himalajske spoli sa pumpicom za ispiranje nosa i kad sam im objasnila kako se koristi, poceli su da se cerekaju i da se prskaju...naravno da sam bila uvredjena i iznenadjena....🤗 Ne treba vam Jala Neti posuda, nadjite mali cajnik, svaka baka ima neki raspareni servis za kafu, ne preterujete sa solju jer ako je rastvor prejak, oseticete jak bol u mozgu, meni se to desilo kada sam prvi put praktikovala. Ne morate da se zavlacite u shumu, radite ciscenje iznad lavaboa. Evo linka: https://www.maslina.rs/proizvodi/prirodna-kozmetika/aromaterapija/himalajski-slani-rastvor-za-ispiranje-nosa-100ml.html Kupujem rastvor u prodavnicama zdrave hrane, o ovom sajtu bas nista ne znam ali je u pitanju proizvod koji koristim vec nedeljama mada ja nemam problem sa alergijom.

DNEVNA DOZA VOJVODINE ,,Nežnog zdravlja, u sve razočaran, Sterija se vratio u Vršac. Pretrpeo je moždani udar a bolesna pluća su mu svaki udah činila sve težim. Ležao je u roditeljskoj kući... Po Vršcu se počeo pronositi glas da najumniji među njima, polako umire. A budući da je Popovića kuća bila na jednoj od glavnih varoških ulica, te da kroz nju vodi put kojim se izlazi na pijacu, uzeli su na sebe neobičan zadatak. Pred Sterijinom kućom istresli su kukuruzovinu, koju su pažljivo raširili duž puta. Obilazili su je i vodili o njoj računa. U ono vreme, naime, na pijacu se i nije išlo drugačije nego volovskim kolima čiji su točkovi grubo i bučno poskakivali po kaldrmi. Stoga su Vrščani, da kola ne bi remetila san njihovom Steriji, pred njegovom kućom raširili kukuruzovinu. Mnogo je pesnika i pisaca širom sveta zaslužilo razna odlikovanja. Mauzoleje, slavoluke, u njihovu čast podignute drvorede. Mnogi među njima postali su nacionalni simboli. Po njima se zovu čitave avenije. Ali teško da se išta od toga, po duši i ljubavi, može meriti sa stogovima kukuruzovine pred Sterijinom kućom." Knjiga „Priče ravnice“ Ilija Tucić Na zalost, u Sterijinoj kuci je danas bircus turske provenijencije i popovska kancelarija....pre toga je to bilo jedino mesto na kojem ste mogli da cujete rec jednog Milorada Pavica....kako se ono govorilo u Sterijino vreme: "Doslo divlji i isterali " - pametne....

ROBERT KENEDI mlađi NA PROTESTU U BERLINU 29.08.2020 ?!?

Moj favorit je bas ova, pljosnata sa velikim zrnima u mahuni. Ovde je retko nadjem ali kad se to dogodi, onda je to praznik. Brzo je skuvam na pari, prerucim u ciniju i dodajem sveze sastojke, paradajz, persunov i celerov list, crveni luk, ulje, kad bas hocu da uzivam dodam krotone (kockice starog hleba malcice bacene na puter) i gotovooo....

Na Urbana koledzu ( USA) testiraju studente i zaposlene 2 puta nedeljno (test na pljuvacku) ali im je svuda centralna klima. Nigde ne moze da se udje ako se na ulazu ne proveri aplikacija koja pokazuje da li je vlasnik telefona obavio test i dobio negativan rezultat. Da li je to dovoljna zastita ako imaju tu centralnu klimatizaciju tokom cele godine?

A boranija? Cudo jedno koliko ljudi ne voli boraniju! Bila je redovno na meniju u vreme kad sam bila dete, mama ju je spremala perfektno, sa dosta shargarepe, paskanata, pershuna i jelo se kasikom, ko je hteo, dodavao je kiselo mleko. Posle sam, zbog cerke koja nije volela da jede, smislila laksu varijantu: boraniju skuvam na pari, jedva 15 minuta treba da omeksa i zadrzi sve arome, prelijem je dobrim uljem, puno seckanog pershuna i mrvica belog luka i - gotovo, uz parce dobrog hleba, eventualno i sa salatom od paradajza, savrsen letnji rucak. I nema te vrste boranije koju ne volim, retko nadjem omiljenu: svetlo zelena, shiroka oko 2 cm i pljosnata, ni najbolja teletina joj nije ravna, prava poslastica. Srecom, dolazi jesen, bice boranije....

"Rasturiti kao mache muskatlu..." to sam preuzela iz romana kao prigodnu uzrecicu, zelela sam da citiram neki od omiljnih delova ali sam shvatila da ih ima mnogo tako da ostaje samo to da ga i ja preporucim za citanje...

Mirni dani na Klishiju....

Jedan od onih dana, kada mi se cini da se sve zaverilo da me odvoji od normalnog (kao da ovo novo normalno nije dovoljno) kada se probudim u dobro poznatom prostoru a kroz njega kao da je protutnjao uragan, kada se to dogodilo, taj uragan koji je razbacao stvari, napunio sudoperu, prosuo sivilo po uramljenim fotografijama na polici za knjige od kojih ni 2 nisu tamo gde treba da budu...i taj uveli buket u vazi...i moja klonula hedera canariensis u saksiji, kao da me optuzuje za sve nepravde ovoga sveta....gde sam bila ja? Malo sam se pogubila u trazenju odgovora na neprijatna pitanja, recimo, kako cu dalje bez moje Ize, da li ju je bolelo kad je odlazila....bila mi je u narucju, osetila sam njen poslednji trzaj i videla otvorena ustasca koja se bore za poseldnji dah...dala mi je svih svojih 9 macijih zivota, naucila me je kako se voli bez straha, pokazala sta je neznost i odanaost najboljeg druga, prijatelja....nekog ko je uvek bio tu, i kad je dobro i kad je lose. Iza mi je pokazala jos nesto...tek sada, kada je otisla: izgleda da sam ipak kukavica, ja, ona koja je isla glavom i srcem tamo gde druge ne bi ni nogom, ja - takva, ipak sam sakrila svoje srce u kulu od slonovace u kpojoj nije bilo mesta ni za koga osim za decu i kucne ljubimce. Koliko god da sam volela zivot i zivela ga hrabro, izgleda da sam se plasia ljudi, malo ih je koje sam volela (ne racunaju se mrtvi pesnici i heroji!) i zato sam sad sama u svojoj kuli od slonovace. I to se nece promeniti jer nemam vise vremena. Da li se kajem? Da. Da li se osecam krivom? Ne, ne uvek...pametno sam rasporedila svoje resurse da mi duze traju, izbegla nepotrebne rane i ujede, zaboravila sta je to dodir, neznost, davanje bez zadrske....Boze, tako sam pametno zivela...zasto se danas osecam kao da mi je dusa amputirana nekada davno, davno....i kao da je sve bilo samo odgovornost, razum, jedan prokleto sterilan, dezinfikovan zivot.... Tu sam, radim sve sto treba, i dalje igram svoje drustvene uloge...ali sam bez Ize izgubljena...ona prava - ja, i tako vec 2 meseca.... I sta mozemo nauciti iz primera ove od suza zabalavljene matore osobe zenskog pola? Sredstva za dezinfekciju su za bakterije, ne za ljudske duse...