Pletilja

Da, isto razmisljamo. Kako naterati AV na vanredne izbore, on vidi da mu rejting pada? O ovome sto se izdaje za opoziciju, necu ni da razmisljam, lustrirala bi ih od odmah, ako je AV crn, oni su sivi.....

Ne razumem: poljoprivrednici spali na prosjacki stap. prosvetari takodje, studenti se bune s razlogom, ekolozi prete da ce da se bacaju pod buldozere Rio Tinta.....i tako vec par godina, pobune se, blokiraju nesto od puteva, neku instituciju....i svi odu kuci. Neobavljenog posla. Kako da vam kazem: to vam je kao sa devojkom: ne moze da bude malo trudna, ili je trudna ili nije? Ili ces da protestujes do kraja, recimo, prestanes da radis to sto ti je profesija pa ko duze izdrzi, ili, brate, nemoj ni da se hvatas u kolo, sedi di si, ni za di si nisi, tako je govorilam moja baka iz Zmaj Jovine. Jos jedna njena mudroist iz davnina: ne mozes i da stisnes i da pustis. Osim ako nisi AV, on i stiska i pusta. A nama prljave gace. Muka mi je.

Radnici u prosveti strajkuju vec 30 godina, nisu postigli nista jer su razjedinjeni i zahtevi su im bili sindikalni, plate, nagrade, nikad nesto sto bi promenilo obrazovni sistem na bolje. Ne bih racunala na njih. Volela bih da je ova nova generacija prosvetara agilnija i da me iznenadi tako sto ce proglasiti genralni strajk. Ako to ne urade, mrka kapa za studente. 30 godina pisem da Srbija jede svoju decu, nekad tako sto ih je slala na ratista, danas tako sto ih, bukvalno, ostavlja na ulici. Odlazim pred vrsacku gimnaziju svakog petka u 11:52, gledam te mlade ljude, ako mislite da im je lako da se suprotstave profesorima, lokalnoj vlasti, varate se. Ako mislite da se ne boje, varate se. Potrebni smo im. Kad, ako ne sad?

Juce, zove me poznanica iz kraja, deca su nam se druzila pa se dugo poznajemo i po toj liniji. Pita me zasto studenti ne ostave 15 zrtava na miru, zasto ih stalno pominju i time povredjuju porodice koje su imale takav strasan gubitak. Objasnim da, prvo, ja nisam nikakav advokat studetskog pokreta, drugo, za zlocin drzave zrtve i njihove porodice imaju pravo na pravdu, krivci moraju da budu kaznjeni po zakonu. Kaze mi, pa to je u redu ali treba drzavi dati dovoljno vremena da ispita stvar a ne ovako, blokade, nemiri....ona je treca osoba iz mog okruzenja koja me je tokom ove nedelje zvala i na skoro identican nacin reagovala na studentske akcije: OK, pobunili ste se, demonstrirali, rekli ste sta imate i ajd sad kuci, dosta je bilo, hocemo mirne ulice. U pitanju su 3 majke, tri obrazovane, dobro situirane gradjanke koje znaju sta je red ali ih politika "ne zanima", to je nesto nepotrebno, to je remetilacki faktor mira i dobrog zivota. Njihovog dobrog zivota. Sva tri poziva telefonom i sva tri pitanja zasto mrtvi ispod natstresnice nemaju mir mrtvih dozivljavam kao pasivnu agresiju na sve sto misli svojom glavom. Ima ih mnogo, previse i gubim nadu da ce ista od ovog sto se vec 2 meseca valja nasim zivotima imati ikakav efekat. Bice uguseno kao prvi macici koji se bacaju u vodu. I podjednako besmisleno i surovo kao ta prica o prvim macicima. Sa te tri zene ja zivim decenijama, nisu ni glupe, nisu ni slepe, sta su? Da li sam ja kriva za njihovu gradjansku neosvescenost jer sam na svaku razliku u stavu po pitanju promena odgovarala Pescanikovim geslom "Ako vam je dobro, onda nista"? i dozvoljavala da se sve tri ukopavaju u svojim rovovima potpune ravnodusnosti prema patnji drugih, manje "snadjenih"? Da li se ta moja tolerancija rzzlicitog misljenja, ta moja vajna demokraticnost sada obija o glavu studentima i svima nama koji ne pristajemo da zlocin ostane nekaznjen? Kome su sve ruke krvave danas u Srbiji? Nije mi dobro. PS Ni jedna od tri pomenute poznanice nece videti ovaj intervju jer njih politika ne zanima.

Uuups! Azaerbejdzan otkazao isporuku gasa Srbiji a kad ce opet da isporucuje, ne zna se. Amerikanci pritisli oko NIS teme.....2,5 godine nakon pocetka rata i prvih sankcija Rusiji... Stizu vesti i o mogucnosti da se Srbiji, zbog nemira na ulicama, oduzme licenca za Expo 027.... Ja l to zapad pusta ovu nasu nesrecu niz vodu? Ili je u pitanju tuca slonova u kojoj strada jedino - trava? Kako god, javlja mi se da se pakuju koferi....

Delim istovetno iskustvo sa Uliksom, meni je pomoglo to sto sam se vratila na pocetak Dzojsovog stvaralastva, bukvalno sam pratila hronologiju izdavanja drugih naslova i polako se navikavala na stil velikog pisca. Sto mi nije pomoglo da zavrsim citanje Fineganovog bdenja......😆

https://n1info.rs/vesti/sudija-majic-zastrasujuce-koliko-nam-mnogo-vremena-treba-da-prepoznamo-zlo/ Vladislav Jovanovic: "Ko ne prepozna cudoviste, sam je cudoviste".....

Imam dokaze o prevari i iznudjivanju novca u uglednoj oftalmoloskoj ordinaciji u Bg i spremna sam da ih dam na uvid: Aprila 10 024 bila sam na redovnoj sestomesecnoj kontroli melanoma koja se sastoji od UZ oka i oftalmoloskog pregleda. Doktorki je bilo nesto sumnjivo i trazila je da asistentkinja napravi dodatni snimak u njihovom kabinetu i to je odmah uradjeno. Nakon sto je pogledala stampani color snimak na 2 strane sa mnoigo pozicija, dr je rekla da snimanje mora da se ponovi za 2 meseca, nije nista strasno ali promena mora da se prati. Platila sam UZ, dodatno snimanje, pregled "sa 30% popusta jer sam redovan klijent vec vise godina" - 14500 dinara. Nakon povratka kuci, odlagala sam dokumentaciju i primetila da na onom obimnom kolor snimku ne stoji moje ime, u pitanju je druga zena i da je datum pogresan, snimak je stariji od mog. Nazvala sam asistentkinju, dovela u pitanje autenticnost snimka i zamolila za objasnjenje. Obecala je da ce se javiti cim kontaktira tehnicara koji odrzava sistem. Nije se nikad javila. Zabrinuta za stanje mog melanoma, zakazala sam UZ oka u drugoj privatnoj ordinaciji, odradjeno je sta treba, zamolila sam doktora da komentarise raniji snimak. Zakljucak: prethodni snimak nije moj, to nije moj melanom. Doktorka je morala odmah da reaguje, morala je da vidi da snimak nije moj, ne zbog imena i datuma, zbog melanoma, moj melanom je izrazito autentican i tesko ga je pobrkati sa nekim drugim. Napominjem da smo mi sa melanomom oka izbaceni sa klinike za ocne boilesti u Paterovoj 2 i pismenim obavestenjem upuceni na kontrole u lokalnim medicinskim ustanovama.....koje nemaju UZ oka. Pa smo prinudjeni na kontrole u privatnim ordinacijama u Bg, NS i NI. Da nisam primetila gresku na snimku, otisla bih na ponovljeno snimanje, platila opet sve sto treba i tako u nedogled. Sad molim boga da se moja bivsa doktorka i moj sadasnji doktor ne sretnu i stave me na nekakvu crnu listu nepodobnih klijenata. Moj zivot je, bukvalno, u niihovim rukama. I oni to znaju.

Kako se osecam? Kao hodajuca hiperbola: osecanja su mi razvucena do extrema, ako tugujem, to je najcrnji mrak i ridanje, ako me nesto usreci (dobar roman, kao nocas Ted Chain) to je najbolja kniiga ikad napisana, promenice svet, mene, vasionu. Radim 5 stvari istovremeno, zavrsavam poslove koje nisam zavrsila u poslednjih 6 meseci, razmisljam brzinom munje i verbalizujem poput groma......mislim da sam na ivici nervnog sloma.

Cast izuzecima ali bas mi je leglo sto su otisle kuci placuci, tek da poravnamo racun sa mojim odlascima kuci placuci. Jos mi mnogo suza duguju.

A sta ako je to dimna zavesa da bi skrenuo paznju sa protesta? Ovu odluku donosi Bajdenova administracija? AV dobije 2 ili 3 nedelje razvlacenja ove teme, dodje Tramp, puj pike, ne vazi?

Ted Chang. Price tvog zivota Ne znam zasto se tek sada srecem sa autorom i ovim njegovim delom. Promakao je i mojoj deci od kojih obicno dobijam preporuke o SF naslovima. Neko objasnjenje sigurno postoji, nismo bili spremni za njega, nije bilo ili jos uvek nema dovoljno mira i opustenosti u nasim zivotima jer ova literatura je toliko nesvakidasnja da zahteva jako mnogo od citaoca. Cetvrta prica od 8 me je drzala budnu do malocas a sad je 4:56 h zato sto sam shvatila da sam gledala film* snimljen po njoj, film ciji kljuc nisam nalazila ni posle drugog gledanja. U prici je sve sto je potrebno za razumevanje filma. Sto je savrseno nebitno za opus Teda Changa koji je......jednostavno - fascinantan. Sve sto sam ikad procitala od SF zanra bledi brzinom svetlosti jer Ted Chang pise tako superiorno, tako inovativno da ne mogu ni da naslutim odjeke koje ce imati u mom poimanju ljudske vrste, univerzuma, zivota, nauke.... Narucila drugu zbirku prica Izdisaj i ocekujem je sa nestrpljenjem... * Arrival

Imam bolju ideju: oduzeti im svu imovinu, dati im prosecnu platu/penziju i zabraniti im bavljenje politikom. Pocrkali bi za pola godine.

Molim za oprostaj sto cu na ovoj temi koja raduje nasa srca objaviti pricu jednog psa koja je tragicna do te mere da mi je razbila ovo jutro u paramparcad, imam samo jedno pitanje u glavi: "Dokle..."? Kako ce ova dusica preziveti gubitak, ne znam. Grlim ga u mislima i cutim, nemam reci utehe. Pas decaka ubijenih na Cetinju.....

Micel je majstor price, u to ne sumnjajte. Atlas je neobicne konstrukcije za tako obiman toman, pratite 6 prica, 6 licnosti koje ne dele ni isti prostor ni vremensku liniju, ako trepnete, mozete propustiti nit koja ih povezuje. Micelov svet je uverljiv, likovi cizelirani do perfekcije, zivopisni, dugo se pamte, dijalozi perfektni...i sram me je sto sam se drznula da ovako neuka analiziram jednog velikoig pisca. Citajte Atlas i uzivajte. Posle, Hiljadu jeseni Jakova de Zuta - cini mi se da bih se sasvim lepo snasla na nekom jedrenjaku iz 18 veka na putu da osvojim Japan....da postoji vrmeplov....eh.... PS. Slejdova vila je takodje Michelov roman i preprucila bih i njega iz Michelovog opusa.

Poklon od sina za praznike - neko sokocalo instalirano na moj laptop, u arhivi, 8 epizoda sa sve prevodom serije Sto godina samoce. izuzetno uradjena serija po svim stavkama. To jeste Markesov svet, primetila sam i da tisina ima svoje pravo mesto, narator se javlja jako malo i bas kad treba, radnja tece mirno, kao kad citate knjigu, ozivljava secanje na vreme kada ste je drzali u rukama i mozete samo da konstatujete da je ucinjeno cudo, ekranizacija koja postuje autora i njegovo delo do, do sada, cinimi se, nemoguceg nivoa. Preporucujem seriju od sveg srca.

"Želim vam, na kraju, da ova godina ima više sreće sa vama nego prethodna"! Duško Radović

Rekoh vec, citam na nervnoj bazi. Sto mi je gore, to vise bezim u tudje zivote i price. To znaci da sam ove godine citala kao manijak. Potrefilo se da su skoro svi naslovi bili od 300 strana pa do 600, jos malo pa cu u biblioteku da idem sa kolicima za pijac, zabranjeno mi je da podizem ista teze od 2 kg. Kupovala sam i sta mi treba i sta mi ne treba pa se tu nasla i Beleske iz Moneove kuhinje, fina knjiga ali u svim receptima ide estragon koji ne mogu da nadjem kod nas a i sa divljaci, tako omiljenoj vrsti mesa porodice Mone ne stojim najbolje. Ruku pod ruku sa pomenutom ide naslov Stalno traganje, eseji o umetnosti Dzon Apdajk, malo poznato lice americkog klasika, uzivanje za sve pare. Srce mi je zarobila knjiga Uve Vitstoka, Februar 33, moji omiljeni pisci tokom prvog meseca vladavine Hitlera, na planeti nista novo, samo potvrda stava Arentove da je zlo banalno do mucnine. I mala pikanterija: koja je verovatnoca da iz biblioteke, u jednom danu, dovucem 2 knjige u kojima se radnja desava 1799 godine na dva kraja sveta, Japan i Sicilija? Mislim da je to vic koji su mi priredile knjige, nesto im nisam u milosti u poslednje vreme, kao da mi porucuju "zeno, nismo ti mi bromazepami i dijazepami pa da nas trosis na nervnoj bazi, ovo je umetnost, neko je lio krv, znoj i suze da ispise te stranice a ti...? U redu, primila k znanju, bicu fina samo nemojte da me ostavljate samu na ovakvom svetu, necu izdrzati ni pola dana...

Poljoprivrdnici iz Ne damo Jadar sutra kuvaju veceru u Pionirskom parku za studente i gradjane. Studenti u 23:52 pred Skupstinom su 15 minuta u tisini pa posle odlaze na Studentski trg da galame. Istovremeno, na Trgu Republike je novogodisnji program na bini koja je zarobila spomenik knezu Mihajlu, pevanje i vatromet u ponoc. Sve destinacije su u krugu od pola kilometra. I toliko su razlicite po motivaciji, improvizaciji i vokaciji da ne sluti na dobro: kako ce biti studentskih 15 min tisine ako sa trga tresti turbofolk? I koliko ce alkoholisanih gradjana svih generacija biti na 1 kvadratnom metru? Ovo ne sluti na dobro i jako brine,

Urnebesan je! Neustrasivi nema petlju da udje u debatu sa bar jednim sagovornikom (novinari su sagovornici samo uslovno, pogotovu njegovi novinari) a ovamo bi se isprsio pred heklerom? Frustriran, neurotican, mocan samo u coporu, nevoljen, nezeljen, lud, ljigav, gadan, zarazan, slinav, balav, lazljiv, lopov, ubica, necovek, jednom recju - nakaza. P.S. Sorry, maman, htela si da budem dama, ne ide....u nekom drugom zivotu, mozda. Sada moram da budem baba komandos i da ovom idiotu i njegovoj bulumenti kazem gde im je mesto: mars u kucicu i da niste pisnuli.

Film sam gledala, preporucujem, malo mi je bio dosadan jer sam vec citala nekoliko dobrih naslova na temu vatikanskjh "igara", ko nije, bice mu sve ok, Fajns odlican kao i ostali u ekipi. Prtpostavljam da su enterijeri snimani u Vatikanu i meni je to bilo cool s obzirom da ga nikad nisam posetila. Kraj - budjenje! Ocekivala sam nesto vec vidjeno kad ono - surprise! Verovatno da cu citati knjigu jer bih zelela podrobnije objasnjenje kraja. Inace, bavim se Dejvidom Michelom, nakon "Atlas Oblaka", uzivala sam citajuci "Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta" a malo manje u naslovu "Nevidljivi Sati". Sad citam Mishimu, "Prolecni sneg".....tragam za esejem Margerit Jursenar o Misiminom samoubistvu...

Uspevam da procitam po neki transparent, narocito one koji su pisani velikim slovima. Moj favorit je: "MI SMO SA OMLADINE STRANE", nista mi nije smesno vec odavno ali me je ovaj slatko nasmejao. Duhovitost je uvek znak inteligencije. Sjajni mladi ljudi.

,,,pre sam za cupanje iz korena🙂

Jedan, dva, tri....12. Biram krompire sa tezge na pijaci i u sebi ih brojim. Juce sam brojala mandarine, jedna, dve, tri...6. Opet je pocelo. Zato sto se blize praznici. Zato sto naviru secanja na vreme kad je kuca bila puna, kada je to do lista bila u vidu tabele sa spiskom jela po danima, spiskom namirnica koje nedostaju, satnicom kad se sta kuva, pece, muti...i kad 1 Januara, dok ja gledam prenos iz Muzikferajna, oni dolaze cupavi, u pizamama, tek probudjeni, da mi sednu u krilo i da cestitamo jedni drugima novu godinu i da, pre rucka, isprobamo tortu napravljenu po novom receptu....jen, dva, tri, jen, dva, tri....trocetvrtinski ritam beckih valcera me nosi u ovu kisnu noc, bilo je, proslo je. Vredelo je.

....zasto last?