Pletilja

Da i ja citiram Patrijarha Pavla: "sve vam je dozvoljeno ali vam nije sve na dobro", tako je kako je. Kaze mi sin, a povodom fudbala, da ne moze dete da se iskljuci iz vremena u kojem zivi, razumem to i slazem se. I ja sam se borila sa mamom kod krojacice Gize na probama moje garderobe, mini suknja je sablaznjavala moju baku, znala je i da se prekrsti kad me vidi spremnu za izlazak u grad u suknji do pola butina i belim, koznim polucizmicama a napolju Maj mesec! Nismo ni mi bili cvecke u ocima nasih starijih ali, cini mi se, bili smo bezazleniji od danasnjih mladih i manje (auto)destruktivni. Nadam se poseti cerke i zeta ovog leta, jos nisu uitvrdili na koju ce stranu. Plan je bio da ja odem kod njih ali jos mi ne dozvoljavaju tako dug let avionom, mozda za Bozic.... Vama zelim miran let i lepo proveden odmor....

Zaista ste razumeli i drago mi je sto ste i sami takvi. Moja baka iz Banata je znala da kaze da su dobri ljudi "so zemlje", misleci pri tome na zajednicu, drustvo. I sigurna sam da takvih ljudi ima mnogo inace bi svet stao ili bi se odavno istrebio. Na kraju svih krjeva, bas takvi dobiju rec kad oni drugi naprave kojesta i sebi i drugima. Kada joj napravim kompliment, moja cerka kaze "takvu me mama rodila" i slatko se smeje. Nije samo mama, i tata je voleo osecaj dobro obavljenog posla, pridoneli su i babe i dede, paori sa masne banatske zemlje i hercegovacka strana sa ljutog kamena. Deca su mi tek treca generacija pravih gradjana, malo da bi se razmazili i zabortavili na prave, sustinske vrednosti zivota. Kako ce ispasti sledeca generacija, videcemo.....

"Ne znam zasto imam potrebu da me svi vole", moja cerka, prosle subote, nas redovan termin na Viberu....tema se nametnula zbog preopterecenosti na poslu za koju cerka tvrdi da je posledica njene potrebe "da je svi vole". "Mama, da li sam ja manipulator? Pomazem oko posla i tamo gde nemam striktne ingerencije, jednostavno, nekako vidim gde je resenje pre drugih i sad sam bas umorna, previse njih racuna na mene". Sta da joj kazem? Da je rodjena ljubazna i dobra, jedna fina dusica, uvek mudra, sa finim osecanjem za pravdu, takticna, vrhunski komunikolog oduvek. Neko ko ume i neprijatne stvari da saopstava na lep nacin postujuci istinu pre svega i dostojanstvo onog drugog. I sad je umorna, na pocetku 5 decenije zivota, puna sumnje u sebe i svoje motive. " Ne zelim da se menjas, nemas ti potrebu da te svi vole vec potrebu za harmonijom medju zvezdama, za ravnotezom, skladom, univerzalnom, kosmickom pravdom", to sam joj rekla. Da predahne, pozbavi se sobom i svojim ambicijama, da definise ciljeve i napravi plan kako da do njih dodje. Dobra je u tome i iza nje je dug put, ni malo lak i jednostavan. Odmori se, pticice mamina, idemo dalje....

Deda mu je bio kosarkas, otac odbojkas, obojica u reprezentaciji grada, nema ni jednu fizicku predispoziciju za fudbalera jer ce biti visok bar 2 m i tanak i zato sto je u pitanju privatni fudbalski klub lokalnog tajkuna. Da ne spominjem da se 1 termin treninga poklapa sa terminom skolice stranog jezika i nemam ni najmanju sumnju da ce mu biti draze da jurca po ledini nego da buba irrgular verbs. A sumnjam da dete i jeste pod pritiskom sredine, slusm njega i vrshnjake i ako ne pricaju o novim igricama, torocu o fudbalerima i njihovim milionima, potpuno su fascinirani tim individuama i njihovim bogatstvom. Kad ih pitam da li znaju za fudbalera Pelea, ne znaju ko je to bio, njihovo poznavanje ne ide dalje od Maradone koji je za njih vise mitsko bice nego jedan od navirtuoznijih igrca fudbala. Dakle, moj unuk nema pojma u sta se upusta i zato mislim da su, u ovoj situaciji, mama i tata prilicno omanuli. Napustiti kosarku posle jedva 3 meseca obuke, povrsno je. Nemam nameru da odustanem od toga da unuku objasnim kako stoje stvari u srpskom fudbalu, teze sam vec spremila, jos samo da ih razradim, ako i posle toga ostane pri fudbalu, to je onda sudbina, pa kako mu bude.

Novih 10 tretmana nekakvim strujama, vec sam prosla 10 ali doktorka nije zadovoljna, vrat mi je jos malo ukocen i tako.... Prvih 10 tretmana sprovodila su 2 tehnicara, 5 jedan, 5 drugi, potpuno razlicito. Kod ovog drugog, usudila sam se da pitam da li je to druga vrsta jer mi je postavljao jastucice preko kojih se pusta struja na drugaciji nacin, receno mi je da radi po uputstvu doktorke i da ne bi trebalo da bude razlike. Pokazala sam kako je to radio kolega i dobila komentar da se "jastucici nikad ne postavljaju tako visoko", na sam vrat. Proslo i tih 5 tretmana, kontrola kod fizijatra i novih 10 tretmana koje treci tehnicar po redu opet radi drugacije. "Ko vam je radio prvih 5 tretmana" pita ovaj treci, "Je l moram da kazem" pitam, "Ne morate..." (Marijuse, sram te bilo......da si odradio onih 5 tretmana kako treba, ne bi me przili strujom jos 10 dana!)

Unuk, 9 godina uskoro, odustaje od kosarke i prelazi na fudbal?! Bice da je to najgora posledica ovog mog cetvoromesecnog pacenja sa diskus hernijama. Nije me bilo dovoljno u njegovom zivotu i evo - detence trenira - fudbal. Pitam roditelje sta se desava, kazu, to je njegova odluka. Molim?! Dete od 9 godina samo odlucuje? Sta dete zna o srpskom fudbalu, pa nije to samo jurcanje za loptom (iskreno, besmisleniju aktivnost tesko da bih mogla da navedem, skroz sa antisportski tip od kad znam za sebe) vec je to i kolektiv, nacin razmisljanja, ponashanja......sve sto je moja kuknjava postigla bilo je lakonski komentar roditelja: " Ne sekirajte se, proci ce ga...." I sad, nema nista od umiranja dok ga ne prodje, da znam da mi je unuce na sigurnom putu.....

E, neka mu je kazala: https://nova.rs/vesti/politika/zena-unistava-marijana-risticevica-a-on-cuti-pokrao-si-moju-domovinu-i-otadzbinu-pascete-kad-padne-velikoizdajnik-s-andricevog-venca-video/ Rekla i spasla mi dushu a vi, kako ste?

Upravo zavrsila citanje...dobra prica ali....koliko god da je u pitanju fikcija, ipak mi je tokom citanja smetalo sto se prica desava deci od 12 godina, da su bar godinu ili dve stariji, sve bi mi bilo realisticnije. Lik Dvejna Mekbrajda je precizno gradjen do polovine price a onda u 2 reda izbacen iz nje, to mi nije bas bilo logicno osim ako je namera bila da se prica jos malo produzi na temu traganja za njegovim beleskama. Steta, bas mi se Dvejn dopao. U svakom slucaju, dobra prica....

Nisam iz Nis al sam sve razumEla.....u mom Banatu je dovoljno ono abovementioned LELE u kojem je sve sto ova g dja nabraja. Moja baka iz Banata je imala 4 razreda meshovite osnovne skole ali je govorila i rumunski i madjarski perfektno. Nemecki nije htela da govori iz principa ali tek posle II Sv.rata jer su joj Nemci bombardovali imanje u Alibunaru. Tako da ovu inicijativu koja dolazi iz Italije smatram izrazito politickoideoloskom pricom u kontekstu jacanja nacionalizama svih vrsta.

Kako vas dobro razumem i saosecam! Jucerasnji dan: cerka moje pok. prijateljice dolazi oko 15 h pravo iz sudnice, omanji nervni slom u toku ali to je kod nje redovno stanje. Skoro 2 h tirade o stanju u ovdasnjem i vaskolikom sudstvu....ispratim je, zvoni fix. telefon, komsinica vristi na mene jer sam drugarica direktorke muzicke skole sa kojom se posvadjala prethodne veceri na koncertu barokne muzike....😱 ona vristi, ja mucam.....ode jos 1 h.....pocnm da spremam, konacno, nekakvu hranu jer pre podne ne konzumiram istu, nenajavljena skolska dolazi po knjigu koju mi je pozajmila. Dobro, znam je kao zlu paru, da je velika pravoslavka vidi se po zlatnoj kajli i krstu od pedlja koji ne skida ni na +40 C, da je antivakser, i to znamo. Vidi me sa izvesnim ortopedskim pomagalom i pocne s vrata: "Lepo sam ti rekla da se ne vakcinishesj, sve ti je to od vakcine....." Da je spomenula ravnu Zemlju, mislim da bih je izbacila iz stana, sto je mnogo, mnogo je! Bice da mnogi drugovi i drugarice nisu izdrzali i da su sasvim poremetili s pamecu. A ni ja nisam daleko.....

Nema krivice do vas, ulaganje "u sebe" se uvek isplati, ako ne odmah, na duzi rok svakako. Prosla sam kroz to u fabrici lekova koja je ulagala znatna sredstva u edukaciju zaposlenih ali su bas zaposleni bili problem: prijavila sam se za tecaj engleskog jezika, cetiri nivoa znanja, profesori sa Bg Instituta za strane jezike dolaze u fabriku, placeni udzbenici...imala sa u to vreme 45 godina, poznavanje engleskog je uveliko tranzitiralo u pasivno stanje jer ga nisam koristila i tako, zasto da ne? Komentar kancelarisjkih jezicara je bio: "gospodza hoce da nadje mladog shvalera na kursu", zaista, bila sam najstarija u grupi. Bolelo je, nije da nije jer mi takve shpekulacije nisu bile ni na kraj pameti. Zavrsila sam sva 4 kursa, imam 4 diplomice ugledne institucijer ali je mnogo vaznije sto smo se svi u grupi lepo druzili, napravili bolje kontakte medju razlicitim sektorima u kojima smo radili. Ubrzo, poceo je proces digitalizacije, dobili smo personalne racunare, engleski je bio potreban da bi se radilo na njima, dozivela sam da bas one jezicare dolaze kod mene i mole da im prevedem neke komande sto sam rado cinila. Bilo je tako ocigledno da su propustili fantasticnu priliku. Kada me je kolega pitao zasto trosim vreme na one koji su tako ogavno tracarili, objasnila sam da to znanje ne pripada meni nego fabrici koja mi je to omogucila. Takav stav mi je doneo postovanje kolega i koleginica koji su jako bili svesni da sam bila mudrija od njih ali i cinjenice da im se nisam svetila za nepravdu koju su mi naneli. Naucili su lekciju koju nisu trazili. Sto bi moja baka rekla, "tiha voda breg roni", ako mozete, budite tiha voda.

Hvala od srca, znaci mi vasa podrska. Tekst Dikensove Bozicne price je transkript na savremeni engleski jezik, samo su ilustracije originalne. U Banatu, u mom gradu, ne govori se knjizevni srpski, rumunski i madjarski jezik vec dijalekti, onima sa strane a iz maticnih zemlaja, dize se kosa na glavi. Nama to ne smeta, sasvim lepo se razumemo, tu je vaznija dobra volja. Citiracu mog profesora srpskog jezika koji nam je govorio: "Koliko jezika govoris, za toliko ljudi vredis". Slazem se....😉

Lektori, lektori su ono sto srpskoj kulturi jako nedostaje, ta profesija kao da je izumrla: poslednjih godina, da ne obrazlazem u detalje zasto je tako, nema knjige cak i uglednih, velikih izdavaca, u kojoj se nisam saplela o propuste u stampanju teksta. O govornom jeziku u mas medijima necu ni da zucnem, nije nas problem prisustvo stranih reci vec nepoznavanje vlastitog, maternjeg jezika. Unuk mi je u drugom razredu osnovne skole, ima vrlo sposobnog ucitelja ali ucitelja koji deci ne ispravlja greske u padezu, akcentovanju, deca bukvalno ne umeju da govore pristojno, lepo artikulisano, ni u gramatickom smislu ali ni u dobroj logickoj formi, ako je recenica dugacka, zapetljaju se i potrebno im je vodjenje da bi rekli ono sto zele da kazu. To se desava i mom unuku, koji sa 8,5 godina perfektno vlada engleskim jezikom i naizust cita originalan Dikensov tekst sa potpunim razumevanjem. Ko je kriv sto mu strani jezik bolje ide od maternjeg? Kriv je obrazovni sistem, prepotopske metode ucenja u javnim skolama i sve suprotno od toga u privatnim skolama, unuk je engleski jezik ucio Montesori metodom i uspeh je ocigledan. Pitam se kakav, koji kulturoloski pa i svaki drugi identitet ce usvojiti moj unuk? Na moju srecu, sumnjam da ce se svrstavati u cirilicare. Ako mu poznavanje stranog jezika pomogne da postane gradjanin sveta a ne neke razvaline od drustva, niko srecniji od mene. PS: da sam ja neko, uvela bih dvogodisnje ucenje latinskog jezika u sve skole, nek im se nadje. Jeste, mrtav jezik da mrtviji ne moze biti ali tako fino shteluje um za sve ostale jezike i sve sto je bitno u zivotu.

Moja nocna mora: nikad, al bas nikad nisam uspela da sa ovom napravom otvorim celu kutiju sardina, uvek bi se dogodilo da napravim jedno zavrtanje ili dva pa bi se poklopac zaglavio nekako ukoso a sardine sam morala da vadim viljuskom....

1979, spremam prvenca koji tada ima 10 meseci za shetnju, bebac se bacaka, ne uspevam da mu obujem cipelice, pametni tatica daje klincu stonoteniski reket u nadi da ce malac biti miran bar minut, dva...bebac pocinje da mlatara reketom, tatica pokusava da mu uzme reket da se mali ne bi povredio, bebac ga mlatne reketom tacno u levu arkadu, krvari jako, odlazimo u bolnicu, pita doktor kako se povredio, tatica mu kaze "mlatnuo me sin", dr gleda u nas troje i sam bog zna sta mu se mota po glavi, zavrsili smo sa nekoliko shavova......

Vasar tashtine, banda lopova, olosh, uzurpatori, nikogovici, neljudi, zlocinci....

Kraljevcani? Ma, jok,cCarevi! Odgovor na vest da AV dolazi da lobira za njegov pokret.... Citiram drugi transparent: "Placas da te vole".....

Rosa na dragonfly...

Lezim nocas na novom otopedskom madracu* i brojim ovcice, ne pomaze, nedelje bola poremetile su mi rezim spavanja i budnog stanja i tako, iz cista mira pojavi se misao: da li sam ja invalid? Izgleda da jesam, koliko god da to blage veze nema sa mojim dozivljajem sebe, cinjenice govore drugacije - vratna i lumbalna kicma su otisle dodjavola. Dobra vest - stiglo me u 71 -72 godini pa ovaj novi status nece da potraje, ipak sam srecnica, prozivela sam svoj vek kao jaka i zdrava osoba. I sta sad? Nista, idemo dalje. Da li se plasim? Plasim se. Da ostanem nepokretna kao moja baka i mama, one su imale mene a ako ja izgubim sebe, sta cu i kako cu? Nekako cu. *Ortopedski madrac? Glava me je bolela dok sam pretrazivala kataloge i odabrala proizvod. Kupila, doneli mi, komsija ga instalirao gde treba, drugi komsija me resio starog madraca, racun i garanciju odlozila u fijoku. Juce sam sredjivala racune od prosle godine za arhivu i naletim na deklaraciju pomenutog tehnoloskog cuda a tamo pise: madrac treb okretati svakih 15 dana, pravac glava - noge, da se ne napravi udubljenje i obesmisli osnovna funkcija ovog supersegamega od madraca. Mislim, da ja mogu na 2 nedelje da okrecem nesto ovako kabasto i tesko, ne bi mi bio potreban ortopeski madrac. Gledam katalog: tekst od pedlja o performansama a nigde upozorenje da moram da ga pazim kao bebu i da mu ritualno zrtvujem ovo malo sto mi je preteklo od kicme.🤫

Na zalost, ovo mogu da razumem 100% jer mi se desava isto: probunjena usred sna groznim bolovima, okapanje pred ordinacijama i kabinetima, 5 promenjenih terapija, veliki trosak novca na privatne ordinacije i klinike, nedelje trpljenja i ocaja, glumatanje pred decom da je sve pod kontrolom i ide u dobrom pravcu......jedina razlika je sto sam ja zensko pa mogu da placem kad god mi dodje i bude mi lakse. Kolateralna zrtva mojih diskus hernija je macka Aja, uplasila sam se da cu morati da je dam nekome jer prvih nedelja mi je bilo jako, jako tesko da brinem o njoj kako treba. Za sada uspevam da je zbrinem i polako se oslobadjam velikog bola i bolje funkcionisem u kuci ali u perspektivi moracu da nadjem resenje koje za Aju nece biti nova trauma, ovo je, konacno, bio njen pravi dom i ne mogu jos uvek da podnesem pomisao da vise necu moci da brinem ni o macki, da sebe ne spominjem. Naravno, moja deca imaju milion reshenja, doktor, ljubi ga majka, izlaz vidi u operaciji sto meni ne pada na pamet, cerka preti da ce da mi poshalje gerontodomacicu po svom izboru ako je vec necu da izaberem sama nekog....sve u svemu, zivot mi se okrenuo naglavacke. I sama dodajem na vlastitu muku: preispitujem svoj zivot 50 godina unazad i pitam se kad i gde sam to skrenula na stazu koja me je dovela do ovog corsokaka. Na srecu, i starost ima svoj kraj. Mladene, lekovi i rehabilitacija pomazu, bol ce se polako smanjivati i vratice vam se miran zivot ali sa nekim ogranicenjima koja moramo da prihvatimo s obzirom na zivotnu dob. Kad dobro razmislim, i vi i ja imamo mnogo srece, ovo nam se desava onda kad treba, u 65+ dobu, srecem mlade ljude u punom zamahu zivota koji stradaju na isti nacin a pred njima su decenije u kojima treba da zive u punom kapacitetu obaveza. Samo polako i kako doktori kazu, bice sve kako treba.

Za hladjenje - ne znam, za mirovanje - expert: pokupila sam neki virus prosle nedelje i 3 dana nisam izasla iz kuce a ni iz kreveta. Bolovi diskus hernije su se prepolovil! Ono sto gomila lekova i analgetika nije sanirala, mirovanje, toplota i dobre knjige - jesu. Dakle, nogu na jastuce i ne mrdajte😉