Pletilja

Ne znam sta je moje. Verovatno da od lekova imam nekakvu maglu u glavi. S druge strane, postojanje se svelo na elementarno bitisanje, tesko mogu i da citam, kad stignem na kraj recenice, ne secam se pocetka.....😅 I sva ta svedenost na to da se pregura dan od jedne terapije do druge, sve to mi je donelo nekakvo suzavanje svesti, lepo osecam kako se sa mene ljuste slojevi svega onog sto se tokom zivota naucilo, procitalo, promislilo i usvojilo kao nacelo, princip. Otud i pitanje sa pocetka, sta je moje a sta je nadgradnja koju sam uspela prilicno ozbiljnim radom kroz sve ove decenije, da nadogradim a sad se pokazuje kao prilicno nepotrebno, nekorisno.......da li? Na meni je da odlucim i vec naslucujem sta ce biti: ne dam ovu ja koju sam sa toliko muke gradila, bice tesko, vec je tesko ali ono sto sam prigrlila svim svojim srcem i dusom, to mora da ostane, po svaku cenu. A to izgleda ovako: moram na MR, postavljaju me da lezim na ledjima, mora tako. Problem je sto mene to strasno boli, kao kad bi nekog sirotog grbavca uhvatili za ruke i noge i isteglili ga kao lastish. Kazem da ne mogu, da me jako boli, tehnicar mi stavlja u ruku taster, da ga stisnem pa ce prekinuti snimanje. Pocinjemo, zmurim, booooliiii......ako prekinem snimanje, nista nisam uradila osim sto sam svima iskomplikova zivot.....u trenutku kad hocu da svisnem od bola, dolazi misao bol je moj drug, bol je moj drug, bol je moj drug....i tako do kraja, sa tasterom u ruci i bolom koji je moj drug. Ti nisi normalna, komentar moje divne prijateljice koja kaze da bi u istoj situaciji trazila narkozu, kaze da sigurno postoji resenje za takve slucajeve..... da je vlasnik klinike veliki prijatelj mog sina, pita da li sam im se javila, kazem da nisam, kakve veze oni imaju sa mojim snimanjem kicme....kaze da ce da me bije prvom prilikom cim budem malo jaca.... Znam da nece, znam da me voli bas takvu kakva sam i zato je ne mogu da se oljustim kao luk, ne mogu da odbacim i poreknem sve one izbore koje sam pravila u zivotu i sad budem nesto drugo. Necu. Pa sta kosta da kosta......bol je moj drug.

isto se meni dogadja, udjem u tramvaj ili trolejbus, znam da nema konduktera, proturim kroz prozorce vozaca novcanicu i kazem dokle idem (tarife drugacije za destinacije) a vozac redovno kaze da nema sitno i da samo sednem i ne brinem. Pa i ne brinem, ako njima ne treba novac, marim ja...

Odavno sam svesna jedne cinjenice: sto je manje duse u ljudima, ima je vise u zivotinjama svih vrsta. Jako sam dugo na svetu, jako dugo imam vrlo slozene odnose sa mackama i psima i tvrdim da su se i jedni i drugi pomerili na toj skali samosvesti. I to me ne cudi, priroda uvek nastoji da bude u ravnotezi. Ako ima iceg smislenog u ovoj tragedniji biblijskih razmera u Siriji i Turskoj, onda su to ovakvi i slicni primeri odanosti, zahvalnosti, odgovornosti, pozrtvovanosti zivotinja koje su sa ljudima podelile svu strahotu zemljotresa. Da li ce to bar malo da promeni one neljude koji muce, ubijaju zivotinje, ne znam, sklona sam da ne verujem u takav epilog. Priroda radi ono sto priroda zna ali da nije ljudske pohlepe, iskvarenosti, neodgovornosti emocionalne uskracenosti, razzmere razaranja bi bile neuporedivo manje. Nikome, ni Bogu ni Prirodi ne mogu da prastam stradanje neduznih svih vrsta, dece, zivotinja, nemocnih. I tako, da ne bi puklo, moje srce se zaledilo.

Neka ostane zabelezeno i ovde https://n1info.rs/svet/omiljeni-meksicki-pas-spasilac-poginuo-u-turskoj-spasao-vise-od-10-ljudi/?fbclid=IwAR10UL3Usk-Q27hNiUbFrFEHmbElwjOYbCeah77ksZRJNd3MwxDtDNFLEhQ

Ne verujem u slucaj..... Hese je moja prva ljubav, neko ko me je promenio i poslao u svet kada sam imala 16 godina....i sad mi stize ovaj esej, bas kadd treba da se zatvori krug, hvala....

Ne bih mogla da prezivim ni jedan jedini dan vise da ne verujem u dublji smisao svoje egzistencije. Ne mislim na strogu predestiniranost u smislu sudbinske odredjenosti u kojoj nema prostora za slobodnu volju, naprotiv. Nasi izbori nas definisu u svakom smislu i to je jedina sloboda koju ne moramo da osvajamo, data nam je. Slazem se sa stavom da nije toliko vazan cilj koliko put do njega, ipak, verujem da svako od nas moze, na laksi ili tezi nacin, pre ili kasnije da otkrije svhu, smisao, znacenje svoje pojave bas sad i bas tu, u okolnostima koje su objektivna datost. Svi mi stojimo na ramenima onih koji su ziveli pre nas i dovoljno je pustiti masti na volju i zamisliti da se neka prababa nije udala za Lazu iz Alibunara nego za Ferenca iz Budimpeste i da nije rodila baba Persidu nego neku Erziku i koliko bi to promenilo porodicnu, licnu pa sto da ne i - evropsku istoriju jer bi Erzi neni rodila sina koji bi, mozda, upucao mladog Staljina u I v. ratu? Naravno da se shalim, hocu samo da naglasim da niko od nas nije samo "hiitac prirode" ili hitac u besmisleno postojanje. Vazni smo, kako sebi, tako i drugima. To sto je tako kako je, znaci i da smo odgovorni za svoje izbore, svidelo se to nama ili ne. Ne verujem vise u Boga, taj savez je razvrgnut ovih dana jer moj Bog ne moze da bude neko ko ne pokazuje ni mrvu milosrdja prema svojoj kreaciji a jos manje ima nameru da primeni svoju, nama obecanu, bozansku pravdu zarad malo reda na ovoj planeti. Bez obzira na to, verujem u spiritualnost svog bica i nikad necu poverovati da sam samo 73 kg zive vage koja ce jednog dana biti hrana...znate vec kome.

Hvala sto tako dzentlmenski reagujete na ono moje drcno komentarisanje vaseg u osnovi sasvim tacnog opazanja. Morala sam sebe da ohrabrim pre odlaska na ko zna koju kontrolu necega sto izmice svakoj kontroli...

Postovani, u nastupu nicim izazvane euforije (dobro, nije bas da je nicim izazvana, u pitanju su jaki analgetici) osecam se prozvanom da komentarisem sve 3 stavke vaseg posta: 1. Elasticnost tela vise nije preduslov za opstanak jer ne moram da lovim antilope negho lepo odem u supermarket i kupim 300 gr od buta, svinjskog buta. 2. Za vlasnike privatnih ordinacija, laboratorija i klinika, korisna sam kao koka koja nosi zlatna jaja, spisak analiza, snimanja i pregleda neophodnih za postavljanje dijagnoza je debeo kao telefonski imenik NY a sve u svrhu moje dugovecnosti i debljine njihovih novcanika. 3. Sto se tice bivsih kolega, neke zaobilazim i kad im vidim spomenik na groblju a oni koji jos mrdaju zaobilaze mene na ulici tako da je taj problem, konacno, resen. Sa ostatkom populacije ne bih se druzila ni da mi plate rucak u fensi restoranu, najpre zato sto nema besplatnog rucka a drugo, moje perje kojim bi da se okite kosta vise od nekog tamo fenseraja. Drzim se one stare da je bolje biti sam nego u losem drustvu. A drustvo je lose, mnogo lose. Na kraju, slozila bih se sa vasim zakljuckom da smo, donekle, slobodna bica uz opasku da sam ja slobodna - odnekle, od trenutka kad mi je puklo pred ocima da zivot moze da pocne i u 70 ako ja tako odlucim. I, sta cemo sad?

Dragi Dive, radujte se proslavi mature, beliki je to jubilej. Moja generacija ga nije proslavila zbog pandemije i verovatno da se vise nikada necemo sastati. Cak i susret nas, koji zivimo u istom gradu je neizvestan, dogovaramo se vec vise od godinu dana i nikako nam ne ide......

A vi, kako ste...?"

Izlepili nam ulaz luksuznim plakatima o svojoj ponudi sa rukom ispisanim brojem telefona i imenom i prezimenom njihovog agenta. Normalno, pocepala sam plakat i bacila ga u kontejner ali se pitam da li postoji zakon o nelojalnoj konkurenciji i ko placa sav taj materijal stampan na lakiranim, visebojnom papiru? Tesko da ce pretpostavljena dobit od novih pretplatnika (i svi ti benefiti koji se nude) pokriti trosak ovako masovne i skupe kampanje pa petpostavljam da nije profit u pitanju vac borba da se zadrtzi monopol na medijskom prostoru a u cilju ispiranja mozga gradjana i opstanka na vlasti rezima. I sve to o nasem trosku...beskrrupulozno, bolesno.....i ne vidi se kraj.

Nemam vrt, trenutno strepim za 3 bebe u saksijama na terasi, ruzmarin, smilje i jedna luckasta zuta ruza koju sam dobila za 8 Mart prosle godine i koja je odbila da uvene kao svo cvece koje se klonira za taj praznik. Cvetala je celo leto malim zutim ruzicama, u Oktobru je izgubila svo lisce, samo zahvaljujuci mojoj zabunjenosti oko neceg drugog, nisam stigla da je bacim a ona je to iskoristila da istera nove listice.....zavolela sam je jer je tako uporna i resena da doceka prolece. Potseca me na Ruzu Egziperijevog Malog princa.....ne mogu da odem i da se smucam po nekim drugim dimenzijama, moram da budem tu i sacekam da procveta, da joj se divim, da joj kazem da je najlepsa, znate kako to vec ide sa uobrazenim ruzama......i zato krijem od nje koliko me boli svaki dan, koliko mi prolece izgleda daleko, nedostizno. Bas smo se nasle, ruza i ja, ne zna se koja od nas dve vise laze o prolecnom suncu, vrapcima u krosnji platana, novom gnezdu grlica u uglu terse.....obecanja, obecanja, obecanja.....nekad su sasvim dovoljna da se, kao moja ruza i ja, jos malo drzimo za zivot.....

Ucenjen je 100%, ne bi se propio tek tako...pri tome ne mislim na politiku vec na mafijasku drzavu koju je stvorio... Puk o k o kineska petarda. Hat medjutim, takvi su najgori bas kad su saterani u cosak....zato i pravi pretorijasku gardu.

Moje otkrice godine 2022 - Edvard Raderfurd, zapravo Francis Edward Wintle, u svetu nagradjivani pisac epske, istorijske literature. Sticajem okolnosti, do mene je prvo dosao naslov Ruska, pa London i sad Sarum, njegovo prvo objavljeno delo napisano u slavu njegovog rodnog grada, Solzberija. Ne znam cemu pre da se divim, romansiranim biografijama koje su u sluzbi vremena i mesta ili istorijskim cinjenicama oko kojih Raderfurd gradi pricu o nastanku imperija i gradova. Sama pomisao da citaoca provucete kroz deset hiljada godina postojanja na jednom tlu, pokrivajuci sve aspekte zivota kako ljudi tako i samog tla, zaista je, na prvi pogled - zapanjujuca. Radefurd to cini lako, drzeci se istorijskih cinjenica oko kojih gradi licne sudbine da bi citalac raszumeo istoriju, zasto i kako su se dogadjaji provocirali i kakve su efekte imali, i sta je bilo posle...i tako kroz vekove.... Evo malo pikanterije: Magna karta libertatum iz 1215 se smatra prvim zakonskim aktom kojim se ogranicava apsolitisticka vlast monarha i zacetak kasnijeg koncepta parlamentarne demokratije. Cist britanski proizvod u slavu slobode. A ipak, nije sasvim tako: na temelju te Velike povelje slobode, pedesetak godina kasnije, Sajmon de Monfor 5 erl of Lajcestera, zapocinje rat barona protiv Henrija III i uspava da formira prvu instituciju koja ce se koji vek kasnije razviti u instituciju parlamentarne demokratije. Caka je u tome sto je Sajmon de Monfor bio - Francuz. U kontekstu visevekovnih sukoba vladarskih kuca Britanije i Francuske, besmislenih ratova oko pokrajina sa obe strane Lamansa, cinjenica da je jedan Francuz promenio istoriju Britanije i nije tako paradoksalna. Na srecu celog ljudkog roda. Raderfurd se ne bavi samo epohalnim promenama, daje preciznu sliku evolucije zakona i propisa kojima jedna zajednica mora da se povinuje, recimo, pise o pravilniku po kojem se tkala tkanina, koliko platno spremno za trziste mora da bude shiroko, bukvalno - u nit. Toliko sam citala o katadralama a nisam znala da ima i takvih, kao ona u Solzberiju, ciji su zidovi shuplji, izmedju 2 kamena zida nasut je sljunak? Na tornju katedrale, u vreme kada je gradjen bio je najvisi u Evropi, Raderfud smesta slucajno pronadjenu figuricu zene koju je u kamenu iskelsao jedan od najranijih stanovnika doline na 5 reka, Akun, koji je sklanjajuci se od ledenog doba, u potrazi za toplinim, prvi stigao u ono sto ce postati Sarum, preteca Solzberija: "Bio je to hladan i mracan svet, dvadesetak hiljada godina pre rodjenja Hrista". Ako ste spremni na ovako dugo putovanje kroz vekove, vodjeni pametnom, vrednom (i rekla bih - postenom) rukom Edvarda Radefurda, srecan vam put.

Poslovi su zavrseni Nemam sta vise da radim ovde. Ispratila sam mesec do poslednjeg zavijutka i gledala za njim dugo kao za voljenim gostom. Zvezde sam kao stada kao pastir koji je zadnji u polju osto odvela sa nebeskih livada. Cutke sam kao u hramu odstojala cukova opela, i pred zoru sa grana stresla jezu i tamu, oslobodila od magle reke i stenje. Sacekala da se u ponore sklone meteori begunci. Sacekala da pticije zvonare zazvone za jutrenje, da planu jutarnji trenuci kao suvarci i prevela ih suhe preko vode. I sad, nemam sta vise da radim ovde. Desanka Maksimovic

Ovo je tacno. Tu su ugosceni Kostunica, Djindjic, Dodik, episkopi banatski......sve sam ih videla na kanabetu kod glavnog, sta su oni trazili u fabrici lekova, mogu samo da insinuiram a to ne volim. Kuhinja je dobro radila, uvek topla, kuvana jela, lanc paketi vikendom. Nama , kancelarijskim moljcima, je ta hrana bila prejka pa smo molili Djurdja i Bogdana, glavne kuvare, da za nas spreme laksu hranu i to je odobreno, mogli smo da biramo. U vreme sankcija i hiperinflacije, mnogim radnicima je to bio jedini obrok u toku dana. Bila sam prisutna kada je radnica spakovala pola cajne kobasice i stavila u dzep, da odnese deci. Sve do prodaje HF taj socijalisticki model javne raspodele dohotka je savrseno funkcionisao i tokom devedesetih bukvalno pomagao radnicima da prezive. Uvedene su stipendije za decu zaposlenih, placni su skupi lekovi za bolesne clanove porodice, ulagalo se mnogo u obrazovanje i strucno usavrsavanje zaposlenih, nabavljana nova tehnologija....prvi comp sam dobila 1995 a vec 1997 sam, 4 Aprila, prvi put usla na mrezu. Bilo je pitanje prestiza raditi u takvoj fabrici. Danas, cujem od mladjih bivsih kolega, da bukvalno hvataju na ulici radnike jer su uslovi rada nepodnosljivi. Taj omrazeni socijalisticki model na koji se mnogi i danas sa gadjenjem osvrcu, promenio je na bolje mnoge sudbine, ako nista drugo, pruzao je ozbiljnu shansu svima pod jednakim sulovima. Danas, izgleda da je jedino pravilo da se proda dusha djavolu da bi se stiglo tamo gde se zeli. Ne moogu cak ni da zavrsim sa: Trazile ste - gledajte" jer nas niko nista nije pitao. Zato mislim da smo svi mi, radnici, jedini i najveci gubitnici ove kriminalne tranzicije.

Iz prve ruke: ono sto vrsi vlast u nasem gradu, gradonacelnica, pozvala pretsednicu suda i rekla joj ovako, parafraziram: opstina nema para, obe gradske bolnice nemaju para, specijalizanti iz obe bolnice koji su na specijalistickim studijama u Bg i NS nece moci da naplacuju putne troskove. Moci ce da tuze svoje ustanove jer po zakonu imaju pravo na to ali je na sudijama kako ce da presudjuju u slucaju takvih tuzbi. Kad to kaze prva dama grada, prtstavnik SNS vlasti a recena u lice perjanici sudske vlasti, jasno je ko ce biti na gubitku. Od plate lekara opste prakse na specijalizaciji, tekso moze da se iznajmi stan i izdrzava porodica u rodnom gradu a i karte za voz i autobus nisu jeftime. Toliko i pravima.

Nesumniivo da je u pitanju vanserisjka sportska karijera podrzana porodicom i da niko od nih nista ne duguje ovoj drzavi i ovom narodu i to je ok. Ono sto ne razumem je - kakve to veze ima sa drzavom i narodom? Sta to i jedni i drugi duguju toj porodici pa sad treba na ovako koruptivan nacin da im se daje istorija na tacni da od nje prave porodicni profit? Sta je to pordica Djokovic ucinila za Srbiju osim sto se zna u celom svetu da je iz Srbije? Nista od Djokoviceve slave i novca ne popravlja sliku ove znemlje i svih nas u svetu. Za tu sliku smo zaduzeni svi mi, ne Djokovic, koliko god pehara da osvoji, njegovi su, ne nasi, mi se samo kitimo tudjim perjem. Palanacki, podanicki mentalitet pa to ti je.

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/gospodine-djokovicu-sacuvajmo-pogled-sa-kalemegdana-otvoreno-pismo-teniseru-povodom-planova-njegove-porodicne-firme/?fbclid=IwAR3sXSqdRyK_Fps7izCtntlvG79gvbLhhNa9iTP6KBpAfLC435PYdEHv_80 Tesko da ce Familija odoleti....

Dan 5, infuzija u ambulanti Doma zdravlja...mrzim one kapljice, to se necka 5 minuta da konacno kapne....juce je bilo mnogo brze, telefon zaboravljen kod kuce, nista muzika, ubicu se od dosade....pacijenti prolaze kao na traci: Zodol i Lemod u bok,EKG, Zodol, Lemod, EKG....5 EKG za tih 90 minuta koliko su one bede kapale u venu....tu negde na polovini, ulazi med. sestra i kaze " Lenuca, skokni do kovida, Danijela se sva pogubila..."odlazi jedna od 2 med. sestre.....kapljemo, busimo guze, radimo EKG, 2 golobrada momka tanka kao grane a uput za EKG....proslo 20 minuta, vraca se Lenuca....skida me sa infuzije, pitam " Jel vi to iz kovid ambulabnte"? "Aha..."...."Znate da tako ne treba....?" ...."Znam, ali nema ko da radi......"

Samo tokom danasnjeg dana dogodilo mi se najmanje 5 od svih navedenih "patnji"....

Palim rernu, krecem sa operacijom "cilibarska mustikla" pa javljam efekat....bankrotiracu ako budem jos 2 dana kupovala cigarete, tetka odbija da daje novac za pakovanja sa akciznom markicom jer nece da finasira "onog idiota i njegovu bandu'.......

Prilog na N1 jutros: pretstavnik stanara kula Genex obavestava javnost da ce se u subotu odrzati protest stanara sa namerom da se spreci prodaja objekta za 380 e po kvadratu, da ga citiram: "Za tu cenu ne moze da se kupi kvadrat stana ni u Ukrajini". I onda referise sta su sve vec uradili, izmedju ostalog, kontaktirali su pretstavnike EU koji su se ovih dana muvali po Bg. Pratim ovu temu po inerciji, kao deo informativnih emisija, te kule su mi oduvek bile ekstremno ruzne i kvarile su vizuru Bg ali je bezocno koliko se na pokvaren, koruptivan nacin rastura imovina grada i stanara. Na snimcima iz unutrasnosti kula - sve je u manje vise operativnom stanju uz moj utisak da tamo, u napustenim kancelarijama, ima fantasticnih primera vrhunskog dizajna enterijera, namestaja koji sad vec ima muzejsku vrednost. I tako, skrecem vam paznju na ovu borbu stanara koji nam, napokon, demonstriraju gradjansku svest i potrebu da im sa da podrska jer rade to na pametan, pravno podrzan i dobrim idejama koncipiran nacin borbe protiv mafijske drzve.

Help! Uhapsilo Koleta, zatvorili mu butigu 18 put za 5 godina koliko se bebatetka i ja snabdevamo kod njega rezanim duvanom. Babatetka pala u depresiju, njen pusacki staz je stariji od mene. Iz depresije ulece u agresiju, gleda me popreko i javlja mi se da necu naslediti njenu divnu cilibarsku mustiklu, sahranice je sa njom. Pravdam se da ne poznajem ni jednog drugog dilera, da ce sve da se sredi za par dana, prolazile smo kroz to, vratice se Kole.... "Eureka" - vrisne tetka i objasni mi da je nekad, negde, cusnula paketic od 250 gr dobrog duvana, u stanu je i da izvolim da smesta krenem sa pretragom fijoka, ormana, i da joj ne izlazim na oci dok to ne nadjem. Nasla sam paketic u shpajzu u jednom cupu na najvisoj polici. Pitam: duvan lepo izgleda, fina boja, nema budji ali je suv kao barut, kad smotam cigaretu popusi se u 3 dima a ja mrzim da to radim, pola dana mi treba da snabdem sebe i tetku. Kako da duvanu vratim malo vlage, drzla sam otvorenu vrecicu u frizideru i nista se nije dogodilo. Ima neko ideju?