Pletilja

Eto, delim srca....od srca. Vazno mi je. Jer ima trenutaka kada osecam da sam potpuno prazna i da se ta praznina shiri i da nestajem. I ono malo bliskih kontakata koji mi sleduju s obzirom na moje ozbilne godine mi je uskraceno, meni Viber, Doscord ne mogu da zemene rukovanje, prijateljski zagrljaj, pogled ocu u oci, dodir....moji prijatelji su znali da od mene uvek mogu da ocekuju da usred razgovora pomilujem njihovu kosu, obraz, potapsem ih po ramenu, ja sve moram da dodirnem, pomirisim.....osetim sa vise cula. Pisite, delite mrvice svojih zivota i ja cu, kao vrabac, da se hranim njima jer ovako kako je, polako nestajem.

Sedamdesetih, studentske godine, privatne sedeljke na kojima je uvek bilo "padobranaca" pa se tako jedno vece pojavio momak crn, zgodan, sav nekako providan.....ne znam kako smo dosli do price o astralnim putovanjima tek, crnomanjasti nam je pricao o svojim iskustvima kad astralno telo tokom sna napusta fizicko telo (ostaje vezano "uzicom") i kako trenira svesnost tokom tog desavanja. Ocigledno je bilo da se decko bavi ezoterijom i da je pun znanja na tu temu. Setila sam ga se mnogo godina kasnije kada sam imala jedno neponovljivo iskustvo tokom sna: letela sam nekoliko metara iznad puta kojim sam cesto putovala, bila je noc, osecaj lebdenja toliko ziv da sam bila zaprepascena (u snu) i u jednom trenutku nisam vise mogla to da podnesem pa sam se snagom volje probudila. Lezala sam u svom krevetu (na ledjima)i nisam mogla da se pomerim, panicno sam pokusavala da otvorim usta i viknem, suprug je bio pored mene u krevetu. Nakon par sekundi panike, osetila sam trnce ispod koze, kao da mi se nesto uvlaci pod kozu pocevsi od nogu pa na gore i ubrzo sam bila u stanju da disem normalno i da se pomeram. Bila sam danima pod utiskom ovog desavanja, nisam mogla da ga definisem jer je u tom iskustvu bilo svega, i straha od nepoznatog i nekog neponovljivog ushicenja tako jakog da me je uplasilo. Naknadno, setila sam se da sam, kao dete, takodje imala slicne dozivljaje, kada u snu znas da sanjas i ako se u tom trenutku probudis, ne mozes da se pomeris jer nisi sav "tu", u svom telu, jedan delic tebe nedostaje. 😉 Znanje ili "znanje"? Vise od veka naucnog pozitivizma i eto nas, vladara poznatog sveta pred tajnama prirode i svemira u koje gledamo, manje vise, kao tele u sharena vata.

Nevozna kao pas....opet sam izasla iz kuce bez maske pa sam, pored citave kolekcije maski (da, imam i onu sa nanosrebronm) stavila sam shal na usta i u prvoj apoteci kupila jos jednu masku, hvala im sto me nisu izbacili iz apoteke, morala bih da se vracam skoro kilometar do kuce. Od muke sam pregledala sve olovke u kuci i rastala se od onih koje ne rade, teska srca, olovke su mi jako vazne i ne mogu da pisem bas sa svakakvom. I zato mi i jeste tesko da ih bacam jer za svaku znam kad sam je kupila ili dobila.To mi je ostalo od tate, tata je bio oficir, kartograf, predavao je na vojnim akademijama i odraastala sam uz njegove olovke, pera, mastila, lenjire, njegove mape. Bila je velika srvar ako tata zareze svojim nozem nase grafitne olovke i to grafitno srce se cuvalo. Tata nas je naucio i o raznim vrstama papira za crtanje i slikanje, voleo je akvarele.....Boze, koliko mi nedostaje a ceo dan ne uspevam da pronadjem njega, njegovu smirenost, razloznost, njegovu posvecenost u sebi a znam da je tu negde. Danas sam sva mamina, neuroticna, afektirana, uvek nezadovoljna onim sto imam ili sto jesam.....

Opet bez novog naslova za vikend....opet spas u kucnoj biblioteci ,bez nekog posebnog razloga Markes, Kronika najavljene smrti....mozda zato sto je kraca od Patrijarhova jesen. Prva recenica, druga..taj divan osecaj da me vodi sigurna ruka besprekornog umeca pricanja price....kao kad bi, izgubljenom u pustinji, dali da popije casu bistre, izvorske vode.

Oko pihtija: tata ih je izlivao u pleh za kolace, one crne, pravougaone, duboke Mama bi po povrsini poredjala lepo secena barena jaja i nakon sto bi se sve stisnulo, sekla je kocke tako da svako parce ima i kolut jajeta sa sve mrvicom persuna. Lepo je izgledalo, narocito ako su pihtije bile od dimljenog mesa, tada imaju jako lepu boju bozolea.....

Kako je lepa i mocna ova "ribica", iskreno se nadam da ce Sv. Petar da im oprosti bar po 1 smrtni greh za svaku ribu koju su vratili u vodu, pravi sportisti pa to ti je!

Pricala sam o tome sa vetom kad je mojoj Izi postavljena dijagnoza hronicnog bronhitisa: psi i macke mogu da budu alergicni na hemikalije. Sa Ajom imam slican problem kao i vi sa vasom macom - Aja kine ponekad. E sad, Aja je u odgajivacnici inficirana virusom koji ne prelazi na ljude a infekcija se manifestuje pojacanim radom suznih zlezda i kijanjem. Veterinarka koja je lecila AJu nakon sto su je oduzeli odgajivacnici mi je preporucila ovaj antibiotik: L - Lysine 500mg ali mi je dala savet da ne krecem odmah sa terapijom, da sacekam 2, 3 meseca, mozda se Aji ta infekcija nece vracati jer vise nije u skupini macaka gde virus ide u krug, od jedne mace do druge. Takodje, preporucila mi je da joj poveremeno tupferom umocenim u mlaku vodu brisem krmelje u okicama sto cinim. Aja ima povremeno krmelje, nista sto nisam vidjala kod drugih macaka, povremeno i kine ali mislim da se to ne desava u tolikoj meri da bih morala odmah da krenem sa antibiotikom. Dakle, treba proveriti da li vasa maca ima taj virus. Veci problem mi je infekcija oba uha koju je Aja imala ali su je u sklonistu izlecili no, sa gljivicama se nikad ne zna. Prosla sam jednu kuru od 7 dana sa Tobradexom 5% ali pola od toga je zavrsilo svuda samo ne u njenim usima jer je ocigledno stresirana prethodnim terapijama i jako se brani. Imam jos 5, 6 nedelja do ponavljanja terapije i moram da smislim bolji nacin da je sprovedem. Blesavo je: s jedne strane cilj mi je da me se Aja ne plasi, da imam njeno poverenje a sa druge strane, treba da joj na silu stavljam kapi u oba uha i to 2 x na dan. Nije lako ali druge nam nema. Srecno vama i maci i pisite sta se desava.

Aja u novogodisnjem izdanju...masnicu sam joj stavila dok je spavala i mislim da je ljuta sto sam je probudila....inace, boje nisu verne originalu, Aja je narandzasta kao shargarepa, pravi mini bengalski tigar..

Aja, maca stara 8 godina i spasena iz jedne besprizorne odgajivacnice a meni data da je negujem jer ima traume, e, ta Aja je juce, 3 meseca nakon dolaska kod mene - prvi put skocila na kauc na kome sam bila i tu ostala ravno pola minuta! Prvi put je pokazala da me uopste primecuje i prvi put smo podelile nesto - kauc, makar i na kratko. Kako sam se osecala? Bila sam srecna i ozarena, Aja se polako otvara za svet. Naucila sam nesto od Aje, da postujem granice onog drugog jer i najbolja namera s moje strane, tog drugog moze da povredi ako on nije spreman, nije u stanju da tu dobru nameru prepozna. Idemo dalje, Aja i ja.... P.S. Trenutak kad je Aja odlucila da mi veruje: prenos novogodisnjeg koncerta iz Beca, slucajnost ili ne? Mislim da ne....🤭

Zabranila bih ovog trenutka profesionalne uzgajivacnice pasa i macaka, za mene je to cisto robovlasnistvo, podjednako surovo i svirepo kao u vreme kada su ljudi bili robovi. Udomila sam Aju, bengalsku macu staru 8 godina, kod mene je vec 2 meseca i ne mogu da vam opisem koliko je istraumirana i koliko mi je tesko da komuniciram sa njom. Za pocetak - nisam mogla sa njom da imam ni kontakt ocima, okretala je glavu, ni najnezniji dodir nije mogla da podnese. Srce mi se slamalo od tolikog straha i nepoverenja u ljudsko bice. Aja je do skoro samo spavala i jela, potpuno neyainetresovana za bilo sta drugo. Kada je prvi put, prosle nedelje, pocela da se igra sa misem, doslo mi je da placem, Aja izgleda ne zna nista o punoci i lepoti zivljenja jer je 8 godina izrabljivana kocenjem, mace bengalke se prodaje i za 600 e. Jos jedan argument protiv uzgajivacnica rasnih zivotninja je neprirodan rast tih populacija i sve slabija vitalnost potomaka. Ne iskoriscavaju se samo zenke vec i muzjaci, ima vlasnika koji i na tome zaradjuju, naplacuje se parenje sa rasnim muzjakom, pune su oglasne strane ponuda i potraznje. Muka mi je od svega toga. Da sam nakon Izinog odlaska usvojila bilo koje mace sa ulice, danas bih u kuci imala radost, neznost, odanost. Ovako, Imam bice koje za sve to nezna, ne ume da se daje, prepuno straha i frustracija, imam - zver. I imam osecaj krivice za sve sto joj je ucinjeno od strane coveka. i zato sam resila da budem strpljiva, beskrajno strpljiva sa Ajom, da joj, koliko mogu i dok mogu, pokazem da zivot nije surov vec miran i lep. Ne zelim da povredim ni jednog vlasnika rasnog psa ili macke, savrseno dobro razumem koliko radosti ima u prisustvu jednog lepog, zanimljivog bica ali bih da bar pokusate da vidite siru sliku takvih nasih potreba i shvatite strahotu koja se desava tu, oko nas.

Ne, ne, ne....kakvi repovi!? Trebaju vam juneci jezici, treba vam obrazina od svinje koja ide, naravno, uz svinjsku glavu....pod uslovom da mozete doticnu da gledate u oci dok je kuvate....tata je imao savrsen recept da ostane sam u kuci, dovolno je bilo da najavi kuvanje pihtija,..tako fin i delikatan covek a ovamo - varvarin koji kuva svinjske glave....pa jos kad mu se skupi drustvance da degustira pihtije, uzas.....miris belog luka, rakije i cigareta ne mozes do proleca da isteras iz kuce... Nadam se da povadite sve kioscice pre nego sto pihtije razlijete da se stegnu i da meso lepo iseckate na kockice 2x2cm? Potpis: jedna koja prezire pihtije ali bi ubila za dobar cvarak...

Dok ne stigne rc za fashircice: Isprobala...sta cu, kosava nece stati pre cetvrtka, gledam ove 2 teta Milkine jele cija visina doseze do 3 sprata i razmisljam kad ce da se sruce na nasu zgradu... Elem, krompir, krompir i po sto puta - krompir, hvala Dositeju. Ovo je fino jelo uz neku salaticu, sto nezniju jer je ovo jako jelo, bar za nas od 65+.... Koristila sam beli krompir koji nije ni prineti vrsti koju je moj deda Jakov gajio u Slavoniji...

Ne ide mi kuvanje vec nedeljama. Zato sto nema gostiju. I sto me mrzi da kuvam za 1 osobu. Sta god da stavim na sporet - zagor, u bilo kojoj fazi. Tako da uglavnom ribam sherpice i tiganje. Juce je bila nedelja. Vreme za nedeljni rucak i vreme neizdrza za mene - kako to: nedelja a ja nisam u kuhinji? Kosava duva 110 km na sat, sve skripi od udara vetra, nemam kud. Pa sam isprobala jedan recept: Mi u Banatu volimo ustipke a OVO mi je zalicilo na super ustipak pa sa krenula sa radom. Testo je izvanredno (koristila sam pola ostro, pola glatko brsno) ne puca, fino se razvlaci u beskraj. Odmah sam videla da je mnogo testa pa sam zavrsila samo sa pola testa i dobila 8 "ruzica", ostatak je u zamrzivacu. Dakle, rezultat je identican video klipu. Ja sam nastrugala jednu limetu da bih prigusila miris kvasca (koristila sam suvi kvasac) i kolacici su fantasticni i po izgledu a komsije mi kazu i da su ukusne, sve je zavrsilo kod njih jer ja ovo ni u ludilu ne smem da jedem. U sustini, ovo je kombinacija dizanog i lisnatog testa. Sada me intrigira ono testo u zamrzivacu: da li kvasno testo uopste sme da se zamrzava i sta mogu da ocekujem nakon odmrzavanja jer bih isprobala jednu drugu varijantu ovih ruzica? Sad vidim da je to varijanta Avganistanske katlame:

Davno....nasa jedina outdoor maca, Debela, prelazila je preko terase u komsijski stan, "macka na odredjeno vreme", tako su je zvale komsije Mica i Jova. Provela bi kod njih par sati, pocastila se, recimo, sa pihtijama, odremala malo, istrpela da je malo gnjeve i otisla kroz ulazna vrata njihovog stana. Mi nismo dugo znali da ima i rezervnu varijantu porodice. Znala je i da usred noci predje kod njih pa bi komsija Jova bunovan morao da je pusta napolje u 3 ujutru. Bila sam ljuta na nju kad sam saznala da voli pihtije: mene je maltretirala sa hranom, morala sam, kako znam i umem, da joj pronalazim krekere sa ukusom piletine jer nista drugo nije htela. Kada je uginula (u snu, zaspala i nije se probudila) oplakali smo je zajedno.

Hvala Bogu ili Prirodi, poslednjih nedelja dobro spavam, sastavim i po 3, 4 h bez budjenja i san je dublji nego pre. A sve bez hemije: preselila sam se u drugu sobu. na drugi krevet, cak mi polozaj tela tokom spavanja nije vise sever - jug vec zapad - istok, suprotno od preporucenog. Iz cistog ocaja pocela sam da koristim maminu podlogu sa magnetnim trakama prema kojoj sam bila sumnjicava bas zato sto sam svesna da se sa prirodnim silama nije shaliti. I tako, nema slatkisa pred spavanje, cak sam ukinula i kasicicu meda, i dalje odlazim u krevet najkasnije u 22 h, soba je izluftirana, posteljina sveza....za sada je dobro, bez obzira sta sam uznemirena svim ovim desavanjima oko nas. Poenta: pre nego sto posegnete za lekom na svoju ruku, bez preporuke lekara, promenite nesto u svojim navikama, u svom prostoru, nikad se ne zna.

Ako je broj zagorelih ruckova mera psihickog zdravlja, u ozbiljnom sam problemu.....🤗

Kupite mleko bez laktoze, ima ga u prodaji. Trajna mleka su pasterizovana nema zive duse u nima. U jogurtu i kiselom mleku ima bakjterija koje prijaju crevnom mikrobiomu, bar tako kazu.

https://www.imdb.com/title/tt3864056/ The Goldfinch, 2019 Ekranizacija romana, traje 2 h, bezobrazna i neinteligentna ocena publike 6.3! Kompleksna prica, mnogo slojeva i mnogo asocijacija, od efekta leptira do koncepta da se lepota brani dobrotom i vice versa.... OK, ima i eksplozije i pucachine, who cares.... Bas me je naljutilo onih 6.3.....

Mene je ujela ona Ce Ce muva...u zivotu nisam bila ovako pospana, mogla bih da se vratim u krevet pola sata nakon sto sam iz njega ustala. Kako uzmem knjigu u ruke, tako zaspim, ne procitam ni 2 strane. Zapravo, vec sam danima na te 2 strane jer moram da se vracam na njih da pohvatam konce o cemu se radi. Ne znam sta mi se desava, redovna kontrola pocetkom Oktobra je pokazala da je krvna slika u redu, sve je na svom mestu osim mene, osecam se izmesteno iz svog zivota. O radnom elanu da ne pisem, skoro da je na nuli: unela sam cvece i spremila terase, malo raskrcila par kvadrata shpajza i potpunio bespomocna gledam ostatak zamusavljenog stana, o pravom jesenjem spremanju nema ni govora , jednostavno, nemam ni snage ni volje. Stvarno me je sramota od mene same, nikad nisam bila ovako smorena.

Imam tremu, sutra mi dolazi burmaska macka stara 8 godina, spasena iz jedne brutalne odgajivacnice. Tako to biva kad se od zivih bica pravi biznis. Mene su nasli zbog mog iskustva sa "egzoticnim"mackama i pretpostavljanog strpljenja da radim sa mackom koja ima traume. Veterinari koji su je pronasli procenili da smo dobra kombinacija. I ja sam traumatizovana: pozelela sam jedno sivo macence od 2 meseca a gospodja mi odreze : "Nemojte da se ljutite ali moje mace moze da pozivi najmanje 15 godina pa vi vidite". I videla sam: prvi kvartal 70 godine zivota vec potrosen.....stvarno, sta ce meni mace. Mnogo se iskomplikovalo to udomljavanje, te koliko ste stari, te koliko vam je stan, koji je sprat, prosek primanja...... I tako, dolazi mi Aja, ako me ne pojede prve noci, slikacu je.... P.S. Ne preterujem: za burmanke kazu da bi, da imaju prste umesto shapa, vladale svetom.

Boga mi - redukovacete, kad omatorite pa vam od familije i prijatelja ostane koliko za dobru cajanku a deca i unucici nemaju kad da vam dodju jer su daleko i slave neke druge praznike, sedecete sami sa slavskim kolacem i casom vina. Nekako mi se cini da ste takvi, sami, i Bogu miliji...

Ne znam zasto ste sanjali dogadjaje u Temisvaru, koji su vasi motivi tek, gorepomenuti moj mladji brat je poslao prvi izvestaj o desavanjima u Temisvaru a kasnije i o desavanjima u Bukurestu...sticajem okolnosti, on i snimatelj su tih dana boravili u Rumuniji kao ekipa RT Bg....tako je vest krenula u svet....

Meni su snovi jako vazni, kao da se pogledam u ogledalo koje ne laze, nije iskrivljeno mojim emocijama, predrasudama. Ima jos jedan aspekt koji mi je bitan: ja sam poslednja od moje prve porodice. Povremeno sanjam tatu, mamu, brata, baku.....i desava se nesto sto mislim da je dobro, kao da se u meni dovrsavaju neki procesi odnosa sa njima, nesto polako dolazi na svoje mesto, neki nikad zavrseni dijalozi dobijaju svoj epilog u mojoj podsvesti i to dozivljavam kao zdrav proces. Prosle nedelje sam sanjala brata i snahu, njih vise nema. Brat mi je dosao mlad, kao u vreme kada sam mu pisala maturski rad a on me gnjavio insistiranjem na perfekciji, zaboga, on stavlja potpis na rad. I u snu je bio takav, drcan, razmazeno deriste, ljubimac cele familije. A onda se pojavila njegova supruga, rano preminula, sa kojom nisam bila bliska. Nista mi nije rekla, samo me je zagrlila, nezno, toplo i ja sam znala da ce sve biti dobro. Eto, taj zagrljaj se dogodio u snu ali je, zaista, stavio tacku na jedan odnos koji u zivotu i nije imao mnogo prilika da se definise. Sve ce biti dobro.....hvala ti draga, znaci mi.

Devedesetih, moj tata nam je doneo tablu usoljene i ocedjene slanine i rekao da je okacimo na terasu sa severne strane koja je prakticno u krosnji velikog platana i da je ostavimo da se sushi na mrazu nekoliko dana a onda da je damo komsiji koji ima pusnicu. Malcice sam zaboravila na to, zima je bila bas jaka, nisam svaki cas izlazila na terasu a kad sam se setila - slaninu su pojele ptice. Tatu smo slagali da je slanina pravi delikates a meni je bilo drago sto su pticice bile site te hladne, duge zime.....