Pletilja

Isto... Ne mogu vise.....cele nedelje sam ljuta na ceo svet, ova vest mi je pala kao kazna za to sto sam pustila ale da izadju....od 1 Jnuara izgubila sam od korone komsinicu sa sprata, prijateljicu iz detinjstva i kolegu sa kojim sam 15 godina radila u istoj kancelariji...ne mogu vise da gubim ljude, ne mogu. Da tako ode jedan dobar, istinski slobodan covek...boli.....

Ocajna sam, nije mi dobro. Gledam slike sa Zlatibora, Kopaonika, ilegalnih zurki kojih ima svuda, ne samo u Bg i pitam se - dokle bre? Za cije babe zdravlja su pomrli svi oni lekari, medicinske sestre? Da li znate koliko vremena, para i rada je potrebno da se zavrsi medicina, specijalizacija, da se godinam radi u bolnicama i klinikama uz pomoc stapa i kanapa? Da se prezivi tortura razvaljenog sistema zdravstva?I onda umres u ukama, sam, i ne znas da si umro jer si na respiratoru. I sve to samo zato sto je pretezni deo ove Srbije obicna stoka! Sto MORA da se skija, da se vozi gondolom, da pravi selfije ne bi li komsiji crkla krava jer, eto, njima se moze da se razvlace po skijalistima? Da, sve su im se i babe vozile gondolama i lomatale po skijalistima. Ja moram da odem odavde, ja ovo vise ne mogu da podnesem.

A jasmin? Ne znam koliko brzo raste, baka je imala ogroman grm tik uz kucu, slavuji prave gnezda u jasminu tako da je muzika gratis...ili jorgova, znam da brzo raste i divno mirise....

Slavisa, pomogli ste meni: imala sam mali problem sa usvajanjem zakona o gay brakovima. Sve je u redu kada je u pitanju sexualna orijetancija, sve razumem ali.....malcice, malcice mi je to sa brakovima bilo too much....ne znam zasto, neka biologija mi je tu nesto zamutila i, zapravo, nisam znala sta da mislim, uz svu moju toleranicju, emancipaciju... Nakon vaseg posta, sve je jasno, da, treba odobriti zakon o istopolnim brakovima, podrzacu to iz sve snage, ne zelim da ostanete sami kad ostarite. Hvala vam.

Nisi se srozao ali si se zarozao. 🙂 Pokusaj da budes iskren i van anonimnosti. Imas pravo na svoju istinu pod uslovom da je neprekidno preispitujes. To ti je posao za izludeti ali vredi. Priroda je poslednje utociste socijalno neprilagodjenih, provereno. Toliko je lepote na ovoj nasoj planeti, toliko fascinantnih pojava da mi ni 10 zivota ne bi bilo dovoljno da ti ih pokazem makar i virtuelno. U redu, ne ide ti sa ljudima, taj prostor je ispunjen tvojim egom jer mora da bude nekakvog sadrzaja u tom postojanju a ego ti je pri ruci, klasicna zamka u koju se stropostava 99% ljudi. Uhvati se za to siroto Ja pa ne pusta. To bavljenje egom je normalna etapa samo u procesu individualizacije, tipicne za mladost, kada se ispituju i postavljaju granice izmedju ja i ostatka sveta. Kada se i ako se to obavi, paznja se pomera na ono izvan ja i traje u ostatku vremena a epilog treba da bude razlaganje tog ja , jer, "strela koja pogodi cilj (ko sam, gde idem) - promasi sve ostalo". Stvarno je glupo promasiti sve ostalo, tamo ima toliko lepote i dobrote, tamo se desavaju cuda. I da ne bude da sam omasila temu: umorna sam od jutros, celu noc sam imala intenzivne snove sto nije tipicno za moje godine. Posle prvog ciklusa sam se probudila uznemirena iako se nisam secala sna, ponovo sam zaspala i opet sanjala mnostvo ljudi, nepoznatih, neka potraga je bila u pitanju, na nekom putovanju bez kraja i konca. I sad sam tu, zbunjena: da li ovo intenzivno sanjanje da protumacim kao kompenzaciju za otsustvo stvarnih ljudi tokom poslednjih meseci, da li mi to dusa porucuje da joj nedostaje stvarni zivot? A njega nema u ova moja 4 zida, ne izlazim iz kuce danima. Ne znam, videcu sta sa ovim mogu da uradim. Eto, ja sam ti dokaz koliko ego moze da bude uzasan teret, tamo gde nema presnog zivota, tamo pocinju - nocne more.

Poslala sam mu juce poruku odavde, nemam e mail adresu....on je uctiv covek, odgovorio bi, sacekajmo jos malo...

Ama, nije najvaznija stvar na svetu da tebe neko voli vec da ti volis. U tome je "kvaka", ako nemas ljubavi u sebi, s kojim pravom se nadas ljubavi? Gadno si mi se zamerio sa onim "dlakavo, smrdljivo..." ako mislis da je to rezervisano samo za zivotinje, varas se..... Moja baka je govorila nama , devojcurcima: "zaljubi se i u hoklicu*, vazno je da volis..." * hoklica - stolica

Sedandesete, nedovrseni hram Sv.Save, mesto na kojem smo se okupljali svako vece setajuci kucne ljubimce. Ja sam izvodila psa moje gazdarice iz Nevesinjske ulice, gdja Golubovic je bila vremesna i jedva je docekala da je neko odmeni. Medju stalnim clanovima je bio i jedan tihi mladic izuzetne lepote, stila, ophodjenja, kako prema nama, tako i prema zivotinjama. Nisam bila zaljubljena u jega, daleko od toga, bio je poseban na sve moguce nacine i ta neka tiha snaga kojju sam osecala kod njega me je prosto fascinirala. Nesto vanvremeno, vecno, bilo je u tom decaku. Malo se znalo o njemu, malo je govorio ali eto - zapamtila sam ga i kada sam dobila sina, dala sam mu ime po njemu, retko, u to vreme zaista neobicno musko ime. Bice da je istinita sentenca Nomen est omen, imam lepog, pametnog, vrednog sina. 🙂 I tako, zavolis nekog avlijanera, setas ga svako vece i dok s on jurca sa drugarima, upoznajes ljude a medjunjima bude i neko koga ces pamtiti.

Gde je Mama Mia?

Aja i buba Martin (na abazuru)...gledaju se tako i ne mrdaju skoro 1 sat....onda sam izbacila bubu kroz prozor i prekinula zurku.

Moram nesto smesno za ControlFreak: kada je objavljena pandemija, spakovala sam u mali kofer sve sto mi treba za bolnicu, ako naletim na virus...... Doslo je leto, prepakovala sam koferce sa letnjim stvarima za bolnicu....dosla je zima, opet prepakivanje....i tako, jos malo godina a moj kofercic ceka prolece....nadam se na istom mestu🤗 Dogodilo se da sam l etosprevrnula celu kucu da nadjem papuce dok se nisam setila da sam bast koje trazim spakovala u kofer za bolnicu, to samo meni moze da se desi...

Hvala na pitanju, maleni se tu i tamo zakaslje, snaha mu daje bebi sirup da bi mu to islo lakse, verovatno je prehlada u pitanju, ima jednog dedu (i dve bake) sa kojim je blizak i stalno su van kuce, u shetnji, igri. Imali smo lep dan dans, ucili smo pesmicu na engleskom, pisali domaci zadatak za tu skolicu stranog jezika, gledali dugometrazni crtac i natezali se oko paradajz sosa koji sam spremila za rucak: Maki voli paradajz sos, svi to znamo. Maki je danas izjavio da ga nikad nije voleo! Sta ti je genetika, i njegov tata, moj sin, je bio isti takav, 2 sezone voli mladi grasak, trece izjavljuje da ga nikad nije voleo pa tako redom....treba mu verovati samo za boraniju, nju stvarno nikad nije voleo. Brojimo dane do dolaska mog sina iz Zagreba, obecao je... Zao mi je vase koleginice. Cini mi se da je najtezi aspekt epidemije ta njena uzasna zaraznost i cinjenica da porodica ne moze da bude uz obolelog. Da su mnogi otisli bez poslednjeg pozdrava, oprostaja od najmilijih. Koliko je toga ostalo neizreceno.... U osnovnij skoli imala sam drugaricu, Italijanku, katolikinju. Kada bi otisla po nju pre skole, videla bih da ona, koja izlazi iz kuce, ljubi mamu, tatu, baku, sestru i to se desavalo svakodnevno. Pitala sam je jednom zasto se pozdravlja kad nigde ne putuje, bice sa porodicom kroz nekoliko sati, kad se vrati iz skole. Rekla mi je da se oni pozdravljaju poljupcima jer se nikad nezna sta moze da se dogodi pa da ne bude da se nisu oprostili u ljubavi. Koliko mudrosti u tako jednostavnoj navici i koliko istine.

Hvala sto ste podelili sa nama ovu vest. Lepo je i utesno cuti da ima zdravih porodica u kojima se ovakvi razgovori vode, bravo! Vama se , ocigledno, nema sta novo reci, treba samo malo vremena da se utisci obrade i da se krene dalje.Ne mozete cerku da postedite iskusenja emotivne veze a i da je eksperiment, sta mari, mladost i jeste za tu vrstu trazenja sebe, bolje sad nego kad bude imala vise odgovornosti. Da se to meni dogodilo, bila bih ponosna na svoju porodicu jer je zdrava, otvorena za dijalog, razumevanje.

Kad covek zivi sa skromnim potrebama, manje gubi na kvalitetu zivota kad se dogode ovakve planetarne krize, manje je toga sto moze da mu se oduzme. I, nekako mi se cini, da bi to trebalo da bude pouka ovog sto se nama danas desava: postali smo zavisni od mnogo toga sto nam nije nuzno, potrosacka kultura nam je nametnula potrebe kojih kod prethodnih generacija nije bilo. I sve te nove pogodnosti nas cine ranjivim danas. Ovo je veme paradoksa, vreme antiteza. Ne desava se to prvi put u istoriji coveka ali se mnogima to desava prvi put u njihovom zivotu i zato je tesko. Danasnja kriza je bila neizbezna, samo onaj ko nije hteo to da vidi danas moze da bude iznenadjen. Da li ce nase vreme da nadje pravi odgovor - ne verujem i ne bi bilo prvi put u istoriji da smo se kao vrasta suicidno poneli. Verujem da je na svakome od nas da napravi listu prioriteta, da odvoji bitno od nebitnog a da kriterijum bude opstanak u fizickom i mentalnom zdravlju. Sve sto nam treba za to je u nama, iskustvo svih generacija ciji smo naslednici, izdanci, mi danas, u nama je a dokaz je tu, niz nije prekinut. Ako su nasi pretci to mogli, mozemo i mi, svako za sebe, za porodicu, za one koje volimo.

Nisi jedini koji ne zna kako sa ljudima. Z. P. Sartr je pisao " Pakao, to je onaj drugi", misleci na konstantnu borbu 2 samosvesti. Ako nisi, procitaj nesto od literature egzistencijalista, bices iznenadjen, sigurna sam. Ne ljuti se, oprosti ako ti zalici na umanjenje tvojih problema, ja sam samo laik sa visedecenijskim iskustvom vlastite borbe za zivot dostojan coveka*: dozivljavam te kao histericno deriste koje ima stav "Sada necu ni kako ja hocu!". Tvoju iskazanu inferiornost dozivljavam kao prikrivenu aroganciju, ti nisi slab, naprotiv, ubedjena sam da si "polomio" vise od jednog terapeuta, tvoja volja je tako jaka da lomi kosti. I nije tebi lako kad deo tebe ima takvog suparnika u tebi samom. Prva pomisao mi je bila da ti predlozim volonterski rad u nekom od sklonista za zivotinje. To su bica koja od tebe ne ocekuju nista a sve sto im pruzis vracaju stostruko, to su ciste dusice izranavljene zlom, istraumirane zivotom, bica koja ne mogu da te ugorze ni na koji nacin a kojima dajes najbolji deo sebe i taj deo treba ojacati, treba da upoznas takvo svoje "ja".Mislim da si umoran ne od zivota nego od sebe i ta razlika je strasno vazna. Ne muci zivot tebe, ti si taj koji mrcvari zivot. Ni po tom pitanju nisi nikakav izuzetak, u manjoj ili vecoj meri, svi to radimo. Moje namere su dobre, ne savetujem te jer nisam kompetentna i osim dalje saradnje sa terapeutom, nemam sta pametno da ti preporucim. Na ovoj temi samio caskamo, delimo vlastita iskustva pa i muke. * To ti je kad zivot zamisljas kao becki valcer, sve je fajn, svi su dobri, moralni, Lepota i Dobrota vladaju svetom i ti treba samo da pazis da ti neko ne isprlja satenske, balske cipelice jer, mnogo je vazno ne isprljati se i sa bala otici svez i cist kao ruza. Ne biva, ne moze....eto, sad znas moju muku.

Sta vas terapeut misli o vasem radnom mestu? Kada sam procitala ovaj post, mogla sam da zamislim koliko je frustrirajuce za vas da na takvom mestu provodite sate i dane. Kao u onoj narodnoj o kozi i kupusu, kozi se ne daje da cuva kupus. Ako je ikako moguce, treba da odete odatle. Vi dobro pisete, dobro artikulisete svoja osecanja i misli, pocnite da pravite beleske, da vodite dnevnik, saradjujte sa terapeutom, ne poredite se sa drugima, ne pravite grandiozne planove, pocnite od malih, jednostavnih promena u dnevnoj rutini i sto je najvaznije, pocnite da se na neki, konstruktivan nacin - fizicki trosite. Trcite, zadajte sebi setnju brzim mhodom od 10 km na dan, bilo sta sto ce vasu paznju sa psihckog plana da skrene na osecaj u fizickom telu. Tu mozete da nadjete senzaciju koja vam je potrebna, osecaj da ste zivi. Problem savremenog zivljenja i jeste u toj rascepljenosti tela i duse. Ako mislite da je nama, koji nemamo dijagnozu zivot med i mleko (i kad se drzimo sa nekim za ruku) varate se. Moja baka je sve moje mladalacke probleme resavala jednom recenicom, "Svako na rodjenju dobije krst koji nosi, na tebi je da ga nosis sa dostojanstvom, da se u sreci ne uzvisis, u nesreci ne ponizis". Baka je bila vernik, verovala je da nam se tezina pomenutog krsta odmerava prema nasoj snazi jer je Bog pravedan i zna koliko mozemo. Ne odustajte od zivota. Volite ga i kada boli jer zivot je to - borba sa vlastitim demonima. Sve ostalo je nevazno.

Meni dolece sedamdeseta, iza mene je besana noc jer sam nakljukana lekovima protiv bolova, ne znam sta mi se desava poslednja 24 casa, da li reagujem na vakcinu, da li sam pokupila povecu dozu virusa ili me je rasturila casa vocnog soka koja je pokrenula zver u mom stomaku...ipak, u svom tom budno nebudnom stanju, nocas citam o Troji, Patroklovoj pogibiji i Ahilejevoj osveti. Volim da sam senkama okruzena, ako je kraj blizu, neka bude sa knjigom u ruci. Za Boziju nogu: mnogo je teze biti ljudsko bice nego bog ili tek bozija noga. Patnja je pravedna kazna za one koji se odreknu ljubavi ma koje vrste. Na vama se jos nije osusila rosa detinjstva i mladosti, ne budite kukavica, pokazite bogovima da ste dostojni imena ljudskog.

Isto....danima iznenadna vrtoglavica, nesiguran hod, ruke su mi teske kao da su od olova. Merim pritisak redovno jer mi je preporuceno da podesavam terapiju protiv blago povisenog pritiska (sezonska pojava, zimi) i pritisak mi je savrsen, vrtoglavica nije od toga. Bila sam na 2 pogreba od 1 Januara, prosto, morala sam da odem, cerke preminulih su mi bliske kao da su mi cerke. Obe preminule su umrle od mozdanog udara, porodice su im u rasulu. A ja prisustvujem vlastitom osipanju. Juce je to bilo tako ocigledno, na Discordu sam bila sa sinom i cerkom, taj napor da delujem normalno, sabrano, da sazmem u par recenica kako sam i sta mi se desava je bio grozan napor za mene. Besmisleno je da ih opterecujem svojim dilemama i trilemama, daleko su, ako nam se ostvari plan da u Junu oboje dodju, bice im sve jasno, ako se ja ne saberem do tada. Boze, kako je starost jedna grozna, teska pojava.

Mnogo je 15 godina neckanja da li zelite pomoc ili ne. Menjanje terapeuta tek tako jer se vama cini da ne rade dobro svoj posao je takodje otezavajuca okolnost, ova vrsta lecenja zahteva vreme, mora da se prodje korz odredjene jasno definisane faze gradjenja odnosa sa terapeutom, nije to odlazak kod zubara.

Hvala...i - ziveli! Imam odlicnu staru visnjevacu homemade, da nazdravimo za lepse dane...

Znam, da sam se ja pitala, vakcinisala bih se negde na leto, kad sam ja u boljoj kondiciji nego sad usred ove hladnoce, mraka, vlage....uradila sam to zbog cerke koja je daleko i nema shansi da dodje pre leta kod mene a jako je bila zabrinuta. Da je po njenom, pola njenog drustva koje je ostalo u nasem gradu bi moralo da me obilazi 2 x na dan i drzi me za ruku...ludo dete....

Necu da se jadam.....samo da iskazem osecaj neprijatnosti sto sam ja dobila prvu dozu vakcine a moja deca nisu....oboje su u zoni Fajzer i Moderna vakcine ali po starosnoj dobi nisu prioritet. Razumem potrebu sistema da zastiti seniore i tako sacuva zdravstveni sistem od preopterecenosti ili potpunog kolapsa ali u osnovi tog stava opet nesto nije kako treba, opet je u suprotnosti sa prirodom, u ovakvim situacijama prednost traba da imaju zdravi,mladi, radno sposobni, oni koji imaju buducnost. Spasavati ili "spasavati" nas vec poluzive, sa dijagnozama koje prate poznu zivotnu dob u ovako drasticnoj situaciji je, nekako, neprirodno, nelogicno, vakcina nema dovoljno za sve a prioritet smo mi, koji smo imali zivot, ispunili svoju svrhu. Molim da se niko od starijih forumasa ne uvredi, daleko od toga da je nase postojanje sa svim zivotnim iskustvima i saznanjima nepotrebno bas mladjim generacijam, daleko od toga da i mi, stari, nemamo nekakvu svrhu i razlog za zivot ali ova prica sa epidemijom poprima zastrasujuce oblike i resenja ne mogu i ne treba da budu laka.

Draga, subotom u 17 h "umrezavam" se sa decom, pricaju mi o novostima u njihovim zivotima, razgovaramo o aktuelnim temama ovde i kod njih, 1 h prodje za cas, ne zelim duze da ih zadrzavam, subota je nihov dan za odmor. Naravno, i ja kazem sta ima novo kod mene ali u par reci jer i nema nekih desavanja kad si sam u vreme pandemije. Gledam ih na ekranu i srecna sam sto smo zajedno, slusam ih kad se raspricaju nih dvoje, cesto se smejemo......i nista im ne verujem. Takvi su....svoju muku ce zadrzati za sebe, nikad se ne zale, osvrnuce se na neki nesporazum, neprijatnost tek kad je razrese, kad prodje, uvek su bili takvi, oboje. Pa tako i ja, odrzavam tu sliku dame u ozbiljnim godinama koja zivi sa mackom. Preporucim neki dobar naslov koji sam otkrila, film koji sam gledala, kad je bas gadan dan, uvek mogu da im ispricam nesto iz susreta sa unukom, to uvek dobro dodje kao tema. Kada zavrsavamo razgovor, masemo jedni drugima i gledamo se cekajuci ko ce prvi da ode sa mreze, "vidimo se u subotu". Nisam depresivna, sigurna sam u to, funkcionisem. Puno pisem, imam jedan fajl "Parerga i paralipomena*" i tu rezimiram desavanja i pratim svoje psihicko stanje, korigujem kad treba i gde treba. Sve cesce zaticem sebe u konstataciji da mi je, zapravo, zivot bezbedniji, udobniji od zivota vecine stanovnika ove planete. Imam sve sto treba osim sto to sto imam od zivota vise nema boju, miris i ukus. Za te kvalitete su potebni ljudi, stvarni ljudi. I kad se Uros buni zbog restrikcija, nije to samo borba za slobodu, ljudska prava, to je borba sa smisao, za punocu zivota, borba za prisustvo onog drugog, za pokret, za talas, za strujanje.....jedan talas ne cini more, jedna kap ne cini reku. * "Parerga i paralipomena" je naslov koji sam ukrala od Shopenhauera, prva rec kao da zarezi dok je izgovarate a onda se nastavi fino klizanje sa ljupkom "paralipomenom", neodoljivo i sharmantno za nesto sto znaci - "uzgred zabelezeno". Mozda je moj problem bas u tom "uzgred", sto mi je ostalo mesto samo u publici, sto vise nisam na sceni, sto moje price vise nisu vazne....ko zna?

Kao mama i baka jako dobro znam da medj decicom ima uvek jedan, sladak, pametan, zivahan, koji voli da podmece nogu drugima dok trce i da se saltko smeje kad ti drugi razbiju koleno. Zasto to radi? Verovatno zato sto niko nece da se igra sa njim....jer voli da podmece nogu drugoj deci koja padnu i razbiju koleno. Cinizam i ex catadra predavanja su poslednje sto nam ovde i sada treba. Kad bolje razmislim, uopste nam ne treba....

Ne ide mi to sa Imgurom, koliko god da smanjim sliku kad pokusam ovde da je postiram dobijam obevestenje da je fajl preveliki....