Pletilja

Sem Kin, Kashika koja nestaje Pocelo je sa 7 kratkih lekcija iz fizike, Karla Rovelija, nastavilo se sa Poredak vremena od istog autora pa se doslo do Kina i kashike od galijuma koja nestaje kad je stavite u vodu.... Ne umem da objasnim ovu novostecenu sklonost ka temama iz oblasti prirodnih nauka. Verovatno da je to zbog unuka koji polazi u skolu. Kada je njegov tata bio istog uzrasta, kupili smo mu knjigu Karla Sagana, Kosmos, manjevise zbog lepih slika....posle je dosla istoimena serija koju je dete gledalo shirom otvorenih ociju.....danas se bavi naukom i najnovijim tehnologijama naseg vremena. Kao izraziti poklonik drustvenih nauka, uvek svesna da mi je sfera prirodnih nauka terra incognita, imala sam idolopoklonicki odnos prema tim oblastima, priznajem primat, divim se, ali nista ne razumem. Osim da u prirodnim naukama ima neki red, neka logika koja je dobra da se razume po kom principu funkcionise fizicka stvarnost a vazno mi je da se unuk u toj stvarnosti pronadje na za njega najbolji nacin. I tako, zbog detenceta sam naucila da vreme sporije protice na vecim nadmorskim visinama nego u dolinama. I sad ovaj Kin i njegova prica o periodnom sistemu i elementima. I otkrice da u egzaktnim naukama i naucnicima koji se tim naukama bave ima strasti dostojne Dostojevskog, ima blistavih umova i lopuza, ima rivalstva i saveznistva. I sve to u prici o nastanku, stvaranju periodnog sistema elementa, nista nije pocelo sa Mendeljejevim, Njutnov stav da je dalje video od drugih jer je stajao na ramenima divova - potvrdjuje i argumentuje i Kin, pikantnim, sharmantnim pricama o naucnim otkricima koja vec 25 vekova oblikuju nasu stvarnost. I mozda ja i dalje ne razumem sve to o "unutrasnjim ljuskama atoma" u kojima mora da bude 7 elektrona pa ako ih nema, elementi ih kradu jedan od drugog, vazno mi je da sam dobila potrvdu da je ljudski um najvrednija supstanca u kosmosu a radoznalost - najvaznija sportska diciplina. I tako, unuk ce prvog dana ove skolske godine dobiti Kinovu knjigu i lep, trodimezionalan model periodnog sistema elemenata. Nek mu se nadje.

Verujem da ne smarate, jednostavno - to je prva faza fizickog odvajanja koja roditelju zna da bude bas teska, mnogo je pitanja na koja ce tek protok vremena da da odgovor. Moja greska je sto sam, dok su odrastali devedesetih, na njih oboje projektovala svoje (opravdane) strahove o zivotu u tadashnjem Bg gde su studirali: vreme "kasikara"koje eksplodiraju po ulicama, protesti, policija koja prvo bije pa posle trazi licnu kartu, svega je bilo i nisam prestajala da brinem, da savetujem......tako sam dobila reputaciju plasjive, uvek zabrinute majke kojoj se ne prica o problemima, koju treba stedeti. Ako ista mogu i smem da preporucim roditeljima koji sada prolaze kroz ovu fazu roditeljstva, odvajanja od dece, to je: ne projektujte svoju sliku sveta na njih, oni i odlaze da bi upoznali svet kojem mi, roditelji, zapravo vise i ne pripadamo sustinski. Sta mozete da uradite jos za svoje dete? Da zivite svoj zivot, da rastete i menjate se shodno svojim potrebama, da vam bude dobro na svaki nacin jer, i oni brinu za nas. Mislite o tome.

Astrolab......

Lepo jeste a da li je interesantno - meni jeste jer se ic ne razumem u nauku u kojoj se ovo koristi:

Ne mrzi me, ne uspavam da nadjem nesto drugo intrigantno kao ona posuda koja je bubanj u stvari, tako nesto bi imalo vise smisla, ako sacekate malo (neka neko drugi nastavi) imam ideju ali mi treba malo vremena da nadjem moje casopise i slikam nesto lepo i neobicno....

Ja sam jako losa u ovome, da vas ne gnjavim vise: morski puz "shpanski igrac", ako sam dobro zapamtila. Trazeci sta da okacim, nagledala sam se ovih stvorenja i po ko zna koji put ostala zapanjena lepotom zivog sveta nase planete. https://cheezburger.com/7545349/35-exquisitely-stunning-and-unique-sea-slugs-images-that-will-mesmerize-you

JAT, osamdesetih, let Dubrovnik - Bg, ocas posla stigli u prestonicu a kofer sa decijim stvarima dosao kuci posle mesec dana, preko Kaira i Londona, kao da je bio u 2 svetska rata + bocica nekog sirupa za skidanje temperature se razbila pa je sve bilo ulepljeno, nisu morali ni da nam ga shalju....pomislila sam da ce tako biti i sada. Bravo za Lufthansu! Cerka nije zelela da ponese malu, finu ogrlicu moje bake, zlato i jos nesto, kaze, ima vremena, daces mi je jednog dana (sto se deca tesko mire sa smrtnoscu roditelje!) pa sam u etui sa onim dugmadima za menzetne cusnula i to, sta znam kad ce opet biti prilika, tako da cerka i nije znala sta je sve u koferu. Da se to izgubilo na ovako glup nacin, stvarno bih se obesila o prvu banderu. Te igre macke i misa sa decom.....

Nije meduza.....

Morsko bice, nije iz roda meduza........

Skalp Kraljevica Msrka?

Kofer isporucen na kucnu adresu u celini i celosti.....🙂

St. Helena vulkan?

Momci, glavu gore! Da je moglo bolje - dogodilo bi se. Kako kaze moja baka: "Za prosutim mlekom se ne zali". Majstorski sam tokom karijere izbegavala polozaj moci i velikog novca. Prijala mi je senka, drugi plan, ja sam covek podrske, realizacije, ne volim da moja bude zadnja, ne volim tu vrstu moci, plasi me, jedva da sam prezivela i to sto sam u okviru porodice morala da donosim vazne odluke, da uticem na necije sudbine. I sad imam besane noci u kojima shvatam da je to bila greska, da sam drugima prepustala moc sa kojom sam mogla vise da uradim, pa cak i bolje od onih kojima sam davala ideje, kojima sam bila dobar saradnik. Da nisam bila kukavica, mozda bi nekim ljudima bilo bolje, bila bih korisnija i sebi i drugima? No, tako je kako je, i, da opet citiram moju baku iz Zmaj Jovine : Ko zna zasto je to dobro". Ti drugi putevi na koje nismo zagazili, mozda bi nas odveli u vece poraze, mozda su nase (pogresne?) odluke i dela bili mera nase snage u tom trenutku, niko namerno ne bira da gresi, greska nije izbor, greska je vise kao stanje koje dodje i prodje. S druge strane, zaprepastim se kad od prijatelja cujem da sam celog zivota bila zahtevna, stroga, da mi nije lako ugoditi, da su mi standardi visoki, vec je u vic uslo moje traganje za "savrsenim trenutkom". Cine mi nepravdu kad me tako kvalifikuju, nisam tragala za savrsenstvom vec za najboljom verzijom sebe i drugih, ni vise ali ni manje. Nedavno, kada sam cerki obrazlagala razloge zbog kojih nije pametno da bas sad dolazi iz Amerike na 2 nedelje tokom kojih moze svasta da s iskompikuje, cerka mi je rekla: "Mama, moram da dodjem, Amerika me je ulenjila, predugo spavam na lovorikama, treba mi reset, trebas mi ti". Ne, treba joj najbolja verzija nje same. I to je moj legat, to je ono sto ostavljam za sobom. Da li je vredelo? Jeste, vredelo je.

S obzirom da je Kronos ostavio resenje (nisam videla, casna rec, jedina vrsta zaba za koju sam cula je gatalinka i krastaca a nisam videla ni jednu) mislim da Kronos treba da postavi nov zadatak jer ne smatram da sam pogodila sta je na slici. Moze?

Ne znam koja je ovo vrsa ali obozavam one minijaturne zabice koje su zelene kao mladi grasak.....gatalinke?

Hvala draga, u pravu si, ovih 14 dana su zaista medju najznacajnijim u mom zivotu, imala sam srece da docekam (u ovom ludom svetu) da vidim svoju decu u zrelim godinama, kao odrasle, formirane licnosti i to je divno. Raduje me to sto brat i sestra, razdvojeni godinama i hiljadama kilometara i dalje imaju lep odnos kao kad su bili mali, sada je tu i unuk kao najsladja spona medju njima, ljubav izmedju njega i tetice je shasava, vesela, nezna.....zivot zaista ide dalje. U stanu je tisina......prolazim kroz sobe i gledam tragove njihovog boravka......knjige su ispreturane, svako je poneo po nekoliko primeraka ali ni blizu onoliko koliko su zeleli.....nista od onog sto sam predlagala da ponesu od sitnica za koje znam da ih vole nisu poneli..."majka, ne rasturaj kucu, ima vremena....". Ima, u vecnosti......sad sam sigurna da smo joj dali najbolji deo sebe kao porodica. Jos neko je bio tu sa nama, njihov preminuli otac, to prisustvo je bilo svo veme tako snazno, kao da sam cula kako kaze "Ma, sve je to lepo ali niste morali da odete tako daleko...." Cuti, matori, morali su a i da nisu, tako su izabrali. Danas nista necu da raspremam, na casama i sholjama za caj, tanjiricima za kolace su njihovi tragovi....alavi su na slatko oboje, kao kad su bili mali...a ja sam njihova mama, jos uvek i zauvek.

Kofer ostao u Frankfurtu a u njemu i 2 vrlo retke knjige koje sam spremila za zeta i antik cilibarska dugmad za manzetne! Lepo sam rekla da to ide u licni prtljag ali mene niko ne slusa. Kolike su sanse da kofer ipak stigne u USA?

Danas Surcin, let Lufthansom za Frankfurt u 6 h: predaja kofera, trazen test (PCR u nasem slucaju) i doplata za kofer "ispod drugih stepenica". A tamo shalter sa 1 zaposlenim i red.....sporo do zla Boga, zaposleni neprestano na telefonu, malo piskara olovkom po nekoj tabeli a malo diktira nekome nesto....nismo brinule da cemo ostati bez karte (dobija se tek nakon uplate za kofer) jer smo dosle 3 h ranije ali je bilo mucno. U redu se proneo glas da im je pukao el. sistem i da sve ide peske.....placeno 70 e za kofer. U svakom slucaju, u vreme potrebno za cekiranje uracunati i ovo cekanje u redu za placanje kofera, primaju samo kartice.

U pitanju je shkropionica: osvecena voda se sipa u ovo srce i ukucanin koji izlazi umoci prste u nju i prekrsti se i tako s blagoslovom izlazi iz svog doma. Mini verzija skropionica u katedralama. Kako se ona nasla u shpajzu moje pravoslavne bake - ne znam ali i nije tako cudno, trecinu stanovnistva naseg malog banatskog grada su cinili vernici katolicke crkve, porodicna prijateljsva sa "inovercima" su bila normalna stvar. Nakon 1945, 22000 vojvodjanskih Nemaca je proterno u Nemacku u uslovima ne mnogo humanijim od genocida. Njihovi potomci i danas dolaze u grad i obilaze kuce svojih predaka i nemacko groblje koje jos uvek postoji....ne traze nista, samo secanja....

Ne..

Bas traljavo sa moje strane, evo dopuna: jeste, ima dzep i kad se koristi, ne stoji u shpajzu vec blizu ulaznoizlaznih vrata stana ili kuce.

Stavlja se nesto ali nista od pomenutog i nije saksija.

Ne stizem...kajacu se ali ipak da probam: mesto - shpajz. Macka, na 38 C izlezava se na frizideru koji, je l te, greje, ne znam u cemu je fora. U pozadini- keramicko srce, zelenoplavo. Bilo u shpajzu moje bake Lele, bilo mi zao da ga bacim pa je sad u mom shpajzu. Ja znam cemu sluzi a vi?

Bogomoljka na maskenbalu?