Nek grmi jako

Mnogo više sam ga gledao u Niksima, gde je ofanzivno išao gore-dole, ali energija, brzina i odbrana su uvek bili na nivou. A ako bi se u EL namestio i napadački, ne bi mogli da ga nahvataju po parketu.

Ntilikina je napadački upadao u kanal, ali je pretprošle sezone igrao ludačku odbranu za Nikse. Ako bi kliknuo kod nas u EL, mogao bi da bude opasan igrač u evroligaškoj konkurenciji koji sve radnje radi. Baz i on na bekovima, pa da zaplešemo kao na spidu.

Harpidis kaže da gledamo Hiliarda... Ipak više verujem Veteranu i njegovoj najavi da ćemo dovesti još dva jača igrača. Pa bi prema tome ovo za Hiliarda bilo dimna zavesa.

Rebić, Mitrović, Lazić, Blažič, Simonović, Marjanović, Radenović, Katić, Tejić, Nelson , Dženkins i Dragićević doveli su preko 24.000 navijača Crvene zvezde u Beogradsku Arenu, a koliko će navijača Crvene zvezde gledati aktuelnu selekciju? Neka se to zapita svako ko ubuduće okrivi navijače za svaki neuspeh doktora robotike iz Železnika... Jer, tada navijači nisu znali sa kim imaju posla, niti su mogli da očekuju da će se evropske sezone KKCZ i doktora robotike pretvarati u sprdnju. Ali sad znaju s kim imaju posla, znaju i da se njihov klub neometano primiče dugu zbog kojeg je prethodno otišao u UPPR, te koliko je njihov klub relevantan o okvirima u kojima relevantnost nešto znači, pa ne treba da nas čudi ako i prvi prsten u Areni ostane nepopunjen. Pa ne, najbolje da će navijači KKCZ da pune Arenu dok doktor robotike završava kombinacije zbog kojih Zvezdu godinama taslači u EL ko stigne, a odskora i stanoviti čačanski autolimar koloritnog nadimka - Sekač. I ako smo nekada mogli da upiremo prst u mali budžet, te za premnogo poraza krivili to što nemamo direktne avionske linije, što nam je fond igrača nedovoljan za tri utakmice nedeljno i što sunce izlazi na istoku, a zalazi na zapadu, šta će nam sada biti krivac što ćemo se boriti za Top 14 u EL? Navijači, jel da? Pa dajte više apgrejdujte se, unesite malo originalnosti i neke nove ideje u te splačine i spinove o krivici drugih, a ne doktora robotike, jer to bulažnjenje o krivici navijača i slične konstrukcije tipa - nije gazda kriv, mi smo govna - ne bi više popušila ni najveća budala. I ako nekome stvarno nije jasno zašto Zvezdu iz godine u godinu sa tribina prati sve manje i manje navijača, internet forumi mu ne mogu pomoći.... Jer za manjak spoznaje te vrste - leka nema.

Dozu optimizma uliva to što je pojačanja ipak birao D. Ivanović. Jer, šta bi bilo da nije tako?

A sad svi po sezonsku, doveo nam gazda Tobija! Ej, bre, Tobi... Iz Barselone... I šta sad kažete, nezadovoljnici?

Doktor robotike iz Železnika bio bi prvak Evrope samo da mu zli navijači Crvene zvezde nisu remetili planove potpisujući neke tamo raduljice, s kojima su se talili za lovu kroz fiktivne ugovore. A onda je došao limar iz Prislonice, zvani Sekač, i iskoristio to što su navijači Crvene zvezde saplitali predsednika KKCZ, koji nije u miru mogao da baca u bunar Vučićeve pare i da istovremeno sebi organizuje lukrativne poslove... Ti prokleti navijači KKCZ koji upiru prstom u netransparentnost i bahaćenje tuđim parama osnovni su krivci posrtanja kluba, koji bi svakako bio bolji kada njegovog predsednika niko ne bi pitao gde je spiskao milione, zašto kao doktor robotike i domaćinski upravljač klubom gubi od autolimara zvanog Sekač i zašto služi kao isprazna kulisa u evroligaškoj konkurenciji. Jer, poznato je da su navijači ti koji su ponovo zadužili klub do sličnog nivoa zbog kojeg je morao da prođe UPPR. I zbog njih, dakle navjača Crvene zvezde a ne predsednika, će sudbina kluba biti dovedena u pitanje kada ti dugovi stignu na naplatu. I treba nas, navijače KKCZ, da bude sramota zbog toga što smo uradili klubu, a ne doktora robotike i doktorove svedoke.

Pretpostavljam da ovo što limar protura kroz noge doktoru robotike, za one što su poverovali da je Čović nekakav ultimativni košarkaški stvaralac predstavlja isto ono što kod Dostojevskog za ruskog ateistu predstavlja dolazak u čistilište. Jer, bilo je lako izigravati silu dok i u drugu stranu nisu počele da se ulupavaju desetine miliona... A kad se stiglo do pariteta, Sekač je razotkrio kakav je doktor mlatilac prazne slame, lažni prodavac snova i faslifikator domaćinskog poslovanja koji jedino i samo posluje u vlastitu korist. I kad se setimo Vujoševića, koji je pao maltene posle prvog jačeg udarca, možemo doktoru robotike da poželimo da što pre i on padne, da ga limar ne razvlači mesecima kao razvaljenu mrcinu. Jer, prizor u kome jači tlači staro i zanemoćalo čeljade ne bih poželeo nikome, pa ni doktoru iz Železnika.

Sad je lako reći - e, pripreme su, te Fener ovakav, te onakav... A istina je da nisu mogli da dignu glavu u većem delu utakmice jer su ih ovi naši pritisli ko kamen za kupus. Uz to, kad god smo na tridesetak metara od gola, nešto smisleno se dešava, samo se čeka kad će šansa. U prvom poluvremenu pitala se samo Zvezda, iako su preko puta neki likovi koji iza sebe imaju ozbiljne fudbalske kilometre.

Kanga, Hanga, Kangva... Nastavi niz...

Oni u Fili su luđi od doktora robotike iz Železnika.

Fenomenološki, broj stranica na ovom topiku u izuzetno kratkom vremenu nedvosmisleno afirmiše interesovanje za KKCZ, čak i ovakvu kakva je sada i čak kada se primećuju dve jasne divizije: jedna koja mrači i druga koja bi da uveri ovu prvu da nije baš sve tako mračno. Ali ipak je većini, nadam se, jasno da ova igra funkcioniše tako što se i pre početka sezone može sa visokim procentom sigurnosti naslutiti šta će se desiti. Pa tako, recimo, ako KKCZ potpiše Davidovca, Simonovića i Teodosića, a KKP produži Pantera, Ledeja i dovede, recimo, Mirotića i Klejburna (pokazno ih pominjem), onda na stolu imamo kristalno čisto pismo o namerama oba kluba... Pa onom ko to pismo ne ume da pročita, ili protumači, neka ne bude posle neko drugi kriv kada se ispostavi ono što je i maltene najavljeno. S tim u vezi, setio sam se posta koji sam napisao kao odgovor našem dugogodišnjem forumskom kolegi @Arsenije Pesic prošle godine u julu, dakle u ovo vreme, nakon što su KKCZ i KKP vlastitim aktivnostima tada ispisali autentična pisma o namerama. Jer, u principu je jasno bilo i onda, kao i sada, šta će se dogoditi, pa što da se ne podsetimo...

Čovek dobio vimbldonski set u kome protivnik ima 87% uspešnosti prvog servisa. To ne može ni na igrici.

Ti rezultati istraživanja, ako nisu navlakuša, bolji su nego što je opozicija mogla i da sanja pre nekoliko meseci, budući da SNS i SPS zajedno imaju dosta ispod 40 odsto, sa sve Palmom i klanom Krkobabić. U slučaju da neko ne izda, ostalo je stvar postizborne tehnike ako ne progutaju mamac već uspeju da razdvoje beogradske od parlamentarnih izbora. Dakle, kao protiv Miloševića - prvo Beograd, a zatim i ostalo.

Ima tu ješ jedna gotovo neverovatna pojedinost koja se tiče najdirektnijih uputstava Evropske unije, skoro pa direktiva, koje je Srbija temeljno još direktnije zaobišla... Pa tako možemo da se zapitamo - a šta bi sa nemačko-francuskim planom? Potpisasmo li ga, pa ga više retko ko pominje, a naročite ne u formi štapa? Šta je sa tim? Hoćemo li ili nećemo? I gde se zagubiše one konstrukcije - ako vi ne uradite to, mi ćemo vama uraditi ovo, pa su ih zamenile konstrukcije tipa - ne možemo ni da zamislimo EU bez ZB?!? Krenemo li još samo malo dalje, možemo komotno da se zapitamo šta bi sa uslovom da Srbija uvede sankcije Rusiji, ili neće moći da bude na evropskom putu jer se ne pridržava osnovnih postulata kolektivne evropske bezbednosti, te zajedničkih koraka i članica i onih koji su u pristupnom procesu? I, uvedosmo li sankcije Rusiji? Možda ima neko pravilo po kome svaka zemlja članica, svi sa statusom kandidata i svi na Balkanu moraju da uvedu sankcije Rusiji, samo Vučić ne mora (Dodik obaška)? I šta Vučića, u očima Brisela, čini tako izuzetnim pa ne mora da uradi ono što svi oko njega rade, bez obzira da li su članovi EU ili su u čekaonici?! Ili su nam možda iz Brisela poručili: ako ne uvedete sankcije, mi ćemo vam oštro zapretiti tako što ćemo vam pokloniti investicioni paket od 2,1 milijardu evra, koji uključuje 528 miliona evra grantova EU iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć, to jest IPA III... Odnosno, ako ne uvedete sankcije Rusiji, kaznićemo vas dajući vam ogromne pare iz pristupnih fondova, iako u stvari ne nameravamo da vam dozvolimo da pristupite Uniji :) Čekajte, pa to nema ni u Monti Pajtonu i Top listi nadrealista....I jel se i tu pitaju Makron i Šolc, ili se Vučić slučajno sapleo o te briselske milijarde? Mislim, zbilja, kako razumeti taj u turn? Čemu ta slatka, mala izvrnuta torta i odakle sad ogromna šargarepa umesto dosadašnjeg vitlanja batinom ako se ne uradi ono što se na kraju nije uradilo? Kosovo - ništa. Sankcije - ništa. Slobodni izbori - ništa. Medijske slobode - ništa... Ali važno je da je EU, kako reče UFDL, nezamisliva bez takvih.

Niste, Fredi, možda ispratili, ali u poslednje dve godine se drastično uvećao broj ulaganja, donacija, bespovratnih kredita i ostalih investicija i u Srbiju i u ZB, uprkos činjenici da EU nema baš novca za bacanje. I to do tačke da je EU bez prave konkurencije najveći sipač para u Srbiju i ZB... Zaključno sa prijemom ZB u program Digitalna Evropa, za koji je Evropska komisija potpisnicama iz regiona opredelila 7,5 milijardi evra (što Kina, ako ćemo najiskrenije, niti može da mečuje bilo kakvim direktnim izdvojenim programom, niti joj to pada na pamet jer joj je milije da širi uticaj infrastrukturnim projektima puput puteva, kreditima i kupujući kompanije i resurse). I sad, logično, sledi najjednostavnije pitanje - a zašto baš sada, i to u situaciji kada ni Briselu ne cvetaju finansijske ruže? Možda vole da bacaju pare poreskih obveznika u bunar... Ili da daju svom drugaru Vučiću, što je pre desetak dana objasnio neki lik u tekstu u Jutarnjem jasno pobrojavši sve veze, vezice i ostale konekcije AV sa evropskim i briselskim političarima (Makron je, naravno, jedna od glavnih zvezda tog nabrajanja). Ne znam, zaista... Verujem da neko bolje zna pravi razlog zbog čega nas odjednom zasipaju pažnjom u govorima o proširenju (evo, i danas je UFDL, drugi dan zaredom, rekla da će EK pružiti podršku proširenju), te parama kao logističkoj pomoći istom tom proširenju. I baš sam rad da čujem neki suvisli razlog tom takmičenju u disciplini ko će više da da Srbiji, Peking ili Brisel.

Vrtimo se u krug... Dakle, iz Brisela decidno kažu da je mogućnost ubrzanog proširenja zalog borbi protiv kineskog i ruskog uticaja. Jer, da tog uticaja nema, da li bi bilo priče o ubrzanom proširenju na ZB, Ukrajinu i Moldaviju, koja dosad nije bila na stolu? Pa ne bi... U međuvremenu, Kina je već je stukla 20 milijardi samo u Srbiju i BiH, i to skoro pa hiruški precizno imajući u vidu broj stanovnika - nešto više od 16 milijardi u Srbiju i oko četiri milijarde u BiH. I hoće li nastaviti sa tim ako ZB ne uđe u EU, kao i sa ostalim vidovima mekog uticaja ne samo na te dve zemlje? Neće, jer su videli obećanja iz Brisela zemljama ZB, pa će ih to zaustaviti... Ali juče... Pa naravno da će ostati sve po starom, a svaka država koja to poželi sedeće na barem dve stolice, sve muzeći dve kravice, upravo onako kako radi AV, kome pritom u Briselu gledaju kroz prste za bukvalno sva nepočinstva, od prošlosti, preko sadašnjosti, do budućnosti. I čemu onda obećanja i sav taj silni novac u samo nedelju dana, koji smo najjasnije pomenuli nabrajajući najnovije investicije i pomoć EU Srbiji i regionu??!? Ako je to krajnji cilj, da nam daju i jedni i drugi sipajući milijarde jer umiljato jagnje dve majke sisa, onda ništa.

Okej, neće primiti zemlje ZB, Ukrajinu i Moldaviju jer ovi iz Brisela lažu, na čelu sa lažljivom predsednicom Evropske komisije... Ali zašto lažu? Zašto laganje o proširenju kao delu ostvarenja cilja o ujedinjenoj Evropi baš sada? Ima li smislenijeg odgovora od onoga - zato što su lažovi?

Sve i da možemo da budemo gori, opet treba postaviti jedno najobičnije pitanje - zbog čega nas najdirektnije stavljaju u kontekst Ukrajine i Moldavije, u smislu proširenja? Zašto baš sada? Odakle ta promena? Što nas bez reči ne ostave u čekaonici, da kao Turska tamo provedemo čitavu večnost i da nas, sa mirom istočnjačkih fakira, na kraju ne prime u EU? Ne sećam se da je neko sa ZB rekao: ej, drugari, red je da nas primite zajedno sa Ukrajinom... Zato što to niko na Balkanu nije ni pomislio do trenutka kada su evrozvaničnici, izazvani sopstvenim pogledom na širenje uticaja Kine i Rusije po evropskom prostoru van EU, ali i unutar Unije (Orban), počeli da izjavljuju da je EU nezamisliva bez ZB, Ukrajine i Moldavije. Nezamisliva?!? Ma jel da? A kad je to postala nezamisliva, pošto je do napada Rusije na Ukrajinu bila prilično - zamisliva.

Nemojmo jedni drugima stavljati reči u usta, jer se tako sagovornici na kraju mačuju sami sa sobom i gube fokus, niti koristiti konstrukcije koje nisu ni pomenute kako bismo stigli do nekakve poente, jer zaista nisam niti u jednoj jedinoj reči pomenuo da treba zabraniti kritike Makrona. Naprotiv, one su dobrodošle, ali je za njegovu ulogu u EU indikativno to što nikada u medijima neće imati tretman koji ima briselski ešalon političara, od UFDL, preko Borelja pa sve do Mišela, iako je on lično pobednik na velikim izborima velike zemlje za koga su glasali ljudi, dok za ove druge niko nije glasao... A samom disproporcijom te vrste i dezavuisanjem tog kalibra u javnom diskursu dovodi se u pitanje i to u kojoj meri on može da učestvuje u kreiranju EU politike, a naročite politike proširenja... Što se pak BRIKS-a tiče, kao neko ko je dugogodišnji rizničar degolizma, o čemu sam u više navrata pisao na ovom mestu, svakako bih u drugim oklnostima pozdravio francusku aplikaciju za samit u JAR, ali nikako ne u ovo vreme. Jer, tamo nije samo Rusija, već i Kina, što znači da je to skup koji predvode dva neprijatelja francuskih partnera, a jedan od njih čak i u oružanom sukobu. A i bolje je ne provocirati sudbinu sa pitanjem na čiju će stranu stati JAR u svetlu aktuelnih dešavanja i naročito u sporu SAD i Kine, jer nam se odgovor možda i neće baš dopasti. Ali barem je dobro to što smo se konačno složili da je saradnja Kine i Rusije loša stvar i svetska nepogoda, jer se dobro sećam vremena kada su neki od nas ovde uporno potencirali na tome da treba razvrgnuti taj savez, citirajući čak i stogodišnjeg Kisindžera, a ne minimalizovati ga i praviti se da on uopšte ne predstavlja pretnju.

Makron u EU nema ni prednju ni zadnju reč, što smo videli kroz reakcije najvećih evropskih i svetskih medija kad je bio u Pekingu, koji samo što nisu povraćali po njemu. Takođe, videćemo kako će partneri u EU i svetu reagovati ako mu BRIKS dozvoli učešće u statusu gosta na sledećem samitu u JAR, za šta je već revnosno aplicirao, ali o tom potom budući da su male šanse da dobije poziv. Možda bi Si i oni u Pekingu i voleli da Makron ima zadnju reč u EU, a i Rusi verovatno ne bi imali ništa protiv, ali to su samo pusti snovi.

Otvoreni Balkan je američki projekat, projekat EU je Berlinski proces, ali to već i nije toliko bitno. Bitnije su sledeće reči koje izgovorila UFDL: Kada gledamo unapred i zamišljamo kako će izgledati Evropa, da li možemo da zamislimo EU bez Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije, koji su pod uticajem Kine i Rusije? To je nemoguće... I sad, neko može da pomisli da je UFDL obična lažljivica, ali pravo je pitanje u stvari - a zašto je ona to rekla? Da je neko od balkanskih lidera nije neko naterao na to? Osnovano pretpostavljamo da nije, jer oni nemaju tu moć. Da nije dobila neke pare za promociju Zapadnog Balkana? Najverovatnije nije, ali su zato maltene odjednom počele da se slivaju reke para iz pravca Evropske komisije, kojoj ona predsedava, pravo na ZB, i to u dosad nezabeleženom tempu, a sve u vreme ozbiljne ekonomske krize i recesije koja kuca na vrata... Nešto drugo je, dakle, po sredi. A potpuno je legitimno da se zapitamo i zašto je baš Zapadni Balkan iskočio upravo sada u prvi plan, i to ni manje ni više nego zajedno sa Ukrajinom i u istom kontekstu? Jel onako, reda radi? Neka koincidencija možda? Ne bi se reklo... Pa umesto da su pustili ZB da se doživotno čvari u čekaonici EU, sada poimence pominju države za koje, kako sami kažu, treba što pre pronaći model pridruživanja?! Zašto sve to baš sada? I ako već lažu, zbog čega ispadaju lažovi pred vlastitom javnošću, jer se to ne izjavljuje u Gadžinom Hanu, nego u Madridu? I šta EU može dobiti laganjem tog kalibra?

Žao mi je što nisam kadar da taj osećaj živopisnije pojasnim, ali samo u poslednjih mesec dana iz EU je stiglo ili će stići novca koji se meri kamarama. Pre neki dan nas je EK primla u program Digitalna Evropa, koji je težak oko sedam i po milijardi evra kad se preraspodeli na ZB. Dan pre toga je EK pokrenula novi finansijski paket za podršku 14 vodećih investicionih kompanija u oblasti transporta, energetike, životne sredine, ljudskog kapitala i podrške privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu, ukupne vrednosti 2,1 milijardu evra. Zatim AFD i EU finansiraju dva nova programa u iznosu od 204,6 miliona evra, kako bi podržali ključne institucije Srbije u usklađivanju javnih politika sa putanjom niskougljeničnog razvoja. Pre toga 3,6 miliona evra za prekograničnu saradnju Srbije i S. Makedonije, dan ranije novi IPARD sa 288 miliona bespovratnih sredstava Evropske unije, a dva dana pre toga - sporazum o novim donacijama kroz Instrument za pretpristupnu pomoć u vrednosti od 162 miliona evra bespovratne pomoći... I sve to u samo sedam-osam dana... One gradnje stanova, poput Vrnjačke banje i Pančeva, gde su juče izbeglice dobile ključeve, kao i slične stvari, svakako i ne stavljam u istu ravan (niti bi trebalo da ih stavljam), iako je i toga sve više i više. Probao sam zato da pronađem u arhivi EK i Delegacije EU u Srbiji sličan period, dakle sa sličnim ulaganjima i donacijama kompresovanim u kratkom vremenskom periodu.. I zaista nisam našao. E sad, možda nisam bio dovoljno temeljan i nisam tražio kako treba, ali sam ipak mnogo bliže spoznaji da se, zajedno sa istupima evrolidera, ono što se sada dešava nikada ranije nije dešavalo.

Sticajem okolnosti, zbog posla sam bio u prilici da, između ostalog, intenzivno pratim i aktivnosti EU na Balkanu u poslednje četiri godine, dakle u znatno širem dijapazonu nego li što se to čini u opsegu opšte informisanosti. I to je, iskren da budem, bila prilična uranilovka do pre izvesnog vremena, a onda sam u jednom trenutku, pod pritiskom spoznaje da se situacija najednom rapidno uozbiljila u smislu proširenja, prvi put pomislio - jbt, ovi će nas primiti... Kao kad oni amateri osluškuju svemir, pa posle godina ničega - bum. Evo jasnog signala. Ne znam kako da opišem taj osećaj, ali je u moru evrointerakcije svaki sledeći signal ili jasan potez Brisela bio novi deo pazla, koji više ne da nije bio blurovan, već je poprimio konkretne obrise. Svaki novi program, svaki novi kredit, svako novo bespovratno ulaganje, svaki novi prijem u evropske institucije, svaka nova izjava evrolidera... Naravno, zaključno sa najnovijim narativom koji precizira sledeću notu: nećete biti Putinovi i Sijevi pa čak i po cenu da budete naši. I kad se svaki božji dan suočim sa novim i novim znakovima, pa čak i onima preko kojih ogromna većina pređe i ne konstatujući ih, poput poslednje izjave danskog ministra spoljnih poslova koja dobija na snazi budući da je upravo Danska nekada bila kočničar proširenja, potpuno je logično da sijalica kreće da se pali... Ili grejalica, kako kod koga... Govor UFDL u Madridu samo je trešnjica na torti i svilena mašna kojom je upakovana ideja da se pomenute zemlje prime što je moguće pre, jer je prevršila dara meru kada je reč o kineskom i ruskom uticaju. A uz govor ide i bespogovorna činjenica po kojoj danas, dakle u ovom trenutku, Brisel mnogo češće drži šargarepu u ruci, a batinu jedva i da pominje. A koliki je to otklon u odnosu na period od pre nekoliko godina, može da se proveri samo najedostavnijom uporednom analizom poruka iz Brisela nekada i sada. I što je najvažnije od svega, takav preokret u politici Unije o pridruživanju nije više puko obećanje, već po rečima briselskih zvaničnika - potreba. Ujedno, i najlogičniji odgovor na aktuelnu situaciju u svetu.

Život katkad ume da bude sarkastičan, pa kako je krenulo, postaje veoma moguće da nas AV uvede u Evropsku uniju još tokom aktuelnog mandata ili netom posle njega. I kao god to zvučalo, razvoj situacije u Ukrajini mogao bi da bude od krucijalnog značaja, ali je već sad izvesno da je jedna od posledica rata ubrzani diplomatski rad na proširenju EU... I sad se više i ne krije da je razlog tome uticaj Kine i Rusije na države koje su pomenute u govoru Ursule fon der Lajen, koja je javno i jasno danas u Madridu saopštila da je mnogo bolje da Ukrajina, Moldavija i ZB budu u Uniji, nego interesna sfera Sija i Putina. Takođe, revnosni pratioci događaja primetiće da ne prođe nedelja a da nema nekog direktnog ulaganja EU u Srbiju, i to sa ciframa koje su bitno uvećane u odnosu na period pre par godina. Što je, naravno, još jedan od pokazatelja da Brisel veoma ozbiljno pristupa čupanju regiona iz ruskih (energetika) i naročito kineskih kandži, budući da Kinezi samo u Srbiji i u BiH imaju oko 20 milijardi evra što kredita, što direktnih ulaganja. Pri tome, Kinezi samo sipaju i ne pitaju za šta treba novac, što proceduru njihovih investicija na ZB čini znatno primamljivijom za lokalne moćnike, koji dakako ne zaziru ni od dužničkog ropstva jer ih po pravilu ne zanima šta će biti posle njih. I zato EU mora da prikaže određenu fleksibilnost i obećanja zameni - delima. U slučaju da zaista dođe do proširenja EU, to bi se najverovatnije desilo kao i u slučaju sa, recimo, Bugarskom, koja nije ispunjavala sve kriterijume ali je ekspresno primljena zbog viših ciljeva. Zato, što bi rekli u Titovoj Jugoslaviji - ništa nas ne sme iznenaditi... Pa čak ni to da nas prime u EU po ubrzanoj proceduri, bez rešenog statusa Kosova, što ne bi bio presedan u Uniji kada se sagleda slučaj turskog dela Kipra.