Nek grmi jako

Da li neko uopšte može da pomisli da strateški planovi Kinorusije, Irana i Severne Koreje, a u krajnjoj konsenkvenci i čitavog Briksa, sa sve pridruženim članicama i posmatračima, zavise od toga da li je Tramp u Beloj kući ili neki drugi ljudi? Pa Tramp sutra može da umre, ili da ga impičuju, ubiju, zatvore... I šta, onda će Kinorusija odustati od Ukrajine, Tajvana, Grenlanda, Afrike, Latinske Amerike... Postaće te zemlje demokratije, a ne despotovine? Ja zaista razumem - okej, ne volimo Trampa. Razumem i da ga mrzimo, jer pedofilčina, pas mu mater. Ali ne mogu da razumem da svi ko jedan, koji ovde pišemo na temi o protestima u Srbiji, u trenucima kada moja malenkost na ovom mestu objavi integralnu verziju Strategije o bezbednosti koja se tiče Srbije, ne kažemo - to, Trampe, skenjaj ih. Jer u tom dokumentu, najgorem po bilo koje srpsko rukovodstvo od Miloševića do danas, bukvalno piše: mamicu vam vašu, uskoro dolazi i vaš red. Meni to zaista ne ide u glavu da neko ko ovde mesecima piše o protestima, ne podrži takvu promenu, pa čak i ako dolazi od Trampa, kao što i ne razumem onog popa što se naljutio na selo pa sam sebi odsekao onu stvar... Da neko upadne u takav kognitivni procep da više ne zna šta je bolje za njega samog?! Pa, čekaj bre, da li si ti važniji sam sebi nego što ti je važan Tramp, da li više voliš svoje bližnje nego što mrziš Trampa? Najgore od svega je što će se najverovatnije isto desiti i u neizbežnom sudaru neke vrste Amerike i Kinorusije, u kome će Kinorusija biti skoro pa monolitna, a Amerika podeljena, društveno neodgovorna i van fokusa potrebnog da se suprotstavi Kinorusiji. I zato će se, kako sam napomenuo, Tramp i njegovi naslednici boriti sa jednom vezanom rukom, pa nemoj da nas onda iznenadi mogući neprijatan ishod. Posebni deo u toj priči zauzeće oni koji bi mirisali cveće kao Ferdinand, te filozofski, uz samozaljubljenost i astralno se samoprojektujući kao Sveti Petar, zamerali Americi čime se sve služi u borbi protiv Kinorusije. Te povreda međunarodnog prava, te kršenje suvereniteta, te iskipela mi kafa... Pa sve tako u krug, do ekvivalenta nečega kao što su beli listići na glasanju za ili protiv Vučića. Pa zar još niste naučili ko mahom pobeđuje kad se maše belim listićima? I ne budemo li u toj borbi za Trampa svi mi koji inkiliniramo zapadnom načinu života, ili za bilo koga drugog ko se ispred zapadnog sveta direktnim delima suprotstavi Kinorusiji, pobediće - Kinorusija. Jer, kao što nisu imali dilemu da li da podrže Madura ili Trampa, putinoljubi širom planete neće imati nikakve dileme na koju će stranu. Da ne bude posle, pa nismo znali...

Kubanski specijalci, ruski instruktori, instruktori Hamasa i Hezbolaha, iranski instruktori... I kako sad ne voleti Madura, ili barem ne tražiti od SAD da ga oslobode i ne prozivati Ameriku da je agresor, kad je to tako fin čovek koji je uspeo da okupi tako probrano društvo. Ponekad mi je zaista žao što ne postoji paralelna stvarnost, pa na jednu stranu oni koji smatraju da je Maduro zločinački diktator, a na drugu, u Venecuelu sa bolivarskim revolucionarima ako može, oni koji bi želeli da ga SAD oslobode.

Svi smo na ovom mestu veoma dugo, moja malenkosti konkretno od nastanka onog starog foruma, pa smo se izveštili kada detektujemo neke situacije. Pa tako, kada se na primer napiše: ne čitam vaše upise, to znači upravo suprotno, odnosno da osoba upravo radi ono za šta tvrdi da ne radi, jer zašto bi neko komentarisao nešto što ne čita?! Ili ako neko napiše: Maduro nije radio dobre stvari, ali (..), ono što dolazi posle "ali" u najvećem broju slučajeva važnije je od onog pre "ali". I mi ovde znamo sva slova, pa nam je valjda jasno da Tramp nema podršku u borbi protiv Kinorusije ni na američkim ulicama, ni među američkim propagandistima koji se nazivaju korporativnim medijima, a i na delu ovog foruma. Pa dovoljno je samo da pročitamo šta je ovde pisano kada su hteli da ga koknu. Pa ne bi svi ti, i na ulicama, i u medijima i na mrežama ili slavili ili relativizovali dva puta kada su pokušavali da ubiju Trampa, da bi mu onda dali podršku?! Ma da, oće to, što bi rekli stari Sloveni... Dajte, ozbiljni smo ljudi...

Znate kako, ma koliko se neko iz petnih žila trudio, doduše ranije a sada sve manje, da dokaže bromansu između Trampa i Putina, Trampov upad u Venecuelu i hapšenje Madura je i za one bez škole najjasniji dokaz do sada da se geopolitika vratila doktrini sfera uticaja iz vremena Hladnog rata. S tom razlikom što sada uz SAD nemamo SSSR kao drugi pol, nego - Kinorusiju. I svako ko ima čulo vida jednostavno jasno uočava šta je kome hitni prioritet, što ne znači da se time završava sklapanje geopolitičkog mozaika. Za SAD, njihov prioritet je zapadna hemisfera. Kina udara na Tajvan, a Rusija na Ukrajinu, što ne znači da Kinorusija ne targetira i Afriku, i Latinsku Ameriku i Grenland, naročito u svetlu činjenice po kojoj ruski brodovi idu oko Grenlanda kao deo šireg pojačavanja prisustva zbog topljenja leda i novih ruta, a njihove nuklearne podmornice su već odavno tamo. I onda neko pita - odakle sad taj Grenland? Pa to treba da pitaju pre svega Putina i Sija, jer oni su ti koji preko rastućih aktivnosti imaju tamo i investicije i stanice, koje su dualne jer mogu da budu i civilne i vojne. Mada ni bogotac ne bi mogao da se zakune da ono što i danas Kinezi imaju na raspolaganju u cilju polarnog istraživanja nije više vojna akcija nego civilna... I jel sad zapadni svet treba to da pusti?! Hajde, recimo iskreno šta nam je na duši... Ono kao, šta može loše da se desi kad su tamo ruske nuklearne podmornice, jel tako?! Jasno je da puštačima kinoruskog šenlučenja Grenland ne bi bio sefte, pa tako su pustili Putina još od aneksije Krima... Jer sve što je činjeno s tim u vezi predstavlja katalog loših procena, do te mere da Putin i Si isprva nisu mogli da veruju da im se zaista dopušta sve što su činili. Ali neki ljudi jednostavno nikada ne nauče, ne zato što ne mogu, nego zato što - neće da nauče. Znate kako, nekada se zapad nije prepuštao ritualizovanom signaliziranju vrlina o vladavini prava. Njihov posao je bio vladanje - rizicima... I obavljali su ga tako što su SSSR obrisali gumicom kao najveći ondašnji rizik po zapadni svet. I to su mogli da čine jer su imali podršku onih koje su zastupali, dakle stanovnika zapadnog sveta. Tramp, vidimo to u jučerašnjim izlivima ljubavi prema Maduru na ulicama američkih gradova, pa i u nekim upisima na ovom mestu, nema tu vrstu podrške. I mora da se bori protiv Kinorusije sa jednom vezanom rukom. Pa ako ishod te borbe bude nepovoljan po zapadni svet a povoljan po Kinorusiju, ima ona prikladna izreka starih Latina: You Asked for It.

Okej, ako poštujemo svačiju suverenost, onda moramo i Putinovu, i Sijevu, i suverenost mula, i severnokorejsku suverenost. Verovali ili ne, čak i Vučićevu. Pa i afrički diktarori mogu da se pozovu na suverenost... U redu, pošteno, ali šta smo onda ovde godinama lupetali u ljudskim pravima, terorizmu, ratovima i obespravljivanju milijardi ljudi, kada sve te gnusne počinioce zala štiti suverenost?! Pa kad Rusija napadne Ukrajinu, moramo da kritikujemo Ukrajince što su i oni napali na rusku suverenost u Kurskoj oblasti, jel tako? I nikako ne sme niko sa strane da se suprotstavi Putinu targetirajući slabije branjene delove njihove teritorije, jer bi to, o da, bilo protiv međunarodnog prava. A kad Kina sutra napadne Tajvan, ne daj bože da je neko spreči, jer samo rešavaju pitanje suverenosti na delu teritorije koju je uzurpirao Čang Kaj Šek, zar ne? Pa nećemo baš tako... Ili hoćemo, ali u Kremlju i Pjongjangu. I u kabinetu Vojislava dr Koštunice. Kao suverenista, tvrdim vam da je u kontekstu koji pominjete suverenost drugi po važnosti štit za hulje i nitkove. Prvi je - patriotizam.

Ako bih morao da napišem ono što zaista mislim, verovatno bih ponovio ovo iz vašeg kvouta. Jer, stvarno nije teško izdavati se za oslobodioca kada na drugoj strani imaš Madura i Kinorusiju.

Evo sad sam pogledao nekoliko klipova na Tviteru, i kao čovek koji priznaje kad saopšti pogrešan info, napisaću da sam malopre pogrešio: nije bilo skupova podrške maduru u nekoliko gradova, nego u više gradova i više od 70 skupova. Takođe, istine radi, većina Venecuelanaca u SAD, posebno u gradovima sa velikom dijasporom, slavila je Madurovo hvatanje i pad režima. Skupovi podrške Maduru bili su uglavnom od američkih aktivista, ne od venecuelanske dijaspore.

Nije pogrešno, pogledajte jučerašnje skupove u, recimo, Njujorku i valjda Bostonu, nisam siguran a mrzi me da opet sada gledam te reportaže. Maduro je tamo heroj Bolivarske revolucije, a ne diktator. On je velikomučenik i neko zbog koga je prekršeno međunarodno pravo. Sve lepo piše na transparentima, dovoljno je da ih letimično pogledate. A najjače je kad pored slike Madura stoji ukrajinska zastava, a on lično uticao na to da se pobije što više Ukrajinaca ne samo tako što je to podržavao, nego je direktno hranio Putinovu ratnu mašineriju. Šumovi uma.

Okej, poštujem da neko i tako razmišlja, jer je legitimno. Ali da ste kvotovali ceo upis, a naročito Bajdenov tvit, videli biste da je čudnije to što danas svi oni koji su nekada govorili da je Maduro diktator i zamerali Trampu navodnu ljubav sa Madurom, sada napadaju istog tog Trampa jer nije u ljubavi sa Madurom??! I sad Maduro više nije diktator, već velikomučenik zbog kojeg se prekršilo međunarodno pravo?! Mislim, čemu sve te laži? Zato i razumem Mamdanija. Voli čovek ono što voli, a ima i pravo da brani Madura jer ne prevrće palačinku i jer je najnormalnije da brani vlastitu ideološku potku, a opet je dobio na izborima za gradonačelnika što pokazuje solidan stepen ličnog integriteta. Nije ko oni što su šatro branili Ukrajinu, a sad plaču što je skemban čovek koji je od naroda Venecuele direktno otimao da bi punio Putinov vojni budžet i pojačavao njegovu moć da ubija Ukrajince. Ja mogu da razumem i kognitivna cepanja, jer sve je za ljude, ali nikako ne mogu da razumem da neko stvarno misli da je Putin venecuelanske milijarde koje je oteo iskoristio za obnovu Boljšoj teatra i Tretjakovske galerije. Ne, upotrebio ih je da bi ubijao Ukrajince... Pa sad nek napada Trampa i brani Madura onaj ko hoće. Ja vala neću.

Vi se sigurno dobro sećate vremena kada su demsi govorili da Tramp šuruje sa Madurom jer mu je to diktatorski ortak, i da mu nikad neće učiniti ništa nažao. A sve je počelo od čuvenog Bajdenovog tvita tokom predsedničke kampanje za 2020. godinu, kada je napisao, citiram: Trump talks tough on Venezuela, but admires thugs and dictators like Nicolas Maduro. A sad i oni, dakle ti koji su napadali Trampa da šuruje sa Madurom, i Putin, i Si, i mule, i Kim - zajedno plaču za Madurom. I svi ko jedan, od Njujorka do Pjongjanga zampomažu kao narikače na grobljima - kršenje međunarodnog prava. Pri tome, imam potpuno razumevanje za Mamdanija, te zato ne znam što ga neko napada. Čovek levičar sa osloncem na neke komunističke platforme, normalno je da će imati lepe reči i za Sija, i za kubansko rukovodstvo, i za Kima, i za Madura. Jer su negde ideološki povezani i barem mu treba čestitati na ideološkoj doslednosti, ali ne razumem one koji nisu komunisti, a navijaju za Madura??! Ono kad pitaju neke na ulici u LA - ko je u pravu, Amerika ili Maduro, a oni kažu iz topa - Maduro??! Vidite kako se okrenula palačinka... Sad više nije Tramp drugar Madura, nego isti oni koji su mu to nabijali na nos, što se ispostavilo kao jedna od najvećih laži poslednje decenije. Ali na to smo već navikli. Teraj dalje.

Juče sam gledao ruske platforme i kanale posle 100 godina, bukvalno kao da su im kevu oteli, a ne Madura. I ono što su lagali na početku rata u Ukrajini, kad sam ih poslednji put ispratio, zaostaje u osećaju mučnine za jučerašnjom pričom o američkom kršenju međunarodnog prava prilikom agresije na suverenu zemlju. Ljudi koji su pre dva dana pričali o osvajanju nekog sela u Ukrajini i kada to nije bilo kršenje međunarodnog prava i agresija, danas bez ikakve zadrške spočitavaju Americi agresiju. Koliko treba da budeš odvratan i samom sebi, da bi u dva dana ispričao te dve priče s mirom istočnjačkog fakira i bez moralnih kočnica?! Koliko treba da budeš glup kako bi pomislio da će proći fora da je gore otimanje Madura nego reke mrtvih u Ukrajini?! Sad kažu, to je bukvalno reč koja se najviše pominje na ruskim nalozima na mrežama i kod belosvetskih putinoljuba, da je Tramp - pirat. A na Aljasci je bio - gospodin Tramp. Najveće kognitivno cepanje u 21. veku, prema kojem je ono kad je Bajden pušten niz vodu mala maca.

Što onda imaju vojne, a ne trgovačke vežbe nadomak Tajvana 🙂 Pustimo to, danas ipak nije vreme za fascinaciju Kinom... Ne pošto im je drugar u gaćama odveden iz vlastitog kreveta, a da oni nisu znali šta se dešava dok nisu videli na televiziji.

Kako to obično biva kada se suočavamo sa ekstraordinarnim pojavama, poput one koja nam sada okupira pažnju, pojavljuju se, i tek će se pojavljivati, razne spekulacije nepotkrepljene činjenicama, koje će svakako doživeti svoj test vremena. Jedna od tih spekulacija bazira se na jednostavnoj pretpostavci da su Madura predali Trampu njegovi ljudi, a sve što više razmišljam o tome, shvatam da je to nešto čije bi širenje Bela kuća i Pentagon želeli u što većem obimu. Jer, ako je neko iz bliskog Madurovog kruga načinio takvu izdaju, i Putin i Si bi, prirodno, postali nesigurniji kada je reč o njihovim unutrašnjim krugovima. Morali bi da obrate pažnju čija ljubavnica voli Faberžeova jaja, kome je kakvo stanje računa, ko bi da bude kalif umesto kalifa... Pa ako je tako - super.

Navežbali se... I obrni-okreni, defitivno su je oni izveli, a ne Bugari ili Finci. Isto se sigurno vade i kineske i ruske službe, koje komotno mogu šefovima da kažu da to nisu očekivali od whatsapp ekipe.

Oni tvrde da se nisu dogovorili ni sa kim, mada je jasno da ne bi rekli da jesu i da stvarno jesu. Navodno, bilo je dogovora sa nekim nižim strukturama, ali nikakvih sa vojnom i političkom vrhuškom, kao ni sa najbližim krugom porodice i prijatelja Madura... Ali sve i da je bilo dogovora, rezultat je pokazna vežba kako se ogroman zadatak, čije implikacije bi mogle da dosegnu neviđene razmere, obavi čisto i precizno. I bez žrtava, za razliku od odvratnih sukoba kojih je u skorijoj prošlosti bilo na pretek.

Sećam se, kao da je juče bilo, sati tokom kojih sam, daleko od rodnog Beograda, netremice uživo gledao NBC prenos američkog napada na Panamu. Detalj koji nikada neću zaboraviti bio je krupni plan nekog poručnika marinaca, koji je kundakom obio ladicu radnog stola Norijege, pa pozvao kamermana da zumira sadržaj ladice: u njoj su bile neke slike golih žena i - kokain. Naravno, mi neki smo i tada osećali blam zbog očigledno nameštenog igrokaza, ali je tada to u svetu pilo vodu. Jer isti oni medijski propagandisti, koji danas dobijaju nervni udar povećanja brige za međunarodno pravo, tada su učestvovali u tom jeftinom i prostačkom triku kojim su opravdali kasnije hapšenje Norijege, s tim da im se tada verovalo, a danas, kako to statistika zorno dokazuje, tim korporativnim medijima više ne veruje skoro pa niko. Moj tadašnji kružok smatrao je taj napad na Panamu, na koju je Buš poslao skoro 30.000 američkih vojnika, svojevrsnim dokazom seljacizma, u kojem na velikoj svetskoj pozornici glavne uloge na kratko pripadnu običnim seljačinama, bilo da su te seljačine u uniformama ili u fensi odelima. I za razliku od tog prostačkog emitovanja sile, Tramp je njegovo hapšenje Madura izveo na supersofisticiran način, zbog kojeg su prve reakcije u svetu, kao i na ovom forumu, bile - da li je ovo moguće. Pri tome, Maduro je imao oko pola miliona ljudi pod oružjem, pretežno ruskim, ako se uzmu u obzir i vojska, i garda, i policija i nekakva Bolivarska milicija, te nekakvi svetski teroristi okupljeni u Venecueli. Norijega nije imao ni 5.000 obučenih ljudi. Pa kako je do toga došlo? Amerika je postepeno gomilala vazdušnu i pomorsku moć na Karibima. Planiranje misije počelo je mesecima ranije, a bilo je uključeno više od 150 aviona lansiranih iz 20 različitih baza širom zapadne hemisfere, koji su se svi okupili u isto vreme iznad Venecuele. To što nije bilo jedinstvenog pokreta, već se udarna grupa skupila sa raznih strana, odrađeno je kako se ne bi primetile kretnje trupa, zbog čega su ruske i kineske obaveštajne službe, koje bi svakako obavestile Madura da su nešto osetile, bile u jedinstvenom mraku. Napad je uključivao prikrivene letove helikoptera na samo 30 metara iznad vode. Na straži iznad njih bili su najnapredniji američki ratni avioni, uključujući lovce F-22 i F-35. Kako su se snage približavale Karakasu, deo grupe počeo je da onesposobljava PVO, za šta je bila nadležna komanda za svemir i sajber odbranu. Helikopteri su koristili planinski teren koji okružuje Karakas kako bi prikrili svoj put, stigavši u Madurov kompleks nešto posle dva sata ujutru po lokalnom vremenu. Vežbajući mesecima na maketi Madurove rezidencije, specijalci su ušli u nju. Maduro je pokušao da uđe u sigurnu sobu, ali nije uspeo da zatvori čelična vrata pre nego što je zarobljen. Gledao sam na CNN-u prilog u kome se navodi da je CIA imala neotkriveni tim u Venecueli još od avgusta, koji je primenom ofanzivnih sajber sredstava, između ostalog, onemogućio napajanja strujom određenih delova grada. Ishod svi znamo, ali bi mogli da saznamo da bi taj napad na Karakas mogao da ponudi i još neke primamljive modele za budućnost. Zato je Tramp, bez nekog naročitog busanja u prsa ali ipak sa oreolom pobednika, rekao: Kuba... Biće to tema o kojoj ćemo razgovarati... I dok neki sada pominju naftu, kao da je bolje ako na tu naftu svoje diktatorske šape stave Putin i Si nego neka zapadna demokratska tvorevina, izvesno je da Kuba - nema naftu. Ali ima 70-godišnju istoriju mučenja sopstvenog naroda. I kako ona stara anglosaksonska izreka veli: dogodine na Kubi.

Upis je zbog dužine u spojleru, da ljudi koji čitaju sa telefona ne moraju da skrolaju u nedogled.

Ono što je nastalo u Teheranu, na Jalti i u Postdamu kao skup pravila kojima će se izgraditi međunarodi odnosi na ruševinama nekadašnje Lige naroda, prema mom skromnom mišljenju nije za međunarodno pravo ništa spektakularnije od, recimo, tekovina Vestfalskog mira. Ali da ni idemo u off, veliki su jednostavno na kraju WW2 doneli neke odluke prema kojima će se ustrojiti svetski odnosi, ali koje se neće nužno primenjivati na njih same. To se videlo odmah i tu nema dileme, jer je stvar postavljena kao kad tata kaže detetu da mora da ide na spavanje u devet sati uveče. A kad ga dete pita zašto i on ne mora da ode na spavanje u isto vreme, dobije veoma jednostavan odgovor: Zato što sam - tata. E, na tom tragu je i Tramp juče pokazao i Maduru, i Putinu, i Siju, i Vučiću, i mulama, i Kimu - ko je tata. Pa bi, iz tog ugla, dezavuisanje tog čina jednostavno bilo besmisleno kada je činjenica da je taj čin upravo fascinirao sve diktatore sveta, koji su bili ubeđeni da je tako nešto nemoguče jer će ih njihove vojske, policije, milicije i paravojne formacije čuvati po cenu reka krvi... Ništa od toga nije se juče desilo. Naprotiv, dobili smo najspektakularniju vojnu akciju u istoriji vojnih akcija, u kojoj se jedan diktator izuva iz patofni dok leži u svom krevetu, i odvodi u noć usred prestonice njegove zemlje, bez žrtava i bez krvi, za vreme kraće od dostave pice po snegu ili kiši ako živite u predgrađu. I vreme koje je bilo potrebno da reaguju Kina, Rusija i Iran, pokazalo je da su bili zatečeni takvim razvojem događaja, pa su morali da sačekaju sa saopštenjima jer nisu bili sigurni da li Tramp govori istinu kada kaže da je Maduro uhapšen, jer je to nemoguče učiniti u tako kratkom roku. Pa iako je Madurovim drugarima zviznut šamar, kao i svima onima koji ga brane i koji urliču da treba da bude pušten iz zatvora, i Putin, i Si, i mule, i Vučić danas mnogo više poštuju i Trampa, i SAD i zapadni svet nego što su ih poštovali juče. Oni, dakle diktatori, najbolje razumeju takve poruke. I pitaju se: a zašto to nismo i mi mogli... Zašto mi moramo da ratujemo četiri godine u Ukrajini i da se šunjamo oko Tajvana 70 godina, a Tramp svoju specijalku reši dok kažeš - Karakas. Zašto je Tramp sada tata, a mi - deca koja moraju na spavanje u devet sati uveče.

Tačno tako, ne može da se sakrije to da su bušovski repsi i neokoni ukenjali i kravu i štalu, sa punom podrškom čitave medijsko-propagandne mašinerije, iste one koja sada nariče zbog Madura. Ali ova američka administracije i priznaje da su ti njihovi prethodnici budalasali okolo-naokolo, što se jasno čuje u Trampovim govorima održanim tokom posete Kataru i Saudijskoj Arabiji, kada im je jasno rekao da su ih lagali oni koji su im sa strane krojili sudbinu, te da su najbolje rezultate postizali ne slušajući te dikčejnijevske idiote.

Kako nisu ovi naši izgubili hapšenjem Madura, jer ko će biti počasni gost kad otvore Ekspo 😀Putin ne može zbog fizički ograničenog prostora delovanja, Si neće da se cima zbog toga, a predsednik Švajcarske će tada biti zaokupljen pečenjem nekih kobaja. Mi u stvari ne možemo ni da naslutimo šta sve može da se desi sada, kada je srpsko rukovodstvo podvučeno crvenim u novoj Strategiji o bezbednosti, koja se izgleda zaboravlja u smislu činjenice da je i Madurov režim bio slično podvučen u istom tom dokumentu. A o ljubiteljima agresije na Ukrajinu možemo da razmišljamo tek kad se opasulje od ovoga što im je učinio Tramp u Venecueli, gde su direktno namicali lovu za agresiju... I kad prestanu da kukaju, plaču i zapomažu, jer je onaj ko kuka nekako nerazumljiv i težak i za osnovnu komunuikaciu, a kamoli za neko duboko razumevanje onoga što bi imao da kaže kroz suze.j A plakaće. Puno,

Situacija zapravo postaje urnebesna kada se pisanje NYT stavi uz saopštenje Putinovih ministara, jer su identični.

Mislite da bi za Srbiju, recimo, bilo štetno ako bi po nekog ovdašnjeg diktatora neko došao sa helikopterima i digao ga iz kreveta? Ne bih da dajem svoj sud o toj hipotezi, ali držim se skormnog mišljenja da nikako ne može da bude lošije od onih dana kada su nam bombe padale po glavama zbog Miloševiča i njegove politike, i to bez saglasnosti UN... E da su i njega tako odveli, a ne da nas bombarduju ko konje. I u svinjcu se, jednostavno rečeno, svako zaprlja, a složićemo se da je Karakas bio jedan običan svinjac jer su ga takvim napravili Maduro i Čavez, a svakako ne Tramp. Što se pak termina Kinorusija tiče, reč je o nazivu koji se pojavio u zapadnoj diplomatiji pre nekih desetak godina, jer su se na taj način opisivale zajedničke platforme dve države koje su još tada ocenjivane kao najveća pretnja zapadnom svetu. Na žalost, samo ocenjivane kao pretnja, bez direktnog suprotstavljanja njihovim namerama, koje su danas i više nego očigledne.

Dinamika nepoznavanja odnosa u samoj Venecueli, naravno kada je reč o borbi Kinorusije i Amerike na tom terenu, proizilazi zapravo iz jednostavnog pomanjkanja informacija i činjenica koje objašnjavaju razloge za jučerašnji rasplet. Kinorusija je, svi to znamo, dugogodišnji strateški partner Venecuele, sa značajnim ekonomskim, političkim i energetskim uticajem, koji je posebno pojačan tokom vladavina Čaveza i Madura. Ali da bismo precizno shvatili razmere tog partnerstva, kao i protiv koga je usmereno takvo partnerstvo, moramo da razgovaramo jezikom fakata. Kina je najveći kupac venecuelanske nafte, sa udelom od preko 80-90% izvoza, ali kroz takozvane debt-for-oil aranžmane. Kako je do ovoga došlo? Pa tako što je od 2007. godine, Kina pozajmila Venecueli preko 60 milijardi dolara kroz državne banke, uglavnom u zamenu za naftu van tržišnih uslova i na štetu naroda Venecuele, što je uključivalo i venecuelansku infrastrukturu, energetske projekte i joint ventures sa kompanijama poput CNPC i Sinopec . Čak je Kinorusija direktno ušla u pljačku narodne imovine Venecuele prvo sumnjivim ulozima, a onda logično i preuzimajući, malo po malo, deo zarade od nafte preko China Concord Resources Corp, sa planom da otmu od Venecuelanaca i 60.000 barela dnevno do kraja 2026. godine, kao i sa kompanijom Rosneft (i kasnije RosZarubezhneft). I Rusi su, dakle, na taj način imali značajne uloge u venecuelanskoj naftnoj industriji kroz joint ventures sa PDVSA, pozajmljući poput Kine milijarde dolara Venecueli u zamenu za naftu... Kasnije je Rosneft povukao neke operacije zbog američkih sankcija, ali je imovina u Venecueli prenesena na drugu rusku firmu kako bi se zaobišla ograničenja. I kad neko kaže: aha, sve je zbog nafte, kako je moguće da se baš toliko ne zna ili da se ne želi saznanje u vezi sa činjenicom da je i Kinorusija taslačila venecuelu zbog nafte, a ne zbog sira i vojne muzike, Jer, verovatno je i deci iz viših razreda osnovne škole jasno da je ovaj uticaj bio deo šire kinoruske strategije u Latinskoj Americi, gde je Venecuela služila i kao poligon za otimanje resursa, i kao direktno uporište protiv Amerike i zapadnog sveta. A šta tek reći o činjenici po kojoj Putin nije samo ostvario zaradu pljačkajući narod Venecuele kroz njihovu rođenu naftu, nego i prodajom naoružanja kao najveći diler te vrste u toj zemlji, koji je Madura opremio sa Su-30, tenkovima, PVO sistemima S-300 i Buk, kao i protivbrodskim raketama Kh-31 i drugom opremom vrednom milijarde dolara. I manemo li se nakratko Amerike i Trampa, može li se, dakle, uopšte izračunati koliko je ukrajinskih majki zakukalo samo na osnovu tog dila Madura i Putina, odnosno na osnovu tog novca kojim se opremala ruska vojska za agresiju? I zašto bre onda neko ima srca da brani tog Madura?! Kolika je Kinorusija u stvari pretnja po bezbednost SAD u njihovom zadnjem dvorištu svedoči i činjenica da je u Venecueli postojala ne samo ruska energetska prisutnost i ne samo rusko naoružanje, nego i vojna prisutnost: treninzi, savetnici i preko 120 ruskih vojnika u nekim periodima, kao i spekulacije o bazama. Međutim, tokom američke operacije, ovi sistemi nisu aktivirani jer venecuelanska vojska možda i nije htela da pruži otpor, što sugeriše da je Maduro predat ili da ruska podrška nije bila dovoljna za intervenciju. I šta ćemo sad? Pa ništa - sa Madurovim uklanjanjem, Kinorusija gubi ključnog saveznika u regionu kada američka administracija oformi novu venecuelansku vladu koja bi bila prozapadna, a ne prokinoruska. Ali zašto Putin i Si baš toliko kukaju za drugarom? Koji im je đavo i da li su ih neke vile ponele? Pa zato što poslednji dugovi Madura prema Kini i Rusiji, koji se zbirno procenjuju na 80 do 100 milijardi dolara, mogu biti ugroženi ako nova vlada restrukturira ili jednostavno jednostrano otkaže obaveze. I sad, kroz prizmu fakata, valjda je jasnije zašto je navijanje za Madura zapravo navijanje za - Kinorusiju. Direktno navijanje za Putina i Sija, jedan kroz jedan... I zašto suze prolivene nad Madurovom sudbinom apsolutno nemaju nikakve veze sa međunarodnim pravom.

A što vi uporno čitate, i još upornije ih već godinama unazad prvo kvotujete, a onda i odgovarate na te upise (što oduzima i vreme i energiju), ako su oni spinovanje? Batalite te budalaštine koje moja malenkost nažvrlja, naročito one upise koji očigledno nastanu tako što sednem na tastaturu, pa objavim ono što se pojavi na ekranu kao posledica tog kontakta određenog dela tela sa tastaturom. Mislim, šta će vam to i čemu polemika o nečemu tako efemernom?! Inače se slažemo u krajnjoj konsenkvenci: ovakav saziv Kongresa biće raspušten zahvaljujući ubedljivoj pobedi demokrata na mideterms, jer ko će da glasa za one koji predstavljaju ludaka i diktatora, zar ne? I odakle uopšte izbori u diktaturi Trampovog tipa, za koga se do juče ovde tvrdilo da nikada neće dozvoliti neke nove izbore kad pobedi po drugi put u trci za predsednika... Ali to je već neka druga priča... E onda, kad demsi razvale repse i okrenu naglavačke novi saziv kongresa, sledi impičment, pa oslobađanje nedužnog Madura a stavljanje u zatvor Trampa, jer je to najlogičniji ishod, jel tako? I ostaje samo to što Maduro ipak najverovatnije neće stići na Ekspo, ali ne može čovek da ima i jare i pare.

Ma da, ubiše Putina na mrežama... U fazonu, što ne uzmeš heliš nego bauljaš po zemlji. Nikada, zapravo, ne treba potceniti ono što Tramp izaziva u pojedinim ljudima, i sad će da počnu još i da brane Putina oni što mrze Trampa i njegovu pokaznu vežbu kako treba da izgleda uspešna vojna operacija bez miliona žrtava... Samo je pitanje časa, jer već na tim mimovima ima komentara koji opravdavaju Putinovo bauljanje po Ukrajini u odnosu na Trampov slučaj sa Madurom, pod izgovorom da on nije u ratu, nego da samo izvodi našto specijalno, te da s mirom pravednika ispravno osuđuje akciju Amerikanaca u Karakasu. Samo polako. I samo gledajte... Nismo uopšte daleko od trenutka koji će biti svojevrsna vododelnica, kad će oni što Trampa ne vade iz usta još od 2016. godine reći: Okej je Putin barem nije pedofil. To obično kreće sa slaganjem sa Putinovim stavovima, malo po malo... Prvo po pitanju Hamasa, pa oko Irana, naravno i Grenlanda, zatim slaganje sa Putinom i oko Madura... I na kraju shvate da zapravo imaju mnogo toga zajedničkog sa Putinom.