Nek grmi jako

Čim sam sinoć video da ne može da baca unapred, prvo što sam pomislio jeste Tomi Džon operacija. To operišu najčešće bezbol igrači, mahom MLB startni bacači i reliveri.

Kul. Eto još jednog kurioziteta, uz kuriozitet po kome je Hurts favorit u odnosu na Mahomsa... A to da je neko rekao za Hurtsa pre početka sezone, poslali bi ga pravo u ludnicu. Ima tu još nešto što sam zaboravio da pomenem kada sam navodio zašto pratim Vegas, a pratim ga i zato što je reč o svojevrsnom korektivnom elementu kada se radi o mojoj skormnoj spoznaji pojedinih fenomena u vrhunskom američkom profesionalnom sportu. Primera radi, nikada ne bih ni pretpostavio da Mahoms neće biti favorit u SB posle MVP sezone i takvih dosadašnjih dostignuća, čak i ako samo stoji na nogama i baca iz džepa. A upravo se to sada dešava (iako je hendikep skliznuo od sinoć sa 2,5 na 1,5 za Filu), što me dovodi do sledećeg preispitivanja - koliko poena vredi pojava MVP kvoterbeka na terenu ako je zdrav i prav? Da li je to 3,5 poena, 5,5, 7,5 ili više, odnosno koliko vredi sa sponajom da je trenutno na "vi" sa svojim vlastitim skočnim zglobom? I u kojoj meri bi Iglsi bili favoriti kada bi se odstranila dva startna QB i kad bi se hipotetetički vrednovali samo ostali igrači? Da li to znači da bi u tom slučaju imali i TD prednosti? Svakako stoji i to da se ne zna nivo povrede Mahomsa, budući da niko iz kampa Čifsa, logično je, neće saopštiti koliko je ozbiljno, da li može da trči samo direktno već će moći i lateralno i koliko će mu povreda zgloba smanjiti vreme izbačaja lopte i ograničiti zonu komfora, to jest dozvoliti mu da produži drajv kad ga pritisnu... Ali, eto, iako mi je vlastito krhko znanje o NFL prilikama sugerisalo da Hurts ne može da bude favorit u odnosu na Mahomsa, Vegas me je lako demantovao.

Koliko puta se u NFL istoriji desilo da se u SB nadmeću dva afroamerička kvoterbeka? Jel nula puta? @Ding Hao Mor je za četiri godine staža, gledajući ukupnu statistiku, vodio napad koji je u tom periodu statistički bio drugi u ligi, iza Mahomsa i Čifsa, I sad kad se uporede Mahoms i Preskot, izgleda da je dasa uradio prilično dobar posao. Zaista čudna odluka tate i sina Džonsa.

Nisam siguran i ne mogu da pronađem taj izvor, ali mislim da sam negde čuo ili pročitao da je Vegas, konkretno za prošlu NFL sezonu, bio prosečno u krugu od oko dve greške na pobednika po kolu. To se prenelo i na ovogodišnji PO, iako je uzorak manji, budući da su promašili u dva navrata, na Minesotu protiv Njujorka i na Čardžerse protiv Džeksa u WC rundi... Uopšte ne znam kako se do toga došlo, da li je to tačno i šta sve to implicira, ali ako zaista jeste tako i ako me sećanje nije izdalo po tom pitanju, onda su Vegasove kvote u tom smislu ozbiljna indikacija. edit Da dodamo i da su se rastali OC Kelen Mur i Dalas, iako su Kauboji u pojedinim momentima sezone percepirani kao dominantan napad lige. Mekarti preuzima ulogu onoga ko poziva napade, a nije baš da se takav rasplet očekivao.

Jeste, daje su u principu više od poena na domaćinstvo, iz tog razloga sam i pomenuo da bi bilo minimum 3,5. A ja na to ionako gledam amaterski, zanima me kako se tendencije kreću u važnim utakmicama u MLB, NBA i NFL ligi, bez ikakvog predumišljaja ili iluzije da mi je taj deo industrije igre na sreću u korelaciji sa sportom kristalno jasan. Najviše je tome doprineo neki lik, igrač koji u SAD gađa milionskim iznosima i koji je pre nekoliko godina pogodio sve do jedne utakmice u MLB World series, pa sam gledajući da li će on dobiti ili izgubiti milione počeo da pratim ta pomeranja i frikcije sa ulozima u Vegasu. To mi je neka kul trivija, neki zanimljivi sos kao dodatak analitičkoj kuhinji. edit Da bih izbegao post na post, da editujem ovaj poslednji: Dolfinsi potpisali Vika Fanđa kao defanzivnog koordinatora i dali mu najveću platu koju je imao neki koordinator. To baš i nije grom iz vedra neba, budući da je reč o jednom od najcenjenijig def. kooordinatora bez obzira ne to što se nije baš proslavio kao HC u Denveru. A uticaće i na Iglse, jer je Fanđo bio nešto kao njihov specijalni savetnik, bez koga sad ostaju, a mogli bi da ostanu i bez Genona. U tom slučaju bi DC File postao dosadašnji DB kouč Denard Vilson.

Vegas favorizuje Iglse u otvarajućim lajnama. Prvo je bilo 1 za Filu, pa 1,5, zatim 2, a sada je na DraftKings Sportsbook i 2,5 dok ovo kucam. Što je zanimljivo zbog jednog od manje poznatih statističkih podataka, koji uopšte nije za zanemariti, a tiče se Hurtsa. On je, naime, u istoriji lige statistički procentualno najuspešnij QB kada je favorit na kladionicama sa, čini mi se, oko 90 odsto (ili tu negde) pobeda. Što znači da kada Vegas misli da će Hurts pobediti, on stvarno i pobedi. Takođe, budući da je reč o neutralnom terenu, ako linija hendikepa ostane na 2,5, to će reći da bi Igsli, da su domaćini Čifsima u Filadelfiji, imali minimum još jedan poen na domaći teren, pa bi hendkep hipotetički bio barem 3,5 a možda i više. Što znači da je Vegas bio inspirisan nekim pojedinostima koje nije mogao da prenebegne, poput činjenice da su Iglsi do sada u sezoni istrčali 39 TD, što je rekord svih vremena uključujući i PO, a da u isto vreme imaju broj sekova koji bi posle SB mogao da parira onom broju Bersa iz 1985. godine. A to znači supremaciju OL i DL, koja nije ostavila ravnodušnima Vegasove odstere ako se ima u vidu da onaj ko dobije bitku u rovovima, ima veće šanse da na kraju slavi. Naravno, i Mahoms vidno hramlje, pa možda nisu ni sigurni da li će taj skočni zglob biti sto posto spreman da eskivira DL koja je u finalu konferencije poslala na IR ne jednog, već dva kvoterbeka Najnersa. Međutim, moje skromno mišljenje je da bi Iglsi više voleli onu reklamu Eat at Joe's, jel bi se pored OL Bengalsa gostili mesom njihovog kvoerbeka, a da im Mahoms manje leži čak i ako je povređen... Ali videćemo.

Prema prvim pool-ovima sa Filinih sajtova, više bi voleli Džoa nego Patrika u SB. Što i ne čudi kad pogledamo OL Bengalsa i već tri seka koja su popušili. Sa takvom protekcijom, Džo bi protiv Filine DL bio više na bulji nego na stopalima.

Stalno pratim Vegas i vidim nešto što se nikada nije dešavalo u utakmicama takve magnitude kakva je finale konferencije. Za četiri dana kvota na Čifse i Bengalse je tako klizala sa jedne na drugu stranu da je te dosad neviđeno. Prvo je bila 1 za Čifse, pa 2 za Bengalse, pa onda 2,5 za Bengalse, pa sada 1 za Čifse. Ima sigurno do stanja Mahomsove povrede, ali svote u naletima uleću sa obe strane i menjaju oddse na dnevnom nivou. A da bi se odnos pomerio od, primera radi, minus jedan do plus 2,5, treba baš da se zategne dosta uloga na jednu stranu, pa onda isto toliko uloga da bi se vratila na prethodno stanje. Ludo, niko živ nema blage veze šta da očekuje od ishoda, a Vegas kao na klatnu.od jedne ka drugoj strani.

Po dve najbolje ekipe u finalu konferencija. Vegas sa prvim kvotama favorizuje Iglse i Čifse, prvima daje 2,5 poena prednosti u odnosu na Najnerse, a drugima 1 poen protiv Bengalsa. Tesno kao u mideru, budući da odsteri zbirno tretiraju ishode te dve utakmice sa razmakom od 3,5 poena.

Logično je da retko ko može sa sigurnošću da iskaže predikcije u odnosu na NFC, budući da su velike reči od pre početka sezone toliko izgubile na značaju zahvaljujući događajima koji su ih pregazili. Pa je tako najbolji tim konferencije postala ekipa za čijeg se kvoterbeka nije znalo da li je uopšte franšizni kvoterbek (mnogi su čak tvrdili da nije), da bi taj u jednom momentu vodio na Vegasovim kladionicama u trci za MVP nagradu, dok se nije povredio tri kola pre kraja, i na kraju doveo Iglse u poziciju da preskoče prvu rundu, odmore se i vidaju rane. I uopšte je taj NFC East čudo jedno, budući da su maltene svi analiičari bili jednoglasni u oceni da je Preskot najbolji kvoterbek u diviziji, ali sa ove distance, i kad Džouns dominantnom ličnom partijom pobedi u svojoj prvoj PO utakmici, da li je baš to tako i da li je Preskot trenutno bolji od njega i Hurtsa? Pri tome, na stranu to što je bacio 300 plus jardi, Džons je u PO utakmici istrčao sedam prvih daunova?!? I ako možda ne shvatamo koliko je to u stvari do sada bilo nemoguće učiniti, možemo da pogledamo u statistici da li je neki QB u istoriji PO to učinio... Pa kad ne pronađemo takav slučaj, biće nam jasno o čemu je reč. Takođe, taj NFC East je do ove sezone posmatran kroz omaložavanje, verovatno i s pravom budući da su Njujork i Vašingotn predugo bili disfunkcionalni, a onda je u jednom delu sezone taj isti NFC East diktirao tempo za najviše pobeda timova neke divizije u istoriji lige (ne znam da li su na kraju oborili taj rekord). I kako sad neko tu nešto da predviđa??!? I kad tome dodamo lelujavi Dalas, koji uvek pronađe način da se nekako samoubije, plus u istoj konrefenciji SF koga predvodi treći stringer na pozciji QB jer se startni QB povredio, a zatim i njegova zamena, šta tu sa sigurnošću da predvidimo? Možemo samo da gledamo šta će se na kraju desiti, budući da su mnoga dosadašnja predviđanja ionako obesmišljena.

Učinak u plej ofu, u bilo kom sportu (videti pod Filadelfija Filis u ovogodišnjem PO MLB), sastoji se ponajviše od trenutne forme i zdravlja pojedinaca i tima, determinacije i rešenja u situacionim postavkama, zato su Džajantsi dark hors koji ima šansu da ode sve do kraja ako njihov QB odigra kao sinoć. I to ne bi bilo ništa novo, jer ne treba da idemo daleko u istoriju plej ofa da bismo videli šta može da učini kvoterbek od koga se ne očekuje mnogo, budući da je Nik Fols sa Iglsima pre svega nekoliko godina, kao bekap QB, razmontirao, sastavio, pa ponovo razmontrao Minesotu i Patriote u finalu konferencije i u Superboulu. A pri tome je Fols, za razliku od Džonsa koji je sinoć bacio 300 plus jardi i istrčao 70 plus, mobilan kao marker za jardažu... Pri tome, da li neko, gledajući juče Bafalo koji je pojeo 31 burger od trećeg kvoterbeka Majamija, ili Sinsi koji je držao Baltimor bez Lamara u igri do kraja, misli da bi Bilsi ili Bengalsi sinoć primili mnogo manje poena nego Minesota? Moje skromno mišljenje je da ne bi, jer ako Džons tako odigra, onda je sve moguće. Ili neko posle sinoćne igre Džajansta može da tvrdi da će Iglsi da ih pregaze? Pa ne može, naravno. Jednostavno, Miniji su naleteli na ekipu koja je u piku baš kada treba, čiji kvoterbek podiže formu cele sezone i koja situaciono izgleda tako da dobija maltene svaku neizvesnu završnicu. A baš to se traži u PO, zato me ne bi začudilo da Daboll ode do kraja sa ekipom za koju se pre početka sezone mislilo da neće biti ni u snovima u PO, a kamoli u divizijskoj rundi.

Kakav sam ja mentol, gledam sto godina NFL, znam šta se sve dešavalo i ko je sve koga brutalno okretao u plej ofu, i opet jutros odustanem da gledam Džagse i Ćardžere kad se LAC odlepio, posle trećeg Lorensovog INT. Odsad gledam do kraja svaku PO utakmicu i ako neko povede 70:0.

Oni koji prate River znaju kakav su uticaj imali Hulian Alvarez i Enco Fernandez na ekipu koja je bila dominantna u Argentini. A kad su oni letos otišli, River se rašio po šavovima. I sad kad su ušli u drugom poluvremenu, prodisala Argentina. Nije mi uopšte jasno zašto Fernandez nije u startnoj postavi.

Pitaš kakve veze ima atleticizam igrača u kolektivnom sportu? I to kad, ako želimo verziju Jokića iz Denvera, igra spolja zavisi od atletskih sposobnosti onih koji bi trebalo da se kreću poput Jokićevih saigrača iz Denvera, a koji to ni u snu ne mogu??!? Pa koliko smo puta videli, primera radi, pnr Denvera u kome petica ima loptu, konkretno Jokić, a plej, konkretno Marej, udara skrin i odmotava dole, pa završava na obruču pošto ga je Jokić spojio sa košem ili mu bacio alej up. I jel to može Micić isto kao Marej? Ne znam, samo pitam... Pa da taj Micić može da igra kao Marej, Kuridža kao Gordon i Lučić kao Porter Džunior, oni bi bili sa Jokićem u NBA, a ne obrnuto... I zato je i ludom valjda jasno da Jokić mora da igra svedeno na nivo svojih saigrača, gde će prevashodno individualnim kvalitetom kao poenter i kao glavna pretnja po protivnika nositi našu igru, pa će kao posledica činjenice da prelako pogađa unutra, i leđima i licem, ostavljati mogućnost drugima da koriste to što će po tri protivnička igrača skupljati oko njega i vešati mu se na grbaču. I, na kraju krajeva, izvinjavam se što se mešam u postavku po kojoj je Micić ultimativna pošast za srpska reprezentavna stremljenja, dželat za svaku nadu i egzekutor naših snova, jer je očigledno da se ne razumemo.

Nema sa Jokićem problem Micić, niti bilo koji igrač ponaosob, već je problem kolektivne prirode i proističe iz jednostavne činjenice da atletski ne mogu da pariraju onome što Jokić igra u Denveru. Pa zar mislite da Pešić i naši ne bi voleli one seksi katove, utrčavanja po osnovnoj liniji, izlaske iz blokova i ostavljanje protivnika u ničijem prostoru već na prvom koraku, kako igraju Nagetsi uz tonu ofanzivnih kretnji i rotacija, a Nikola ih gađa ko iz puške? Pa voleli bi, ali ne mogu jer atletski nisu taj fit. I iz tog razloga Jokić mora da igra svedeno na nivo saigrača i teško da može da bude ona Denverova verzija... Ali i to bi bilo podnošljivije ako bismo bili u mogućnosti da realizujemo otvorene trojke u dobrom procentu protiv jačih protivnika, ili barem da zadržimo sadašnjih oko 38 odsto ako može. Jer, Jokić ne samo pasom već i samim prisustvom toliko odvlači odbranu da su saigrači često toliko otvoreni i neometano mogu da pripale tricu, da je to na granici komičnosti. I ako počnu da stavljaju te trojke prilikom kojih im je bliži neko iz prvog reda publike nego protivnički igrač, nikome neće biti prijatno sa nama.

Supruga i ja smo, iz potpuno iracionalnih razloga, kao što to u životu biva u mnogim stvarima, još od zabavljanja izabrali da gledamo i pratimo Pesmu Evrovizije, što se prenelo i kasnije na brak, a onda smo to prigrlili kao neki mali bračni totem koji ne puštamo, kako ne bismo oskrnavili tu bračnu tradiciju. I, logično, preneli smo to i na decu u formi roditeljskog uticaja, s tim što je starije dete zahvaljujući novim ličnim preokupacijama izašlo iz tog kruga i više ne pokazuje interesovanje, a mlađe i dalje podleže uticaju i gleda Evrosong sa mamom i tatom, to jest s nama. Pa budući da smo, poput 99,99 odsto pratilaca Evrosonga, muzički laici čiji afiniteti ka muzici dosežu svoje visine dok pevamo za našu dušu, na kocertima, slavljima i uz karaoke, na kvalitet kompozicija i izvedbi gledamo sitnosopstvenički... To jest, nešto nam se jednostavno svidi, a nešto ne. I jedini ozbiljni filteri u tome jesu anticipacija koja će pesma eventualno ostati zapamćena, te osećaj šta bi moglo da bude letnji hit te godine, odnosno koju bismo pesmu iz evrovizijske konkurencije mogli da čujemo u nekom kafiću na plaži. A kad smo već kod te prepoznatljivosti, činjenica je da su neke evrovizijske numere jednostavno i dalje prepoznatljive do mere u kojoj da nas neko probudi u tri ujutru i pusti nam taktove pesama Abe, Kutunja, Logana, Ribaka ili Loren, mi ćemo bez problema i bez muzičkog obrazovanja znati o čemu je reč, što se, recimo, ne može reći i za špansku pesmu, koju supruga i ja nismo zapamtili ni 45 sekundi nakon izvođenja na sceni. I u tom kontekstu činilo nam se, kao potpunim laicima, da se primera radi Konstrakta i Ukrajinci ipak izdvajaju, na temelju puke anticipacije da bi te melodije u budućnosti mogle da budu zapamćene širom sveta među gledaocima Evrovizije. Što se, s druge strane, tiče nekog budućeg letnjeg hita, to jest šta bi moglo da se pušta po kafićima u turističkim centrima, učinilo nam se skoro kao pa izvesno da bi na crnogorskom primorju to bili Moldavci, kao i na saboru frulaša u Prislonici... Ali šalu na stranu, ne bih se iznenadio da ih čujem i u nekom kafiću u Španiji, u kojoj ču ovog leta biti nešto manje od mesec dana, naročito kada sam svestan koliko su glasova dobili od publike širom Evrope. I to bi bio presek našeg malog kućnog žirija, koji je potpuno nevažan u svetlu činjenice da je NATO pakt juče zvanično čestitao Ukrajini na pobedi... Ali to je već neka druga priča.

Nisam gledao rejtinge i šerove Evrosonga (pa bi neko ko to prati mogao da nam napiše kako to izgleda poslednjih godina), ali imam utisak da takmičenje ima baš jaku kičmu što se tiče gledanosti bez obzira na mnoge izražene manjkavosti. Pa tako ljudima širom sveta koji to gledaju ne smeta toliko da bi batalili gledanje ni strahovita disproporcija glasova žirija i glasova publike, do te mere da neko koga žiriji plasiraju oko desetog mesta od publike dobije neverovatnih nula bodova, ni frendli regionalno glasanje za koje se zna da susedima iznova donosi poene bez obzira na kvalitet pesme, ni konstantni problemi zbog kojih se, kako vidimo, i ove godine proveravaju glasovi pojedinih zemalja, pa čak ni to da je nekada, kao u slučaju Ukrajine, pobednik maltene poznat odmah nakon nacionalnih takmičenja, ni upliv politike, ni upliv rata u nešto što bi po izvornom tumačenju trebalo da bude zabava i rasterećena razonoda... I uprkos svemu tome, Evrosong opstaje i još jača kao najizraženija worldwide medijska LGBT platforma, što je sociološki uspeh seksualnih manjina neviđenih razmera, na čemu jednostavno treba skinuti kapu kao i svakom drugom snažnom projektu tog inteziteta. Jednostavno i jednom rečju, Evrosong je neuništiv u doba kad mnogo toga izgleda veoma uništivo.

Da, sad sam video, i Španija je od publike dobila više od nas - 228. Znači da smo bili četvrti u televotingu.

Treći smo po televotingu. Ukrajina, Moldavija, pa Srbija. Ali kakva razlika između glasova publike i žirija, pa to je komedija.

Rekoh da prže po mrežama

Pali smo na kladži za dva-tri mesta.

Bacih malo pogled na mreže, moldavska pesma rula. Dark horse, vreba vrh iz prikrajka.

Biće najjače ako Moldavci uđu u top 5 sa onom šumadijskom dvojkom i Guča bitom. Kakav bi to bio evropski omaž harmonici... Kemiš u transu.

Španija je favorit sa pesmom koje ne možeš da se setiš 45 sekundi posle slušanja. Hajp je čudo.

Uđe li Konstrakta u top 5 glasova žirija, kad se bude dodavali teleglasovi sve će biti moguće. Ima regionalnu bazu kao jedini preostali izvođač, intrigantna je i posebna da svi frikovi sveta glasaju za nju, keči je u meri da hvata i levo i desno, i gore i dole, ima dobru priču za one koji glasajući smatraju da čine nešto posebno, ishajpovana je po netu toliko da joj društvene mreže dođu kao ogromna mreža za pecanje glasova.... Ima bukvalno sve za dobar plasman.