Nek grmi jako

Ko je ovde ikada rekao da će Amerika i njene plave države biti gladne?! Možda ima nekih koji bi to voleli pa prizivaju krah berze, ali neka odmah zaborave na to... Jer - neće se desiti. A što se tiče prodaje i oslobađanja US obveznica, smatrao sam da većina na ovom topiku zna da je taj proces uzeo zamah još mnogo pre pojave Trampa... A i lično sam pisao o tome mnogo pre odluke Trampa da se po drugi put kandiduje. Ta pretpostavka da ljudi ovde mahom znaju šta se ranije dešavalo bazira se na ideji da ljudi čitaju, prate i sećaju se onoga što su pročitali, videli i ispratili. Ali, budući da nije retkost pamćenje do preksinoć, hajde da se podsetimo... Konkretno, Kina je počela da smanjuje svoje posede američkih obveznica značajnije još tokom 2010-ih, sa posebnim intenzitetom od 2014. godine. Primera radi, između 2014. i 2015. godine, Kina je prodala obveznice u vrednosti od oko 50 milijardi dolara, a do kraja 2024. godine, u trećem kvartalu, Kina je dodatno smanjila svoj udeo za 51,3 milijarde dolara, delom zbog političkih tenzija i unutrašnjih izazova poput deflacije i krize u građevinskom sektoru. I Rusija je započela značajnu prodaju američkih obveznica 2014. godine, nakon uvođenja sankcija zbog aneksije Krima. Ovaj proces se dramatično ubrzao 2018. godine, kada je Rusija prodala oko 84% svog udela, smanjivši posed sa oko 96 milijardi dolara na samo 14,9 milijardi dolara do 2018 (toliko o sprezi Putina i Trampa). Sredstva su preusmerena u zlato i druge imovine zbog geopolitičkih rizika i pada poverenja u dolar. Što se tiče Japana, oni su počeli da smanjuju svoje posede američkih obveznica značajnije tokom 2018. godine, sa prodajom od 82,9 milijardi dolara u 12 meseci do kraja 2018. A u trećem kvartalu 2024. godine, Japan je prodao rekordnih 61,9 milijardi dolara, ali mi tada nije palo na pamet da krivim ovde Bajdena, jer mi je zdrav razum govorio da je to uglavnom zbog potrebe za stabilizacijom jena koji je oslabio za 50% u odnosu na dolar od 2022. godine. Tu, naravno, nije kraj: Turska se godinama unazad oslobađa US obveznica, kao i Tajland, Tajvan, Čile, Izrael i Norveška, koji su započeli prodaju američkih obveznica oko 2014.–2015. godine, s naglaskom na diversifikaciju rezervi i ulaganje u zlato, posebno nakon što je poverenje u stabilnost američkog duga počelo da slabi. Na primer, izveštaji iz iz 2015. navode da su ove zemlje zajedno s Rusijom i Kinom prodale obveznice vredne više od 100 milijardi dolara u manje od godinu dana.... Zato Tramp i pokušava da se suprotstavi dedolarizaciji i pokušava da se suoči sa američkim dugom smanjujući ga do kraja njegovog mandata jer će, logično je, dalje unižavanje dolara u svetskom plaćanju ili ne činjenje ničega povodom US duga samo povećati razloge svih pomenutih zemalja da se oslobađaju obveznica. Mislim, ne počinje istorija od juče... Hajde da gledamo širu sliku i jasne podatke barem iz bliže istorije, a biće vremena za zvona i praporce. edit Kad sam poslednji put pomenuo DOW pre nekoliko sati, rast u odnosu na poslednje računanje iznosio je 0,8%. Sad je rasi i veći... Još ranije sam pominjao da su te stvari fluidne, a aktuelni trend je, dakle, jasan da jasniji ne može da bude... I šta ćemo sad? Jel propada berza? Jel Amerika ide po led?

Nekoliko dana kasnije, Bil Maher je u vlastitom TV formatu ispričao šta se dogodilo u Beloj kući, rekavši da ga baš zabole za sve one koji u njegovom monologu ne pronađu dovoljno mržnje prema Trampu: Jedna od najboljih epizoda Real Time with Bill Maher (HBO)...

Korekcija: trenutno je DOW porastao za 0,8 odsto u odnosu na prethodno računanje, sa tendencijom daljeg rasta u narednom periodu. I kada se to sabere sa zemljama koje će redefinisati carine sa SAD, jasno je odakle odjednom nervoza u Pekingu, gde nisu očekivali rast berze već su se nadali njenom krahu... Kao i još poneki.

Nije greda samo to što je navodno kapitulirao, nego ga sad optužuju i za insajdersku trgovinu. A te optužuje za insajdersku trgovinu su najveća budalaština ne zato što su iznesene bez ikakvog dokaza, nego zato što nas teraju da se zapitamo kako su ti ljudi koji izriču takve optužbe uopšte stekli fakultetske diplome?! Jer, insajderska trgovina po definiciji podrazumeva trgovinu na osnovu informacija koje nisu javno dostupne. Insajd, dakle iznutra neki pojedinci dogovaraju nešto i o tome niko ništa ne zna, osim njih. A Tramp je doslovno objavio post tri sata pre povlačenja tarifa rekavši da je dobro vreme za kupovinu. Kako bi ovo uopšte moglo da bude blizu insajderske trgovine kada je stavljeno na uvid bukvalno - celom svetu? I tako smo dobili da su Trampovi protivnici besni kad DOW pada, a onda pobesne i kad - raste?! Zahtevali su energično od Trampa da ukine neke carine, i on je to uradio, a pravi razlog njihove ljutnje je taj što oni nisu dobili, ekskluzivno i insajderski, unapred informaciju. Jer tako se obično radi u Vašingtonu. Ko ne veruje, neka pogleda slučaj Nensi Palosi... Ništa manje smešne su jadikovke tipa, jao, pa Trampova politika carina se stalno menja... Da, zato što se stvari menjaju svakodnevno. Faktori se mogu promeniti iz sata u sat. Niko nije mislio da će carine od 70% na sve proizvode trajati zauvek. Nego onoliko koliko treba da se dovoljan broj zemalja dovede za pregovarački sto u vremenu koje neće dozvoliti da američka tržišta nepovratno pate. Ali ako Tramp izađe i kaže: Zadržaćemo ove carine pet dana, svaka zemlja bi samo prebrodila tih pet dana i ništa ne bi bilo postignuto. Poenta je stvoriti što veću tenziju, tako da ljudi ne znaju koliko će to trajati. Da li će biti tri meseca? Nekoliko nedelja? Ko zna? I zato su druge zemlje počele da pozivaju Belu kuću sa jednostavnim rešenjem: spremni smo da ponovo pregovaramo. Spremni smo da budemo izuzeti od ovih carina. Hajde da napravimo dogovor. I kada je dovoljan broj zemalja izrazio spremnost da redefiniše carinske odnose i napravi novi dogovor sa SAD, to je bio očigledan signal da se tarife povuku... Jednostavno, nije lako kada ljudi koji ne znaju o čemu govore počnu da udaraju u talambase, pa predvide pad berze, koji se naravno - ne dogodi. Već brojevi počnu da rastu, i ako se danas berza zaključi sa rastom od trenutnih 0,5%, biće to kontinuitet rasta od skoro cele radnje nadelje u toku trgovinskog rata sa Kinom. A još je teže kada su ti ljudi koji bulazne o krahu berze - izabrani zvaničnici.

Pred očima nam se odvija začetak supkulture koja podržava delo koje je počinio, recimo, Manđione ili ubistvo protivničkog političara, i sve veći broj ljudi je spreman ne samo da to opravda, nego čak i da frenetično aplaudira ubistvu u ime politike i iskrivljenog osećaja socijalne pravde. Nošeni zanosom takvih pobuda, koje ćemo i sami danas lako pronaći i na američkim ulicama, i na američkim fakultetima i naročito na društvenim mrežama, neuravnoteženi pojedinci sa mesijanskim kompleksom primaju se odgovornosti da u ime nekoga i nečega zapale kuću u kojoj spava čovek sa svojom porodicom. U stvari, ono što je ranije bilo kulturološki tabu postalo je prihvatljivo, pa danas vidimo jasnu promenu koja konvergira u ono što možemo da definišemo kao kulturu atentata. Uopšte nemam iluzije kako ne postoji mogućnost da ovog časa neki negde likuju zato što je Šapiru zapaljena kuća sa sve njegovom porodicom u njoj... Da, dotle smo stigli, što je i on sam pomenuo u prenesenom značenju kada je dao prvu izjavu nakon što mu je zapaljena kuća. Kao što nikada nisam imao iluzije da ne postoji izvestan broj ljudi koji apsolutno podržava hladnokrvno ubistvo političara sa druge strane političkog spektra. Samo nisam znao da je broj tih podržavalaca hladnokrvnog ubistva toliko veliki, dok nisam video istraživanje Network Contagion Research Institute.

Jasno je da se misli na predmetni slučaj, tako da bi trebalo da manijakalnom počiniocu krivičnog dela, koje je moglo da izazove smrt cele porodice i to tako što bi ih žive spalio, nakače sve što može da se nakači za to delo. Da slučajno nešto ne zaborave ili da im slučajno nešto ne prođe ispod radara. Jer to je poruka za budućnost, kako bi se svi manijakalni tipovi koji imaju ideju da ubiju svoju mamu i tatu da bi kupili dron i njime napali onog političara koga ne vole, ili da ubiju guvernera tako što će ga spaliti sa ženom i decom, znali da ih čeka duboka provalija iza vrata zatvorske ćelije. Jer, danas ubijaju vlastite roditelje kako bi se dočepali drona-ubice, i pokušavaju da zapale jednu poznatu porodicu uglednog političara u njihovoj rođenoj kući... Ko garantuje da sutra neće biti njihovi roditelji na udaru, nego naši koje će ubijati kako bi se domogli nekog drona? I ko garantuje da sutra neće pokušati da zapale u kući ne neku tuđu porodicu, nego - našu? Ili neku koja je nama bliska. Ima li uopšte garancija kada svakodnevni život krene da se suočava sa slučajevima manijakalnih ubica, piromana i snajperista-početnika? I ako to može da se desi guverneru, koliko je svako od nas bliže toj mogućnosti nego što smo ikada i pomislili? Možda neko i za nas utvrdi da smo ga popreko pogledali? Da ga nismo ispoštovali ili da smo ga nečim uvredili iako se i ne poznajemo, pa udari i po nama... Što, kad može da zapali kuću guvernera sa obezbeđenjem, šta ga sprečava da zapali i domove nas koji smo bez obezbeđenja, ako mu tako dođe? Svi mi, zapravo, veoma dobro znamo da u praksi postoje razni nivoi kazne koji bi mogli da budu implementirani u predmetnom slučaju. Ali ovakav slučaj trebalo bi kazniti maksimalnom merom koju zakon propisuje za počinjeno delo... Nikakav Vučić niti neke druge logičke vratolomije. Samo poštovanje zakona u njegovoj punoj implementaciji... Samo toliko.

Sad sam video fotografije i reportažu. Čovek bio u kući sa porodicom, spavali kad je planulo... A napadač će biti optužen za pokušaj ubistva, terorizam, tešku paljevinu... Treba da mu nakače što više mogu, kako bi i presuda bila što veća. Pa kad nekom drugom padne na pamet da zapali kuću nekog guvernera ili bilo kakvog drugog političkog predvodnika, sa sve članovima porodice unutra, da se priseti kako su nekog njegovog prethodnika bacili u zatvor i zaboravili ključ Pročitao sam i prvu izjavu Šapira, apsolutno je sve u pravu.

Naravno, odmah zahtev za najstrožu predviđenu kaznu za takvo delo. Pa ne, najbolje da postane praksa da se guverneri, senatori i ostali politički subjekti nađu na lomači koju će zapaliti neki neuračunljivi likovi, ili da one koji su nafunkcijama ludaci jure i ubijaju ko zečeve. To odmah treba seći u korenu najtežim kaznama koje predviđa zakon.

Najniži apruval Bajdenove ekonomije bio je 30%, prema izveštaju Pew Research Center. A najniži Bajdenov apruval kada je reč o rukovođenju inflacijom iznosio je - 28%. Prema tome, Tramp je danas u odnosu na Bajdena kao Real Madrid u odnosu na Mladost iz Lučana. Ne može da padne toliko nisko koliko je palo nisko odobravanje Bajdenove ekonomije i inflacije sve da se okrene naopačke i žonglira sa tri mandarine... Bajden i bivša administracija postavili su u svom lošem radu neke standarde koje će bilo koji budući predsednik teško moći da dostigne, ili čak i da im priđe blizu.

Nisam imao pojma kakve su gospodinove političke preferencije, sve dok danas nije napisao da nije za Trampa. A ni za Kamalu. Čitao sam njegove upise jer su me dojmile neke minijature i možda i neka vrsta subliminalnih poruka, bez ikakve pretpostavke čemu inklinira niti želje da se o tome izjasni. Što, u stvari, samo dokazuje da na ovom topiku neko može nekoga da zanima i bez nekakvog detaljnog političkog očitavanja.

Kad transponujete u nečiju skučenu svest svu tu osmogodišnju 24/7 priču o Trampu kao o omnipotentnom mitološkom biću koje je zaslužno za apsolutno sve što nam se dešava, kako društveno, tako i privatno, normalno je da dobijete kao rezultat ne samo umobolnike koji pale električne automobile iako su ih prethodno sa oduševljenjem prihvatili kao deo zelene agende, već i tinejdžera iz Viskonsina koji je ubio svoje roditelje da bi zadobio finansijska sredstva neophodna da ubije Trampa i svrgne američku vladu. Nikita Kasap, 17, uhapšen je u martu i optužen za dve tačke za ubistvo prvog stepena i dve tačke za skrivanje leša u okrugu Vokeša (ovo se čak i rimuje). Ostale optužbe uključuju krađu imovine preko 10.000 dolara i proneveru lične karte radi dobijanja novca. Tela očuha tinejdžera Donalda Majera (51) i majke Tatjane Kasap (35) pronašao je lokalni šerifi. Prema podacima iz istrage, taj mali je pisao o ubistvu Trampa i početku revolucije da bi se, pazite sad ovo - spasila bela rasa?! Dakle, on želi da ubije Trampa zbog spasa bele rase, a tog istog Trampa oni drugi su hteli dva puta da ubiju jer je bio - beli supremista???! Jel vidite dokle ide to ludilo i opterećenje Trampom na svakodnevnoj bazi? Kriv je kad uvede carine, kriv je i kad ih skine... Kriv je zato što je rasista koji naglašava belu rasu, a kriv je i zato što nije beli rasista i što belu rasu dovodi do uništenja... Shvatate naravno, kao pametna žena, patern... Lik je kupio dron i eksploziv koji je hteo koristiti kao oružje za masovno uništenje tokom izvršenja napada??! Ovi nevertrampisti i drugi koji prete Trampu na mrežama još su pravi mali plavi Štrumpfovi u odnosu na ovog ludaka, jer barem samo talambasaju, a ne ubijaju svoju mamu da bi dronom koknuli Trampa. https://abcnews.go.com/US/wisconsin-teen-allegedly-killed-parents-extremist-plot-assassinate/story?id=120750496 Srećan elektronski juan svima koji slave...

Tramp je toliko suzio svest onih koji ga komentarišu i samo o njemu talambasaju, da je bilo kakav drugi diskurs apsolutno nemoguć. Čak i kad evidentno postoji godina koja bi leve i liberale trebalo da zaledi, a nema apsolutno nikakve veze sa Trampom. Jer to nije bila 2024, nije ni 2026, pa čak ni 2028. To je - 2032. Potpuno mi je nerazumno kako niko ne vidi da decenijama unazad Biro za popis stanovništva SAD izračunava demografsku prekretnicu, kao meru raspodele stanovništva koja zamišlja mesto u SAD gde je populacija ravnomerno uravnotežena u svim pravcima. Na primer, 1800. godine, u vreme prvog popisa kada je zemlja bila uglavnom samo na istočnoj obali, prekretnica je bila u Merilendu, blizu Baltimora. Kako se zemlja širila, ova tačka se pomerala na zapad, a poslednjih decenija se kretala i na zapad i na jug, dospevši na svoje trenutno mesto koje je negde u Misuriju. To je, dakle, pokazatelj kako se stanovništvo trenutno kreće u SAD. Pa da li je nevertrampistima Tramp toliko popio mozak da ne vide jednu od retkih situacija i američkoj politici koja uopšte nije upitna: kretanje stanovništva koje je jasan crveni znak upozorenja za demokrate. Razlog je preraspodela 2030. godine, jer svakih deset godina, SAD sprovode popis stanovništva. I jedna važna stvar koja se radi sa tim podacima je ponovno izračunavanje koliko mesta svaka država dobija u Predstavničkom domu i koliko glasova u Elektorskom koledžu, a ti brojevi se kreću zajedno - ako dobijete dva mesta u Predstavničkom domu, dobijate dva elektorska glasa. Ako izgubite jedno mesto, gubite jedan elektorski glas. Dakle, rast stanovništva, pomeranja stanovništva – gde ljudi biraju da se presele i da se nastane – sve to ogromno utiče na politički pejzaž. I trenutno uopšte nema ni trunke pitanja - ko pobeđuje. Države pod kontrolom demokrata gube stanovništvo, dok republikanske države dobijaju. Pa je tako Bajden 2020. godine pobedio sa 306 prema 232 elektora, a po novoj mapi, na osnovu redefinisanog broja stanovnika u saveznim državama, osvajanje istih država smanjilo bi Bajdenovu marginu pobede za šest elektora, na 303 prema 235. I to je samo početak. Sledeći popis će se desiti 2030. godine, a mapa će se ponovo promeniti za predsedničke izbore 2032. I trenutni izgled te mape je katastrofa za demokrate, a ne Donald Tramp koji tada možda i neće biti živ. Evo kako je projektovan izgled preraspodele 2030. godine: Plave države poput Kalifornije i Njujorka gube mesta u Predstavničkom domu i elektorske glasove (Kalifornija najverovatnije četiri, a Njuoirok - tri), dok crvene države poput Teksasa i Floride dobijaju po četiri nova elektorska glasa i mesta u Predstavničkom domu. I kada bi se sve te promene, a ne samo Kalifornija i Njujork, transponovale na izbore 2024. godine, Tramp ne bi pobedio sa 312 prema 226, nego sa 322 prema 216. Ovakve projekcije inače služe da bi se shvatio smer pravca kojim vetar duva. A trenutno vetar apsolutno duva dalje od država pod kontrolom demokrata i prema onima pod kontrolom republikanaca. I vredi se zapitati - zašto. Za početak, treba razjasniti da države veoma retko stvarno gube stanovništvo u apsolutnim brojevima. Dakle, kada pričamo o državama koje se smanjuju ili gube stanovništvo, gotovo uvek zapravo mislimo da rastu, ali sporije od ostatka zemlje. I ta pomeranja stanovništva su skoro uvek dugoročni, decenijski trendovi. Na primer, samo pet država je izgubilo elektorske glasove i mesta u Predstavničkom domu na svakom popisu od 2000. godine: Ilinois, Mičigen, Ohajo, Pensilvanija i Njujork. Uz sve to rečeno, ukupan trend je teško ignorisati. Crveni delovi zemlje, dakle republikanski, postaju sve veći deo kolača, i to postaje jasan problem za plavi tim, kako za njihov politički opstanak, tako i za identitet brenda. Zašto? Pa uglavnom zato što je život u plavim oblastima kojima upravljaju demokrate veoma skup. Podaci su jasni: osam od deset država sa najvišim cenama kirija su čvrsto plave države, i osam od deset država sa najvišim indeksom troškova života su takođe čvrsto plave države. Pa zbog čega su još plavi gradovi i države trenutno u krizi pristupačnosti? Za početak, svi odmah pomislimo na poreze. Jer, jednostavna je činjenica da države pod kontrolom demokrata imaju tendenciju da nameću više poreze. Ali bezbednost je još jedan deo. Plave države i plavi gradovi zauzimaju mnogo blaži i fleksibilniji pristup gradskim neredima i nemirima, kao i bandama i izgrednicima. Iz tog razloga su pojedini javni parkovi i urbani centri neretko nedostupni porodicama koje žele da ih koriste, jer tamo neki ljudi uzimaju teške droge bez intervencije zakona, postavljaju šatore u kojima žive i promovišu svakojake kriminalne radnje, što smo videli iz klipova koji su ovde postavljani. Ali više od poreza, bezbednosti ili bilo čega drugog, ogromna većina ovog problema potiče iz jedne velike činjenice: stanovanja. Postalo je veoma skupo za ljude da kupe ili iznajme mesto za život u mnogim plavim državama. Zato nikoga ne treba da čudi analiza NBC-a o predsedničkoj trci 2024, koja je pokazala da je Tramp ostvario najveće dobitke u okruzima koji imaju najgora tržišta stanovanja. Sećate se onih deset najskupljih država, gde je osam bilo plavih? Pet od tih osam bilo je i među deset država koje su se 2024. najviše okrenule ka - Trampu. I čak i kada ljudi ne napuste plavi grad ili državu, oni koji ostanu sve više reaguju na visoke troškove života gubeći veru u Demokratsku stranku, što pokazuju bukvalno sve ankete. Pogotovo ljudi iz srednje i radničke klase, što smo juče videli u CNN anketi u kojoj je crveni i plavi tim prvi put poravnati u odnosu na brigu za čoveka, iako su demokrate decenijama unazad ubedljvo vodile u tom segmentu. Nije, dakle, slučajnost da su Trampovi najveći dobici, pomeranja igle i preokreti 2024. godine, izraženi u procentima, bili u raznovrsnim, radničkim kongresnim okruzima u Kaliforniji i oblasti Njujorka, mestima gde Demokratska stranka ima potpunu kontrolu i nije uspela da se pozabavi troškovima života. I ironija svega ovoga je, naravno, da Demokratska stranka vidi kako se njena politička moć smanjuje kada manje ljudi živi u državama koje kontroliše, ali su upravo politike njenih političara te koje sprečavaju da više ljudi živi u njima. Ovo pitanje gađa, zapravo, u srce trenutnih problema levih i liberala, a koje prećutkuju apsolutno svi nadležni i levi i liberali. Oni ne gube samo glasove, gube i elektorsku moć, a tako - kredibilitet. Jer politika rasta ne vodi možda uvek do veće popularnosti ili političke moći, ali bez više ljudi u plavim državama koje kontrolišu, njihova partija će nastaviti da gubi tlo. I ako žele ponovo da pobede, bolje da brzo počnu da shvataju šta treba da rade, umesto što samo i jedino besomučno, svakoga dana i svakoga časa, pominju Trampa. Jer DOGE, Tramp, Ilon... To su sve posledice pomenutih trendova, a ne razlozi za ono što će se uskoro desiti Demokratskoj stranci.

Ma Mrd, naravno , ne pati od TDS, ne dao bog, samo mi je njegov upis bio zgodan kao uvod u nešto što se vidi čak i sa Meseca, a to je da se Tramp istovremeno proglašava nedostojnim dok u celom svetu, naravno i ovde, postaje maltene jedini lik o kome se piše i razmišlja, koji se kudi i hvali i čiji se potezi mere čak i kad su potpuno nebitni?! I tako već više od osam godina?! Konstantno i svakodnevno?! I kad je bio na vlasti, i kad nije bio na vlasti?!? Što je možda i najveća anomalija koju je politčki svet video i koja povlači ozbiljno pitanje - jel ima života bez Trampa i za nevertrampiste i za njegove pristalice? Šta bi bez njega radili oni ga tako disciplinovano pominju za bukvalno sve što im padne na tako suženu pamet koja je okrenuta mahom ka Trampu, i oko tarifa, i oko imigranata, i oko DOGE, i oko Teslinih automobila, i oko pitanja ženskog sporta, i oko Kine, i oko Ukrajine, i oko Gaze, i oko Panamskog kanala, i oko Grenlanda, i oko jaja, i oko inflacije, i oko berze, i oko energenata, i oko timstera, i oko drill baby drill, i oko Evropske unije, i oko NATO, i oko američkog raketnog programa, i oko odlaska na Mesec i Mars, i oko spašavanja astronauta zarobljenih u svemiru, i kada Kongres izglasa zakon o ličnim dokumentima... Mislim, kad je dosta? Jel postoji granica u odavanju te vrste počasti Trampu pominjanjem njegovog imena u milionskom iznosima svakog bogovetnog sata i minuta na kugli zemajjskoj? A Mrd inače spada u nekolicinu onih koje ovde čitam i na koje se referišem, pa je tako bilo i ovoga puta.

Ne mislim na vas lično. Naravno da govorim o opštoj slici. Vaš upis mi je samo bio zgodan kao foršpil. A te vaše upise ne promašujem još otkako ste ovde doveli onog Slovenca Hafnera. To vam nikada neću zaboraviti jer je po meni jedan od kultnih detalja ovog foruma. Odnosno, onaj ko se seti Hafnera u vreme dok svi maltene samo talambasaju o Trampu, svakako zaslužuje moju skromnu pažnju.

Okej, Tramp je ovakav, onakav... Ali jel ima života osim Trampa? Postoji li organizovana svest koja ne implementira Trampa kao lid model oko koga se formiraju sve aktuelne političke misli ovoga sveta? Meni to nikako nije jasno, majke mi moje mile... Pa njemu je poslednji mandat, čiji kraj može i da ne dočeka jer može i da umre zbog starosti, ali već više od osam godina bukvalno čujemo samo - Tramp??!? Tramp je kriv kad cena akcija pada, kriv je i kada akcije idu nagore. Zbog Trampa pale automobile na struju isti oni koji su ih zagovarali, a trpe najviše vlasnici tih automobila, inače osvešćeni ekolozi koji su ih kupili da ne bi zagađivali planetu?! Tramp je vest dana i kada digne tarife, jer ga onda napadaju, ali i kad ih spusti, jer ga i tada napadaju?! Tramp je kriv zbog Kine, iako su isti oni koji ga danas napadaju takođe zagovarali tarife protiv Kineza https://www.washingtonpost.com/video/politics/schumer-calls-for-tariffs-to-target-china/2018/03/06/8b12632e-217a-11e8-946c-9420060cb7bd_video.html Tramp se izdvaja kao neko ko je navodno izmislio problem sa ilegalnim imigrantima, iako i budala zna da on nema pravo na patent kada je o tome reč, jer je još Obama tvrdio da ilegalni imigranti narušavaju američki sistem i ekonomiju https://www.youtube.com/watch?v=6Q_Xk66gsRU Ćak se i seča nepotrebnih i štetnih javnih izdataka pripisuje Trampu kao nekakva njegova misao i ideja vodilja, uprkos činjenici da su o istoj problematici javno govorili i drugi predsednici, obećavajući da će iskoreniti štetno upravljanje poreskim novcem, ali to nisu učinili https://www.instagram.com/stevenanai/reel/DGBWdGLABp1/ Samo Tramp, Tramp, pa opet Tramp... I onda još malo - Tramp. I tako svaki bogovetni dan. Pa pogledajte samo ovaj topik i sve će vam biti jasno... Napravljeno je omnipotentno mitološko biće, kadro da učini bukvalno sve i da postoji na svakom mestu koje je najbitnije za živote mnogih... To ide do te mere da ćemo zbog Trampa da počnemo i da navijamo za Sija i Kinu. A to već nikako ne mogu da razumem, jer mi nije jasno kako neko sutra može da navija za Sija, a ne za Tajvan?! Jer ako Si danas ekonomski pobedi Ameriku, sutra mu i neće trebati najjača mornarica sveta da bi okupirao Tajvan. Moći će kineska vojska da lagano prepliva do Tajvana... Kod mene te dileme nema - uvek kontra komunističke Kine, pa čak i ako se Tramp okrene naglavačke i krene da dubi na glavi.

@MeanMachine Tramp je još u prvom mandatu uveo niz mera za borbu protiv krijumčarenja fentanila, uključujući pojačanu graničnu kontrolu, sankcije protiv stranih subjekata (naročito iz Kine i Meksika, glavnih izvora fentanila), te saradnju sa međunarodnim partnerima za suzbijanje proizvodnje i distribucije. Na primer, Kina je, pod pritiskom SAD, u prvom Trampovom mandatu stavila fentanil na listu kontrolisanih supstanci, a što prethodno nije bio slučaj i što je i tada smanjilo izvoz nekih prekursora. Takođe, prema dosadašnjim podacima, u prva dva meseca nove administracije, ulazak fentanila smanjen je za polovinu, odnosno za oko 50%. Kako opadaju protivzakoniti ulasci u zemlju i prelasci granica, koji su danas na istorijskom minimumu, logično je da tako i fentanil dolazi u mnogo manjim količinama u SAD. S rim u vezi, novi podaci CBP-a pokazuju da je količina fentanila zaplenjenog na američko-meksičkoj granici opala za 40 odsto od januara, što je najniži nivo od decembra 2021... Dakle, nije baš da je sve isto, jer što manje fentanila, biće i, logično je, manje i žrtava od fentanila. A to je valjda najvažnije, zar ne? A to za farmako mafiju što ste pomenuli, apsolutno se slažem sa vama. I tu treba da istupi nova adminisitracija, jer će u protivnom izigrati poverenje vlastitih birača, kojima je upravo to i obećala. edit I kad smo već kod Kine, kineska ambasada u SAD je upravo reagovala tvitom na priču o tarifama: Imajući i vidu da kineska diplomatija obično ne reaguje ovako, te da na ovakav način ne pokazuju inventivnost koja nadmašuje srpske ćacije, očigledna je određena vrsta nervoze koja ih je zahvatila, kao poput ponude Australiji da zajedno carinama napadnu Ameriku, što je naravno odbijeno. Nisu, dakle, nervozni samo ljubitelji Kinorusije, nego i kineski zvaničnici, jer ovakav tvit nikada ne bi ugledao svetlost dana da nije dobio odobrenje iz komunističke centrale u Pekingu. A odgovori na Tviteru u odnosu na ovaj post su posebno zanimljivi. Posebno se podvlači narativ iz Pekinga da je Tramp siledžija, a to kažu kineske vlasti koje su najzaslužnijie ne samo za krađu intelektualnih dobara i špijunažu, nego i za smrt oko 250.000 Amerikanaca. Kada tome dodamo i žrtve pandemije koja je potekla iz Vuhana, taj broj je svakako mnogo, mnogo veći.

Od 2018. do danas, ukupan broj smrtnih slučajeva od fentanila u SAD može se proceniti na preko 250.000, s obzirom na godišnji rast i kumulativne podatke pomenute u javnim izvorima. Kina se u najvećem broju slučajeva smatra zemljom porekla fentanila koji stiže u SAD, ali situacija je složenija od jednostavnog direktnog izvoza. Naime, prema podacima američkih institucija, poput DEA (Agencija za borbu protiv droga) i CDC-a (Centar za kontrolu i prevenciju bolesti), Kina je primarni izvor hemikalija i prekursora potrebnih za proizvodnju fentanila. Ove supstance se često šalju iz Kine u zemlje poput Meksika, gde se zatim ilegalno proizvodi fentanil u labovima, uglavnom pod kontrolom meksičkih kartela, pre nego što se krijumčari preko granice u SAD. Na primer, prema dokumentaciji DEA, oko 98% zaplenjenog fentanila na američkoj jugozapadnoj granici (sa Meksikom) potiče iz kineskog smera. Od 2019. godine, Kina je, pod pritiskom SAD, proglasila fentanil i neke njegove derivate kontrolisanim supstancama, a kineske vlasti poriču vlastitu odgovornost kada je reč o ogromnih brojeva američkih žrtava, tvrdeći da je problem u potražnji unutar SAD, a ne u njihovoj proizvodnji. Što je jedna od najlicemernijih diplomatskih izjava koju sam čuo u ovom veku... I sad, budući da se čak i ovde često povlače neke analogije sa Hitlerom, uzeću i ja tu vrstu slobode zarad napomene da je oko 250.000 Amerikanaca poginulo u borbama protiv Hitlerove Nemačke u Evropi. Što je ekvivalent broju umrlih od posledica kineskog fentanila... Pa iako mogu da razumem političare. medije i interesne grupe koji brane Kinu i meksičke kartele, jer ne gajim iluzije da u vašingtonskoj močvari nema onih koji su na platnom spisku i Kine i kartela (to su oni koji kažu - hej, pa karteli i nisu toliko loši, oni kupuju lopte meksičkoj deci), nikako ne mogu da razumem običan svet koji, u vidu posledice mržnje prema jednoj strani političkog spektra, stane na stranu distributera tog otrova koji je potrovao 250.000 ljudi samo u jednoj zemlji... I sad počne da navija za Kinu koja je, što posredno što neposredno, krivac za pomor tolikog broja američkih građana?!

CNN je objavio podatke za koje je naglašeno da su doveli do najveće promene u američkoj politici koju je realizovao Tramp: čak i uprkos tarifama, republikanci i demokrate su izjednačeni po pitanju "kome je više stalo do potreba ljudi poput mene?". Hari Enten, član autorskog CNN tima, rekao je da je ovo jedan od najšokantnijih podataka koje je video ove godine, ili možda bilo koje prethodne godine. Jer, demokrate su dosad uvek bile u ogromnoj prednosti po ovom pitanju - 23 procentna poena, 19, 13... A sada - nerešeno?! Demokratska stranka uvek je bila stranka koja je mogla da se predstavi kao organizacija kojoj inklinira grupacija koju kolokvijalno nazivamo - obični ljudi... Više nije.

Gledam na N1 kako su naprednjaci rekli da su flešovali najveću zastavu Srbije na svetu svih vremena, koja je dugačka 200 metara, a onda stiže info da je prethodno u Zvečanu bila razvijena zastava koja je bila dugačka 300 metara... Što znači da ova današnja svakako nije najveća... Ovi lažu bukvalno za sve, ne mogu da promaše laž. To kada neko slaže tako bedno, a da bukvalno ništa ne dobija lagajući jer je najnormalnije da će biti uhvaćen u laži, čista je patologija. Što pričaju da je nešto najveće, kad nije najveće, a i da je najveće, to im nikako ne može pomoći u situaciji u kojoj se nalaze?!

Tramp ima pozitivan apruval rejting u skoro svim sving državama... Severna Karolina+9, Džordžija+8, Nevada+8, Arizona+6, Pensilvanija+3 i Mičigen+1. Njegov rad se više odobrava nego neodobrava u 31 državi. Ovo treba uzeti sa rezervom, i to ne zato jer je agencija Morning Consult kao po pravilu uvek davala manje procentne poene Trampu i republikancima, nego zato što nije u vrhu najbolje ocenjenih agencija u SAD, već je na 29. mestu te liste.

Zemlje jugoistočne Azije neće carinama uzvratiti Americi, za razliku od Kine, već su predložile da smanje ili čak ukinu sopstvene carine na američki uvoz. Kako piše Njujork tajms, u saopštenju od četvrtka, ministri ekonomije iz Udruženja nacija jugoistočne Azije, poznatog kao Asean, rekli su na sastanku u Kuala Lumpuru da je blok od 10 zemalja jedinstven u mišljenju da nadmetanje carinama nije opcija. Takođe, Australija je odbila ponudu Kine da se udruže i suprotstave se Trampovim tarifama. U tekstu za Sidnej Morning Herald, kineski ambasador u Australiji Sjao Čian rekao je da je jedini način da se zaustavi nasilničko ponašanje SAD da se ceo svet zajednički odupre. Međutim, ministar odbrane Ričard Marles je brzo odbio ponudu, rekavši da će se Australija – koja je pogođena carinama od 10 odsto na robu uvezenu u SAD – fokusirati na diversifikaciju svoje trgovine. Nećemo praviti zajednički cilj sa Kinom, to se neće dogoditi ovde, rekao je Marles. Premijer Albanese dodao je, između ostalog, da će Australija pričati samo u svoje ime. Takođe, stav zvanične Kanbere je da ne odgovara na carine, već da sa Vašingtonom kroz pregovore pronađe rešenje.

Posle serije vesti o carinama i trgovinskom ratu, koja je izazvala oprečna mišljenja, na red stiže i jedna vest koja je u suštini povoljna i pokazuje pozitivan trend. Stopa inflacije je u martu smanjena na 2,4 odsto, niže od očekivane. Takozvana bazna inflacija je iznosila 2,8% godišnje, uz rast od 0,1% za mesec, što je bila najniža stopa bazne inflacije još od marta 2021, pa je reč o četvorogodišnjem minimumu. https://www.cnbc.com/2025/04/10/inflation-rate-eases-to-2point4percent-in-march-lower-than-expected.html Volstrit je, naime, predvideo glavnu inflaciju od 2,6% i baznu inflaciju od 3%, prema DOW konsenzusu, ali je u realnosti inflacija bila niža od tih očekivanja, pa su tako i trendovi pozitivniji od očekivanih. Ovaj pokazatelj je inače veoma bitan budući da je priroda u to vreme najavljivanih tarifa navela većinu ekonomista da očekuju značajan porast inflacije samo na osnovu najava onoga što se kasnije dogodilo, tačnije 2. aprila. To se, kako vidimo, nije desilo, pa su ta predviđanja, ispostavilo se, bila netačna.

Još malo matematike... 1990: 🇺🇸 najveći izvoznik u 175 zemalja 🇨🇳 najveći izvoznik u 8 zemalja 2000: 🇺🇸 najveći izvoznik u 120 zemalja 🇨🇳 najveći izvoznik u 15 zemalja 2024: 🇺🇸 najveći izvoznik u 35 zemalja 🇨🇳 najveći izvoznik u 125 zemalja Naravno da anomalija koja je očigledna i deci iz nižih razreda osnovne škole, ne smeta nevertrampistima, maoistima, hamasovcima i ljubiteljima Kinorusije (što starim, što ovim novima koji zbog mržnje prema Trampu sada vole i Putina i Sija), a koji su se svi zajedno radovali najavi kataklizme i propasti berze... Koja se, naravno, nije dogodila, kao što se nije dogodilo ništa od onoga što obični lažovi godinama unazad pričaju po medijima. Ali ovi podaci sa liste se jesu dogodili. Oni su stvarni iako ih pseudostručnjaci svesno zaobilaze u svojim analizama, jer su do njih upravo doveli svi ti pseudostručnjaci, propagandisti, političari i lobisti zbog kojih je običan narod na mnogim stranama sveta osiromašen do granica za koje se mislilo da nikada neće biti dostignute. I zbog čega sada Kina drži u svojim rukama skrotume više od polovine čovečanstva... A kako su nam ti pseudostručnjaci i lažovi govorili kad su primali Kinu u WTO: Ne brinite, sve je u savršenom redu... Jel tako bilo? Ili treba da se podsećamo putem video klipova koji su i dalje na mreži, iako je od tada prošlo skoro četvrt veka? A sad kukaju - jao, jadni Tajvan... Pa naravno da je jadan kad su ga ostavili na milost i nemilost Siju i bratiji iz Pekinga, koja zahvaljujući rekordnim trgovinskim bilansima naoružava vojsku i mornaricu na način koji nije viđen ni u Hitlerovoj Nemačkoj. Mislite da je Putinovo bauljanje po Ukrajini nešto najstrašnije što može da nam se desi? Sačekajte da Si oseti da je došlo njegovo vreme i da mu dojadi da mu tolika vojska i mornarica zvrje džabe... Samo još malo... Ako ga na vreme ne zaustave, nego nastave da mu guraju lovu kao što su nekad gurali Putinu za energente... Videli smo dela pseudostručnjaka svih ovih godina, i znamo do čega su nas ta dela dovela; od siromašenja čitavog zapada i relokalizacije industrije na istok planete, što je dovelo do milionskih gubitaka radnih mesta, preko bežanije u Avganistanu i pandemije koronavirusa (za koju sve više postaje izvesno da je posledica greške laboratorije u Vuhanu sa kojom su sarađivale i neke zapadne zemlje), pa sve do lažnih uverenja da će spasiti jednu manju zemlju koju je napala mnogo veća zemlja tako što će sankcijama onemogućiti Putina da ratuje duže vreme. Poverovalo im se čak i da je Bajden u odličnom psihofizičkom stanju sve dok nije zaboravio da govori u debati sa Trampom... Svako ima pravo da i dalje veruje tim lažovima u odelu stručnjaka, ma koliko su se puta uverili da su bili lagani do donjih granica ljudskog dostojanstva... Ali ima i nas koji im ne verujemo niti jednu jedinu reč.

Videćemo kakvi će biti novi dilovi. Postoje očigledne razlike u pristupu problematici, jer bi Tramp odmah, recimo, prihvatio nuliranje carina sa EU u slučaju da se skinu one barijere u odnosu na američke poljoprivredne proizvode i autoindustriju, jer bi to svakako zabeležio kao pobedu na onoj listi na kojoj su samo dve kolone: pobeda i poraz. Dok bi u slučaju Kine želeo da dugoročno dovede u pitanje tempo njihovog izvoza, i to ne samo u Americi nego u svakom delu sveta na koji bi mogao eventualno da utiče. Danas SAD čini nešto više od trećine čitave svetske potrošačke aktivnosti, tačnije nešto iznad 34%, te četvrtinu svetskog BDP-a, odnosno 25-26%... Pa kad će da se suprotstave Siju ako ne sad? Da Tramp čeka limun i gleda kako je Kina sve snažnija i snažnija? Sećamo se kako su Makron I Šolc prošle godine išli na prag Siju, kako bi spasli što se spasiti može uzimajući u obzir da su ih ekonomski Kinezi stisli sa svih strana. Ruku na srce, u poslednje dve godine mandata Bajden je ponavljao da će Kina biti u stanju da zapadnoj bezbednosnoj arhitekturi napravi probleme, pa je na primer tokom govora o stanju nacije 7. februara 2023. godine, direktno upozorio Kinu i Si Đinpinga, rekavši: Ako Kina ugrozi naš suverenitet, mi ćemo delovati da zaštitimo našu zemlju. I evo, sad imamo to delovanje... Jer su neke stvari, od fentanila, preko špijunskih balona pa do krađe intelektualnih dobara, očigledno prevršile meru., jer niko dosad nije imao petlju da se suprotstavi Kinezima na način na koji će oni to dobro razumeti.

U nekoliko navrata jasno sam napisao da su mi tarife ništa posebno, znajući da će određeni broj zemalja na kraju balade realizovati nove sporazume sa SAD. Najveću zamerku imao sam kada je reč o Kini i zemljama Briksa, o dedolarizaciji i odnosu koji Kinezi imaju u odnosu na mnoge trgovinske partnere kojima srču krv na slamčicu... Ali sad kad je Kina u igri, to je potpuno druga priča koja me izuzetno zainteresovala, jer ovako direktan i nedvosmislne napad na vlastitu ekonomiju, i to ne na neki njen deo nego na izvoz, Si verovatno nije doživeo otkad je došao na vlast. Sad će države da se prebroje kao retko kada u novijoj istoriji, jer dnevna politika je jedno, a trgovinski rat i ekonomija nešto sasvim drugo, pa da vidimo ko će na koju stranu.