Nek grmi jako

Svakako je sve OK, pa zar je između nas bilo nekada drugačije? To što nazivate poluistinama i neistinama je bias na koji ne mogu da utičem, budući da se maltene nikada niste složili sa nečim što sam napisao, već mahom to kritikovali, što je čak i statistički čudno... Pa kad je već tako, ne mogu da se zaista zamaram sa stvarima na koje nikako ne mogu da utičem. Ali ima još jedna stvar koja je bitna, pa mi dozvolite da se zarad toga poslužim jednim malim socio-testom, koji ću tek ovlaš natuknuti budući da oni koji se bave time mogu svakako bolje od mene da pišu o tome. Zamislite, recimo, da točite gorivo na pumpi, i pored vas stane nepoznat čovek, a vi mu kažete - gde si, Sveti Ilija?! Bilo bi svakako nerazumno da nadevate nadimak osobi koju i ne poznajete, ali postoji drugi primer kada to možete da učinite u slučaju neke ličnosti koju vidite na TV ekranu, a ne poznajete je lično. Recimo, pojavi vam se sudija Kolina, a vi pomislite - evo ga Ćelavi... Jer ste ga mali milion puta videli kako sudi dok mu ćela para nebo i osijava se pod reflektorima kao zvezda sjajna... I jer vam je ušao na neki način u život, pa osećate neku vrstu prisnosti prema njemu dovoljnu da mu date nadimak... Ali ja svakako nisam Kolina, već sam pre onaj tip sa pumpe koga niko ovde ne poznaje, a opet mi dele razne nadimke?! I to me raduje, jer ako me neko nazove, recimo, Sv Ilija ili Gromovnik, ja tada nepogrešivo znam da sam ušao u nečiji svet na način dovoljan te vrste prisnosti koja je neophodna prilikom davanja nadimka nepoznatoj osobi. Zamislite, jedan me čak nazvao GPT, mislim da je to bio forumaš koji se zove Malkolm, što je duhovito i simpatično, za razliku od onih koji su me nazivali fašistom, krezubim, hitlerom, budalom, maga retardom, ludakom (...), pa su stoga, složićemo se, s razlogom na ignor listi, pa morate vi da mi prenosite njihove postove jer ih ne čitam. I ako baš mora nešto uvredljivo, zašto uvek Hitler?! Što ne Idi Amin? Ili Pol Pot... Pa gde im je osećaj za izlazak iz tog hermetički zatvorenog i neinventivnog sanduka iz koga se samo čuje, kao kod papagaja, hitler pa hitler?! Nekad se, zapravo, zapitam da li sam ih poslao na ignor listu jer su me vređali, ili zato što su nedopustivo neinvetivni... I to vam je, moj dragi kolega, uticaj mog skromnog pisanja koji ide do te mere da mi se, kao nepoznatom čoveku, ovde dele neki nadimci, pa sam već navikao na sve. Zato zaboravite ono što sam vas prethodno pitao, pominjući kako vam ne dosadi da me iznova i iznova komentarišete za nešto što smatrate neistinom... Ma udrite uvek kad to osetite kao potrebu, pišite da je sve što iznosim neistina, ali sačuvajte dignitet i korektnost našeg dijaloga. A na tu vrstu prisnosti prilikom davanja nadimaka nepoznatoj osobi, kao u slučaju moje malenkosti koju ne praktikujete vi već neki vaši istomišljenici - uvek pristajem. Naročito kad nadimci imaju barem minimum korektnosti ili pristojnosti. Jer znam da se ovde nadimak nepoznatom čoveku ne daje tako lako, već samo onom nepoznatom čoveku o čijem se skromnim mislima, iznešenim na ovom mestu, dobrano razmišlja.

Pa naravno da mi ide u korist. Dok god toliko ljudi čita detaljno, i to u meri da secira rečenice, pa još remeti svoj komfor da bi se referisalo u odnosu na moje skromne postove, to je bukvalno dokaz da sve to ima nekakvog smisla. I ne možete ni da pretpostavite koliko mi imponuje to kad samo zamislim kako neko čita detaljno, pa vaga reči i rečenice, a onda ih još boji u crveno ili crno kako bi s vremena na vreme uzviknuo - aha, neistina. Naravno da će jedni te isti, poput vas, navoditi nekakve neistine, ali to je bias koji je nevažan sve dok ste verni čitaoci i verni ostavljači komenatara, opaski i neslaganja. jer ono što je za vas neistina, za nekoga je istina, što su vam na teži način dokazali i novembarski izbori za predsednika, Predstavnički dom i Senat. Žao mi je, pritom, što ne mogu istim da uzvratim i što me ne trigeruju vaši postovi, što ih ne čitam toliko pažljivo i što im ne dajem na značaju da bi ih komentarisao, a kad kažem vaši ne mislim samo na vas lično, u meri da im posvetim baš toliko pažnje kao što drugi, pa sada i vi, posvećujete pažnju mojim skromnim mislima pretočenim u reči, ali to je do mene... Znam da negde nije fer da mnogi čitaju moje upise i na njih reaguju, a da ja ne čitam upise mnogih i da na njih ne reagujem uopšte jer me i ne zanimaju... Ali šta ću, kad hoću ovde nešto kvalitetno da pročitam, ja sednem pa napišem.

@ters Uslovno rečeno od danas (danas, kao dan pobede), pobogu, jer bi bez ustavnog amandmana izglasanog na referendumu VS mogao da promeni tu kategoriju u saradnji sa skupštinskom većinom potezom pera, a možda i bez skupštinske većine koristeći primere drugih država, kao i te ostale države koje su imale taj kombo i redefinisale u tom delu izborni zakon. Sve sam vam objasnio u prethodnom postu i što se tiče modaliteta te promene, kao i broja država koje su iskoristile baš taj modalitet za promenu Voter iD... Recimo, kalifornijski ustav (Član II, Drugi stav) naglašava da "svi građani imaju pravo glasa", a VS to dosledno tumači da zahtevi za ID-om ne smeju nesrazmerno otežavati to pravo bez jasnog opravdanja. Imajući u vidu da je još 2016. godine u Viskonsinu bilo sudskih postupaka u odnosu na Voter ID, isto bi moglo da se desi i sada brzinom kojom neko izgovori - Grin Bej, ali sa ovim referendumom - više ne. Jer rezultati referenduma i ustavni amandman sad ne dozvoljavaju da se, uslovno rečeno, od sutra sve to promeni, iako demokrate imaju većinu u VS, a imaće, gledajući trendove i legilslativne promene koje se očekuju, za neko vreme skoro sigurno i skupštinsku većinu. Naravno da je republikancima to bilo veoma važno, jer je u pitanju sving stejt... A uskoro očekujte ozbiljne promene u izbornom zakonu Viskonsina, o čemu ću vas rado obavestiti kad se to dogodi, pa je ishod referenduma bio bukvalno jedina brana da te promene ne inkorporiraju i Voter ID. I kad se u istorijskim udžbenicima bude pojavio slučaj ustavnog rešenja za Voter ID u Viskonsinu, stajaće datum - 1. april 2025. godine. Meni je inače drago kad neko secira svaku reč iz mog skromnog posta, jer mi da priliku da mu adekvatno odgovorim. U protivnom, moglo bi da mi se prišije spamovanje teme, pa da budem banovan. Ovako, vi me lično pomenete ili kvotujete moj upis, i date mi prostor da na miru pišem. I hvala vam zbog toga.

@ters Nisam znao na šta ste drugo mislili kada ste pominjali otcepljenje Kanade iznutra osim na secesionističke pokrete u Alberti?! A individua koju pominjete mi je na ignor listi zbog vređanja na ličnoj osnovi, za razliku od vas koji se ne slažete sa mojim skromnim upisima, ali me ne vređate na ličnoj osnovi, tako da nisam imao uvid o tome šta je pisano o Viskonsinu, a imam uvid u ovo što mi vi pišete. Ali ako to već pominjete, budući da mi vi niste na ignor listi jer me ne vređate, rado ću na to odgovoriti i bez prethodnog znanja o predmetnim implikacijama. U Viskonsinu smo, dakle, imali referendumsko-izborno pitanje o Voter ID-u, odnosno zahtevu za pokazivanjem lične isprave sa fotografijom prilikom glasanja. Glasilo je, parafraziram: Da li bi ustav Viskonsina trebalo da se izmeni tako da se zahteva da svi glasači pokažu ličnu ispravu sa fotografijom da bi potvrdili svoj identitet pre glasanja na izborima?". Zašto je to pitanje uopšte postavljeno? Pa zato jer grupacija okupljena oko Demokratske stranke nema ništa protiv mogućnosti da se na izbore dolazi bez ličnih dokumenata sa fotografijom, a neki i otvoreno agituju za takvo rešenje. Naravno, nekima od nas koji dolazimo iz država gde je najprirodnija obaveza da na izbornom mestu pokažemo ličnu identifikaciju sa fotografijom, to može da izgleda šašavo, ali eto, neko iz nekog razloga stremi nečemu drugačijem. I kad sam poslednji put te večeri pogledao na Decision desk hq, protiv ličnih dokumenata na izbornim mestima glasalo je oko 40 odsto građana Viskonsina, što znači da svakako postoji politička volja dela glasača sa jedne strane spektra za takvim činom. I to nije ništa čudno, budući da u 14 država i Distrikt Kolumbija (Washington, D.C.), naravno sve ili skoro sve su plave, ne zahtevaju od glasača da pokažu ličnu identifikaciju na biralištu prilikom glasanja na dan izbora... Tu sad dolazimo do sledečeg momenta, koji je bio krucijalan za izbor sudije u Vrhovni sud Viskonsina: zahvaljujući demokratiji koja ne da nije umrla, već je veoma jaka i vitalna iako su prognostičari apokalipse tvrdili suprotno, liberali su prvi put zadržali većinu u VS Viskonsina posle mnogo dugo vremena, jer je 2023. Janet Protasiewicz donela tu većinu koji nisu imali ni za vreme Obame... Tačnije, nisu je pre toga imali čitavih 15 godina. A sa tom većinom mogu da menjaju izborne uslove, pa sa promenom skupštinske većine, koju trenutno nemaju - i Voter ID, u duhu stremljenja onih 40 odsto građana Viskonsina koji su 1. aprila upravo za to i glasali, i isto onako kako su i pomenutih 14 država i DC to prethodno realizovali. Međutim, budući da je referendumski izglasan ustavni amandman koji ličnu identifikaciju sad čini obaveznom u Viskonsinu bez obzira na sastav parlamenta i VS, to se neće dogoditi pa makar se svi okrenuli naglavačke... I sudije, i zastupnici u parlamentu. Barem do nekih sledećih referenduma... I zato su to republikanci prihvatili kao veliku pobedu i nekakvu kompenzaciju što nisu preuzeli većinu u VS Viskonsina. Veoma jednostavno.

Čekajte, dajte da se prvo dogovorimo: jedni kažete da je pripajenje Kanade realna pretnja, a vi drugi kažete da je nemoguće (sa čime se slažem) - pa šta je od ta dva? A to što je za vas neistina, za nekoga je istina, kao što smo videli na predsedničkim izborima. A u slučaju da smatrate da je i nešto neistina, da nema veze s mozgom i da je bezvezno, kako vas ne mrzi da se non stop kačite na tako nešto? Evo, ja se nikada ne kačim na neki vaš upis jer moji skromni afiniteti ne dobacuju do tih visina, osim kad me lično ne pomenete ili kvotujete... Kako možete non stop da odgovarate na nešto što nema smisao, kao što je besmislena i bilo koja druga belodana neistina? Jednostavno, pokušajte da se iskontrolišete, a ne da ceo bogovetni vek idete za nečim i upirete prstom - neistina. Ili će biti da ipak nije neistina, jer vas svrbi i trigeruje... Što vi inače dobro znate, budući da sam vam svojevremeno objašnjavao ko će pobediti na predsedničkim izborima, kako će pobediti i zašto će pobediti... Čak i kojom razlikom u gllasovima na nacionalnom nivou. Pa i opklade sam nudio na P2P platformama, po sistemu: moja ubeđenja i moj novac protiv tuđih ubeđenja i tuđeg novca... I, baš čudno, niko nije nikada prihvatio?! Kao što niko neće prihvatiti ni opkladu za Kanadu... I vi i ja znamo iz ove perspektive da je to sve što sam vam oduvek pisao bila istina, te da vas nikada nisam slagao. I možda se vi više toga ne sećate, ali se ja sećam... A postoji i funkcija koja nas kvotuje, pa se i za nekoliko godina dobro zna ko je šta ovde pisao. edit Pa jel sam ja izmiislio secesionistički pokret u Alberti ili on postoji već više decenija? Jel sam možda slagao za Alberta Independence Party ili neformalne inicijative poput "Alberta 51 Project", koje inače nisam ni pominjao, iako su neke postojale, a neke i danas postoje? Naravno, rekao sam da su to zaluđenici jer su u dubokoj manjini i da je to čemu oni streme nemoguće, odnosno da je to čist SF, i šta je tu netačno?

Okej, možemo da verujemo da je nešto moguće, manje moguće ili nemoguće, ali složićemo se da ipak postoje nekakvi limiti čak i u predviđanjima koja odišu najvećim pesimizmom, poput mogućnosti da neko sebi pripoji Kanadu. Ima tih betting sajtova gde se možemo kladiti na svašta, a ja lično ne bih stavio ni ćorav cent na opkladu da će Kanada postati 51. američka država... I to ne samo u Trampovom mandatu, nego bilo kada... Što me podsetilo da odem da pogledam kolike su kvote za tu mogućnost... Pretpostavljam da nisu mnogo manje od mogućnosti da nas strefi meteor. Karikiram, ali ako zbog bilo čega ne možemo da sledimo razum, možemo da sledimo - novac. Pa ako su kvote abnormalne jer niko ništa ne uplaćuje na nekakvu mogućnost, onda možemo i da pretpostavimo kolika je zapravo ta mogućnost. Evo, recimo, zanimljivog testa: da li biste pristali da vi i ja odemo na betting P2P platformu i stavimo neki dolar na otcepljenje Kanade. Izaberemo vremenski limit, i ja vam dam kvotu 1 prema deset. Odnosno, na vaš jedan dolar, mojih deset, pa vi uložite 100 dolara na to da će Kanada postati 51. američka država, a ja 1.000 dolara da - neće. Ako biste prihvatili tu opkladu, rad sam da je realizujem u svako doba dana i noći. A u slučaju da ne prihvatite, to je ono što pokušavam da vam prenesem kao lični osećaj koliko je to o 51. američkoj državi zapravo bez ikakve realne supstance.

Kakva 51, država, pa jel neko stvarno ozbiljno veruje u to 😀 Ima samo onih zanesenika u Alberti, koji bi teoretski mali pravo na referendum, ali to je čist SF.

Ako se budu poslušale mudre reči Forda, koji je uz poruku da je spreman da nulira sve carine na US proizvode jasno rekao da je i jednima i drugima Kina najveći problem, Kanada i SAD će se dogovoriti, kao i uvek nakon nekolicine trgovinskih ratova iz prošlosti. To su najprirodniji saveznici čak i kada dođe do nekih nesporazuma. Međutim, to što je Tramp pretio onima koji nastave sa dedolarizacijom, evidentno je bila prazna puška kada se sagledaju današnje tarife. On jednostavno nema instrumenata da spreči taj proces, te može samo sa žaljenjem da konstatuje da se u tom kontekstu pitaju neki drugi, dok su njegove postojeće i realne opcije minimalne do nikakve.

Uopšte me Tramp nije impresionirao ovim tarifama, a naročito kada su uzmu u obzir narativi da je šok koji Tramp sada izaziva bez presedana i da će propasti kao i svi nepromišljeni napadi na preovlađujući poredak. Pa Niksonov šok iz 1971. bio je daleko razorniji od današnjeg, posebno za Evropljane. I upravo zbog prouzrokovane ekonomske devastacije, tadašnji arhitekti šoka su postigli svoj glavni dugoročni cilj: da obezbede da američka hegemonija raste uporedo sa američkim deficitima kada je reč o trgovini i državnom budžetu. Tramp uopšte nije prvi predsednik koji je tražio kontrolisanu dezintegraciju svetske ekonomije jednim razornim udarcem. Nije ni prvi koji je namerno oštetio američke saveznike da bi obnovio i produžio američku hegemoniju. Niti prvi koji je bio spreman da naškodi Volstritu u kratkom roku u procesu jačanja akumulacije kapitala SAD na duži rok. Nikson je sve to uradio pola veka ranije. On je na taj način nastavio da prepisuje od Niksonove administracije, kao u slučaju razvrgavanja Kinorusije, što je već ovde detaljno opisivano... A ironija je da je svet za kojim zapadni liberalni establišment danas tuguje nastao upravo kao rezultat Niksonovog šoka. Dok opominju ideju da američki predsednik razara svetsku ekonomiju, oni zapravo žale zbog onoga što je nastalo samo zbog spremnosti drugog predsednika da izazove još grublji šok. Odnosno, Niksonov šok je iznedrio najdraže čedo današnjeg liberalnog establišmenta: neoliberalizam i globalizaciju. I ako Trampov šok ima nešto slično u odnosu na Niksonovov šok, kako će ovaj svet izgledati? Možda je prerano reći, ali neoliberalizam se već osporava tehnofeudalnim kredom neoreakcionara. Kapital u klaudu zamenjuje finansijski kapital i zamenjuje božansku ulogu tržišta svetim gralom transhumanog stanja: spajanje kapitala u oblaku, veštačke inteligencije i biološke individue. Finansije će uskoro biti pod sličnim pritiskom, jer kako se AI razvija, Volstrit neće moći da nastavi da se odupire spajanju kapitala u oblaku i finansija, kao što se vidi u ambiciji Maska da Tviter pretvori u aplikaciju za sve. Takav razvoj događaja će uticati na plaćanja kao što je internet učinio faks mašinama, uključujući bilo koju buduću ulogu Federalnih rezervi. Ipak, to što se globalizacija povlači ne znači da je autarkija moguća. Zapravo, ta vrsta samodovoljnosti danas uopšte nije moguća... Što se delom vidi i iz finansijskih ulaganja u SAD iz inostranstva tokom prvih stotinu i nešto dana Trampove administracije, jer su takvi saveznici uvek dobrodošli. A najviše me u stvari nije impresioniralo to što Trampove tarife zapravo samo aminuju činjenicu o ekonomski prepolovljenoj planeti, pri čemu se jedan deo sastoji od vazalnih zemalja koje će pokleknuti pred Trampovim planom, a drugi deo gde je Briksu dozvoljeno da ide svojim tokom.

Slažem se da uvek postoji prostor da se povede razgovor u pravcu tog trećeg mandata, ako se naravno ne uzme u obzir da je reč o nekakvom Trampovom trolovanju kojim pokušava da skrene pažnju sa nekih drugih pojedinosti, ali od toga zaista nema ništa. Kao što nije bilo ništa i od najava da su izbori na kojima je on pobedio poslednji izbori, čime su nas uporno plašili neki poput ovakvih: Ili kao što je Opra javno izrekla upozorenje na drugo Trampovo predsedništvo: Ako se ne pojavimo sutra na izborima, sasvim je moguće da više nećemo imati priliku da glasamo https://www.independent.co.uk/news/world/americas/us-politics/oprah-winfrey-harris-trump-election-rally-b2641577.html Takvih primera ima na tone, ali vidimo da ti proroci propasti nisu pogodili. Izbori se održavaju, neki ih dobijaju a neki gube... Stanje redovno, demokratija je vitalna i snažna, što primeri iz Floride i Viskonsina potvrđuju. A naročito je demokratija vitalna kad na izborima u Viskonsinu pobedi odluka da je Voter ID neophodan za samo glasanje... Jer da je bilo obrnuto, od danas bi se u Viskonsinu glasalo bez takve dokumentacije, iako više od 80 odsto ispitanih građana na nacionalnom nivou podržava Voter ID.

Ma na to o trećem mandatu se niko ozbiljan i nije nešto upecao, jer su oni ozbiljniji igrači shvatili da ih lik troluje. Nema ništa od trećeg mandata, to je sprdnja na najobičnijem nivou. Čovek će možda umreti i pre kraja ovog mandata, imajući u vidu njegove godine, kakav treći mandat. To je i biološki i ustavno neodrživo. Ali sad sam bacio pogled na kanadske korisnike Tvitera, naravno one koje pratim i koji su sa obe strane političkog spektra. I vidim da se Fordova najava ukidanja carina u nekim sluačajevima proglašava pragmatičnim potezom za deeskalaciju tekućeg trgovinskog rata, koja odražava pristup nekakvog balansiranja između teške retorike i pregovora. Takođe, vidim da je ova promena izazvala i podršku i skepticizam među Kanađanima, u zavisnosti od njihovih regionalnih, političkih i ekonomskih perspektiva. Neki Kanađani, posebno oni u Ontariju i industrijama koje se oslanjaju na američku trgovinu, izgleda da pozdravljaju Fordov stav kao potencijalno rešenje za ekonomsku neizvesnost izazvanu sukobom carina. Neki čak tvrde da je to strateška pobeda, sugerišući da je u skladu sa očekivanjima pregovaračkog ishoda, a ne sa produženim trgovinskim neprijateljstvima. Naravno, ovakve reakcije ukazuju na olakšanje među onima koji su se plašili razornog uticaja održivih carina na ekonomiju Ontarija, koja je u velikoj meri integrisana sa SAD, posebno u sektorima kao što su proizvodnja automobila i izvoz energije. Nasuprot tome, Fordova izjava je izazvala skepticizam i zabrinutost sa drugih strana, posebno među onima koji je vide kao znak kapitulacije ili jednostrani potez koji podriva jedinstveni kanadski odgovor. Ovo odražava širu zabrinutost da bi Fordova ponuda mogla oslabiti pregovaračku poziciju Kanade ako se ne koordiniše sa saveznom vladom, koja priprema uzvratne mere. Recimo, Saskačevanski premijer Skot Mo, iako je fokusiran na zaštitu industrije čelika u svojoj pokrajini, nije eksplicitno podržao Fordovu ideju o nultim tarifama, što ukazuje da bi regionalni interesi mogli da zakomplikuju nacionalni konsenzus. Svakako je Fordov intervju za NBC izazvao neke nove reakcije i nove vidike u odnosu na problematiku. naročito onaj deo kada ga je voditelj pitao zašto tek sada pokreće priču o ukidanju svih carina.

Znam, znam, kao i kad nisam imao pojma gde udaram kad sam dve godine pred glasanje pisao ko će dobiti izbore u SAD, kako i zašto. Navikao sam, isto su mi tako pisali i tada, narativ se uopšte nije promenio. Samo polako, sve ćemo ionako ubrzo videti, čemu žurba, nezadovoljstvo i zvanje moderacije upomoć, ako je moja malenkost u krivu? Preskočite te upise, ne čitate ih i ne komentarišete dajući im time na značaju, jer nisu vredni vašeg truda, a pogotovo ne zovete moderaciju da kao američka konjica spasi stvar u poslednjem momentu.

Pa gde boli, to što su na nekim mestima pobedili jedni, a na drugom mestu - oni drugi, to najviše raduje. Plus pobeda Voter ID, kao šlag na tortu. Jer to znači da američka demokratija zapravo pokazuje najjasnije znakove svoje vitalnosti, u kojoj nekada pobede jedni, a nekada neki drugi. Upravo kontra svega onoga što su propovednici apokalipse predviđali i plašili narod nekakvim budalaštinama da su izbori za predsednika SAD poslednji izbori u Americi.

Samo bez naglih pokreta i nervoze 😀 Videćemo ko je šta demantovao kad Kanada i EU povuku carine u odnosu na američke proizvode. Jer litar koka kole ne može da stane u čašu od dva deci. a obrnuto može, i to nekoliko puta. Kao što svi znamo i ko je pisao da su predsednički izbori u SAD poslednji ako pobedi Tramp, kad ono - juče čak tri izbora.

Samo vi Sv. Đorđije čitajte Sv. Iliju i komentarišite u sve većem broju, i da smo svi živi i zdravi. Ne znam da li na ovom forumu može išta da imponuje toliko koliko ovoliki broj broj trigerovanja i reakcija na nešto što je izguglano. Jer ako je izguglano i ako je nerazumno, onda ne može ni da naudi u svoj svojoj neozbiljnosti i trivijalnosti, jel da? Zato ste mi svi kao deca, jednostavno ne mogu da se odlučim koje mi je od vas draže. A što se tiče tarifa, biće sve to u redu kad Kanada i EU dovedu carine na nulu u odnosu na SAD, a SAD uzvrati nultim tarifama u odnosu na Kanadu i EU.

Kako je jasno i navedeno, neke carine su odranije, poput mesa i mleka, a neke su nove. Ali to ionako neće biti važno, jer će uskoro obostrano sve biti svedeno na - nulu. A onda isto i u EU, jer kako neko već reče, to je najnormalnija stvar.

Da bi stvari bile jasnije, evo dela spiska američkih roba koje Kanada trenutno ili povremeno carini, a konkretne stavke mogu da variraju u zavisnosti od datuma i političkih odluka: Meso (npr. govedina, svinjetina) Mleko i mlečni proizvodi (npr. sir, maslac, jogurt) Voće i povrće (npr. jabuke, pomorandže, krompir) Alkoholna pića (npr. viski, pivo) Oružje i municija Motocikli Proizvodi od livenog gvožđa Sportska oprema (npr. skije, štapovi za golf) Tehnološki proizvodi (npr. računari, komponente) Pletena ili heklana đenska garderoba Tepisi i druge tekstilne podne obloge Registri, knjige računa, sveske, knjige naloga, knjige priznanica, blokovi pisama, memorandumski blokovi, dnevnici i slični artikli Proizvodi od papirne mase, papira, kartona, celulozne vate ili mreže od celuloznih vlakana. Ručni alat ... Ovo je samo delić, i to kao primer šta se sve carini, a za mlečne proizvode i živinu često postoje visoke carine (npr. mleko do 270%, sir do 245%, piletina do 238%) kada se prekorače uvozne kvote, iako su unutar kvota neretko bescarinski. Lista nije fiksna i zavisi od trenutnih trgovinskih pregovora i političkih odluka, a sve što se carini ima na sajtu kanadske carinske uprave (Canada Border Services Agency). A trenutna lista svih proizvoda je ovde: https://www.canada.ca/en/department-finance/news/2025/03/list-of-products-from-the-united-states-subject-to-25-per-cent-tariffs-effective-march-4-2025.html I ako se sve novim sporazumom svede na nulu, biće to početak jednog novog prijateljstva koje neće biti opterećeno činjenicom da jedna strana ima trgovinski deficit od 200 milijardi dolara.

Hajde stvarno. Tužite me i pojačajte se moderacijom 😀 Ovako nema smisla - vi svi sami protiv mene 😀 Očekujem da ću biti banovan, jer ovako je stvarno neravnopravno... edit Rex, kakvo izmišljanje pominjete? zar Tramp nije uveo tariife zbog ilegalnih ulazaka i fentanila, a Ford odgovorio mogućim tarifama na struju, kao i isključenjem struje u krajnjoj meri? Zatim je Tramp uveo u priču čelik i aluminijum, a možda i drvnu građu, da bi Ford danas rekao da će Kanada odustati od svih carina, dakle ne samo na struju, ako Tramp povuče tarife. I sad ćekamo da Tramp to i uradi, a da zauzvrat dobije nula posto carina na američke proizvode jer već nema onakav problem sa granicom i fentanilom kakav je imao kada je prvi put pomenuo tarife. I da zatim isto to urade i zemlje EU, poučene svetlim primerom Kanade. I onda nema više trgovinskog rata...

@Rex Pa naravno da je Tramp prvi pokrenuo priču o tarifama upravo onako kako i piše u kominikeu Belu kuće. Onda je Ford zapretio strujom, a Tramp zapretio aluminijumom, drvnom građom i sa još nekoliko novih stavki, podsećajući na ostale tarife koje Kanada drži u odnosu na SAD. Zatim danas Ford odustaje ne samo od struje, već od bukvalno svih carina u odnosu na američke proizvode ako Tramp odustane od tarifa... I sad čekamo Trampa da kaže - hvala lepo, povlačim tarife ako sve kanadske carine na SAD proizvode budu nula, i idem da igram golf. Jer, kad se izravnaju carine sa obostranim nulama, besmisleno je držati bilo kakve tarife jer izveštaj Granične službe, koja je nadležna za ilegalne ulaske u zemlju, pokazuje rekordno niske brojeve tog vida kršenja zakona (https://www.cbp.gov/newsroom/national-media-release/cbp-releases-february-2025-monthly-update) Budući da EU nema taj vid graničnih problema sa SAD, za očekivati je da će i oni slediti mudru kanadsku politiku kada je reč o ukidanju carina za američke proizvode. Nema potrebe za nervozom, vidite da sve to sa tarifama ide onako kako i treba da ide... Potrebno je malo porazmisliti, i sve će doći na svoje mesto.

Pa da li ste videli da je u martu i februaru zabeleženo svega oko 7.000 ilegalnih prelaza granice, i to mahom one južne, što je apsolutni rekord u poslednjih XY godina? Pri tome je od početka godine stopa unosa fentanila takođe na ultrarekordnom malom nivou, što znači da Tramp neće imati potrebe da uvodi tarife zbog granica, već samo zbog nepoštenih trgovinskih odnosa jer je evidentno da se broj kršenja zakona nelegalnim ulascima smanjio u neverovatnom iznosu. Kada Kanada ispoštuje ono što je Ford rekao, trgovinski rat će biti - gotov. Isto važi i za zemlje EU... Veoma jednostavno.

Da ne bi opet bilo lažii poput laganja da zbog pobede Trampa u SAD više neće biti izbora, a samo juče smo ih imali - tri, vredi ponoviti da je Tramp zapretio Kanadi tarifama zbog trgovinskih nesuglasica, posebno u vezi s kanadskim carinama na američke proizvode i onim što je smatrao nepoštenim trgovinskim praksama. Jedan od ključnih razloga bila je kanadska politika visokih carina na određene američke proizvode, poput mlečnih proizvoda, gde Kanada primenjuje carine koje mogu da dostignu i do 270% kako bi zaštitila svoje domaće tržište. Tramp je to često isticao kao primer nepoštene trgovine, tvrdeći da Kanada koristi visoke carine za ograničavanje pristupa američkih proizvoda, dok istovremeno uživa relativno slobodan pristup američkom tržištu. Osim toga, u kontekstu novijih događaja, Tramp je dodatno eskalirao pretnje tarifama kao odgovor na poteze kanadske pokrajine Ontario, koja je zapretila 25-procentnim izvoznim porezom na električnu energiju prodanu Americi. Tramp je to protumačio kao neprijateljski potez i pregovarački adut protiv SAD, što je navelo njegovu administraciju da najavi povećanje carina na kanadski čelik i aluminijum sa 25% na 50%. Taj potez bio je deo šire strategije za smanjenje trgovinskog deficita SAD s Kanadom, koji iznosi oko 200 milijardi dolara godišnje, te za pritisak na Kanadu da promeni takvu politiku. I ako se obistini ovo što je Ford rekao, te Kanada povuče sve svoje carine u odnosu na SAD, istog momenta će Tramp najnormalnije povući sve svoje tarife, jer će dobiti sve što je i tražio i više neće biti razloga za ekstra carinjenja. I Kanada će tako postati svetionik i za ostale države kojima se preti tarifama.

@Rex Pa ako Kanađani ukinu svoje carine, zbog kojih je Tramp i pokrenuo svoje tarife, uz pojačanje bezbednosti na granicama, naravno da će prestati trgovinski rat jer će Bela kuća dobiti ono što je i tražila. Pri tome, više nema ni pretećeg tona, poput najave da će se seći struja Mičigenu, već se sada prelazi na mnogo tiše decibele... I to treba pozdraviti punim kapacitetom, sa velikim očekivanjima da će isti ishod prihvatiti i države Evropske unije i Meksiko, kao i Kina, koju očekuju tarife i do 200 odsto na EV i još neke proizvode.

Znači, kada su pretili da će u trgovinskom ratu iseći struju Mičigenu, onda nisu bili normalni, a sada kada su spremni da ukinu sve tarife u odnosu na SAD, onako kako im je Tramp to tražio - sada su normalni? Kao neko ko izrazito ceni kanadsku ekonomsku politiku, ostavimo li po strani neke društvene odnose u poslednjih nekoliko godina, pozdravljam odluku o ukidanju svih tarifa prema SAD kao najnormalniju odluku na svetu, te očekujem da će i ostale zemlje, pre svega evropske, slediti taj primer normalnosti koji dolazi od ekonomski sposobnih Kanađana, daleko sposobnijih od lidera država EU. edit Takođe, kad smo već kod normalnosti, juče je na izborima u Viskonsinu izglasano i da će na budućim izborima zakonski biti neophodna lična dokumenta prilikom glasanja radi utvrđivanja identiteta glasača, zato nagrada dana u normalnosti ne ide samo Kanađanima, več ide i stanovnicima Viskonsina, koji su taj predmet rešili na najnormalniji način.

Veliki zagovornik tarifa u odnosu na SAD, premijer Ontarija Dag Ford, nakon što je javno rekao da će naneti bol Amerikancima u trgovinskom ratu, iznenada je spreman da ukine sve carine za SAD, i to koliko već - sutra?! https://www.cnbc.com/video/2025/04/02/ontario-premier-doug-ford-wed-be-willing-to-take-our-tariffs-off-if-president-trump-does.html Ko bi očekivao takav iznenadni prebačaj u rikverc?

Svi se sećamo navoda po kojima su izbori za predsednika SAD bili poslednji izbori u Americi, jer će pobedom Trampa nastati sunovrat pluralizma i zavladati strahovlada kojom će se ukinuti izbori kao institucija demokratije. I ma koliko ta laž delovala suludo, kao što suludo deluju i ove aktuelne projekcije o propasti Amerike koje čitamo u propagandnim glasilima, stvarno ima onih koji su duboko verovali u takav ishod... Međutim, juče smo imali ne jedan izbor, nego čak tri u istom danu - dva za zamenu kongresmena SAD u floridskim distriktima i jedan za sudiju u Viskonsinu, od izrazite važnosti za političku mapu na midterms 2026. koji je imao strahovitu magnitudu, kampanju i izlaznost. Na Floridi su pobedili republikanci, a demokrate u Viskonsinu, što je izrazito važna pobeda za stranku... I što je dokaz da demokratija - radi. I da je najnormalnije da u demokratiji nekada pobediš na izborima, a nekada izgubiš.