Nek grmi jako

Zašto biste bilo šta prećutali? Pa ovde smo da razmenimo utiske o nekim dešavanjima, naravno uz primenu civilizovanog dijaloga i bez uvreda sagovornika na ličnom i bilo kom drugom nivou. Jer ako ovde ne razmenjujemo informacije, neki koji misle da su tarife Trampove umotvorine ne bi saznali da Tramp ne može da ima patent nad podizanjem carina, budući da je to ideja koju je pre skoro dva i po veka promovisao Aleksandar Hamilton, a to je onaj čika što nas gleda pravo u oči svaki put kada posegnemo za novčanicom od 10 dolara. Hamilton je, sa pozicije prvog sekretara Trezora, shvatio da američka proizvodnja u povoju ne može da se takmiči sa proizvodnjom tadašnjih imperija, ali je takođe shvatio da ima svojevrstan adut u rukavu... A to je bilo - rastuće američko tržište. Hamilton je zagovarao takozvane zaštitne tarife za podsticanje razvoja američke industrije, jer je verovao da mlade američke fabrike ne mogu da konkurišu etabliranim inostranim proizvođačima bez državne podrške. Tarife bi, smatrao je, povećale cenu uvoznih dobara, čineći domaće proizvode konkurentnijim i podstičući razvoj lokalnih industrija. U to vreme, tarife su takođe bile primarni izvor prihoda za saveznu vladu, jer nije postojao federalni porez na dohodak, pa ih je Hamilton video i kao efikasan način finansiranja vlade i stabilizacije ukupnih finansija. Tarife su na taj način bile deo njegove strategije za izgradnju samodovoljne ekonomije, koja je sposobna da podrži i vojnu i političku nezavisnost, jer je verovao da zaštita domaćih proizvođača tarifama podstiče tehnološki napredak i privlači kvalifikovane radnike i kapital u SAD. Jel vam se to čini poznatim i podseća li vas na ono što upravo danas gledamo? Jer, danas SAD predstavljaju najveće svetsko tržište, ali u mnogim segmentima više nisu najveći proizvođač, upravo na način na koji su veći proizvođači bili oni kojima je Hamilton uvodio carine. Naravno, ovde je reč o Kini, koja većinu vlastitog uspeha upravo duguje Americi, i to ne samo zato što im je početkom veka dozvolila pristup u WTO, nego što je Amerika tamo izmestila mnoga vlastita proizvodna čvorišta i što je dozvoljavala da im Kinezi gaze autorska prava i pljačkaju američku intelektualnu svojinu. I sad kad imamo trgovinski rat, nije zanimljivo samo kako SAD vuče poteze, nego kako i Kina na njih odgovara. Jer, da se ne lažemo, ako i jedni i drugi zveknu obostrane carine od, recimo, 100 odsto, one daleko manje bole onoga koji ima trgovinski deficit. Odnosno, Kineze to više boli jer mnogo, mnogo više izvoze u Ameriku nego što iz nje uvoze. Zato postoji drugi pravac koji može da se aktivira u ovom ratu, a ne zavisi od tarifa: kako bi i ona Americi zadala bol, Kina može da podstakne još snažniju svetsku dedolarizaciju tako što će, pod A, prodavati US obveznice, i pod B - povećati trgovinu sa svim zemljama sveta u kojima neće koristiti dolar. Da li bi Kina oštetila sama sebe oslobađajući se US obveznica? Naravno, i to za stotine milijardi dolara, ali u ratu su žrtve neminovne, a Si i kineski komunisti nemaju midterms ili berzu da im diše za vratom. Takođe, danas smo svedoci da oni rade još jednu vrstu diverzije, zabranjujući izvoz retkih minerala ili napadajući američki Boing. I ma koliko to imalo učinak, reč je zapravo o lošem PR-u u odnosu na čitav zapadni svet, jer kada Kina ugrozi najjaču svetsku ekonomiju tako što im preseče dotok retkih zemnih sastojaka, čime im napada nebrojene vidove industrije, Kinezi tim činom u stvari dokazuju da je zapadni svet sada u vazalnom ekonomskom položaju u odnosu na komunističku Kinu... A to je upravo ono što godinama priča Tramp, a sad je potpuno evidentno, ka i svaka druga skroz ogoljena istina... Jednostavno, dugogodišnje nečinjenje i puštanje Kini da šenluči tako što i u teoriji i u praksi drži zapadnu ekonomiju za gušu, dovelo nas je u poziciju da je jedini Tramp u vidu otpora tome stavio deo tela u kome se nalaze muške polne stanice - u procep. Da li će u tom ratu pobediti ili izgubiti? To niko danas sa sigurnošću ne može da tvrdi... Ali sada zasigurno i dokazano znamo da je Tramp jedini imao taj intimni deo muškog tela na raspolaganju, za razliku od celog zapadnog sveta koji je pognute glave godinama dozvoljavao da postaje kineski ekonomski vazal.

A vi ste? Prvi put vidim vaš upis i vaš nickname, pa odmah o mojoj malenkosti i mojim čaršavima?! A lepo je žensko ime, svakako bih ga zapamtio iako sam ovde od samih početaka rada foruma i iako je prošlo na stotine nickova. Ne bih da se namećem sa edukacijom te vrste, ali izgleda da niste shvatili kako ova igra zapravo funkcioniše, jer kad ne izdržite, jer ne možete iz nekog razloga da se suzdržite, pa grunete snažnom parolom da nečije upise ne čitate u smislu diskvalifikacije, vi time podvlačite da ih zapravo - čitate. I da su vam ti upisi toliko ušli u svest da ne možete da odolite a da ne potkačite njihovog autora, pa remetite vlastiti komfor, ulazite na topik, čitate upise i kad pronađete upis o meni, tada se latite tastature i kucate vlastiti osvrt na moju malenkost. Jer zašto biste komentarisali nešto za šta i ne znate da postoji budući da ne čitate?! To bi bilo besmisleno, zar ne? Ne bih da zvučim nefer, ali kako bih ja mogao da komentarišem vas, kad i ne znam da postojite na forumu? Drugim rečima, samim tim što me pominjete u svega 434 vlastita forumska upisa, što je velika čast za mene ako se uzme u obzir mali milion drugih tema koje ste u mogućnosti da ovde komentarišete umesto što komentarišete moje čaršave, afirmišete ne samo moju malenkost izdvajajući me iz mora ostalih forumaša koje nikada niste pomenuli, već afirmišete i ono za šta tvrdite da za vas ne postoji, a ipak to komentarišete kao nešto što, izvesno, za vas - postoji.

Ovi republikanci bi pokvarili i kliker.

U slučaju da to ne učinite i da opet komentarišete neki skromni upis moje malenkosti, koji nećete videti ako sam vam na ignor listi, podsetiću vas na ovaj vaš post kao na pokušaj da me obmanete. I zato: do sledećeg čitanja 😀 Oponenti su ionako statistički najvernija publika, zato mi i imponuje njihov broj.

Pa što je vodite ako je besmislena? Što niste ovde reagovali isto tako kada je bio najavljen Black monday na berzi? Jel vam to tada bilo smisleno? Pa gde je taj Black monday?

Lepo piše - u plusu ovih nekoliko dana, u toku trgovinskog rata s Kinom. Izvinite, mogu da baratam sa svega 30 slova... To možda nije dovoljno nekome, i zato uvek postoji mogućnost čitanja i slušanja tih gasparino likova koji ubeđuju ljude da ne veruju svojim očima i da je berza - krahirala, jer ti likovi znaju preko 100 slova. edit Mrd opet ima subliminalnu poruku... I kako to ne pročitati 😀

Od kojih pristalica čujete da će plava Amerika bitni gladna?Jel oni imaju neka imena, titule ili nešto slično, ili su to tuturutu navodi? I da li stvarno mislite da čoveka koji je primio metak u uvo briga šta će Japan da dampinguje? Pa jel vidite DOW ovih dana? Jel vidite da je u konstantnom plusu, i to u toku trgovinskog rata s Kinom? Mislim, slobodno verujte više svojim očima nego nekom tamo Gasparinu.

Ko je ovde ikada rekao da će Amerika i njene plave države biti gladne?! Možda ima nekih koji bi to voleli pa prizivaju krah berze, ali neka odmah zaborave na to... Jer - neće se desiti. A što se tiče prodaje i oslobađanja US obveznica, smatrao sam da većina na ovom topiku zna da je taj proces uzeo zamah još mnogo pre pojave Trampa... A i lično sam pisao o tome mnogo pre odluke Trampa da se po drugi put kandiduje. Ta pretpostavka da ljudi ovde mahom znaju šta se ranije dešavalo bazira se na ideji da ljudi čitaju, prate i sećaju se onoga što su pročitali, videli i ispratili. Ali, budući da nije retkost pamćenje do preksinoć, hajde da se podsetimo... Konkretno, Kina je počela da smanjuje svoje posede američkih obveznica značajnije još tokom 2010-ih, sa posebnim intenzitetom od 2014. godine. Primera radi, između 2014. i 2015. godine, Kina je prodala obveznice u vrednosti od oko 50 milijardi dolara, a do kraja 2024. godine, u trećem kvartalu, Kina je dodatno smanjila svoj udeo za 51,3 milijarde dolara, delom zbog političkih tenzija i unutrašnjih izazova poput deflacije i krize u građevinskom sektoru. I Rusija je započela značajnu prodaju američkih obveznica 2014. godine, nakon uvođenja sankcija zbog aneksije Krima. Ovaj proces se dramatično ubrzao 2018. godine, kada je Rusija prodala oko 84% svog udela, smanjivši posed sa oko 96 milijardi dolara na samo 14,9 milijardi dolara do 2018 (toliko o sprezi Putina i Trampa). Sredstva su preusmerena u zlato i druge imovine zbog geopolitičkih rizika i pada poverenja u dolar. Što se tiče Japana, oni su počeli da smanjuju svoje posede američkih obveznica značajnije tokom 2018. godine, sa prodajom od 82,9 milijardi dolara u 12 meseci do kraja 2018. A u trećem kvartalu 2024. godine, Japan je prodao rekordnih 61,9 milijardi dolara, ali mi tada nije palo na pamet da krivim ovde Bajdena, jer mi je zdrav razum govorio da je to uglavnom zbog potrebe za stabilizacijom jena koji je oslabio za 50% u odnosu na dolar od 2022. godine. Tu, naravno, nije kraj: Turska se godinama unazad oslobađa US obveznica, kao i Tajland, Tajvan, Čile, Izrael i Norveška, koji su započeli prodaju američkih obveznica oko 2014.–2015. godine, s naglaskom na diversifikaciju rezervi i ulaganje u zlato, posebno nakon što je poverenje u stabilnost američkog duga počelo da slabi. Na primer, izveštaji iz iz 2015. navode da su ove zemlje zajedno s Rusijom i Kinom prodale obveznice vredne više od 100 milijardi dolara u manje od godinu dana.... Zato Tramp i pokušava da se suprotstavi dedolarizaciji i pokušava da se suoči sa američkim dugom smanjujući ga do kraja njegovog mandata jer će, logično je, dalje unižavanje dolara u svetskom plaćanju ili ne činjenje ničega povodom US duga samo povećati razloge svih pomenutih zemalja da se oslobađaju obveznica. Mislim, ne počinje istorija od juče... Hajde da gledamo širu sliku i jasne podatke barem iz bliže istorije, a biće vremena za zvona i praporce. edit Kad sam poslednji put pomenuo DOW pre nekoliko sati, rast u odnosu na poslednje računanje iznosio je 0,8%. Sad je rasi i veći... Još ranije sam pominjao da su te stvari fluidne, a aktuelni trend je, dakle, jasan da jasniji ne može da bude... I šta ćemo sad? Jel propada berza? Jel Amerika ide po led?

Nekoliko dana kasnije, Bil Maher je u vlastitom TV formatu ispričao šta se dogodilo u Beloj kući, rekavši da ga baš zabole za sve one koji u njegovom monologu ne pronađu dovoljno mržnje prema Trampu: Jedna od najboljih epizoda Real Time with Bill Maher (HBO)...

Korekcija: trenutno je DOW porastao za 0,8 odsto u odnosu na prethodno računanje, sa tendencijom daljeg rasta u narednom periodu. I kada se to sabere sa zemljama koje će redefinisati carine sa SAD, jasno je odakle odjednom nervoza u Pekingu, gde nisu očekivali rast berze već su se nadali njenom krahu... Kao i još poneki.

Nije greda samo to što je navodno kapitulirao, nego ga sad optužuju i za insajdersku trgovinu. A te optužuje za insajdersku trgovinu su najveća budalaština ne zato što su iznesene bez ikakvog dokaza, nego zato što nas teraju da se zapitamo kako su ti ljudi koji izriču takve optužbe uopšte stekli fakultetske diplome?! Jer, insajderska trgovina po definiciji podrazumeva trgovinu na osnovu informacija koje nisu javno dostupne. Insajd, dakle iznutra neki pojedinci dogovaraju nešto i o tome niko ništa ne zna, osim njih. A Tramp je doslovno objavio post tri sata pre povlačenja tarifa rekavši da je dobro vreme za kupovinu. Kako bi ovo uopšte moglo da bude blizu insajderske trgovine kada je stavljeno na uvid bukvalno - celom svetu? I tako smo dobili da su Trampovi protivnici besni kad DOW pada, a onda pobesne i kad - raste?! Zahtevali su energično od Trampa da ukine neke carine, i on je to uradio, a pravi razlog njihove ljutnje je taj što oni nisu dobili, ekskluzivno i insajderski, unapred informaciju. Jer tako se obično radi u Vašingtonu. Ko ne veruje, neka pogleda slučaj Nensi Palosi... Ništa manje smešne su jadikovke tipa, jao, pa Trampova politika carina se stalno menja... Da, zato što se stvari menjaju svakodnevno. Faktori se mogu promeniti iz sata u sat. Niko nije mislio da će carine od 70% na sve proizvode trajati zauvek. Nego onoliko koliko treba da se dovoljan broj zemalja dovede za pregovarački sto u vremenu koje neće dozvoliti da američka tržišta nepovratno pate. Ali ako Tramp izađe i kaže: Zadržaćemo ove carine pet dana, svaka zemlja bi samo prebrodila tih pet dana i ništa ne bi bilo postignuto. Poenta je stvoriti što veću tenziju, tako da ljudi ne znaju koliko će to trajati. Da li će biti tri meseca? Nekoliko nedelja? Ko zna? I zato su druge zemlje počele da pozivaju Belu kuću sa jednostavnim rešenjem: spremni smo da ponovo pregovaramo. Spremni smo da budemo izuzeti od ovih carina. Hajde da napravimo dogovor. I kada je dovoljan broj zemalja izrazio spremnost da redefiniše carinske odnose i napravi novi dogovor sa SAD, to je bio očigledan signal da se tarife povuku... Jednostavno, nije lako kada ljudi koji ne znaju o čemu govore počnu da udaraju u talambase, pa predvide pad berze, koji se naravno - ne dogodi. Već brojevi počnu da rastu, i ako se danas berza zaključi sa rastom od trenutnih 0,5%, biće to kontinuitet rasta od skoro cele radnje nadelje u toku trgovinskog rata sa Kinom. A još je teže kada su ti ljudi koji bulazne o krahu berze - izabrani zvaničnici.

Pred očima nam se odvija začetak supkulture koja podržava delo koje je počinio, recimo, Manđione ili ubistvo protivničkog političara, i sve veći broj ljudi je spreman ne samo da to opravda, nego čak i da frenetično aplaudira ubistvu u ime politike i iskrivljenog osećaja socijalne pravde. Nošeni zanosom takvih pobuda, koje ćemo i sami danas lako pronaći i na američkim ulicama, i na američkim fakultetima i naročito na društvenim mrežama, neuravnoteženi pojedinci sa mesijanskim kompleksom primaju se odgovornosti da u ime nekoga i nečega zapale kuću u kojoj spava čovek sa svojom porodicom. U stvari, ono što je ranije bilo kulturološki tabu postalo je prihvatljivo, pa danas vidimo jasnu promenu koja konvergira u ono što možemo da definišemo kao kulturu atentata. Uopšte nemam iluzije kako ne postoji mogućnost da ovog časa neki negde likuju zato što je Šapiru zapaljena kuća sa sve njegovom porodicom u njoj... Da, dotle smo stigli, što je i on sam pomenuo u prenesenom značenju kada je dao prvu izjavu nakon što mu je zapaljena kuća. Kao što nikada nisam imao iluzije da ne postoji izvestan broj ljudi koji apsolutno podržava hladnokrvno ubistvo političara sa druge strane političkog spektra. Samo nisam znao da je broj tih podržavalaca hladnokrvnog ubistva toliko veliki, dok nisam video istraživanje Network Contagion Research Institute.

Jasno je da se misli na predmetni slučaj, tako da bi trebalo da manijakalnom počiniocu krivičnog dela, koje je moglo da izazove smrt cele porodice i to tako što bi ih žive spalio, nakače sve što može da se nakači za to delo. Da slučajno nešto ne zaborave ili da im slučajno nešto ne prođe ispod radara. Jer to je poruka za budućnost, kako bi se svi manijakalni tipovi koji imaju ideju da ubiju svoju mamu i tatu da bi kupili dron i njime napali onog političara koga ne vole, ili da ubiju guvernera tako što će ga spaliti sa ženom i decom, znali da ih čeka duboka provalija iza vrata zatvorske ćelije. Jer, danas ubijaju vlastite roditelje kako bi se dočepali drona-ubice, i pokušavaju da zapale jednu poznatu porodicu uglednog političara u njihovoj rođenoj kući... Ko garantuje da sutra neće biti njihovi roditelji na udaru, nego naši koje će ubijati kako bi se domogli nekog drona? I ko garantuje da sutra neće pokušati da zapale u kući ne neku tuđu porodicu, nego - našu? Ili neku koja je nama bliska. Ima li uopšte garancija kada svakodnevni život krene da se suočava sa slučajevima manijakalnih ubica, piromana i snajperista-početnika? I ako to može da se desi guverneru, koliko je svako od nas bliže toj mogućnosti nego što smo ikada i pomislili? Možda neko i za nas utvrdi da smo ga popreko pogledali? Da ga nismo ispoštovali ili da smo ga nečim uvredili iako se i ne poznajemo, pa udari i po nama... Što, kad može da zapali kuću guvernera sa obezbeđenjem, šta ga sprečava da zapali i domove nas koji smo bez obezbeđenja, ako mu tako dođe? Svi mi, zapravo, veoma dobro znamo da u praksi postoje razni nivoi kazne koji bi mogli da budu implementirani u predmetnom slučaju. Ali ovakav slučaj trebalo bi kazniti maksimalnom merom koju zakon propisuje za počinjeno delo... Nikakav Vučić niti neke druge logičke vratolomije. Samo poštovanje zakona u njegovoj punoj implementaciji... Samo toliko.

Sad sam video fotografije i reportažu. Čovek bio u kući sa porodicom, spavali kad je planulo... A napadač će biti optužen za pokušaj ubistva, terorizam, tešku paljevinu... Treba da mu nakače što više mogu, kako bi i presuda bila što veća. Pa kad nekom drugom padne na pamet da zapali kuću nekog guvernera ili bilo kakvog drugog političkog predvodnika, sa sve članovima porodice unutra, da se priseti kako su nekog njegovog prethodnika bacili u zatvor i zaboravili ključ Pročitao sam i prvu izjavu Šapira, apsolutno je sve u pravu.

Naravno, odmah zahtev za najstrožu predviđenu kaznu za takvo delo. Pa ne, najbolje da postane praksa da se guverneri, senatori i ostali politički subjekti nađu na lomači koju će zapaliti neki neuračunljivi likovi, ili da one koji su nafunkcijama ludaci jure i ubijaju ko zečeve. To odmah treba seći u korenu najtežim kaznama koje predviđa zakon.

Najniži apruval Bajdenove ekonomije bio je 30%, prema izveštaju Pew Research Center. A najniži Bajdenov apruval kada je reč o rukovođenju inflacijom iznosio je - 28%. Prema tome, Tramp je danas u odnosu na Bajdena kao Real Madrid u odnosu na Mladost iz Lučana. Ne može da padne toliko nisko koliko je palo nisko odobravanje Bajdenove ekonomije i inflacije sve da se okrene naopačke i žonglira sa tri mandarine... Bajden i bivša administracija postavili su u svom lošem radu neke standarde koje će bilo koji budući predsednik teško moći da dostigne, ili čak i da im priđe blizu.

Nisam imao pojma kakve su gospodinove političke preferencije, sve dok danas nije napisao da nije za Trampa. A ni za Kamalu. Čitao sam njegove upise jer su me dojmile neke minijature i možda i neka vrsta subliminalnih poruka, bez ikakve pretpostavke čemu inklinira niti želje da se o tome izjasni. Što, u stvari, samo dokazuje da na ovom topiku neko može nekoga da zanima i bez nekakvog detaljnog političkog očitavanja.

Kad transponujete u nečiju skučenu svest svu tu osmogodišnju 24/7 priču o Trampu kao o omnipotentnom mitološkom biću koje je zaslužno za apsolutno sve što nam se dešava, kako društveno, tako i privatno, normalno je da dobijete kao rezultat ne samo umobolnike koji pale električne automobile iako su ih prethodno sa oduševljenjem prihvatili kao deo zelene agende, već i tinejdžera iz Viskonsina koji je ubio svoje roditelje da bi zadobio finansijska sredstva neophodna da ubije Trampa i svrgne američku vladu. Nikita Kasap, 17, uhapšen je u martu i optužen za dve tačke za ubistvo prvog stepena i dve tačke za skrivanje leša u okrugu Vokeša (ovo se čak i rimuje). Ostale optužbe uključuju krađu imovine preko 10.000 dolara i proneveru lične karte radi dobijanja novca. Tela očuha tinejdžera Donalda Majera (51) i majke Tatjane Kasap (35) pronašao je lokalni šerifi. Prema podacima iz istrage, taj mali je pisao o ubistvu Trampa i početku revolucije da bi se, pazite sad ovo - spasila bela rasa?! Dakle, on želi da ubije Trampa zbog spasa bele rase, a tog istog Trampa oni drugi su hteli dva puta da ubiju jer je bio - beli supremista???! Jel vidite dokle ide to ludilo i opterećenje Trampom na svakodnevnoj bazi? Kriv je kad uvede carine, kriv je i kad ih skine... Kriv je zato što je rasista koji naglašava belu rasu, a kriv je i zato što nije beli rasista i što belu rasu dovodi do uništenja... Shvatate naravno, kao pametna žena, patern... Lik je kupio dron i eksploziv koji je hteo koristiti kao oružje za masovno uništenje tokom izvršenja napada??! Ovi nevertrampisti i drugi koji prete Trampu na mrežama još su pravi mali plavi Štrumpfovi u odnosu na ovog ludaka, jer barem samo talambasaju, a ne ubijaju svoju mamu da bi dronom koknuli Trampa. https://abcnews.go.com/US/wisconsin-teen-allegedly-killed-parents-extremist-plot-assassinate/story?id=120750496 Srećan elektronski juan svima koji slave...

Tramp je toliko suzio svest onih koji ga komentarišu i samo o njemu talambasaju, da je bilo kakav drugi diskurs apsolutno nemoguć. Čak i kad evidentno postoji godina koja bi leve i liberale trebalo da zaledi, a nema apsolutno nikakve veze sa Trampom. Jer to nije bila 2024, nije ni 2026, pa čak ni 2028. To je - 2032. Potpuno mi je nerazumno kako niko ne vidi da decenijama unazad Biro za popis stanovništva SAD izračunava demografsku prekretnicu, kao meru raspodele stanovništva koja zamišlja mesto u SAD gde je populacija ravnomerno uravnotežena u svim pravcima. Na primer, 1800. godine, u vreme prvog popisa kada je zemlja bila uglavnom samo na istočnoj obali, prekretnica je bila u Merilendu, blizu Baltimora. Kako se zemlja širila, ova tačka se pomerala na zapad, a poslednjih decenija se kretala i na zapad i na jug, dospevši na svoje trenutno mesto koje je negde u Misuriju. To je, dakle, pokazatelj kako se stanovništvo trenutno kreće u SAD. Pa da li je nevertrampistima Tramp toliko popio mozak da ne vide jednu od retkih situacija i američkoj politici koja uopšte nije upitna: kretanje stanovništva koje je jasan crveni znak upozorenja za demokrate. Razlog je preraspodela 2030. godine, jer svakih deset godina, SAD sprovode popis stanovništva. I jedna važna stvar koja se radi sa tim podacima je ponovno izračunavanje koliko mesta svaka država dobija u Predstavničkom domu i koliko glasova u Elektorskom koledžu, a ti brojevi se kreću zajedno - ako dobijete dva mesta u Predstavničkom domu, dobijate dva elektorska glasa. Ako izgubite jedno mesto, gubite jedan elektorski glas. Dakle, rast stanovništva, pomeranja stanovništva – gde ljudi biraju da se presele i da se nastane – sve to ogromno utiče na politički pejzaž. I trenutno uopšte nema ni trunke pitanja - ko pobeđuje. Države pod kontrolom demokrata gube stanovništvo, dok republikanske države dobijaju. Pa je tako Bajden 2020. godine pobedio sa 306 prema 232 elektora, a po novoj mapi, na osnovu redefinisanog broja stanovnika u saveznim državama, osvajanje istih država smanjilo bi Bajdenovu marginu pobede za šest elektora, na 303 prema 235. I to je samo početak. Sledeći popis će se desiti 2030. godine, a mapa će se ponovo promeniti za predsedničke izbore 2032. I trenutni izgled te mape je katastrofa za demokrate, a ne Donald Tramp koji tada možda i neće biti živ. Evo kako je projektovan izgled preraspodele 2030. godine: Plave države poput Kalifornije i Njujorka gube mesta u Predstavničkom domu i elektorske glasove (Kalifornija najverovatnije četiri, a Njuoirok - tri), dok crvene države poput Teksasa i Floride dobijaju po četiri nova elektorska glasa i mesta u Predstavničkom domu. I kada bi se sve te promene, a ne samo Kalifornija i Njujork, transponovale na izbore 2024. godine, Tramp ne bi pobedio sa 312 prema 226, nego sa 322 prema 216. Ovakve projekcije inače služe da bi se shvatio smer pravca kojim vetar duva. A trenutno vetar apsolutno duva dalje od država pod kontrolom demokrata i prema onima pod kontrolom republikanaca. I vredi se zapitati - zašto. Za početak, treba razjasniti da države veoma retko stvarno gube stanovništvo u apsolutnim brojevima. Dakle, kada pričamo o državama koje se smanjuju ili gube stanovništvo, gotovo uvek zapravo mislimo da rastu, ali sporije od ostatka zemlje. I ta pomeranja stanovništva su skoro uvek dugoročni, decenijski trendovi. Na primer, samo pet država je izgubilo elektorske glasove i mesta u Predstavničkom domu na svakom popisu od 2000. godine: Ilinois, Mičigen, Ohajo, Pensilvanija i Njujork. Uz sve to rečeno, ukupan trend je teško ignorisati. Crveni delovi zemlje, dakle republikanski, postaju sve veći deo kolača, i to postaje jasan problem za plavi tim, kako za njihov politički opstanak, tako i za identitet brenda. Zašto? Pa uglavnom zato što je život u plavim oblastima kojima upravljaju demokrate veoma skup. Podaci su jasni: osam od deset država sa najvišim cenama kirija su čvrsto plave države, i osam od deset država sa najvišim indeksom troškova života su takođe čvrsto plave države. Pa zbog čega su još plavi gradovi i države trenutno u krizi pristupačnosti? Za početak, svi odmah pomislimo na poreze. Jer, jednostavna je činjenica da države pod kontrolom demokrata imaju tendenciju da nameću više poreze. Ali bezbednost je još jedan deo. Plave države i plavi gradovi zauzimaju mnogo blaži i fleksibilniji pristup gradskim neredima i nemirima, kao i bandama i izgrednicima. Iz tog razloga su pojedini javni parkovi i urbani centri neretko nedostupni porodicama koje žele da ih koriste, jer tamo neki ljudi uzimaju teške droge bez intervencije zakona, postavljaju šatore u kojima žive i promovišu svakojake kriminalne radnje, što smo videli iz klipova koji su ovde postavljani. Ali više od poreza, bezbednosti ili bilo čega drugog, ogromna većina ovog problema potiče iz jedne velike činjenice: stanovanja. Postalo je veoma skupo za ljude da kupe ili iznajme mesto za život u mnogim plavim državama. Zato nikoga ne treba da čudi analiza NBC-a o predsedničkoj trci 2024, koja je pokazala da je Tramp ostvario najveće dobitke u okruzima koji imaju najgora tržišta stanovanja. Sećate se onih deset najskupljih država, gde je osam bilo plavih? Pet od tih osam bilo je i među deset država koje su se 2024. najviše okrenule ka - Trampu. I čak i kada ljudi ne napuste plavi grad ili državu, oni koji ostanu sve više reaguju na visoke troškove života gubeći veru u Demokratsku stranku, što pokazuju bukvalno sve ankete. Pogotovo ljudi iz srednje i radničke klase, što smo juče videli u CNN anketi u kojoj je crveni i plavi tim prvi put poravnati u odnosu na brigu za čoveka, iako su demokrate decenijama unazad ubedljvo vodile u tom segmentu. Nije, dakle, slučajnost da su Trampovi najveći dobici, pomeranja igle i preokreti 2024. godine, izraženi u procentima, bili u raznovrsnim, radničkim kongresnim okruzima u Kaliforniji i oblasti Njujorka, mestima gde Demokratska stranka ima potpunu kontrolu i nije uspela da se pozabavi troškovima života. I ironija svega ovoga je, naravno, da Demokratska stranka vidi kako se njena politička moć smanjuje kada manje ljudi živi u državama koje kontroliše, ali su upravo politike njenih političara te koje sprečavaju da više ljudi živi u njima. Ovo pitanje gađa, zapravo, u srce trenutnih problema levih i liberala, a koje prećutkuju apsolutno svi nadležni i levi i liberali. Oni ne gube samo glasove, gube i elektorsku moć, a tako - kredibilitet. Jer politika rasta ne vodi možda uvek do veće popularnosti ili političke moći, ali bez više ljudi u plavim državama koje kontrolišu, njihova partija će nastaviti da gubi tlo. I ako žele ponovo da pobede, bolje da brzo počnu da shvataju šta treba da rade, umesto što samo i jedino besomučno, svakoga dana i svakoga časa, pominju Trampa. Jer DOGE, Tramp, Ilon... To su sve posledice pomenutih trendova, a ne razlozi za ono što će se uskoro desiti Demokratskoj stranci.

Ma Mrd, naravno , ne pati od TDS, ne dao bog, samo mi je njegov upis bio zgodan kao uvod u nešto što se vidi čak i sa Meseca, a to je da se Tramp istovremeno proglašava nedostojnim dok u celom svetu, naravno i ovde, postaje maltene jedini lik o kome se piše i razmišlja, koji se kudi i hvali i čiji se potezi mere čak i kad su potpuno nebitni?! I tako već više od osam godina?! Konstantno i svakodnevno?! I kad je bio na vlasti, i kad nije bio na vlasti?!? Što je možda i najveća anomalija koju je politčki svet video i koja povlači ozbiljno pitanje - jel ima života bez Trampa i za nevertrampiste i za njegove pristalice? Šta bi bez njega radili oni ga tako disciplinovano pominju za bukvalno sve što im padne na tako suženu pamet koja je okrenuta mahom ka Trampu, i oko tarifa, i oko imigranata, i oko DOGE, i oko Teslinih automobila, i oko pitanja ženskog sporta, i oko Kine, i oko Ukrajine, i oko Gaze, i oko Panamskog kanala, i oko Grenlanda, i oko jaja, i oko inflacije, i oko berze, i oko energenata, i oko timstera, i oko drill baby drill, i oko Evropske unije, i oko NATO, i oko američkog raketnog programa, i oko odlaska na Mesec i Mars, i oko spašavanja astronauta zarobljenih u svemiru, i kada Kongres izglasa zakon o ličnim dokumentima... Mislim, kad je dosta? Jel postoji granica u odavanju te vrste počasti Trampu pominjanjem njegovog imena u milionskom iznosima svakog bogovetnog sata i minuta na kugli zemajjskoj? A Mrd inače spada u nekolicinu onih koje ovde čitam i na koje se referišem, pa je tako bilo i ovoga puta.

Ne mislim na vas lično. Naravno da govorim o opštoj slici. Vaš upis mi je samo bio zgodan kao foršpil. A te vaše upise ne promašujem još otkako ste ovde doveli onog Slovenca Hafnera. To vam nikada neću zaboraviti jer je po meni jedan od kultnih detalja ovog foruma. Odnosno, onaj ko se seti Hafnera u vreme dok svi maltene samo talambasaju o Trampu, svakako zaslužuje moju skromnu pažnju.

Okej, Tramp je ovakav, onakav... Ali jel ima života osim Trampa? Postoji li organizovana svest koja ne implementira Trampa kao lid model oko koga se formiraju sve aktuelne političke misli ovoga sveta? Meni to nikako nije jasno, majke mi moje mile... Pa njemu je poslednji mandat, čiji kraj može i da ne dočeka jer može i da umre zbog starosti, ali već više od osam godina bukvalno čujemo samo - Tramp??!? Tramp je kriv kad cena akcija pada, kriv je i kada akcije idu nagore. Zbog Trampa pale automobile na struju isti oni koji su ih zagovarali, a trpe najviše vlasnici tih automobila, inače osvešćeni ekolozi koji su ih kupili da ne bi zagađivali planetu?! Tramp je vest dana i kada digne tarife, jer ga onda napadaju, ali i kad ih spusti, jer ga i tada napadaju?! Tramp je kriv zbog Kine, iako su isti oni koji ga danas napadaju takođe zagovarali tarife protiv Kineza https://www.washingtonpost.com/video/politics/schumer-calls-for-tariffs-to-target-china/2018/03/06/8b12632e-217a-11e8-946c-9420060cb7bd_video.html Tramp se izdvaja kao neko ko je navodno izmislio problem sa ilegalnim imigrantima, iako i budala zna da on nema pravo na patent kada je o tome reč, jer je još Obama tvrdio da ilegalni imigranti narušavaju američki sistem i ekonomiju https://www.youtube.com/watch?v=6Q_Xk66gsRU Ćak se i seča nepotrebnih i štetnih javnih izdataka pripisuje Trampu kao nekakva njegova misao i ideja vodilja, uprkos činjenici da su o istoj problematici javno govorili i drugi predsednici, obećavajući da će iskoreniti štetno upravljanje poreskim novcem, ali to nisu učinili https://www.instagram.com/stevenanai/reel/DGBWdGLABp1/ Samo Tramp, Tramp, pa opet Tramp... I onda još malo - Tramp. I tako svaki bogovetni dan. Pa pogledajte samo ovaj topik i sve će vam biti jasno... Napravljeno je omnipotentno mitološko biće, kadro da učini bukvalno sve i da postoji na svakom mestu koje je najbitnije za živote mnogih... To ide do te mere da ćemo zbog Trampa da počnemo i da navijamo za Sija i Kinu. A to već nikako ne mogu da razumem, jer mi nije jasno kako neko sutra može da navija za Sija, a ne za Tajvan?! Jer ako Si danas ekonomski pobedi Ameriku, sutra mu i neće trebati najjača mornarica sveta da bi okupirao Tajvan. Moći će kineska vojska da lagano prepliva do Tajvana... Kod mene te dileme nema - uvek kontra komunističke Kine, pa čak i ako se Tramp okrene naglavačke i krene da dubi na glavi.

@MeanMachine Tramp je još u prvom mandatu uveo niz mera za borbu protiv krijumčarenja fentanila, uključujući pojačanu graničnu kontrolu, sankcije protiv stranih subjekata (naročito iz Kine i Meksika, glavnih izvora fentanila), te saradnju sa međunarodnim partnerima za suzbijanje proizvodnje i distribucije. Na primer, Kina je, pod pritiskom SAD, u prvom Trampovom mandatu stavila fentanil na listu kontrolisanih supstanci, a što prethodno nije bio slučaj i što je i tada smanjilo izvoz nekih prekursora. Takođe, prema dosadašnjim podacima, u prva dva meseca nove administracije, ulazak fentanila smanjen je za polovinu, odnosno za oko 50%. Kako opadaju protivzakoniti ulasci u zemlju i prelasci granica, koji su danas na istorijskom minimumu, logično je da tako i fentanil dolazi u mnogo manjim količinama u SAD. S rim u vezi, novi podaci CBP-a pokazuju da je količina fentanila zaplenjenog na američko-meksičkoj granici opala za 40 odsto od januara, što je najniži nivo od decembra 2021... Dakle, nije baš da je sve isto, jer što manje fentanila, biće i, logično je, manje i žrtava od fentanila. A to je valjda najvažnije, zar ne? A to za farmako mafiju što ste pomenuli, apsolutno se slažem sa vama. I tu treba da istupi nova adminisitracija, jer će u protivnom izigrati poverenje vlastitih birača, kojima je upravo to i obećala. edit I kad smo već kod Kine, kineska ambasada u SAD je upravo reagovala tvitom na priču o tarifama: Imajući i vidu da kineska diplomatija obično ne reaguje ovako, te da na ovakav način ne pokazuju inventivnost koja nadmašuje srpske ćacije, očigledna je određena vrsta nervoze koja ih je zahvatila, kao poput ponude Australiji da zajedno carinama napadnu Ameriku, što je naravno odbijeno. Nisu, dakle, nervozni samo ljubitelji Kinorusije, nego i kineski zvaničnici, jer ovakav tvit nikada ne bi ugledao svetlost dana da nije dobio odobrenje iz komunističke centrale u Pekingu. A odgovori na Tviteru u odnosu na ovaj post su posebno zanimljivi. Posebno se podvlači narativ iz Pekinga da je Tramp siledžija, a to kažu kineske vlasti koje su najzaslužnijie ne samo za krađu intelektualnih dobara i špijunažu, nego i za smrt oko 250.000 Amerikanaca. Kada tome dodamo i žrtve pandemije koja je potekla iz Vuhana, taj broj je svakako mnogo, mnogo veći.

Od 2018. do danas, ukupan broj smrtnih slučajeva od fentanila u SAD može se proceniti na preko 250.000, s obzirom na godišnji rast i kumulativne podatke pomenute u javnim izvorima. Kina se u najvećem broju slučajeva smatra zemljom porekla fentanila koji stiže u SAD, ali situacija je složenija od jednostavnog direktnog izvoza. Naime, prema podacima američkih institucija, poput DEA (Agencija za borbu protiv droga) i CDC-a (Centar za kontrolu i prevenciju bolesti), Kina je primarni izvor hemikalija i prekursora potrebnih za proizvodnju fentanila. Ove supstance se često šalju iz Kine u zemlje poput Meksika, gde se zatim ilegalno proizvodi fentanil u labovima, uglavnom pod kontrolom meksičkih kartela, pre nego što se krijumčari preko granice u SAD. Na primer, prema dokumentaciji DEA, oko 98% zaplenjenog fentanila na američkoj jugozapadnoj granici (sa Meksikom) potiče iz kineskog smera. Od 2019. godine, Kina je, pod pritiskom SAD, proglasila fentanil i neke njegove derivate kontrolisanim supstancama, a kineske vlasti poriču vlastitu odgovornost kada je reč o ogromnih brojeva američkih žrtava, tvrdeći da je problem u potražnji unutar SAD, a ne u njihovoj proizvodnji. Što je jedna od najlicemernijih diplomatskih izjava koju sam čuo u ovom veku... I sad, budući da se čak i ovde često povlače neke analogije sa Hitlerom, uzeću i ja tu vrstu slobode zarad napomene da je oko 250.000 Amerikanaca poginulo u borbama protiv Hitlerove Nemačke u Evropi. Što je ekvivalent broju umrlih od posledica kineskog fentanila... Pa iako mogu da razumem političare. medije i interesne grupe koji brane Kinu i meksičke kartele, jer ne gajim iluzije da u vašingtonskoj močvari nema onih koji su na platnom spisku i Kine i kartela (to su oni koji kažu - hej, pa karteli i nisu toliko loši, oni kupuju lopte meksičkoj deci), nikako ne mogu da razumem običan svet koji, u vidu posledice mržnje prema jednoj strani političkog spektra, stane na stranu distributera tog otrova koji je potrovao 250.000 ljudi samo u jednoj zemlji... I sad počne da navija za Kinu koja je, što posredno što neposredno, krivac za pomor tolikog broja američkih građana?!

CNN je objavio podatke za koje je naglašeno da su doveli do najveće promene u američkoj politici koju je realizovao Tramp: čak i uprkos tarifama, republikanci i demokrate su izjednačeni po pitanju "kome je više stalo do potreba ljudi poput mene?". Hari Enten, član autorskog CNN tima, rekao je da je ovo jedan od najšokantnijih podataka koje je video ove godine, ili možda bilo koje prethodne godine. Jer, demokrate su dosad uvek bile u ogromnoj prednosti po ovom pitanju - 23 procentna poena, 19, 13... A sada - nerešeno?! Demokratska stranka uvek je bila stranka koja je mogla da se predstavi kao organizacija kojoj inklinira grupacija koju kolokvijalno nazivamo - obični ljudi... Više nije.