Nek grmi jako

Imam drugaricu koju znam čitav život, ona ima ćerku, a njena ćerka ima bivšeg dečka sa kojim je zajedno radila na Kameleonu i na ostalim FDU projektima tokom protesta. Ti klinci se nikada neće predati. I to ne samo zato što se očigledno ne boje Vučića, nego zato što ih boli bulja za njega i zato što osećaju moralnu i intelektualnu supremaciju u odnosu na sve što im stoji na putu i na sve što ovaj režim predstavlja. Ta ćerka moje drugarice posmatra Vučića kao lošu televizijsku reklamu a njegov kult ličnosti kao profesionalnu nedovršenost punu zanatskih pogrešaka i fejlova zbog kojih se pada i u gimnaziji, a tek se na fakultetima ne prolazi dalje od prve godine. Ona mu se smeje u facu i ne može da veruje da on, tako površan, trivijalan i nedovršen, vlada bilo čime, a kamoli jednom zemljom... Ona i njeni prijatelji sa indignacijom istovremeno odbacuju mogućnost da nešto bude važnije od onoga što su sami zacrtali i toliko veruju u vlastite sposobnosti da uopšte ne percipiraju poraz kao opciju. Oni ne znaju ni šta znači poraz i čude se i na pomen mogućnosti nekakvog poraza. Takve mlade ljude Vučić neće moći da potkupi, da ih uceni ili uplaši. Jer oni toliko vole sebe a za njega smatraju da je budala i niže biće, da je tu zapravo reč o sudaru vrsta, a ne generacija.

Jel gleda neko prenos fudbala na RTS... Jel Aca Stojanović ovo plače uživo u prenosu zbog nastradalih ispod nastrešnice?

Na predsedničkim izborima 2022. godine, Vučić je osvojio najviše glasova otkad se bavi politikom – 2.157.008, dok je, kada je reč o parlamentarnim izborima, rekord iz 21. juna 2020. godine, kada je lista Aleksandar Vučić – Za našu decu dobila 1.953.998. S tim da je ta lista imala još nekoliko partija i udruženja građana, dakle nisu naprednjaci izašli samostalno na izbore... U oba slučaja, reč je o većini u odnosu na izašle, a nikako ne o većini koja ima pravo glasa. Čak i ako biračke spiskove skratimo i za milion lica, Vućić opet nije ni blizu većine sa pravom glasa. Tako da u svoj toj naprednjačkoj propagandi o većinski vučićevskoj Srbiji ima istine koliko ima istine i u njihovim propagandama o nastrešnici ili zvučnom topu. Čak se tu i ne staje, već se provlači i narativ tipa - cela Srbija glasa za Vučića... Ej, cela Srbija??! Kako pušimo te njihove spinove, nije ni čudo što te priče o celoj Srbiji koja glasa za Vučića ne pronalaze epilog u srodnim ustanovama koje se bave deluzijama. A istina je zapravo i očigledna i logična danas, kada stotine hiljada ljudi slobodoumno ustaje protiv njega, a oni koji ga brane čine to za - dnevnicu. Što ga ne brani ta većinski vučićevska Srbija ako postoji? Što mu se ne nađe sad pri ruci, ko što mu Ursula fon der Lajen uvek priskočii kad se na muci poznaju junaci.

Budući da se brzo živi i da događaji neverovatnom frekvencijom smenjuju jedni druge, sasvim je razumljivo to što čak i oni koji su dublje involvirani u predmetnu problematiku pamte tek do preksinoć, pa nekada nije zgoreg podsetiti se određenih činjenica. Vučić nije dobio izbore ni 2012. godine. Naprotiv, izgubio ih je i nastavio da se bavi politikom, iako je obećao da neće više biti političar ako izgubi te izbore za gradonačelnika Beograda. Zapravo, jedini dobitnik izbora te godine bio je Tomislav Nikolić, kada mu je Evropska unija čestitala pobedu iz Brisela još dok je glasanje bilo u toku, i to rečima, parafraziram, da novom predsedniku žele uspeh u suočavanju sa izazovima i ispunjavanju ogromnih očekivanja srpskog naroda o privrednom rastu i blagostanju. Onda su socijalisti preskočili kod naprednjaka, koji nikada ne bi mogli da sastave vladu da Dačić nije prevario dotadašnje koalicine partnere... Zbog čega 13 godina kasnije ima šećer - 20... Čak se u narativu svesno zaobilaze i kasniji beli listići, i bojkotovanje izbora, kao i činjenica da moj brat, koji ne izlazi na izbore jer mu se to sada gadi, svakako ne pokazuje naklonost Vučiću tim činom... Jer da je za njega, onda bi to i pokazao glasanjem za njega, a ne da se njegova naklonost režimu naknadno tumači kroz neistine kako je većinska Srbija za Vučića i kada nikakvim izbornim činom to nije pokazala. Iz predmetnih činjenica jasno je da Vučić ne samo da nikada nije imao nikakvu većinsku podršku ljudi u Srbiji, već je na vlast došao posle izgubljene izborne utakmice 1na1 u Beogradu, te sa obilatom podrškom onih iz inostranstva koji ga i sada podržavaju, i bez kojih ne bi postojao dok si reko - Brisel.

To da je većinska Srbija izglasala Vučića je najveća naprednjačka spinčina koju puše mnogi. Koja Srbija? Ona dovežena iz Republike Srpske? Ona koja se vozi od opštine do opštine kada trebaju glasovi? Ona sa neažuriranih spiskova sa kojih glasaju nepostojeći ljudi, mrtvi i raseljeni? Ona iz bugarskih vozova? Jel Srbija u kojoj se tako glasa glasala za Vučića, koji uz sve to ima svega oko četvrtine podrške? Ako na izbore izađe oko 50 odsto, a Vučič od tih 50 odsto dobije oko pola, koliko je teško izračunati da za njega ne glasa nikakva većinska Srbija, već svega četvrtina onih koji imaju pravo glasa, uz sve izborne krađe koje nam padnu na pamet, a koje se uspešno godinama ovde sprovode? Okej, razumem i autodestrukciju tipa, evo kakvi smo, glasamo većinski za Vučića i tako nam i treba... Samo, režim i taj Vučić baš i žele takav majndset, pošto prethodno isperu mozgove da nekakva većinska Srbija glasa za njih, što nema veze ni sa istinom, ni sa mozgom. Jer četvrtina nikada nije bila većina, što se uči još u nižim razredima osnovne škole.

Isrpobao sam na portalima koje plaćam, NYT i WSJ iz SAD, i na po jednom iz Australije i UK, i radi na svima. Jedino ne radi na Le Monde diplomatique jer oni imaju neki privju teksta, a kad platiš, oni ti daju pristup celom članku, tako da ću njih i dalje da plaćam jer su oni, po mom skromnom mišljenju, najbolji levi opinion outlet ne samo u Evropi, nego i u svetu. Hvala još jednom, sad mogu neki novac drugačije da preraspodelim.

Krivično delo upotrebe zabranjenog nekonvencionalnog oružja ne zastareva.

Kada sam bio klinac, a to je bilo negde u vreme osnivanja Matice srpske ili Miletine bune, deca u vrtićima su pevala dve pesmice. Jedna je išla ovako nekako: Džajo, Džajo, Džajka, rodila te majka, srećna bila vila koja te rodila; a druga: Hokej na ledu, baba juri dedu, a deda u bunaru puši cigaru... Naravno, prva se odnosila na omaž Draganu Džajiću i domaćem fudbalu, dok je druga u sebi sadržala određeni odnos prema nebitnosti hokeja na ledu za nas, tadašnju decu. Pa ma koliko neka američka i ruska deca da vole hokej, ta nebitnost se prenela na dogovor koji su postigli Tramp i Putin, jer je nekakva egzibiciona hokejaška utakmica trenutno poslednja rupa na svirali i svakako najnebitniji momenat u skici prekida vatre na ukrajinskom ratištu. Jer ako se Moskva drži toga što je započeto, ruski dogovor o pauzi u napadima na ukrajinsku civilnu infrastrukturu je veliki ustupak Trampu, budući da je Putin napadima na ukrajinski elektroenergetski sistem mnogo više oštetio civilno stanovništvo nego što je to Ukrajina učinila sa svojim napadima te vrste. Otuda su ti napadi bili i vredniji za ruske ratne napore i otuda je prvobitno odbijanje Rusije da pristane na takav moratorijum kada su Ukrajina i Francuska to prvi put predložile prošlog meseca. Pauza u ovim napadima će takođe ograničiti ukrajinske civilne žrtve, od kojih su mnoge bile posledica upravo ruskih udara na infrastrukturu... Ali koga briga za ukrajinske civilne žrtve sve dok je u agendi hokej, zar ne? Tramp se takođe nije složio sa prethodnim zahtevom Rusije da tokom prekida vatre SAD obustave isporuke oružja Ukrajini, što je juče potvrđeno iz Pentagona u saopštenju u kome se eksplicitno podvlači da oružje i dalje stiže u Ukrajinu, kao i da će i dalje stizati. Naravno, jasno je da će antitrampovci uvek u prvi plan izvući nekakav detalj, poput hokejaške utakmice, ma koliko on bio apsurdan i najmanje moguće važan u sprezi sa činjenicom da se zaustavljanjem ruskih dalekometnih napada na ukrajinsku infrastrukturu i spašavaju životi, a i mogućnost da Ukrajina nekako preživi ekonomski pogrom i barem malo unapredi oštećenu elektromrežu, od čega će najveću korist imati stanovništvo Ukrajine. U tuđu zadnjicu je i bandera malo, zato se i prekid direktnog Putinovog napada na civile u Ukrajini minimalizujje u odnosu na hokej, kome se istovremeno daju grandiozne konture. Sigurno je da niko od antitrampovaca neće pomenuti ni činjenicu da ovim dogovorom Tramp nesmetano nastavlja da naoružava Ukrajinu, jer je upravo jedan od kamena temeljeca antitrampovskog narativa bio taj po kome će Tramp prestati da naoružava Ukrajinu... Što je bilo besmisleno čak i kad je on sam pretio takvim ishodom, jer svako ko ima malo soli u glavi zna da Tramp neće seći granu na kojoj sedi tako što će prekinuti da prodaje oružje bilo kome, ugrožavajući tako i profit vojne industrije SAD. Ovako, dogodilo se da Tramp nije faktički napravio nikakav ustupak, pošto su sankcije protiv Moskve i dalje na snazi i oružje stiže u Ukrajinu... Ali je Putin definitivno ustuknuo. Pružajući taj makar mali korpus ustupaka da bi mogao sutra da igra hokej sa Amerikancima, on je definitnivno morao da načini nekoliko koraka unazad u nečemu što je pravdao nekakvom ruskom doktrinom. Da ne pominjemo to što sad preti pakovima u američkoj mreži, a do juče im je pretio - nuklearnim bombama... Jasno je da će i budala uočiti razliku između ta dva Putinova ponašanja, kao i odlazak u rikverc. Istovremeno, Tramp se nije pomerio ni za milimetar u odnosu na generalne uslove koje postavlja i na ono što zagovara. Jer ako proceni da će biti gubitnik u nekom od očekivanih sporazuma i da neće imati većinsku podršku građana SAD na tu temu, on će se radije povući iz pregovora i odustati od nekih namera, kao u slučaju Gaze kada njegov mirovni predlog nije imao većinu među ispitanim Amerikancima.

Evo šta o tome piše LA Times, medij koji svakako ne zastupa stavove konzervativaca i republikanaca: https://www.latimes.com/opinion/story/2025-03-13/josh-hammer-deporting-mahmoud-khalil-wouldnt-be-unlawful. A imamo i Njujork tajms na istu temu: https://www.nytimes.com/2025/03/10/nyregion/mahmoud-khalil-ice-louisiana.html I tu, i na CNN mreži, pročitao sam i čuo o kakvim je aktivnostima i organizaciji reč. Pa ako oni lažu, izvinite na smetnji, ja vas više ne bih zadržavao u vezi sa tim slučajem, naročito kada je već slučaj u rukama nadležnih US službi. Ionako niti mogu niti želim da nekome zabranim da voli Hamas niti da bude antisemita, ali neću ni da se mešam kada je reč o posledicama koje proizilaze iz te ljubavi. A i nekako je danas lepše razmišljati o spašenim astronautima, koji su se ispod divnog plavog neba prizemili u Američkom zalivu, nego o hamasovcima, antisemitama ili nekim tipovima koji dižu u vazduh automobile koji koriste zelenu energiju... Kao mafija: kada ih uhvate u kriminalu, oni pale kola u vidu upozorenja.

(Vašington, 18. mart) Cene jaja su konačno u padu po prvi put od 2022. godine, ali savezni sud je to zaustavio naredbom koja zahteva da se cene jaja ponovo povećaju. "Stav suda je da cene jaja moraju da se vrate na prethodne povišene nivoe", presudila je sudija Sandra Milo. "Niže cene jaja navode ljude da misle da predsednik Tramp radi dobar posao, a to je pretnja demokratiji. Stoga cene jaja moraju odmah da se vrate na svoje apsurdno visoke nivoe iz vremena administracije Džoa Bajdena. To je ono što zakon jasno nalaže". Opušteno, u pitanju je, naravno, zezanje, odnosno tekst koji je objavio The Babylon Bee. A sad ozbiljno: Kiril Dimitrov, onaj Putinov finansijski budža, objavio je na Tviteru: Pod vođstvom predsednika Putina i predsednika Trampa, svet je danas postao mnogo bezbednije mesto. I sad, ako ostavimo po strani politički marketing, koga očigledno nema na spisku svetskih lidera u zamislima Putinovih budža? Pa brata Sija... Kina se uopšte ne pominje, kao da ne postoji njeno vođstvo kada je u pitanju bezbedniji svet... Čudno? Ma ne...

Do pre manje od dva meseca, Putin je pretio da će gađati zapadne zemlje nuklearnim bombama, a sad preti da će ih poraziti u hokeju na ledu. To liči na ubrzano kretanje unatraške, i to toliko brz prelazak na rikverc režim da će morati da mu ugrade retrovizore na slepoočnice, jer čovek lako može da se saplete i padne kad tako odjednom juirne unazad u odnosu na prvobitnu poziciju. Pri tome, Kinezi ne igraju hokej, pa su isključeni iz igre. A ni Iranci nisu neki hokejaši, pa i njih neće biti u igri... Baš onako kako Tramp to hoće.

Imamo puno proizvoljnih tumačenja, u rasponu od izjava da je lik pretnja po državu, do relativizacija po kojima je reč o zlatoustom anđelu koji bi pre uzeo u ruke harfu nego Molotovljev koktel. Video sam na CNN da njegova organizacija u načelima nalaže: Posvećeni smo borbi za potpuno iskorenjivanje zapadne civilizacije... Što mi ne liči baš na nešto što bi bilo koja zapadna zemlja volela da ima kod kuće kao pretnju, ali nadležne službe će ionako razvezati taj čvor, te ostaviti nama da se bavimo događajima koji nisu proizvoljne prirode, već sušta realnost. Recimo, ovakvim događajima: I ovakvim: Samo u toku jednog dana svedočimo da svaka strana političkog spektra radi svoj posao najbolje što može. I kako najbolje ume i zna. Jedni spašavaju astronaute, drugi pale automobile koje je proizveo onaj koji spašava astronaute. Što nije proizvoljno, već je veoma realno i što vidimo vlastitim očima... Rezultate ćemo svakako pronaći u anketama, a pečatiraćemo ih na midterms.

Čačkao sam nešto po vlastitim upisima iz arhive, pa pronađoh i ovo iz septembra prošle godine, dakle mnogo pre američkih izbora i pobede Trampa: https://vox92.net/forum/topic/109-usa-sjedinjene-američke-države-unutrašnja-politika-i-uticaj-na-svetska-kretanja/page/958/#findComment-1376114 Imamo, dakle, kroz formu sporazuma o rudnim bogatstvima priču o 500 milijardi dolara, kao i dalje naoružavanje ne samo Ukrajine, već i svih ostalih koji su najavili da će morati da popunjavaju vlastite vojne magacine. Upravo onako kako im je Tramp odranije najavio: ako želite da vas branimo,moraćete to i da platite. I dok svi zaguju, uključujući i Putina koji će na kraju morati da pruži nekakve ustupke, nova američka administracija - ziguje. Igra se kako Vašington svira, što je i najavljeno na ovom forumu još davnih dana.

https://vox92.net/forum/topic/109-usa-sjedinjene-američke-države-unutrašnja-politika-i-uticaj-na-svetska-kretanja/page/958/#findComment-1376555 https://vox92.net/forum/topic/403-bliski-istok/page/281/#findComment-1406295 Nije baš da je delovanje SAD na Bliskom istoku iznenađenje. Naprotiv, još davno je ovde predviđeno ono što gledamo danas u odnosu na Hamas i Hute, kao iranske proksije.

@ters Brojevi, brojevi, a ne zvona i praporci. Izvinite, ali kako godine prolaze, sve više biram da verujem brojevima, a ne prorocima propasti. Jaja pojeftinila za više od dva dolara, inflacija ide nadole, kao i hipoteke, cene goriva najniže u poslednje četiri godine, cene gasa i nafte idu nizbrdo takođe, pa na to još povećanje broja radnih mesta u privatnom sektoru, i plus rekordno nizak ulazak ilegalnih imigranata u modernoj istoriji SAD. Da ne pominjemo potpisanih 1,7 triliona dolara ulaganja u privatnom sektoru... Građani Amerike rekli su nam u ispitivanju javnog mnjenja NBC mreže i CNN-a sve što bi trebalo da znamo o kretanjima glasačkog tela. I nije da vam nisam odranije saopštio da će se upravo to i dogoditi, pominjući onu crvenu pilulu iz Matriksa, ali vi svakako imate pravo da verujete u šta želite. Meni je važno da vas ništa nisam slagao, poštujući našu malu višemesečnu korespodenciju.

Za početak bi trebalo da glasači demokratske stranke pruže svojoj stranci podršku. Prema istom istraživanju NBC mreže koje sam već pomenuo, danas samo 7% ispitanih smatra da Demokratska stranka čini stvarno prave stvari i radi zaista mnogo dobro. S tim u vezi, verovatno široj javnosti nije poznato koliki procenata Amerikanaca smatra da čokoladno mleko dolazi od smeđih krava - 7% Ne zezam se, ko ne veruje neka proveri. Ostavimo republikance po strani, jer imamo, dakle, isti procenat onih koji smatraju da političari Demokratske stranke rade baš dobre stvari, i onih koji misle da se čokoladno mleko muze od braon krava...

Ideja da se deo srpskog društva obrati međunarodnim ekspertima za zvučne topove i slične vrste nekonvencionalnog naoružanja je odličan prvi potez. Ti eksperti će sutra biti na listi sudskih veštaka u raznim sudovima: prvo međunarodnim, a zatim, nadamo se uskoro, i domaćim. Jer ako oni utvrde da je bilo upotrebe tog smeća i da je narod postradao zbog toga, presuda će biti izvesna. Nenadležna institucija nije potpisivala ništa, od Briselskog sporazuma, preko Beograda na vodi pa sve do rekonstrukcije stanice u Novom Sadu, ali u ovom slučaju njegov potpis uopšte nije bitan. Reč je o komandnoj odgovornosti koju će utvrditi svedoci saradnici, koji će, kako bi izvukli vlastitu kožu, jednog dana reći ko im je naredio da postave, a zatim i aktiviraju nekakve vortekse i zvučne topove. Slušam nekog vojnog analitičara koji kaže da je upotreba tog smeća protiv mirnih demonstranata potreba da se povrati osećaj sile, te dokaz mržnje onoga koji je to naredio i koji mrzi svoj vlastiti narod. Veoma jednostavno i podložno krivičnom gonjenju... Kad-tad.

Imamo jednačinu koja definitivno nije dobro postavljena - ako Americi preti Sudnji dan i ako su istinite sve te apokaliptične vizije propagandnih proroka, snage protiv Trampa trebalo bi da jačaju, zar ne? Pa kako onda Demokratska stranka danas ima najniži rejting u istoriji merenja i apruval od svega 27 odsto u istraživanju NBC mreže, odnosno 29 odsto do kojih je došao CNN? Istraživanja pokazuju i da 44 odsto građana SAD smatraju da zemlja ide u dobrom pravcu, što je najveći procenat još od 2004. godine. Dakle, optimizam je veći čak i od Obaminog perioda u Beloj kući. Na sve to se prirodno nadovezuje i najniža podrška u istoriji SAD kada je reč o demokratama u Kongresu, koje podržava neverovatnih - 21 odsto građana. Oni čak nemaju većinu ni među registrovanim glasačima demokrata, koji se u 49% slučajeva izjašnjavaju protiv svojih predstavnika u Kongresu, 40% odobrava njihov rad, a jedan odsto je neodlučno. Kako je to sve moguće? Ili brojevi koje pokazuju antitrampovski mediji, a ne Foks njuz, nisu u redu, ili ona jednačina s vrha ovog skromnog posta mora da se postavi drugačije... I čemu li se demokrate nadaju na midterms, dok stružu podršku kafenom kašičicom po dnu američkog izbornog lonca?!

Da su svi glasači naprednjaka kao moja tašta, ne bih brinuo ni sekunde. Nju ćemo lako da flipnemo, ima da preskoči u studentski čamac dok si reko - gem, set, meč.

Svojevremeno, pre nekoliko godina, pojedine agencije za ispitivanje javnog mnjenja pokušale su da, takoreći, nacrtaju fotorobot osobe koja bi mogla da se suprotstavi Vučiću, pa su od ispitanika koji inkliniraju naprednjacima tražili epitete koje bi ta osoba trebalo da ima. Znate koji su bili odgovori? Da voli Srbiju, da je patriota, da je neokaljan, da je uspešan u poslu kojim se bavi... Jbt, odakle mi je Đoković uopšte pao na pamet kao neko koga bi kolebljivi glasači naprednjaka odmah prigrlili kao nekog najrođenijeg 😀

Moja tašta nema pojma ko je Vidić, a Beograđanka je udata za profesora iz Hrvatske. Mogu samo da zamislim kako stoje stvari na lokalu, kad je reč o tim proporcijama. Evo, sad dok kuckam ovo, pitam suprugu: kako bi tvoja keva reagovala na listu Studenti u blokadi koju predvodi Đoković? Veli, bilo bi ono - ćao, Vučiću, kao iz topa.

Tu je računica veoma jednostavna: Vučića voli onaj broj koji ga voli i koji je sve manji i manji, ali ti koji vole njega, ta najveća baza idolopoklonstva, vole i Nola... Neki iz te baze čak vole Nola i više od nenadležne institucije... Moja tašta je prva u toj koloni, jer ne spava da bi gladala Đokovića u Melburnu, a mnoge nastupe predsednika lagano prespava. I kad tome dodamo listu Studenti u blokadi, ide ne dinstanje, nego šurenje.

Ma jok, Đoković samo da svoje ime... Moraju i ova deca da imaju nekog svog Koštunicu, sa sve onim geslom: ko danas može da vas pogleda u oči. Prelazna vlada zato i služi, da otera stare, da pozatvaraju ko treba odmah u zatvor, da lustriraju hepijevce, pinkovce i ostalu smradež, i da pripremi teren za nove. A ti novi svakako nisu ni Srki, ni Prle, ni Mrki... To i oni znaju, zato bi se zadovoljili samo nekim povoljnim koncesijama.

Sama nam se crta baza za prelaznu vladu. Lista Studenti u blokadi, nosilac liste - Novak Đoković. Mandat na godinu dana, dok se ne prikupe dokazi i procesuiraju najveća nepočinstva u poslednjih 13 godina i dok se ne stvore uslovi za demokratske izbore. Đoković ne bi morao ni da prekida karijeru da bi preuzeo neku funkciju, dovoljno bi bilo samo njegovo ime. Novopostavljeno Tužilaštvo u tih godinu dana zahvati vrh kriminalnog brega, lustrira se u medijima ono što mora da se lustrira, a onda ćemo ponovo da se delimo na 100 strana, u duhu parlamentarnih prilika u Srbiji.