tomas.hokenberi

Ima li procena rezultata po opštinama za Beograd?

"Uspeo bojkot" 🤦‍♂️ Opozicione stranke su pokazale ogromnu neozbiljnost, posebno "bojkot" opozicija. 2020 sam podržavao bojkot izbora, a na kraju se pokazalo da je to bila velika greška, da ništa nije promenilo na bolje i da se niko relevantan izvan Srbije nije posebno uzbudio. Kada je bilo jasno da će deo opozicije svakako izaći "bojkot opozicija" je trebala da odustane od bojkota i da napravi zajedničku kolonu(e) sa onima koji izlaze i da pozove svoje glasače da izadju u što većem broju, da makar u ponekoj opštini dobijemo opozicione vlasti. Bojkot, nažalost, ništa ne donosi osim 100% SNS&Co vlasti u većini opština i gradova do 2028. A najviše što su mogli da očekuju od "međunarodne zajednice" je par kritičkih izjava nekoliko političara, NVO i možda neku rezoluciju evropskog parlamenta kojom bi AV obrisao dupe kada je dobro izgužva u nedostatku toalet papira. Da AV krade, krao je i krašće i varaće, ali niko spolja to neće sprečiti. Jedino mi iznutra možemo da srušimo AV stalnom i upornom borbom dok se ne stvori kritična masa koja će ga srušiti i pored sve kradje i prevare. Ako takve mase u Srbiji nema onda Srbija i nije za bolje od AV vlasti i građani Srbije zaslužuju sve posledice njegove vlasti koje će ih pre ili kasnije pogoditi. I kao što sam već ranije pričao opozicija treba da radi na ukrupnjavanju političkih opcija a ne na daljem usitnjavanju na strančice i pokretčiće koji nemaju identitet ni prepoznatljivost među biračima, ni infrastrukturu ni organizaciju. Potrebne su nam je jedna velika stranka "centra", jedna velika stranka "levice-socijaldemokratije" i jedna velika stranka "građanske desnice" koje bi okupile svoje birače, svoje članstvo i organizaciju i koje bi sigurno prolazile cenzus i bile bi prepoznatljive biračima. Jedna od najvećih prevara AV je spuštanje cenzusa na 3%. To je mnoge ubedilo da mogu da sa svojim irelevantnim strančicama da pređu sniženi cenzus i zagadilo političku scenu raznim strankama i pokretima (pravim i lažnim) čiji je jedini politički program da pređu 3%. Ne treba cenzus samo vratiti na 5%, već ga treba dići na 10%.

Kod mene nisu ni zvonili. Kad su zadnji put bili poslao sam ih 3LPM.Plus sam komsinici sa 10, aktivistkinji SNS, koja se zalila mojoj majci da je neko pljuno kada je bila na standu, rekao da je to malo, da su trebali da je zveknu ciglom u glavu i zatuku. Sad ne komunicira vise ni sa mojom kevom. Tako da nista od blokceta, olovke i kafice 😉

Niko nije postavio upitnik na temu "izlazite li na izbore 2. juna ili mi je promaklo?

Utice samo u smislu da se sa manjim brojem godina staza dostiže efektivni puni staz od 40 godina. Problem što ako iskoristiš taj uslov za penziju a nemaš godine starosti opet te čeka umanjenje. Btw ako imaš više od 40 godina staža to ti nikako ne povećava penziju. Sve će godine biti uračunate u proračunu ličnog boda ali nemaš nikakav "bonus" ako si npr. radio 50 godina ("beneficirano" ili stvarno).

Da je pameti medju glasacima, a nema je, da ne bacaju glasove na ove imbecilne i izmisljene stranke koje nece preci cenzus i da glasaju za jednu od dve najvece opozicione stranke neke sanse bi mozda i bilo. Te stranke nose oko 10% glasova (i ako bi SNS konvergirao ka donjoj, a opozicija ka gornjoj granici). Istina i tada bi opet sve zavisilo ludaka Nestorovica (nije mi jasno ko cini tih 8% ljudi koji ce opet glasati za njega).

Највећи "успех" ПЛО под Фатахом Јасера Арафата је била дестабилизација, изазивање грађанског рата и практично уништење Либана као организоване државе, који је до доласка ПЛО и Палестинаца после напуштања Јордана (када их је отерао краљ Хусеин) и Сирије, био релативно просперитетна блискоисточна држава. Највећа грешка Либана је била што су примили Палестинске "избеглице". Да то нису учинили и дан данас би вероватно били релативно просперитетна, мирна и за блискоисточне појмове, релативно секуларна мултиконфесионална држава.

Misliš da Nikola Pašić nije bio lopov i ratni profiter? Da Srbija XIX veka nije bila korumpirana i ekstremno nazadna? Da u kraljevini SHS i kraljevini Jugoslaviji nije bilo isto?

Da, ali nažalost većinski ispljuvan na "X"-u. Sa gomilom antisemitskih komentara. Nema teme oko koje se bolje slazu srpski (i svetski) neonacisti i woke "levicari" (levicari pod navodnicima posto woke levicu tradicionalne levicarske teme slabo zanimaju, samo identitetska politika).

Biće da je tako bilo i 1798. Nije se to stvorilo 1987.

Zašto misliš da su te odluke bazirane na struci? To su političke odluke. Malo sam "na preskok" pratio temu pa nemam pojma da li je neko već postovao ovo dole: https://vreme.com/svet/izrael-nije-aparthejd-drzava/

U situaciji kada bojkot ("prave opozicije") nije jedinstven,u smislu da neki izlaze a neki ne, sa tačke gledišta glasač̣a taj bojkot je besmislen. Sama činjenica da deo opozicije izlazi na lokalne izbore "legitimizuje" ove izbore. Jasno je da će na 90% mesta pobednik biti SNS & co, ali nije svejedno da li je 100% odbornika SNS & co ili postoje predstavnici opozicije, ako ništa drugo da barem javnosti "dojave" kako i kakve odluke donose opštinske i gradske vlasti. U protivnom ceka nas 4 godine bez ikakvih predstavnika opozicije u lokalnim vlastima. Apropo bojkota, generalno, očigledno je da je AV zaključio da niko bitan izvan Srbije neće dovolljno ozbiljno reagovati po pitanju legitimnosti lokalnih izbora koje bojkotuje i 100% "prave" opozicije i sumnjam da će više skraćivati mandate odbornicima. Njegovi "ustupci" su bili uglavnom farsa u cilju podele opozicije i "legitimizacije" izbora pred svojim biračima i domaćom publikom. Sve i da 100% glasača opozicije ostane kući on ništa neće izgubiti, naprotiv.

Ovo boldovano je bitno, a to da li je medicinski radnik, sluzbenica, spremačica je nebitno.

Trebalo je da ili svi bojkotuju ili da svi odluče da izađu (uz jasan 99.9999% rizik nove izborne prevare SNS). Ova situacija gde neki bojkotuju a neki izlaze je najgora opcija, koja samo sluđuje potencijalne glasače. Nadam se da grešim ali u Beogradu je sada vrlo verovatna pobeda SNS/SPS/SRS ekipe, a stranke opozicije koje izlaze mogu u najboljem slučaju da se nadaju prelasku cenzusa. U najboljem slučaju postoji vrlo nategnuta mogućnost da SNS izgubi nrke od centralnih gradskih opština ali ni to nije sigurno. Sa tačke gledišta glasača izlazak dela opozicije je već "legitimizovao" ove izbore i bojkot glasanja je zapravo besmislen. Neki glasači će svejedno izaći što će AV iskoristiti da proglasi izbore "legitimnim" i "veliku pobedu" SNS politike "koju podržava većina građana Beograda". Opozicija je nejedinstvom pucala sebi u nogu i dokszala ekstremni diletantizam o kome sam već pisao. Pitanje je šta je najbolja opcija za glasače u ovakvoj situaciji. Da je opozicioni bojkot bio jedinstven i kompletan prilicno je jasno da bi bojkot bio optimalna opcija. Alternativno da su odlucili svi da učestvuju, iako rizikuju novu situaciju poput one od 17.12.2023, izlazak u što većem broju bi bio takođe očigledna opcija. U aktuelnoj situaciji mislim da treba izaći na izbore, bez obzira što su šanse za pobedu u Beogradu ekstremno male, da bi bar bile potencijalno povraćene centralne opštine (Stari Grad, Vračar, Savski Venac. Za moj Novi Beograd mislim da nema šanse bez glasača DSS koji će sigurno bojkotovati). Offtopic: ako ikada SNS padne i na vlast dođe neka normalna kombinacija jedna od prvih stvari koju treba uraditi je redefinisanje Beograda, odnosno formiranje Beogradskog okruga koji bi činili grad Beograd (koje bi činile isključivo gradske opštine od Zemuna i Novog Beograda do Rakovice) i samostalne opštine Lazarevac, Obrenovac, Mladenovac, Grocka, itd. Uz jasno razdvajanje nadležnosti načelnika okruga i gradonačelnika Beograda.

Da pojasnim samo ovaj deo u vezi "grupa građana", pošto će sigurno neko prigovoriti da je građanski aktivizam potreban. Građanski aktivizam je potreban i bitan, građansko samorganizovanje i vršenje pritiska i lobiranje radi je u svakom demokratskom društvu normalno i potrebno. Ono što je bitno je da " ad-hoc" grupe građana amaterski organizovane nisu zamene za stranke i ne treba da to budu.

Nažalost kompletna opozicija (i "leva" i "desna") se pokazala kao gomila diletanata nesposobnih za bilo kakvu organizaciju. To je nazalost posledica iscepkanosti opozicije u strancice i grupice gradjana. SNS će, po svemu sudeći, ostati na vlasti sve dok se ne formiraju velike i organizovane stranke opozicije. Stranke koje će imati ozbiljnu organizaciju i infrastrukturu, i koje neće biti liderske već programske celine. Srbiji ne treba 10+ "levih", 10+ "zelenih", 10+ "liberalnih", 10+ "desnicarskih-konzervativnih" i 100+ "grupa gradjana". Srbiji treba po jedna stranka koja će zastupati neki od tih programa i koje će biti dovoljno velike i organizovane da pariraju SNS i da im se ne dešavaju ovakve blamaže. i nula (0) "grupa građana". Stranke moraju da imaju svoje profesionalne službe i organizacije (pravne, tehničke, medijske, informatičke, ...) a ne dobrovoljce entuzijaste "sa puno želje a malo znanja". Sve dok se to ne desi SNS će dobijati izbore u Srbiji bez problema. A plašim se da se to neće skoro desiti upravo zbog preovladjujućih liderskih ambicija (logika: "bolje da budem prvi i vodja u mojoj strancici sa 0.1% birackog tela nego deseti u stranci sa 10% birackog tela").

Taj procenat je vrlo mali. Zašto je to tako, koliko je to posledica uticaja medija, koliko obrazovnog sistema koji u sklopu nastave istorije uglavnom prećutkuje te događaje, i daje nakaradne i mitomanske verzije ratova 90-ih, koliko drugih faktora možda će neki nepristrasni istoričar razjasniti građanima Srbije za jedno 100 godina. Kao posledica većinskog pogleda stanovništva na ratove 90-ih bilo koja stranka koja bi u svom programu jasno i nedvosmisleno stala uz realne istorijske činjenice nema velike šanse u srpskom biračkom telu. Čak ni sa cenzusom od 3%. Znam dosta ljudi koji su bili protivnici SPS/JUL/SRS 90-ih, koji su sad protivnici SNS i co, a ne podržavaju ni Dveri, Novi DSS i slično već su "pro-EU" i za "građansku opciju" kojima "izbiju ospice" ako se pokrene pitanje stepena odgovornosti Srbije i srpskih vlasti za ratove i zločine 90-ih, pominjanje Srebrenice u kontekstu genocida. Kosovo kao nezavisna država čak i nije toliko problematično toj ekipi koliko priznavanje da su Mladić i Karadžić ratni zločinci i zlikovci a ne "branioci srpskog naroda", da je država Srbija bila saučesnik u tim zločinima (pripadnici VRS su primali plate iz budžeta MO Republike Srbije sve do 2001, država Srbija je organizovala, finansirala i naoružala paravojne formacije tipa "Arkanovi tigrovi", ...). Kada su početkom 2000-tih u medijima počele da cure informacije o ratnim zločinima (hladnjače sa telima kosovskih Albanaca izvađene iz jezera u blizini HE Bajina Bašta, snimak kako Škorpioni ubijaju maloletne Bošnjake i slično) većina građana Srbije nije doživela katarzu, osetila sram i potrebu da krivci budu kažnjeni, naprotiv jedino su osetili bes prema onima koji su te zločine prikazali javnosti. Njih nisu pogodili zločini (za koje je dobar deo već znao i podržavao ih) već njihovo javno razotkrivanje. Nažalost Srbija nikada nije doživela "denacifikaciju" posle 90-ih, a za istinski preporod Srbije je takva "denacifikacija" bila neophodna. Niko ko je imao bilo koju političku ili visoku vojnu funkciju 90-ih nije smeo da ostane nelustriran i nekažnjen.

Najcrnje je što je iranski režim, kada se uporedi sa Hamasom i njima srodnim "oslobodilackim pokretima Palestinaca", maltene primer sekularnosti. A još više woke gomile podržava ove druge.

Iskreno sve da se uvede 60h radna nedelja, ukidanje placenog godisnjeg odmora, zabrana strajka i uvođenje prava poslodavcima da automatski otpuste radnike koji ne pristanu na neplaceni prekovremeni rsad i slicno na nekakve proteste bi izaslo max 5% punoletnih građana. Međutim da se npr. uvede potpuna zabrana pusenja u svim lokalima koji sluze hranu i na svim javnim mestima i ustanovama otislo bi momentalno na proteste 99% pusaca + svi ugostitelji, znaci skoro 50% punoletne populacije. Ako bi se jos poostrile kazne za nevezivanje pojasa, nepostovanje uslovnog zelenog i parkranje na zelenim povrsinama i slicno, to bi izvelo na ulice jos kojih 10-20%. Da proriteti "građana" Srbije nisu takvi kakvi jesu, a i prosecan iq koji tezi 80, drugačija bi bila i vlast i opozicija.

Svi su gađali i dečaci i devojčice. Gađali smo prvo iz vazdušne puške, pa na strelištu iz M-48.

Gađanje je bilo u drugom razredu, početkom drugog polugodišta. Mi smo gađali municijom sa redukovanim punjenjem tako da trzaj nije bio nešto posebno. Btw, muški deo odeljenja je najviše voleo kada nam je (tada mlada) profesorka demonstrirala stavove za gađanje u miniću na strunjači. Ceo muški deo razreda se upisao u streljački klub. Najbolja zabava je bilo rastavljanje M-53 puškomitraljeza. Kome opruga izbaci kundak kada ga odvrne sledovao je kec. A tu su i one zabavne lekcije tipa "mine iznenađenja" i slično. Svi smo prošli početni kurs za teroriste 😉 Kada sam ja upisao ETF 1990-e, ONO i DSZ je već bio redukovan na jednu godinu. Mislim da je samo 2 generacije kasnije ukinut potpuno. ETF je odlagao sluzenje vojnog roka (za prvih 300 na rang listi) tako da većina studenata nije bila u vojsci pre toga. Ja sam otišao posle odslušanih magistarskih u godini kada sam napunio 27 i nisam mogao više da odlažem (decembar 1998).

Koliko je meni poznato bivše OTO postoji i dan danas u osnovnim školama samo se sada zove "tehnicko i informaticko obrazovanje" (ili nesto slicno). "Predvojnicka obuka", odnosno predmet "Odbrana i zaštita" je bila u doba usmerenog obrazovanja obavezna u I i II razredu srednje škole. Kada je usmereno ukinuto taj predmet je bio u III i IV razredu par godina dok nije potpuno ukinut.

Moraćeš malo da poradiš na razumevanju napisanog i elementarnoj logici pošto ti očigledno nisu jača strana.

Problem sa tom logikom je iz domena teorije igara. Neka imamo hipoteticku opciju A i hipoteticku opciju B, za koje su prognoze npr. 25% i 2.5%. Strategijsko glasanje za opciju B ima smisla ako je centralno organizovano i koordinisano tako da npr. "opcija A" preusmeri od svojih 25% nekih 1.5% (da uzme u obzir varijansu) ka opciji B da bi je "digla iznad cenzusa". Jedina stranka koja ima tako organizovano biracko telo je SNS --> posledicno nemoguc dogadjaj. Razumno razmisljanje individualnog biraca opcije A i neodlucnih je sledece: "kako znam da necu dici opciju B samo do 2.99% i tako napraviti jos goru stvar (smanjiti A i baciti jos vise glasova opcije B)". Ako neka opcija ima manje od 3% u prognozama prava akcija nikada nije dizanje iznad cenzusa, osim ako nije moguce to uraditi koordinisano, vec obaranje na sto manji broj. Daklem spustanje sa 2.5% na 0.5%. Ako je moguce. Kako to postici je drugo pitanje.

Pitanje nije bilo vezano za legitimnost glasanja za NS (Btw, njegovo tadašnje obrazloženje je, po meni, potpuno nelogično i "ne pije vodu"). Pitao sam koje su to ideje koje zastupa NS i za šta se oni zalažu.