tomas.hokenberi

Očekujem od studentske liste da bude definisana i poznata i da bi se mogao odrediti prema istoj. Neracionalno je davanje bezuslovne podrške nečemu što još ne postoji i nemamo pojma šta će zastupati. To nisu sofizmi već racionalno razmišljanje. Ne očekujem od studentske liste da "ukine spc", "uđe u nato" i "prizna kosovo", mada bi to bio preporod za Srbiju. Očekujem, međutim, da na njoj ne preovlađuju likovi poput Lompara i drugih sličnih budaletina. U protivnom moj glas dobiti neće.

Ponavljam to je lažna dihotomija. Moguće je biti apsolutno 100% protiv Vučića i biti kritičan prema nekim elementima studentskog pokreta. Takođe nije razumno očekivati bezuslovnu podršku studentskoj listi koja još uvek ne postoji, nije sigurno ko će biti na njoj i šta će zastupati. I u kontekstu izbora i u kontekstu ove teme. Bezuslovna podrška bilo čemu je suprotnost akademskom i kritičkom duhu koji bi studenti trebalo da predstavljaju. Tražiti od ljudi da „isključe mozak” i prate pokret bez pitanja je upravo ono što se često zamera SNS dronima. To je zapravo forma fanatizma a svi fanatizmi su opasni pošto su uvek iracionalni.

To previše binarno viđenje stvarnosti i primer lažne dihotomije.

@Nek grmi jako to je jako naivno viđenje stvarnosti. Nažalost u stvarnom svetu superheroji ne postoje, a idealizam i polet su važni za rušenje starog, ali nisu dovoljni za stvaranje novog. Ovde nije pitanje šta će učiniti studenti, već šta će učiniti oni koji budu na njihovoj listi. Onog trenutka kada izbori budu završeni kako će studenti obezbediti da će izabrani predstavnici uraditi ono zbog čega će biti na listi? Jedino ako spremni da pokrenu oružanu revoluciju ako budu iznevereni ili prevareni.

Mislim da crnogorsko iskustvo nije primenljivo na Srbiju. Za početak, bez obzira na dužinu "diktatorskog staža", Milo nije nikada nije dostigao nivo skoro apsolutne kontrole medija, niti nivo kontrole svih nivoa i vidova vlasti u Crnoj Gori koji ima Vučić u Srbiji. Sa druge strane nova koalicija nema toliku većinu, niti garancije da bi opstala na vlasti ako bi krenula u pravcu nekog "srpskog sveta". Oni glasači koji su napustili DPS zbog korupcije mogu na sledećim izborima lako da se vrate ako bi nove vlasti krenule ka "srpskom svetu".

Upravo tako. Ovde se stalno priča o njihovoj moralnoj superiornosti, nepotkupljivosti, itd, ali na "studentskoj listi", koliko sam ja razumeo, neće biti studenti nego ličnosti koje će oni predložiti. Jako je bitno ko su te ličnosti i za šta se zalažu. Onog trenutka kada ti ljudi, eventualno, budu izabrani, studentska moralna superiornost, dobronamernorst, i sve drugo postaje irelevantno. Studenti više neće imati nikakvog direktnog uticaha na njih kada, eventualno, zasednu u poslaničke fotelje. Zato je ekstremno bitno ko će zaista biti na studentskoj listi.

Jako je opasno idealizovati bilo koji pokret ili stranku. Tako se gubi na objektivnosti. Ja nisam nikakav stranački vojnik, pošto nisam član nijedne stranke. Niko moj glas ne dobija bezuslovno, pa ni "studenti". Vrlo je bitno ko će biti na toj listi i sa kakvim će programom ta lista izaći. Ako žele da izađu sa listom na izbore studenti će morati da registruju društvo građana ili pokret kao organizaciju u protivnom neće moći da kandiduju nikoga. Čim formalizuju organizaciju i postave organe, a moraće, svaka organizacija mora da ima nekakav statut, pravila, rukovodstvo i ovlašćene predstavnike, biće izloženi istim uticajima i pritiscima kao i sve druge stranke i pokreti. Možeš sa 100% uverenja da garantuješ za apsolutni i potpuni integritet svih izabranih predstavnika buduće organizacije?

A što se ova tema još uvek zove"Korona zajebancja", a ne prosto "Zajebancja"?

@Nek grmi jakoznači ti si bio glasač "Belog preletačevića"? Mi još nemamo pojma kako će izgledati "studentska lista" i ko će biti na njoj. Meni nije problem ako lista bude mešavina ličnosti (stranačkih i nestranačkih) različitih političkih i društvenih stavova, uključujući i one sa kojima se apsolutno ne slažem. U tom slučaju bih, uz izvesnu nelagodu, dobili moj glas. Međutim, ako bi na toj listi, iz nekog razloga dominirali razni "Lompari" i slični moj glas u tom slučaju neće dobiti. Glasaću za stranku ili koaliciju koja bude najbliža mojim stavovima a ima šanse da pređe cenzus. Svaka čast studentima na istrajnosti i borbi ali to ne implicira da im automatski sleduje glas nezavisno od toga koga stave na listu.

Ne verujem ja da on očekuje da će ovo dovesti do bilo kakvog pomaka Srbije ka članstvu u EU, a još manje verujem da on uopšte želi da Srbija uđe u EU. Ovo je sve za unutrašnju upotrebu "mi sve ponudili a oni nas odbili". Njemu najviše odgovara status večitog kandidata koji "samo što nije" ušao u EU.

A evo razmišljanja kopilota: 🔄 Zašto je lustracija nemoguća bez nezavisnih institucija Lustracija je proces kojim se uklanjaju: - korumpirani sudije i tužioci, - politički postavljeni kadrovi, - pripadnici bezbednosnih službi koji su zloupotrebljavali položaj, - ljudi koji su učestvovali u sistemskoj represiji ili kriminalnim strukturama. Ali da bi se lustracija sprovela, potrebni su: - nezavisni sudovi, - nezavisno tužilaštvo, - profesionalna policija, - mehanizmi nadzora. A upravo te institucije su u zarobljenoj državi najdublje kompromitovane. To je srž paradoksa. --- 🌀 „Kvaka 22“ u zarobljenoj državi U Srbiji se taj paradoks manifestuje ovako: 1. Da bi se očistio sistem, potrebne su nezavisne institucije. 2. Da bi institucije postale nezavisne, potrebno je očistiti sistem. To je zatvorena petlja — sistem se sam štiti, a svaki pokušaj reforme biva neutralisan iznutra. Ovo je tipičan obrazac u državama gde su: - političke strukture, - bezbednosne službe, - kriminalne grupe, - mediji, - i delovi pravosuđa povezani u jedan samoodrživi mehanizam. --- 🧩 Zašto je to slično Rumuniji pre 2004. (a ne samo 1989.) Rumunija je imala dva talasa suočavanja sa zarobljenim institucijama: 1. 1989 — rušenje totalitarnog režima To je bio nagli, vaninstitucionalni prekid. 2. 2004–2015 — institucionalna rekonstrukcija Ovo je važnije za Srbiju danas. Rumunija je tada: - potpuno reformisala tužilaštvo, - stvorila specijalizovanu antikorupcijsku agenciju (DNA), - dovela Lauru Kövesi, koja je imala punu zaštitu EU, - sprovela lustraciju u pravosuđu, - uvela spoljne mehanizme nadzora (Mecanismul de Cooperare și Verificare). Tek kada je dobila spoljne garancije nezavisnosti, mogla je da počne unutrašnje čišćenje. To je ključna lekcija. --- 🧠 Zašto Srbija ne može sama da sprovede lustraciju Ne zato što ljudi to ne žele, nego zato što: - sudovi nisu nezavisni, - tužilaštvo je pod političkim uticajem, - policija je delimično infiltrirana, - mediji kontrolišu narativ, - kriminalne strukture imaju političku zaštitu, - izbori ne proizvode institucionalnu promenu. Drugim rečima: sistem ne može da reformiše sam sebe, jer bi time uništio sopstveni mehanizam opstanka. To je ista logika kao u Rumuniji pre 2004. --- 🔧 Kako se ovakva „kvaka 22“ rešava u praksi Istorijski gledano, postoje samo tri modela: 1. Spoljni mehanizam nadzora Najefikasniji i najmirniji model. Rumunija ga je imala kroz EU. To uključuje: - međunarodni monitoring, - zaštitu tužilaca i sudija, - pritisak na političke elite, - uslovljavanje fondova, - nezavisne komisije. 2. Vanredna institucionalna rekonstrukcija To je model koji su koristile: - Gruzija 2003, - Slovačka 1998, - Češka 1990, - Rumunija 2004. To znači: reset institucija, ali kroz pravni okvir, ne kroz nasilje. 3. Društveni pritisak koji stvara „tačku pucanja“ Ne nasilje — već trenutak kada sistem više ne može da održi iluziju stabilnosti. To se desilo u Rumuniji 2017–2019, kada su masovni protesti naterali vlast da povuče zakone koji su štitili korupciju. --- 🔍 Suština: lustracija je nemoguća iznutra, ali moguća spolja U Srbiji postoji realna prepreka: - sistem je zatvoren, - institucije su zarobljene, - mediji kontrolišu percepciju, - kriminalne strukture imaju zaštitu, - afera ima mnogo, a epiloga nema. Zato ljudi osećaju da je jedini izlaz vanredni institucionalni reset, jer „normalne metode“ ne funkcionišu.

Nažalost kada se hobotnica uvuče u sve pore društva skoro je nemoguće da joj se odseku svi pipci "korak po korak". Dok se formira nezavisno i nekorumpirano sudstvo i tužilaštvo oni će uvući svoje pipke, prvo u nove stranke na vlasti, koje god bile, i sprečiće istinske promene. Kod nas su "službe", kriminalne organizacije, tajkuni i prljavi kapital čvrsto povezani i imaju ubačene elemente u svim strankama, a stranke trenutno na vlasti su deo te kriminalne organizacije. Nažalost za razbijanje tog sistema je izgleda jedino rešenje Jakobinska revolucionarna pravda.

Upravo tako. Ni ja se nisam pokajao pošto nije bilo druge opcije. Nažalost pošto je to bila jedina opcija i odnos snaga je bio takav da prave promene nisu bile moguće, imali smo 12 godina privida demokratije koji je, uz mnogo pogrešnih odluka i pogreŝnih kadrovskih izbora DS, morao da dovede do vlasti SNS. Da je 6.10.2000. napravljen "clean cut" svih stubova bivseg rezima danas bi AV ili robijao ili bi se "bavio poltikom" ispred lokalne prodavnice uz flaŝu piva. Za "clean cut" je bilo potrebno rasformirati SVE bezbednosne sluzbe i vojne i civilne, i formirati nove bez kadrova iz starih. Penzionosati kompletan vojni i policijski vrh i zameniti ga novim kasrovima. Uhapsiti sve osumnjicene za ratne zlocine u ratovima 1991-1999. Trebalo je zabraniti rad SPS, SRS,JUL i satelitskih stranaka i zabraniti učešće u politič̣kom životu SVIM njihovim članovima. I naravno trebalo je ispitati poreklo kapitala svih SPS, JUL itd. tajkuna. To se nije moglo desiti sa "legijalistom" Koštunicom.

Ne bih se složio da je to počelo tek 1903. Od svog osnivanja moderna srpska država je bila kreirana na nakaradnim principima.

Poenta nije u konkretnom kandidatu. Poenta je u tome da prosečan stanovnik Srbije želi ovo isto samo što neki žele da zamene AV novim autokratom koji će biti veći patriota. Naravno da treba rušiti AV na bilo koji način ali ne treba biti preveliki optimista da će posle toga nastupiti vladavina prava, da će ljudska prava biti poštovana i da će korupcija biti svedena na razumnu meru. "Patriotske" snage će se truditi da urade isto što i Koštunica, tj. da milenijum tim i slični i dalje dobijaju drẓ̌avne poslove na nameštenim tenderima, da Mitrović i Vučićević i dalje "informišu", samo da slave novog vođu. Evo ubeđen sam da bi veliki procenat glasača u Srbiju voleo da vidi nekog poput Šarovića kao oponenta Vučiću.

Košunica kao predsednik SRJ nije imao dovoljno moći da bude autokrata. Slobodanu Miloševiću nije moć davala pozicija predsednika SRJ već dominacija SPS, SRS i satelita u Srbiji. Isti model vlasti koji danas primenjuje AV. DSS nije imao takvu poziciju u Srbiji. Koštunica je međutim imao dovoljno moći da opstriura svaki pokušaj demontaže prethodnog sistema i bilo kakve lustracije. Koštunica je omogućio svima koji su u senci bili iza SM i SPS i koji su se obogatili uz pomoć prethodnog režima da se "prestroje", povežu i ugrade u novi režim. Poenta je, međutim, što je biračko telo bilo takvo da je Koštunica morao biti kandidat opozicije. Na svakog glasača koji je 24.9.2000. glasao za Koštunicu,ili tačnije protiv SM, zato što nas je SM uvukao u ratove, što je SM podržavao rat u Hrvatskoj i BIH, štitio ratne zločince i doveo nas u poziciju totalne političke i ekonomske izolacije itd, bio je barem jedan kojem sve to bilo ok ali mu je zamerao što je izgubio. I to je ono što mene brine danas. Svi oni kojima je primarni motiv što su protiv AV to što je "izdao Kosovo" su ustvari za ovo isto samo sa nekim novim ko neće biti "popustljiv'. Njih ne zanima ni korupcija, ni slobode ni ekologija, oni žele novog "jakog i beskompromisnog" vođu. To su isti ljudi koji su glasali za Tomu Nikolića zato što je Tadić "izdajnik", a to je sve populacija koja je pre toga glasala za DSS, SPO i slične stranke (ne pominjem glasače SRS, SNS i SPS, pošto se oni podrazumevaju).

Kao juče da je bilo sećam se kako mi je skoro istu priču govorio jedan poznanik krajem septembra 2000. kada sam izjavio da, iako je verovatno jedina opcija da se sruši SM, da mi Vojislav Koštunica ne deluje kao neko ko će doneti istinske promene.

Ponoviću po 1001 put. Ono što se predstavlja kao "desnica" nije nikakva desnica već spektar nacional-šovinističke, klerofašističke i četničko- samoupravljačke bulumente. Gde je u Srbiji stranka koja ima normalan i razuman desničarski ekonomski i politički program, koja je razumno konzervativna ali živi u 21 veku, koja jeste patriotska ali nije bolesno šovinistička i opsednuta malignom mitomanijom i koja je stvarno svesna pozicije Srbije u modernom svetu? Ja bi prvi glasao za takvu stranku. Problem je što takvih stranaka u Srbiji nema. To nije ni NDSS ni bilo koja druga samozvana desnica u Srbiji. Srpska "desnica" je takva garantovano mutira u SNS pre ili kasnije (ne računam tu samo fiktivne stranke koje SNS stvorio). Tačno je, nažalost, da je u Srbiji skoro nemoguće srušiti SNS bez pomoći glasača tih opcija. To se videlo i 5.10.2000. kada je skupljeno sve što je htelo u opoziciju da se, jedva, sruši vlast SPS. Problem sa takvim koalicijama je "dan posle". Konzenzus i dogovori su skoro nemogući. Nastupa stagnacija, prljavi kapital vrlo brzo pronađe pogodne partnere u vlasti, glasači ostaju razočarani i za 5-6 godina nastupa novi SNS sa populističkim programom koji je prijemčiv masama u Srbiji i 2045 se ponovo bori protiv nekog novog autokrate, opet se priča o penzionerima koji podržavaju lidera itd. U Srbiji zaista, nažalost, zaista nema dovoljno glasača koji bi stali iza normalne desnice, normalnih stranaka centra i normalne levice koje bi mogle da unormale Srbiju i da naprave normalnu političku arenu gde bi se borbe vodile oko poreske politike i sličnih tema, a gde bi mitomani i populisti živeli u opskurnim delovima političkog spektra bez dovoljno glasača da pređu cenzus. To, nažalost, zahteva da prosečan glasač u Srbiji evoluira u razumnu i racionalnu jedinku koja je dovoljno politički pismena da ne donosi sumanute i štetne izbore. Dok god preovlađuju mantre o tome da su "Srbi večite žrtve zlog zapada i "centara moći"", da su Ratko Mladić i Draža Mihajlović "heroji" a ne koljači i ubice, da je "pravi Srbin" samo onaj koji slavi slavu i poštuje SPC, da su nam "Rusi prijatelji a Englezi i Amerikanci neprijatelji", da je "Kosovo sveta srpska zemlja", da neko drugi treba uvek da uradi nešto da reši naše probleme, dok se lopovluk i krađa budu posmatrali kao "snalaženje", dok god se bude smatralo normalnim da se daje mito (u bilo kom obliku) da se obavi nešto što je normalan zadatak onog ko prima mito, itd, uvek će ponovo dolaziti na vlast novi Vučići. I uvek će dolaziti iz "patriJotskog" miljea i uvek će ih dovoditi na vlast većinski "patriJotski nastrojeni glasači".

Ja se uvek šokiram kada na godišnjicama mature vidim da moji drugovi iz srednje škole koji bi se tada (kraj 1980-ih) uvredil da im neko pomene "narodnjake" sada slušaju turbofolk i "standardne" narodnjake, uključujući "srpsku majku" Raznatovićku.

Nije to pitanje binarnih izbora već proste logike i očigledne geopolitičke situacije. Srbija je suviše mala i slaba demografski, ekonomski i vojno da bi mogla da bude istinski neutralna u trećoj deceniji 21 veka. Zato Srbija mora da se izjasni kome svetu želi da pripada. Svaki izbor je legitiman, uz prihvatanje posledica izbora. Lažna neutralnost i lažni "treći put" ne znače da smo "dobri sa svima". Drugo naša "neutralnost" je laẓ̌na, Srbija je samo na rečima na "evropskom putu", a zapravo Rusija i Kina imaju prevelik uticaj na srpsku spoljnju i unutrašnju politiku. Ako pričamo o unutrašnjim činiocima jedan od glavnih štetnih elemenata je otvorena rusofilska i sinofilska propaganda. Srpski mediji posle 4 godine ruske zločinačke i krvoločne agresije i dalje koriste termin "specijalna vojna operacija". Da je Srbija istinski neutralna mogla bi barem da nazove rusku agresiju pravim imenom. Umesto toga potura nam se lažna priča o nekom izmišljenom i nepostojećem rusko-srpskom bratstvu. Mi nemamo kulturnih sličnosti sa rusima (osim ljubavi prema autokratiji), prosečan Rus je potpuno nezainteresovan za Srbiju, a Rusiji je Srbija potrebna samo potencijalni remetilački faktor.

Ako su nestali 48 onda ovi lažni nisu komunisti. Hajdemo još jednom za one koji sporije shvataju. Ne biti nacionalista nije isto što i levica ili komunizam. Slično, nacionalisti nisu automatski prava desnica. Dobar deo njih su sledbenici "četničkog samoupravljanja".

Što se tiče LDP oni su bili samo privid ozbiljne stranke. Da Tadić nije vodio politiku "kohabitacije" sa SPS i DSS oni bi uvek bili ispod cenzusa. Ovako su pokupili razočarane glasače DS i usput unoštili GSS integrišući ga u sebe. Njihova proklamovana ekonomska politika je bila relativno desna.

Samo u Srbiji neko može da kaže da G17+ nije desničarska partija. G17+ je ekonomski klasična liberalna desnica, a ni nacionalistički izlivi im nisu bili strani (posebno kad su postali URS). Nažalost samozvani desničari i njihovi simpatizeri u Srbiji misle da je desno == naciinal-šovinističko, a sve drugo su "komunisti".

Srpska politika lažne neutralnosti i sedenja na tri stolice pre ili kasnihe vodi Srbiju u propast. Srbija nije SFRJ iz perioda hladnog rata pa da može da balansira između supersila i da od toga ostvari neku korist. U dugoročnom interesu Srbije bj bilo da se nedvosmisleno odredi kojim putem će da ide. Ako idemo ka EU onda moramo uskladiti svoju spoljnju politiku: uvesti sankcije Rusiji i ulazak u NATO bi bili prvi korak. Ako nam to nije želja, i to je legitimno, onda se i tu treba jasno odrediti: prekinimo proces priključenja i oglasimo da više nećemo usaglašavati zakonodavstvo sa eu, itd. I naravno budimo spremni da prihvatimo posledice svojih odluka. "Neutralnost" i foliranje da se kobajagi usaglašavamo sa EU može da potraje još neko vreme, ali mi smo odavno provaljeni i tolerišu nas samo zato što im ne treba novi problem ovde dok traje rat u u Ukrajini i dok EU ima prečih problema za rešavanje. Ali to neće večito trajati.

Ne veza je dvosmerna. Tačno je da loša ekonomska situacija dovodi do porasta nacionalizma, populizma i ostalih izama. Međutim nacionalizam i šovinizam utiču negativno na ekonomiju i na povećanje korupcije. Lako je uočiti da su najveći lopovi uglavnom i najglasnije patriote.