Akiro

Srećna Nova godina svim forumašicama i forumašima! Na žalost nije realno da poželim da vidimo leđa dušmanim, koji nam dnevno štete živcima i zdravlju, ali makar nek svakom na svom nekom mikroplanu svane bolja godina i ostvare mu se želje. 🥂

Klasika. Dok gori Hilandar, Kosovo, hramovi SPC u CG, produži po volji, gde ćemo da igramo košarke. To za nacionalno opredeljene budale. Za one malo pametnije žvaka o ugroženosti igrača. A u stvari politički dogovor dva Dona, kao što je već neko drugim rečima napomenuo. Ceh plaća Zvezda. A imali smo Futuru potpuno na ziceru. Nikad bezbednost u hali ne bi bila veća nego danas. Varvari bi smeli samo da pevaju, skandiraju i zvižde a verovatno bi i dobili direktivu da u datoj situaciji skandiranja sa "ubij..." nisu poželjna. O gađanjem građevinskim materijalom i kovanicama, uletanju magaraca na teren i neposrednom ugrožavanju igrača nema ni reči. To Don Milu i uvozniku banana u ovom trenutku nikako ne bi odgovaralo, dok bi nama nasuprot odgovaralo da dobijemo iole realan povod za napuštanje utakmice i zahtev da se Futura kazni. Onima, koji su propustili taj detalj, na ulicama se kontra policije nalaze Srbi u Crnoj Gori, ne milovski stormfront. Oni sigurno ne bi napali delegaciju i igrače Zvezde, a ovi drugi bi rizikovali iskru za dramatično pogoršanje stanja na ulicama ako bi samo vlas kose nekome iz Zvezde falila. Nikad Zvezda u Podgorici ne bi bila zaštićenija i bezbednija nego danas. Na to i deo Varvara i domaćih igrača Future možda ima neko svoje nemilovsko mišljenje o situaciji u Crnoj Gori i takav eventualni raskol bi Zvezdi savršeno odgovarao. Možda bi deo njih bio manje napržen i fokusiran. Ako bi se i zadesio neki nekontrolisani magarac, baš danas bi dobio gadno od Milovih specijalaca po glavi ili bubrezima. To bi tek bila hit situacija - Milovi specijalci biju Milov stormfront. I batalite više te priče o sinu ministra policije CG. Tad je imao očigledno eksplicitnu dozvolu za svoj nastup. Sada bi bila suprotna situacija. Sa zicera u našu korist došli smo do zicera u korist Future i krugova u ABA, koji Zvezdi i nisu baš naklonjeni (da se blago izrazimo). Marš u tri lepe i predsednik države i predsednik kluba.

Glup potez. Nije izbio građanski rat tamo. Sigurno ne bi niko otvoreno linčovao košarkaše. Nasuprot, morali bi pojačano da ih štite da bi dokazali da su kao neka demokratska država. Bilo bi izuzetno neprijatno na meču, to je izvesno, ali to i nije baš nešto novo. Sve već davno viđeno u Podgorici. Od šlajmare još niko nije poginuo (mada Jasko fijasko tvrdi suprotno). Trebalo je otići i njima u inat pobediti. Mislim da je baš sada postojala dobra šansa. Ovako će se meč opravdano službeno registrovati u korist Future. Eventualno uletanje pojedinih podivljalih magaraca iz publike na teren bi samo nama išlo u korist, ovako smo Futuri, u stvari, učinili veliku uslugu a pojedinci u rukovodstvu ABA lige su verovatno jedva dočekali ovakav rasplet. Upravo Don Milu u ovom trenutku nikako ne odgovara da nastane bilo kakav ozbiljan pičvajz na terenu, jer bi to dovelo do daljeg zaoštravanja na ulicama i potvrdilo priču opozicije. Ako su igrači Zvezde ikada mogli da računaju na to da bi obezbeđenje u Podgorici ozbiljno shvatilo svoj zadatak, to je danas. Takođe bi Đordi imao za bilo kakvo ozbiljno sranje u Morači krunski argument da mali nebitni klubić u istoj takvoj državi isključi iz bilo kakvih razmatranja za Wild Card, pa možda čak i za EC, što Bokanu ne odgovara. Upravo nama je najviše odgovaralo da odemo dole, da pojedine budale ulete na teren, da ih obezbeđenje jedva spreči i da mirne savesti pod protestom napustimo teren. Tu bi čak i rukovodstvo ABA lige moralo da povuče potez protiv Future a u korist Zvezde, koliko god im to teško palo. Kako god to možda nekome zvučalo, ali na ovom meču bi Don Milo i Bokan bili, u stvari, pod većim pritiskom nego mi jer situacija izvan hale ne dopušta još i divljanje u hali. Takođe bi možda i pojedini domaći igrači Future (zavisi sa koje strane lokalne barikade su) igrali sa nešto manjom motivacijom i koncentracijom. Ovo je zarad politike propuštena šansa za zicer. Verovatno po nalogu glavnog finansijera i nas i komšija. Bem ti mešanje politike u sport.

Upravo je ovo idealan trenutak da se odigra utakmica. Zvezda u seriji pobeda, dok je Futura u seriji poraza. Postoji šansa da Martin ne odigra uopšte ili veoma malo. Jeste da bismo mi imali Stratosa u februaru i uigrali nove igrače (hence Čovićev pokušaj odlaganja). Međutim, mislim da i u ovom trenutku imamo sasvim dovoljno kvaliteta za tako nešto kao Futuru. Dalje ovo je idealna prilika da uprava Future i Milogorci (time ne mislim na sve Crnogorce, da ne bude zabune) pokažu svoje pravo lice u "najboljem" svetlu i neogoljeno. Ne treba bežati od njihovih "herojstava" protiv protivničkih igrača i navijača. Preživeće profesionalni sportisti koju šlajmaru, ćušku i poneki šraf sa tiplom (za razliku od laži oko cigala i stolica u Beogradu, postoje video dokazi za građevinski materijal u PG). A verbalni pritisak divljaka, pardon Varvara, i tako većina naših igrača ne razumeju niti bi trebalo da se osete antisrpskim skandiranjima pogođeni kao što teško da su igrači Future, bar većina njih, prošle godine mogli da se osete ugroženim antialbanskim sentimentom kod Zvezdinih navijača. Ozbiljan profesionalni sportista, posebno američki, bi trebao da je iznad takvih lokalnih budalaština. Drugo je pitanje koliko naše strane igrače ABA uopšte zanima, ali to već nema veze sa Futurom. Treba pustiti Futuru da se pokaže u svom svom "sjaju" i obezbediti obimnu video dokumentaciju. Od izlaska iz aviona pri dolasku do ulaska u avion pri povratku, svaki milimetar i svaki milisekund puta i boravka treba da bude pokriven. U doba kamera visoke rezolucije u mobilnima to stvarno ne bi trebao da je problem. Posebno hala i utamica treba da budu obilato i iz raznih uglova pokriveni. Za 100 Ojrića će čak i pojedini Varvari snimati. Treba dobro snimcima pokriti ponašanje Futurinih navijača ali i sudijske trojke. Može da zvuči cinično, ali eventualni napad na nekog pojedinca, koji navija za Zvezdu, kao prošle godine na onog čoveka sa detetom, bi bio odličan bonus. Posle predati snimke Đordiju, ABA-ligi, medijima i staviti na Youtube. Ionako već ima finih snimaka "herojstava" Futurinih navijača tipa upada na teren i udaranja protivničkog igrača Banvita u leđa. Treba tojoš malo zaokružiti. Mada mislim da oni takav "folklor" spremaju tek za plej off, ako ga i sada odrade, za nas je to samo zicer, ako se postavimo kako treba. Nikakve govorancije Čovića na kasnijim eventualnim pres konferencijama već samo prezentacija snimaka. Uslov svih uslova za eventualnu pobedu, međutim, je da skraćeni ćuftasti prestolonalednik presedi meč na klupi ili uđe eventualno ako vodima sa 20 razlike. Pošto Čovićeve podguzne mušice očigledno vole da prate ovaj forum, neka prenesu gazdi makar onu misao o obilatoj video dokumentaciji gostovanja Futuri.

Inače ne čitam štampu, ali se u kafiću zalomio neki Bljuc na stolu i imao sam šta da vidim. Prosto mi je pozlilo na ovu sliku: Koliko to medija hebeni Čović Dr. lopovluka Nebojša može da stavi pod svoju kapu, ima li tome granica? Još ovaj "pesnički" naslov koji podseća na nemilu prošlost i udara nemiloj sadašnjosti još jedan sumorniji pečat. Nisam imao vremena danas da gledam prenos Zvezde, makar jedan dan se nisam nervirao, još se neke druge stvari poklopile i sve pet, i onda vidim OVO. Propao ceo dan, skočio pritisak. Voleti Zvezdu postaje bolan mazohizam u zadnje vreme. Ne da treba i matoroj i mlađoj gnjidi a i njihovoj podguznoj mušici zviždati svom snagom i u svakoj prilici čim pokažu face u hali, nego treba ih urnisati od zvižduka. Čović je lagano uspeo da mi sa liste najomraženijih likova skine Av-Ava na drugo mesto (šta da radim, do Zvezde mi je ipak više stalo nego do Srbije).

Hehe, mi i jesmo (bili) gastarbajteri iz 70ih. Ja sam se vratio ovamo, kada su svi pametniji počeli da beže (Tako mi se potrefilo da diplomiram. Šta da kažem, bio i ostao večiti pubertetlija.) A što se tiče pitanja, kakvi su to ljudi - svi redom intelektualci, svi redom srednja i viša srednja klasa domaće scene (inženjeri, arhitekte, pravnici, lekari, profesori, umetnici, pojedini samostalci, koji su radili ovde kao pojedinci direktno za strane kompanije, pojedini tehnomenadžeri društvenih preduzeća (većina tih čak nisu ni bili crveni), pojedini crveni vojaci i funkcioneri), pojedini dobrostojeći predstavnici plain naroda (seljaci, majstori, njih najmanje) - u prevodu , sve oni, koji ni pod razno nisu bili ugroženi po pitanju opstanka i kojima su nedostajali pojedini artikli, da se u punoj meri osećaju kao srednja klasa (ili šta god su sebi umišljali da predstavljaju i da im po defaultu u životu pripada). Tehnička roba, koja je ovde u komisionu bila preskupa a ipak i ređa, brendirani odevni predmeti i obuća (ništa ispod original Starki i krokodila), parfimerija, cigarete (da, bilo je onih, kojima domaći Marlboro nije odgovarao, morao je da bude uvozni), stručna literatura (za to nas jedino nije bilo ćao da trošimo vreme i pare), i mnogo još kakvih gluposti tipa tačno određeni pecaroški štapovi, itd, te klasika - Milke, kafa, lekovi. A mi gastosi, pošto jelte nismo znali za bolje, jedva čekali da dođemo ovamo i po povoljnijoj ceni pazarimo domaće licencne proizvode i, naravno, domaću hranu. Većini njih jeste bilo loše do sredine šezdesetih godina, ali najkasnije kako je Faraon počeo da se druži sa Sofijom Loren i sličnima, tako je (makar u Beogradu) počela drugačija atmosfera da se razvija. Pa čak i deda sa kevine strane (taj, btw, nikada ništa nije tražio ni naručivao, koliko god da mu je možda nedostajalo, šta god ko o popovima mislio, taj je jedini u široj rodbini imao ozbiljan moral), koji je kao sveštenik zbog crvene diktature teško živeo (pomogla su tzv. Trumanova jaja, t.j. paketi sveštenika iz Amerike), je sedamdesetih po prvi put počeo pristojno da zarađuje, kada je pritisak partije popustio pa nastao revival slava, krštenja, sahrana uz usluge sveštenstva. I nisu patile višedecenijske generacije lekara, inžinjera, arhitekata, gde su mlađi naraštaji znali da će zagarantovano naći posao, ovi tehničke struke i tezge, na kojima se dobro zarađivalo. Vojska je u tom periodu imala para i dosta razvojnih projekata - ko je radio na ETF-u i na mašinskom je mogao da dođe do ozbiljnih para na projektima. Ko te pita da li si antikomunista (ako ne laješ kao budala), imaš znanje, imaš projekat. Samo par primera tih ugroženih slojeva stanovništva. I u raznim društvenim firmama je mogao i najstriktniji antikomunista (naravno, ako se ne ističe lajanjem) da dogura do relativno visokih stručnih pozicija, samo ne do najviših. A drugovi na najvišim su zavisili od znanja i struke ovih politički nepodobnih (hebi ga, Kardeljev fakultet, danas FON, kadrovski smer, ipak je davao samo diplome a ne i znanje). Prihodi, so-so, dobri ali ne odgovarajući poslu i odgovornosti, ali dnevnice su donosile pare. I, naravno, na kredit se moglo maltene sve. Mi smo se na zapadnim kreditima grčili donekle za izgradnju placa na Avali (tada je to koštalo mnogo više nego danas), a ovde su ljudi bez problema uzimali kućice u nizu u Crnoj Gori na kredit. U ovoj raspravi je veoma bitno da se jasno razlikuje o kom periodu se govori, jer u sedamdesetim i osamdesetim situacija stvarno jeste bilo bitno bolja i kulminirala pozitivno za vreme Ante Markovića. Veoma bitno je i koji je uzorak populacije u pitanju. Nije, naravno, svima bilo isto. Ali srednjoj klasi u većim gradovima, pogotovo glavnim gradovima republika, definitivno nije pretila glad i beda. Ako zanemarimo sam karakter diktature kao takve i planske anestezije širokih narodnih masa da the state will provide i da ni o čemu ne moraju da razmišljaju, od sredine šezdesetih je počelo sve bolje i bolje da se živi. Bilo je uspona i padova, bilo je kriza, ali su ljudi relativno normalno živeli. Treba uzeti u obzir da ne možemo merila razvijenih zemalja da primenimo na ove prostore, or, for that matter, i na ceo mediteran. I treba napomenuti da nepotizam nije samo predstavljao "hobi" oslobodilaca zavičajaca i pasivnih brdsko-planinskih oblasti već itekako i antikomunističke srednje klase. Ako ti je tatko lekar i ti ćeš biti. U Nemačkoj ti prvi posao nije zagarantovan, čak i ako ti je tatko vlasnik firme (rado ih šalju na sticanje iskustva pod otežanim okolnostima).

Pišem iz ličnog sećanja. To se ipak odnosi na ograničen uzorak i nimalo reprezentativan, pošto su svi, bili stara građanska klasa ili crveni patricijat, i pored povremenih izleta u lošije situacije, ipak, uslovno rečeno, dobro živeli i bili i poprilično razmaženi. Nama su stalno naručivali neke lekove, maltene jednaka količina kao Milka čokolade. Koliko ih je u domaji bilo ili nije, a koliko je to iživljavanje domaćih kojima se može da nas maltretiraju da im svašta dovlačimo, ne znam. Često nam čak ni recepte nisu slali (a u Nemačkoj, da malo karikiram, ti sem za kapi za nos i Coldrex treba recept za maltene sve živo), što nam je izazivalo probleme čim to potražimo u apoteci. Recepte iz SFRJ su nemačke apoteke, btw, priznavale. Jedan bliski rođak je u tome prednjačio i naručivao lekove i za prijatelje prijatelja prijatelja poznanika daljih poznanika. Mislim da je sebi time kupovao protivusluge tih ljudi za koje je "nabavljao" lekove. I raznu drugu robu je ne samo za sebe naručivao. Taj je, uzgred, bio jedan od dvojice komunjara u bliskoj i najširoj inače najstriktnije antikomunistički orijentisanoj rodbini pošto maltene bez izuzetka vodimo poreklo od predratne stare građanske klase. Pretpostavljam da je sebi slične na položaju zaduživao. Međutim, nije bio jedini, za ostale nemam neke indicije zašto. Zvaničan razlog prema nama je uvek bio zato što toga ovde nema. Mala anegdota na tu temu: pored svakojakih budalaština neko naruči i liniju kozmetičkih proizvoda Cleopatra (gluposti tipa šamponi, sapuni, mleka za telo i slično, nešto slično današnjim Dove proizvodima, samo sa dizajnom da budalama izgleda kao nešto). Elem, ćale na to potpuno izgubi živce i ne kupi to u Nemačkoj nego kupi ovde na pijaci i odnese dotičnoj osobi uz naglašenu napomenu da je to našao na Kalenić pijaci i po kojoj ceni (bila otprilike ista cena kao u Nemačkoj, valjda "uvezeno" iz Grčke, ako se dobro sećam). Prvo nehotično vađenje tipa "nismo znali" i slično (naravno bez ideje da se plate te pare) a posle muk i na kraju dotični više meseci nisu razgovarali sa nama. Moguće da je tako nešto bilo u pitanju i sa lekovima, ne znam.

Otprilike ista priča, uz mnogo veće izgubljene materijalne vrednosti doduše, plus zatvaranjem i maltretiranjem i jednog i drugog dede kao i oca posle rata, pa svejedno ne mogu da zatvorim oči pred činjenicom da je bar u Beogradu (za dalje mi situacija nije previše poznata) krajem šezdesetih te tokom sedamdesetih pa čak i kriznih osamdesetih (pedesete i šezdesete su sasvim drugi par cipela) veliki broj ljudi solidno i relativno normalno i bezbrižno u Faraonovoj anesteziji živeo. I to ne samo izdanci crvenog patricijata već i izdanci antikomunističke stare građanske klase. Na kraju su, bar u mom malom uzorku, najveći realni problem bili lekovi i nemogućnost da sam budeš gospodar svoje sudbine (da stvarno živiš u skladu sa svojim radom, trudom i sposobnostima), te luksuzni artikli (koji na Zapadu nisu predstavljali nikakav luksuz), za koje je naša srednja klasa smatrala da joj po defaultu pripadaju. I za to su se na kraju donekle nekako ipak snašli.

Mala ispravka: Quad elektrostati, Stax su bile slušalice. Noćas dok sam pisao sam bio već pospan. Anyway, i o jednom i o drugom sam u Nemačkoj čitao u HiFi-magazinima, a ovde ih video uživo. isto važi i za Nakamichi dekove (hehe, klinci danas ni ne znaju šta su dekovi, za njih samo digitalija postoji). Poseban hit: na maturskoj ekskurziji 1985. sam u Pragu video prvog Ferariju u životu - eks Yu-registracija, takođe i neka Bendža serije 7 ljubljanske registracije. Nemci iz razreda su otprilike komentarisali: komunizam, my ass. (Oni su mi na to i skrenuli pažnju, mene selektivna pažnja ne vuče ka automobilima). Šta vi to radite tamo? Pitanje na koje ni tada nisam znao odgovor, a ni sada ga ne znam.

SFRJ ljudi različito doživljavaju shodno svojim ličnim iskustvima. Uvek važi princip "nekom rat nekom brat". Tzv. oslobođenje 1945. najkasnije dve godine posle tog "oslobođenja", kada je prošla euforija da smo Nemcima i lokalnim saradnicima videli leđa, pristojan svet više nije doživljavao kao oslobođenje nego kao diktaturu poslednjeg šljama, pardon "oslobodilaca", dok su neki drugi nasuprot uživali u mukama pristojnog sveta i novonastalim mogućnostima da se "snađeš" umesto da radiš. Kasnije je nastala uzrečica "radio-ne radio-svira ti radio", koja dosta dobro opisuje sarmoupravljanje. Zahvaljujući kreditima država je stvorila kakvu-takvu socijalnu mrežu, na to dolazi još plemensko-rodovski sistem kao dodatna socijalna mreža (i prilika, za zapošljavanje, za upis na fakultet, za svašta nešto,...) i eto uživancije. Niko (sem probranih drugova) nije bio nešto bogat, ali se teško padalo kroz socijalnu mrežu. Olakšala je država svima da ne moraju previše da razmišljaju i da se brinu. Ako ništa drugo, sindikat je delio polutke. Da se nešto specijalno trudiš, nije ti ništa posebno donosilo (sem možda sportistima, zanatlijama i muzičarima) te se, uglavnom, niko nije ni trudio. Pasivizacija naroda i jedna predivna sveopšta anestezija. Kako su roditelji bili oslobođeni nekih osnovnih briga, tako nisu ni svoju frustraciju prenosili na mlađa pokoljenja i svima (prividno) lepo. Činjenica je da većini odlazak na letovanje na moru nije predstavljao neki problem (krediti, firma, škola, sindikat, ...) pa čak ni nabavka automobila (Tristaća, Keca, Fiće i Peglice za narod, Opel i Golf 2 iz domaće proizvodnje za nešto malo boljestojeće). Na kraju su otplate kredita spale na nivo dve pakle cigareta. I još je redak broj uslovno rečeno poštenih dizao kredite za stanove, što bi, uostalom, kada to može od države da se dobije. Uz člansku karticu, vezu, mito,... The state will provide... Ne baš za svakog, ali se održavao mir, znači za dovoljno ljudi. Za to je na trulom Zapadu već moralo da se radi i da se to i pošteno zaradi. Deo mreže za održavanje mira su predstavljali i gastosi. Svaki dolazak ovamo je značio da vučemo pun gepek raznoraznih potrepština za bližu i širu rodbinu i njihove prijatelje i prijatelje prijatelja. Od klasike tipa Milki i kafe, do brendiranih patika i odeće, parfema, audio-video uređaja, stručne literature, lekova, name it... Kada te opsednu, ne možeš da se odbraniš. Samo deo naručenog su i plaćali. Ne baš svi, ali mnogi su se snalazili na neki način i time je pritisak pušten iz lonca da ne eksplodira poklopac. Svakako jedan od pametnijih poteza ćopavog Faraona je bio da otvori granice. Krediti i gastosi su omogućavali da se pritisak drži na podnošljivom nivou, taman dovoljno podnošljivom da se ostane pasivan i anesteziran. Što bi se talasalo. BTW, uvek mi je fascinantno bilo da je moje društvo ovde bez šljake uz školu i fakultet sasvim lepo živelo, znali su se a i posedovali svi brendovi sportske i druge odeće, cigareta, pića, izlazilo se svaki dan, išlo se na letovanja i zimovanja,... Ne mogu da se žalim da je meni bilo loše, imao sam kola, dobro se oblačio (doduše uvek alternativa ili u stilu egzistencijalista šezdesetih, ali i to košta), forsirao izrazit nightlife. Ali... Ja sam uz više razrede gimnazije pa posle kroz ceo fakultet usput i šljakao na tom trulom Zapadu i tačno sam znao, kako sam došao do veoma lepog džeparca. Ovde sem jednog drugara niko nije radio niti uz školu niti uz fakultet (a i ovaj jedan se bavio švercom i preprodajom) a svi su živeli uslovno rečeno dobro. Pri tome ja dođem ovamo i pokupujem patike Puma Universal i raznu drugu sportsku opremu domaće licencne proizvodnje, ovdašnje društvo naručuje iz inostranstva ili dovlači iz Trsta. Ja pokupujem ovde Yardley Black Label Eau de Toilette (bio je fenomenalan i u Nemačkoj nije postojao), ovdašnji koriste ovde nepostojeću uvoznu parfimeriju. Vučem cigarete odavde jer su jeftinije, ovi ovdašnji bez Marlboro četvorke neće da razgovaraju. Vučem ploče odavde (Jugoton je imao sasvim solidan izbor New Wave-a i ostalog zvuka osamdesetih), ovi ovdašnji naručuju ili dovlače iz inostranstva. I tako u mnogim oblastima. Hebote, radio sam tamo 5 meseci uz školu da pazarim Thorens 126 gramofon i dobru glavu, ovde sam znao ljude sa Stax eletrostatima, a da prstom nisu mrdnuli van škole ili fakulteta. Radio sam godinu dana da pazarim Ensoniq Mirage sampler i Fostex portastudio, ovde su kupovali sintisajzere, koje je Ljuba Bubalo švercovao iz Londona (tako su mi bar ispričali). I dok mi je jasno kako se takva srednja klasa iz domena komunističkog patricijata "snalazila" ( malo dnevnice sa ćaletovog službenog putovanja, malo neke druge stvari, manje poštene), za pripadnike srednje klase iz redova poštenog sveta bez partijskog backgrounda mi nije jasno. Ili su prećutali gastosku rodbinu ili neke nečasne radnje, kojima su i njihovi roditelji imali pristup. Okreni-obrni, solidno se ovde održavala iluzija nekog normalnog života srednje klase (ako izuzmemo iole bolje automobile i letovanja u inostranstvu, mada je za drugove i to bilo dostupno). Za retko koga su mi do kraja jasni izvori takvog života, sem za jednog rođaka, koji je često projektovao tunele kao tezgu (na fakultetu se kao profesor nije baš previše zamarao) pa je, kada mu dođe red da menja kočnice na Golfu 2, prodavao stari i kupovao novi Golf 2 umesto da ga redovno održava. Ako se na to doda da je Beogradski džez festival (bar dok ga je pokojni Dragutin Gostuški organizovao) bio nešto, što je bilo i za Nemačku pojam i da i filmski festival uopšte nije bio loš, i mnogo što-šta drugo uostalom, plus da su se mnogi ovde i bez plaćanja snalazili za ulaz, a rezervacija dobrih mesta i za "rasprodate" koncerte, predstave itd bilo nešto normalno, bilo je čak elemenata, koje pare ne mogu da kupe. Bilo je mnogo problema (neko vreme najviše nabavka kafe, a redovno problem nabavke lekova), ali se sasvim fino živelo. Da ne pominjenmo čuvene žurke osamdesetih po Beogradu, kojima ni američki teenage filmovi tipa Ferris Bueller nisu dorasli. Pa "Rimski grad"-diskoteka u Filmskom gradu, tako nešto u Nemačkoj jednostavno nije postojalo. Naravno, ovo je viđenje života jednog relativno uskog kruga ljudi, crvenog patricijata, i poštenih intelektualaca (bez znaka navoda), inženjera, lekara, pravnika, ekonomista, etc, odnosno njihove dece, ali i neki manji udeo običnog naroda, koji sam poznavao, je ,shodno svojim somewhat drugačijim potrebama, sasvim lepo i mirno živeo. To ti je kada se ceo Ripanj zaposli u železničkoj pošti i carini a za vreme žetve uredno boluju i jedni druge pokrivaju. Plata je služila za neku sigurnost i sticanje penzije, a zarađivalo se na drugi način. Nisu svi bili te sreće, ali dovoljno njih da se održava iluzija. Plus majstori i zanatlije. DIY je tada ovde uglavnom bila nepoznanica, za svaku sitnicu se zvao i plaćao majstor. Pošto sam živeo u Nemačkoj, gde su majstori skupi a DIY razvijen pojam, bilo mi je ispod časti da nekog plaćam da mi postavlja šolju, lavabo, baterije, popravlja bojler, lepi tapete, kreči, radi sitne popravke elektrike, farba drvenariju na kući, a društvo odavde me je otprilike smatralo budalom. Ovde je ispod časti bilo da se sam baviš takvim poslovima, za svaku sitnicu se zvao majstor. Luksuz, koji sebi ni u Nemačkoj ne može baš svako da priušti. Elem, jeste se, uslovno rečeno, sedamdesetih i osamdesetih lepo živelo, ali sve to nije bilo na realnim osnovama i u normalnom civilizovanom sistemu, gde nema partijskih privilegija, nepotizma i snalaženja, ne bi tako bilo moguće. Sve je to, iako veoma opipljivo, realno ipak bila iluzija koja bez Faraona i njegove veštine igranja na žici i pogotovo posle pada berlinskog zida ne bi opstala. Kao što i nije. Eto, malo individualno i možda ne baš reprezentativno sećanje na život i standard u Beogradu osamdesetih ( da zanemarimo određene probleme snabdevanja raznom robom i lekovima, koje smo mi gastosi morali da pokrivamo). Ostavlja i setu i gorak ukus. Setu, jer je meni kao đaku i studentu to sve ličilo na neki maltene filmski život (Ferris Bueller style), a gorak ukus jer sam čak tada znao da to sve stoji na nestabilnim nogama (vidi ekonomska kriza osamdesetih) i da će kad -tad naplata doći na red. Prosta logika. BTW, mali diskurs. U vreme, kada je u Nemačkoj jedva ko čuo za Nike, Borovo je pred svoj kraj proizvelo neka tri-četiri modela Nike patika (možda su ih i uvezli, ne znam, ali po džabalesku ceni je verovatnije neka licencna proizvodnja u pitanju). Pokupovao za neke smešne pare gomilu toga, između ostalog neke patike za golf, koje su se odlične pokazale za fudbal na travi (imale neke sitne krampone) i bio prvi u mom gradu u Germaniji sa Nike patikama. Služile me dobro godinama, nije ih ni pranje u veš mašini moglo tako lako da uništi.

Povremeno na komentarima na vesti B92 može da se naleti baš na bisere botovskog zanata. Ovaj mi se po rečniku i pristupu čini kao bot prvorođenog, koji u slobodno vreme tezgari za Čovića. Prvi komentar se odnosi na izbor Šakote za Zvezdinog trenera a drugi na jučerašnju utakmicu. Obratiti pažnju u drugom komentaru kako nikoga ne bi izdvajao u jučerašnjoj utakmici. Obratiti pažnju i na broj pluseva na drugi komentar. Ipak ima dosta simple minded publike, kod koje to pali, iako je providno. 1. " Svako ko u komentarima brlja I mrlja,te ovo,te Ono,te mator je...nije navijac Crvene zvezde!!!To je prikriveni jugosloveni,definitivno.G.Sakota je veliko srpsko trenersko ime.Sa izrazenom specificnom tezinom.Prosao je "scilu i haribdu".Ima znanja,iskustva I autoriteta,I on je covek koji nam treba.To govorim sa punim uverenjem I sigurnoscu.Neka je sa srecom,g.Sakota!Napred ZVEZDA!Sportski pozdrav! (Walldorf, 23. novembar 2019 20:12) # Link komentara Preporučujem (+14) Ne preporučujem (-15)" 2. " Iskustvo se ne moze kupiti,niti bilo cime nadomestiti.Covek koji kosarku ima u malom prstu,g.Dragan Sakota je tek na pocetku rada.A posla itekako ima.Na prvi pogled je jasno da ce taj posao raditi strucnjak visoke strucne spreme,pa nam svima preostaje da treneru i momcima poklonimo bezrezrvnu podrsku.Kao sto sam vec rekao,puno posla se mora uraditi.Ipak,i u ovom trenutku izgledamo dobro,sta vise,vrlo dobro.Moramo biti strpljivi,jer ce kompletan sastav proci svojevrsnu trijazu g.Sakote.Ostace i igrace samo oni koji to istinski zasluzuju.Oni drugi ce,siguran sam u to,razduziti opremu ZVEZDE.Ne bih nikoga izdvajao veceras.Svi su bili zeljni borbe i pobede,pa bi to bilo jako nekorektno.Na kraju,zelim reci da nam se veceras vratilo ono sto smo imali,pa ispustili u prethodnim utakmicama EL.Lagano idemo uzlaznom putanjom,radice se vredno i smisleno,pa mozemo ocekivati jos jednu uspesnu sezonu.Koliko uspesnu?Zivi bili pa videli.Napred ZVEZDA!!!Sportski pozdrav! (Walldorf, 28. novembar 2019 23:44) # Link komentara Preporučujem (+139) Ne preporučujem (-9)" Muka mi je kada vidim ovakve tekstove, a još gore kada vidim da to ima prođu, i u sportu, i, što je još gore, u politici. Teško mi pada da ne generalizujem o inteligenciji u celoj jednoj državi. Što se Zvezde tiče, verujem da će taj "stručnjak visoke stručne spreme" (😣) doneti neke pomake, ali bez rešenja suštinskog problema ćemo se i dalje vrteti u krug.

To što uopšte ima priliku da igra profesionalnu košarku pa još u Zvezdi (njegov nivo je možda Dinamik ili Smederevo) ima i te kako veze sa time čiji je sin. Da nije tatin sin, maltretiralo bi ga društvo na basketu zbog nikakvih fizikalija. Ozbiljnijem klubu ni primirisao ne bi. Senior je pogubio svaki kompas i postaje polako slučaj za stručno posmatranje u zatvorenoj ustanovi. ČOVIĆI I PRIREPCI MARŠ IZ ZVEZDE!

I meni je prvo palo na pamet Clint Eastwood u svemiru. Bolje nego što sam očekivao, ali nedovoljno dobro. No, videćemo. Možda Jon Favreau unese malo MCU u Mandaloriana.

Retko pišem na sportu, ali čitam (makar Zvezdu samo). Ponekad kao neupućeni imam osećaj da na forumu učestvuju Filip Čović i Branko Lazić. BTW, u timu beskoristan i štetan dvojac bez koga bi Zvezdi svakako bolje bilo. A na forumu... pa svako ima pravo na svoje mišljenje (ako je stvarno svoje). Čović je dao sebi pravo da štedi na treneru po drugi put i da gura svoje netalentovano i nesposobno žgepče plus ofucalog Lazića, navijači imaju pravo da ne idu na utakmice (videćemo kako će prodaja sezonskih za sledeću sezonu ići posle teškog razočaranja ovogodišnjih očekivanja), navijači pred televizorom imaju pravo da promene program na nešto zanimljivije (što će istraživanja gledanosti pokazati i imati uticaja na prihode od emitovanja), Đordi im pravo da zaključi da su komšije možda ipak podesnije za Wild Card iduće godine, i to je to. Ovo što Čović senior radi je ipak zloupotreba službenog položaja jer Zvezda (makar na papiru) nije njegova privatna firma.

Očekivao sam malo više desno, ali dobro.

Uzeo sam nik po Kurosawi, čije ime često pogrešno pišu. Znam da je, u stvari, Akira. Ali kako to nekako female zvuči za evropsko poimanje imena, uzeo sam namerno onu pogrešnu interpretaciju imena. Za samo značenje, međutim, nisam ništa znao. Lepo, neka bude nomen est omen.

Mada se ovde PC malo rigidnije shvata i primenjuje na nekada nezaštićene grupe (te vršim samocenzuru kada bih hteo jedan paradržavni konstrukt da pomenem pod nekada na forumu popularnim imenom (hint: drvna građa u izvornom obliku), ili da pomenem neke strane jezike masovno u upotrebi u našim opštinama i drugim javnim institucijama te stanovnike pasivnih brdsko-planinskih oblasti i sl. u negativnom kontekstu, i izbegavam da baš skroz otvoreno kažem šta sve mislim o dragoj nam domaji i "patriotizmu" bilo kakve vrste) sve u svemu je Vox banja u poređenju sa zadnjim fazama bivšepočivšeg foruma, gde su stvarno postojale dve kaste i gde je svaka smislena diskusija, posebno na politici, često obesmišljavana. A možda je baš i ta malo prenaglašena korektnost, koja ovde zahteva izvesno suzdržavanje, u suštini i dobra stvar jer se ne stvaraju previše duboke barijere pa diskutanti, koji su na jednoj temi na potpuno suprotnim stranama, na drugoj mogu kuliška da nađu i neke zajedničke interese. Na kraju, i u RL ne možeš baš sve da istreseš iz sebe kako ti pada napamet, jer ćeš trpeti neke posledice. Pretpostavljam da pojedinci žele da anonimnost foruma iskoriste da izbace neke stvari iz sebe, od kojih se u RL ipak suzdržavaju (i ja sam to radio, priznajem). Mada su po meni mnogi banovi možda preoštri, forum je ipak living thing koji se razvija. Kada se jednom bude uspostavila neka zajednička platforma komunikacije (nešto što je možda jedna od najtežih stvari za vaskoliko Srpstvo i bliže komšije) i diskusija će postati produktivnija i zabavnija. U tom smislu ipak pohvala moderaciji. I oni uče, zajedno sa svima nama. Nadam se da će i ovde vremenom neka Vesna i neki Anduril da izrastu (sorry boys&girls, odlični ste, ali treba još rada). Na kraju sve je ovo razonoda i ne treba ni sebe ni forum previše ozbiljno shvatati. BTW, ako neki od moderatora uopte ima vremena i živce za tako nešto, možda bi neki Anger Management topic bio od koristi da se tu istresu i leče frustracije, pa da druge teme ostanu normalne.

Hvala za info. 👍 Na laptopu nemam problem, ali me ubiše reklame na mobilnom, pogotovo kada sam u Grčkoj. Staviću Operu na mobilni.

Meni preko laptopa na Voxu sem ovog unlimited.rs http://prntscr.com/pv4hsv ne prikazuje nikakvu reklamu whatsoever. Koristim Comodo Ice Dragon browser (na bazi Firefoxa) i paranoičan setup Internetsecurity, antivirus, antimalware i antriransomware programa (ako to uopšte ima nekakvog uticaja na to pitanje). Čak sam i na torrent trackerima uglavnom miran od reklama: http://prntscr.com/pv4j66 😁

Srpska posla (tu računam da smo i strane igrače posrbili, bar po lošim običajima) - Tomić tera inat Čoviću jer mu ovaj ne da u Oli, igrači teraju inat Tomiću (i možda junioru) jer ovaj nikako da nađe sistem i pravu funkciju svakome a pri tome uvlakački ubacuje juniora, da ne pominjemo i da je sujetna budaletina, koja se na pojedinim igračima iživljava, Čović tera inat Tomiću, nama navijačima i celokupnoj javnosti iako rizikujemo da izgubimo još jednu sezonu, ovog puta možda presudnu, jer ako ne dobijemo WC za Euroligu sledeće sezone, ovakav tim nećemo skoro skrpiti. Business as usual kod CZ. Prognoze mogu slobodno da idu od Top 8 do reprize Alimpijeve sezone, a možda i gore od Alimpijeve sezone. Da nismo Srbi (i posrbljeni stranci), pa da sednemo i racionalno da postavimo stvari i krenemo napred. Pošto jesmo, a gazda nam je najgori od svih nas (po pitanju sujete i inata), biće "zanimljivo i veselo". Baš me zanima, koje će bljuvotine gazda sutra da iznese. Onaj deo o neće mu ulica (kafana, whatever) smenjivati trenera sigurno, samo da vidimo šte još iz poznatog repertoara. Šilbovanje nekog igrača (izuzev ako je to junior, ali to su, na žalost, pusti snovi) neće rešiti problem svih međusobnih inata. A verovatno će za sve Derick Brown da plati cenu i mirna Bačka.

Nekako me ova utakmica podsetila na utakmicu reprezentacije protiv Argentine. I ostavila jednako mučan osećaj. Od lošeg skautinga i loše (verovatno nikakve, samo će to po sebi doći) pripreme do zaštićenih zagarantovanih igrača i lošeg vođenja utakmice maltene bukvalno preslikana situacija. Jeste da smo Radonji tolerisali izvestan period razvoja, koji nas je sve koštao živaca, ali sad su drugačije osnove. Sa ovim once-in-a-lifetime-timom mora to bolje. BTW, još jedna paralela sa reprezentacijom, za ABA-ligu ovaj tim bi trebao jasno da dominira. Veoma mučno, sve u svemu.

Žoc bi bio vrhunski motivacioni faktor ne samo za Guduru, kome je voda ušla u uši, nego i za Kalinića, Bogdana i Bijelicu. Ta četvorka bi funkcionisala kao švajcarski sat, samo da su mu u vidokrugu. U stvari, on bi mogao sve da muštra sem Tea, Micova i Jokića. U sećanju na 2005. bih rekao da bi Žoc i Jokić teško funkcionisali. U korist Žoca rado bih se odrekao Jokića, ali, na žalost, nema šanse da Žoc pored Fenera može (i želi) da se bakće reprezentacijom. Ali mogao bi na bitnim utakmicama da sedne u prvi red i makar na svoje učenike baci koji pogled.

Putuj igumane i srećno u Virtusu. Hvala bogu se sam odlučio da ne produži ugovor, jer reprezentaciji treba neko stručno potkovaniji, savremeniji i koji je u stanju da vodi i one igrače koji ne potpadaju tako lako pod famu legende. Đorđević je u teškom trenutku preuzeo reprezentaciju i uspeo da ponovo izgradi kult iste. I na tome večito mu hvala. Ali to ipak više spada u domen marketinga. Možda je trebao on da bude predsednik saveza umesto istetovirane ispičuture i prethodnika. Ali stručno, pogotovo taktički, je svo vreme ipak bio tanak. Da je proveo par godina kao asistent Žoca ili Ivkovića, bila bi druga priča. Prebrzo je uleteo bez odgovarajuće pripreme. Neke stvari su bile vidljive već duže vremena onome, koji to želi da vidi. Uspesi su to prekrivali, tačnije Teovo prisustvo je mnogo što-šta prekrivalo. Sada će ga Teo i Pefi vaditi (prekrivati njegove nedostatke) u Virtusu. Osnovu ove generacije je postavio još Ivković, Sale legenda je samo nasledio, to ne treba zaboraviti. Mi smo protiv Španaca i Argentinaca, pored indisponiranosti pojedinih igrača. najviše pukli na tome što se naš skauting bazirao na USA i zaboravio sve ostale. A špance makar dobro poznajemo. Nedostajao je pravi skauting, taktička i psihološka priprema slaba i ismo imali reakcije/rešenja na njihove poteze tokom meča. Makar da im je seckao momentum koliko god može sa TO. On se tokom tih mečeva pasivnije ponašao negi i pojedini igrači. Čak i tokom sa velikom razlikom dobijenih mečeva je više vladao haos nego jasna organizacija u timu. Retko ko je tu znao svoju ulogu, a i to što je određeno je loše određeno. Posebna priča neiskorišćavanje Jokića i Milutinova. Ali upravo razlike u nekim mečevima su svima zamutile percepciju. Sve se to lepo videlo i na kvalifikacijama i da nas Grčka nije pustila odnosno poslala šestopozivce možda se čak ne bi ni kvalifikovali. Uz taktičku nepotkovanost mu je i selekcija na momente bila diskutabilna. Njegovo forsiranje određenih igrača, koji su ili bivši igrači ili nikada nisu ni bili igrači, se graniči sa kriminalnim odnosom prema reprezentaciji. Nekima se uz svo poštovanje za minuli rad trebalo zahvaliti a neke nikada ni zvati. U trećepozivce za kvalifikacije je stvarno mogao da ubaci i par mlađih domaćih igrača mesto nekih levaka, koji igraju u levim evropskim timovima. Od "domaćih" on je pokušao da promoviše Iliju Đokovića, madre mia kakav fail. Da se ne ponavlja sve već rečeno, velika igračka legenda, dobar motivator (ali ne i psiholog), ali slab selektor i prvi trener. U kombinaciji sa ekipom, koja ga prati, to je kad-tad moralo doći na naplatu. Nije bio Teo tu da pokriva neke stvari, uz izostanak Gagija i Kaline, to je bilo dovoljno da kiksnemo. Ipak, povratkom kulta reprezentacije je uradio veliku stvar na kojoj neki potkovaniji i stabilniji trener može da nadogradi priču. Nekim igračima se stvarno treba, uz svo dužno poštovanje, zahvaliti. Bobi, Braduljica, Simonović su zreli za reprezentativnu penziju, Birču nikada nije trebalo ni zvati. Za kvalifikacije za OI novi coach će imati još uvek pool odličnih igrača: Tea, Jovića, Vasu, Bogdana, Jokića, Milutinova, Kuzmića, Smailagića, Gagija, Mačvana (valjda će se oporaviti i vratiti u formu), Bjelicu, Kalinića, Nedovića, Lučića, Micova (i pored godinica, ima taj još šta da pruži), Gudurića (ako mu Ameri isperu vodu iz ušiju i stabilizuju ga), možda i Dangubića i Lazića i da se probaju i eventualno polako uvode neki mlađi tipa Simanić, Dobrić, Marinković, Jaramaz, Mišković, Apić, Avramović. Možda se i Zagorac najzad stabilizuje. Izbora za kvalifikacije za OI znači ima, treba da se nametne zdrava konkurencija (to bi posebno Guduriću godilo, da se malo trgne), za kvalifikacije za sledeće svetsko prvenstvo će uz Fibine prozore biti teško da se uhvate igrači obzirom da su ambicije Zvezde i Partizana narasle a i Bayern i Himki nam ne odgovaraju u Euroligi. Neka novi trener nađe neka rešenja, samo da nisu Raduljica, Simonović, Birča, Bobi, Peno, Đoković i sl.

More ja bih njegovog učitelja Sfairopulosa, izvornog Grka. Imali bi brutalnu odbranu. Dosta više te naše fame o košarkaškoj naciji, živimo u 21. veku i u globalnom okruženju. Ako je Rujkanima svojevremeno Amer mogao da bude selektor, zašto nama ne bi mogao neki stranac? Uostalom Špance dugo vremena vodi Italijan. Posustajemo sa trenerima, rezerva iz boljih vremena se topi (stari) i teško da bi se uhvatili koske a malo novih na vidiku. Kad smo već kod stranaca, na plejevima smo postali veoma tanki, Teo će u penziju, Pefi je već u (reprezentativnoj) penziji, a Micić i Jović nisu ta klasa niti će postati, o mlađim kategorijama tipa Peno i Đoković tek da ne govorimo. Hebeš nacionalni ponos, daj medalje i vrhunske igre u kontinuitetu.

Ovo se sve već naziralo u kvalifikacionim utakmicama, koje smo jedva uz poklon Grka prošli. I tada i selekcija i taktika nisu valjale i to se videlo ali nije smelo da se pomene jer, pobogu, legenda je osvojio tri srebra. Kao prvo, reč osvojio je prejaka. Srebro dobijaš kao gubitnik finala na tacni po defaultu. Da nas tada muče Nemačka i Austrija ne bi trebalo ni sa trećepozivcima da nam se desi. Da ne ponavljamo sve očigledne greške, najgore je što se čovek oprostio sa bilo kakvim taktičkim znanjem a sada i kao motivator, što se na igračima vidi. Pao je na svim poljima - selekciji, taktičkoj pripremi, psihološkoj pripremi, forsira srednjevekovnu košarku. Iz utakmice sa Španijom apsolutno nikakvu pouku nije izvukao. Preskočiću sve epitete iz rečnika Wolfa Stefanovića, koje bi mu iz besa rado prikačio a time sebi i ban, ali ćelavi debil i probisvet valjda može (i sam imam istu "frizuru" pa to nije diskriminacija). Jasno je i zašto je hteo Tea za Bolonju - da Teo radi njegov posao. Možda jedino tako uspe da izbegne pedalu koja mu po defaultu u klupskoj košarci sledi. Možda Teo nije u najboljoj igračkoj i fizičkoj formi, ali ovde nam je nedostajao da zamaskira Đorđevićeve nedostatke, da unese neki red i smislenu igru na teren, kada onaj, kome je to posao, to ne ume a očigledno više ne uživa ni među igračima status legende i motivatora. Svaka čast Bogdanu, koji je sam sebi dovoljan i uvek motivisan, ali ne može on sam. A ostalima treba trener. Ako ovaj ostane selektor, Jokić i Milutinov će za olimpijadu imati neka preča posla nego da se odazovu reprezentaciji. Uništio je našu zadnju šansu za ozbiljniju medalju (zlato ili srebro) u dogledno vreme, jer igrači ove generacije polako ulaze u svoj zenit, a ko će uspeti i šta da stvori od "potencijala" kao što su Dobrić, Davidovac, Marinković, Jaramaz, Avramović, , Peno, ..., pitaj boga. Nadam se da će Guduriću makar u USA da isteraju vodu iz ušiju i da ga psihički stabilizuju. Obožavao sam ga u Zvezdi i Feneru, ali dečko je bio katastrofa na svetskom prvenstvu. Ovo je obzirom da Ameri nisu nastupili sa nekom jakom selekcijom i da Španci imaju još veći generacijski problem od nas stvarno bila jedinstvena prilika, takoreći zlatna prilika. Možda nešto uspemo da uradimo na Olimpijadi (ako se uopšte kvalifikujemo), ali ne sa Đorđevićem i njegovom svitom na klupi. Još ćemo moći respektabilnu igračku ekipu da sakupimo za Olimpijadu (sa Teom, Kalinićem, Micovim, Kuzmićem i Nedovićem uz većinu sadašnjih, ali definitivno bez Raduljice, Birče i Bobija), ali za sledeće svetsko prvenstvo će biti već veoma teško a nakon toga mrka kapa. Nove mlade mega talente jednostavno ne vidim. Ni juiniori nam više nisu ono što su nekad bili. Daj bože da grešim. Mnogo toga je Đorđević ovom prilikom prokockao zbog neznanja i sujete. Jedini ispravni moralni čin je da da ostavku, a ako ne, mora da dobije pedalu na ružniji način neposredno.