Akiro

I meni je prvo palo na pamet Clint Eastwood u svemiru. Bolje nego što sam očekivao, ali nedovoljno dobro. No, videćemo. Možda Jon Favreau unese malo MCU u Mandaloriana.

Retko pišem na sportu, ali čitam (makar Zvezdu samo). Ponekad kao neupućeni imam osećaj da na forumu učestvuju Filip Čović i Branko Lazić. BTW, u timu beskoristan i štetan dvojac bez koga bi Zvezdi svakako bolje bilo. A na forumu... pa svako ima pravo na svoje mišljenje (ako je stvarno svoje). Čović je dao sebi pravo da štedi na treneru po drugi put i da gura svoje netalentovano i nesposobno žgepče plus ofucalog Lazića, navijači imaju pravo da ne idu na utakmice (videćemo kako će prodaja sezonskih za sledeću sezonu ići posle teškog razočaranja ovogodišnjih očekivanja), navijači pred televizorom imaju pravo da promene program na nešto zanimljivije (što će istraživanja gledanosti pokazati i imati uticaja na prihode od emitovanja), Đordi im pravo da zaključi da su komšije možda ipak podesnije za Wild Card iduće godine, i to je to. Ovo što Čović senior radi je ipak zloupotreba službenog položaja jer Zvezda (makar na papiru) nije njegova privatna firma.

Očekivao sam malo više desno, ali dobro.

Uzeo sam nik po Kurosawi, čije ime često pogrešno pišu. Znam da je, u stvari, Akira. Ali kako to nekako female zvuči za evropsko poimanje imena, uzeo sam namerno onu pogrešnu interpretaciju imena. Za samo značenje, međutim, nisam ništa znao. Lepo, neka bude nomen est omen.

Mada se ovde PC malo rigidnije shvata i primenjuje na nekada nezaštićene grupe (te vršim samocenzuru kada bih hteo jedan paradržavni konstrukt da pomenem pod nekada na forumu popularnim imenom (hint: drvna građa u izvornom obliku), ili da pomenem neke strane jezike masovno u upotrebi u našim opštinama i drugim javnim institucijama te stanovnike pasivnih brdsko-planinskih oblasti i sl. u negativnom kontekstu, i izbegavam da baš skroz otvoreno kažem šta sve mislim o dragoj nam domaji i "patriotizmu" bilo kakve vrste) sve u svemu je Vox banja u poređenju sa zadnjim fazama bivšepočivšeg foruma, gde su stvarno postojale dve kaste i gde je svaka smislena diskusija, posebno na politici, često obesmišljavana. A možda je baš i ta malo prenaglašena korektnost, koja ovde zahteva izvesno suzdržavanje, u suštini i dobra stvar jer se ne stvaraju previše duboke barijere pa diskutanti, koji su na jednoj temi na potpuno suprotnim stranama, na drugoj mogu kuliška da nađu i neke zajedničke interese. Na kraju, i u RL ne možeš baš sve da istreseš iz sebe kako ti pada napamet, jer ćeš trpeti neke posledice. Pretpostavljam da pojedinci žele da anonimnost foruma iskoriste da izbace neke stvari iz sebe, od kojih se u RL ipak suzdržavaju (i ja sam to radio, priznajem). Mada su po meni mnogi banovi možda preoštri, forum je ipak living thing koji se razvija. Kada se jednom bude uspostavila neka zajednička platforma komunikacije (nešto što je možda jedna od najtežih stvari za vaskoliko Srpstvo i bliže komšije) i diskusija će postati produktivnija i zabavnija. U tom smislu ipak pohvala moderaciji. I oni uče, zajedno sa svima nama. Nadam se da će i ovde vremenom neka Vesna i neki Anduril da izrastu (sorry boys&girls, odlični ste, ali treba još rada). Na kraju sve je ovo razonoda i ne treba ni sebe ni forum previše ozbiljno shvatati. BTW, ako neki od moderatora uopte ima vremena i živce za tako nešto, možda bi neki Anger Management topic bio od koristi da se tu istresu i leče frustracije, pa da druge teme ostanu normalne.

Hvala za info. 👍 Na laptopu nemam problem, ali me ubiše reklame na mobilnom, pogotovo kada sam u Grčkoj. Staviću Operu na mobilni.

Meni preko laptopa na Voxu sem ovog unlimited.rs http://prntscr.com/pv4hsv ne prikazuje nikakvu reklamu whatsoever. Koristim Comodo Ice Dragon browser (na bazi Firefoxa) i paranoičan setup Internetsecurity, antivirus, antimalware i antriransomware programa (ako to uopšte ima nekakvog uticaja na to pitanje). Čak sam i na torrent trackerima uglavnom miran od reklama: http://prntscr.com/pv4j66 😁

Srpska posla (tu računam da smo i strane igrače posrbili, bar po lošim običajima) - Tomić tera inat Čoviću jer mu ovaj ne da u Oli, igrači teraju inat Tomiću (i možda junioru) jer ovaj nikako da nađe sistem i pravu funkciju svakome a pri tome uvlakački ubacuje juniora, da ne pominjemo i da je sujetna budaletina, koja se na pojedinim igračima iživljava, Čović tera inat Tomiću, nama navijačima i celokupnoj javnosti iako rizikujemo da izgubimo još jednu sezonu, ovog puta možda presudnu, jer ako ne dobijemo WC za Euroligu sledeće sezone, ovakav tim nećemo skoro skrpiti. Business as usual kod CZ. Prognoze mogu slobodno da idu od Top 8 do reprize Alimpijeve sezone, a možda i gore od Alimpijeve sezone. Da nismo Srbi (i posrbljeni stranci), pa da sednemo i racionalno da postavimo stvari i krenemo napred. Pošto jesmo, a gazda nam je najgori od svih nas (po pitanju sujete i inata), biće "zanimljivo i veselo". Baš me zanima, koje će bljuvotine gazda sutra da iznese. Onaj deo o neće mu ulica (kafana, whatever) smenjivati trenera sigurno, samo da vidimo šte još iz poznatog repertoara. Šilbovanje nekog igrača (izuzev ako je to junior, ali to su, na žalost, pusti snovi) neće rešiti problem svih međusobnih inata. A verovatno će za sve Derick Brown da plati cenu i mirna Bačka.

Nekako me ova utakmica podsetila na utakmicu reprezentacije protiv Argentine. I ostavila jednako mučan osećaj. Od lošeg skautinga i loše (verovatno nikakve, samo će to po sebi doći) pripreme do zaštićenih zagarantovanih igrača i lošeg vođenja utakmice maltene bukvalno preslikana situacija. Jeste da smo Radonji tolerisali izvestan period razvoja, koji nas je sve koštao živaca, ali sad su drugačije osnove. Sa ovim once-in-a-lifetime-timom mora to bolje. BTW, još jedna paralela sa reprezentacijom, za ABA-ligu ovaj tim bi trebao jasno da dominira. Veoma mučno, sve u svemu.

Žoc bi bio vrhunski motivacioni faktor ne samo za Guduru, kome je voda ušla u uši, nego i za Kalinića, Bogdana i Bijelicu. Ta četvorka bi funkcionisala kao švajcarski sat, samo da su mu u vidokrugu. U stvari, on bi mogao sve da muštra sem Tea, Micova i Jokića. U sećanju na 2005. bih rekao da bi Žoc i Jokić teško funkcionisali. U korist Žoca rado bih se odrekao Jokića, ali, na žalost, nema šanse da Žoc pored Fenera može (i želi) da se bakće reprezentacijom. Ali mogao bi na bitnim utakmicama da sedne u prvi red i makar na svoje učenike baci koji pogled.

Putuj igumane i srećno u Virtusu. Hvala bogu se sam odlučio da ne produži ugovor, jer reprezentaciji treba neko stručno potkovaniji, savremeniji i koji je u stanju da vodi i one igrače koji ne potpadaju tako lako pod famu legende. Đorđević je u teškom trenutku preuzeo reprezentaciju i uspeo da ponovo izgradi kult iste. I na tome večito mu hvala. Ali to ipak više spada u domen marketinga. Možda je trebao on da bude predsednik saveza umesto istetovirane ispičuture i prethodnika. Ali stručno, pogotovo taktički, je svo vreme ipak bio tanak. Da je proveo par godina kao asistent Žoca ili Ivkovića, bila bi druga priča. Prebrzo je uleteo bez odgovarajuće pripreme. Neke stvari su bile vidljive već duže vremena onome, koji to želi da vidi. Uspesi su to prekrivali, tačnije Teovo prisustvo je mnogo što-šta prekrivalo. Sada će ga Teo i Pefi vaditi (prekrivati njegove nedostatke) u Virtusu. Osnovu ove generacije je postavio još Ivković, Sale legenda je samo nasledio, to ne treba zaboraviti. Mi smo protiv Španaca i Argentinaca, pored indisponiranosti pojedinih igrača. najviše pukli na tome što se naš skauting bazirao na USA i zaboravio sve ostale. A špance makar dobro poznajemo. Nedostajao je pravi skauting, taktička i psihološka priprema slaba i ismo imali reakcije/rešenja na njihove poteze tokom meča. Makar da im je seckao momentum koliko god može sa TO. On se tokom tih mečeva pasivnije ponašao negi i pojedini igrači. Čak i tokom sa velikom razlikom dobijenih mečeva je više vladao haos nego jasna organizacija u timu. Retko ko je tu znao svoju ulogu, a i to što je određeno je loše određeno. Posebna priča neiskorišćavanje Jokića i Milutinova. Ali upravo razlike u nekim mečevima su svima zamutile percepciju. Sve se to lepo videlo i na kvalifikacijama i da nas Grčka nije pustila odnosno poslala šestopozivce možda se čak ne bi ni kvalifikovali. Uz taktičku nepotkovanost mu je i selekcija na momente bila diskutabilna. Njegovo forsiranje određenih igrača, koji su ili bivši igrači ili nikada nisu ni bili igrači, se graniči sa kriminalnim odnosom prema reprezentaciji. Nekima se uz svo poštovanje za minuli rad trebalo zahvaliti a neke nikada ni zvati. U trećepozivce za kvalifikacije je stvarno mogao da ubaci i par mlađih domaćih igrača mesto nekih levaka, koji igraju u levim evropskim timovima. Od "domaćih" on je pokušao da promoviše Iliju Đokovića, madre mia kakav fail. Da se ne ponavlja sve već rečeno, velika igračka legenda, dobar motivator (ali ne i psiholog), ali slab selektor i prvi trener. U kombinaciji sa ekipom, koja ga prati, to je kad-tad moralo doći na naplatu. Nije bio Teo tu da pokriva neke stvari, uz izostanak Gagija i Kaline, to je bilo dovoljno da kiksnemo. Ipak, povratkom kulta reprezentacije je uradio veliku stvar na kojoj neki potkovaniji i stabilniji trener može da nadogradi priču. Nekim igračima se stvarno treba, uz svo dužno poštovanje, zahvaliti. Bobi, Braduljica, Simonović su zreli za reprezentativnu penziju, Birču nikada nije trebalo ni zvati. Za kvalifikacije za OI novi coach će imati još uvek pool odličnih igrača: Tea, Jovića, Vasu, Bogdana, Jokića, Milutinova, Kuzmića, Smailagića, Gagija, Mačvana (valjda će se oporaviti i vratiti u formu), Bjelicu, Kalinića, Nedovića, Lučića, Micova (i pored godinica, ima taj još šta da pruži), Gudurića (ako mu Ameri isperu vodu iz ušiju i stabilizuju ga), možda i Dangubića i Lazića i da se probaju i eventualno polako uvode neki mlađi tipa Simanić, Dobrić, Marinković, Jaramaz, Mišković, Apić, Avramović. Možda se i Zagorac najzad stabilizuje. Izbora za kvalifikacije za OI znači ima, treba da se nametne zdrava konkurencija (to bi posebno Guduriću godilo, da se malo trgne), za kvalifikacije za sledeće svetsko prvenstvo će uz Fibine prozore biti teško da se uhvate igrači obzirom da su ambicije Zvezde i Partizana narasle a i Bayern i Himki nam ne odgovaraju u Euroligi. Neka novi trener nađe neka rešenja, samo da nisu Raduljica, Simonović, Birča, Bobi, Peno, Đoković i sl.

More ja bih njegovog učitelja Sfairopulosa, izvornog Grka. Imali bi brutalnu odbranu. Dosta više te naše fame o košarkaškoj naciji, živimo u 21. veku i u globalnom okruženju. Ako je Rujkanima svojevremeno Amer mogao da bude selektor, zašto nama ne bi mogao neki stranac? Uostalom Špance dugo vremena vodi Italijan. Posustajemo sa trenerima, rezerva iz boljih vremena se topi (stari) i teško da bi se uhvatili koske a malo novih na vidiku. Kad smo već kod stranaca, na plejevima smo postali veoma tanki, Teo će u penziju, Pefi je već u (reprezentativnoj) penziji, a Micić i Jović nisu ta klasa niti će postati, o mlađim kategorijama tipa Peno i Đoković tek da ne govorimo. Hebeš nacionalni ponos, daj medalje i vrhunske igre u kontinuitetu.

Ovo se sve već naziralo u kvalifikacionim utakmicama, koje smo jedva uz poklon Grka prošli. I tada i selekcija i taktika nisu valjale i to se videlo ali nije smelo da se pomene jer, pobogu, legenda je osvojio tri srebra. Kao prvo, reč osvojio je prejaka. Srebro dobijaš kao gubitnik finala na tacni po defaultu. Da nas tada muče Nemačka i Austrija ne bi trebalo ni sa trećepozivcima da nam se desi. Da ne ponavljamo sve očigledne greške, najgore je što se čovek oprostio sa bilo kakvim taktičkim znanjem a sada i kao motivator, što se na igračima vidi. Pao je na svim poljima - selekciji, taktičkoj pripremi, psihološkoj pripremi, forsira srednjevekovnu košarku. Iz utakmice sa Španijom apsolutno nikakvu pouku nije izvukao. Preskočiću sve epitete iz rečnika Wolfa Stefanovića, koje bi mu iz besa rado prikačio a time sebi i ban, ali ćelavi debil i probisvet valjda može (i sam imam istu "frizuru" pa to nije diskriminacija). Jasno je i zašto je hteo Tea za Bolonju - da Teo radi njegov posao. Možda jedino tako uspe da izbegne pedalu koja mu po defaultu u klupskoj košarci sledi. Možda Teo nije u najboljoj igračkoj i fizičkoj formi, ali ovde nam je nedostajao da zamaskira Đorđevićeve nedostatke, da unese neki red i smislenu igru na teren, kada onaj, kome je to posao, to ne ume a očigledno više ne uživa ni među igračima status legende i motivatora. Svaka čast Bogdanu, koji je sam sebi dovoljan i uvek motivisan, ali ne može on sam. A ostalima treba trener. Ako ovaj ostane selektor, Jokić i Milutinov će za olimpijadu imati neka preča posla nego da se odazovu reprezentaciji. Uništio je našu zadnju šansu za ozbiljniju medalju (zlato ili srebro) u dogledno vreme, jer igrači ove generacije polako ulaze u svoj zenit, a ko će uspeti i šta da stvori od "potencijala" kao što su Dobrić, Davidovac, Marinković, Jaramaz, Avramović, , Peno, ..., pitaj boga. Nadam se da će Guduriću makar u USA da isteraju vodu iz ušiju i da ga psihički stabilizuju. Obožavao sam ga u Zvezdi i Feneru, ali dečko je bio katastrofa na svetskom prvenstvu. Ovo je obzirom da Ameri nisu nastupili sa nekom jakom selekcijom i da Španci imaju još veći generacijski problem od nas stvarno bila jedinstvena prilika, takoreći zlatna prilika. Možda nešto uspemo da uradimo na Olimpijadi (ako se uopšte kvalifikujemo), ali ne sa Đorđevićem i njegovom svitom na klupi. Još ćemo moći respektabilnu igračku ekipu da sakupimo za Olimpijadu (sa Teom, Kalinićem, Micovim, Kuzmićem i Nedovićem uz većinu sadašnjih, ali definitivno bez Raduljice, Birče i Bobija), ali za sledeće svetsko prvenstvo će biti već veoma teško a nakon toga mrka kapa. Nove mlade mega talente jednostavno ne vidim. Ni juiniori nam više nisu ono što su nekad bili. Daj bože da grešim. Mnogo toga je Đorđević ovom prilikom prokockao zbog neznanja i sujete. Jedini ispravni moralni čin je da da ostavku, a ako ne, mora da dobije pedalu na ružniji način neposredno.

Skariola je danas Đorđeviću održao lekciju kako se radi skauting protivnika i priprema taktika, praktično nas je odbranom potpuno ukočio a mi za njihovu igru nismo imali pripremljen odgovor niti ga u hodu razvili tokom utakmice. Da Đorđević nije neki taktičar i nije neka novost, a ovog puta je zakazao i kao motivator, naši su se vukli po terenu kao babe (sa časnim izuzetkom BB). Nije nikakva novost da Španci igraju prljavo, igrače je trebalo psihički dobro pripremiti. Na taktičkoj i psihološkoj pripremi dragi nam je selektor danas dvostruko pao. Inače pada samo na taktičkoj pripremi, ali motivisani igrači se sami izvuku nekako. Dobijemo protivnike i pored očajne igre sa visokom razlikom pa se u euforiji neke stvari ne vide ili zanemare. Birča u startnoj petorci, kada treba odmah da im nametnemo našu igru? What a laugh. Ostaje žal da se nismo laganica prošvercovali do finala i tamo po običaju na tacni dobili makar srebrnu medalju (koja se, btw, ne osvaja već dobija za izgubljenu utakmicu finala), već su, nasuprot, neki nedostaci postali bolno vidljivi. Protiv Argentinaca će momci morati dobro da se oznoje i potrude, a za polufinale su nam šanse relativne jer Ameri mogu itekako još da podignu formu a i jači su za glavnog stratega kao što su i Španci bili. Sva podrška momcima, pa sa njima u paketu i "selektoru", da ipak doguramo do nečeg boljeg od bronze (a ovo je možda jedinstvena prilika i za zlato). Sa četiri vrhunska igrača plus pratećom dekoracijom i fikusom od selektora to će biti ogroman uspeh.

Ako se neko pita, koga je Johnny Rotten imitirao, ovde se jasno čuje. A kasnije faze Ferry-a su imitirali David Sylvian, Mark Hollis i Iva Davies. Uglavnom, da se vidi ko je tata.

"1032" komaraca počistio iz pržilice za komarce. 😁

Na stranu filozofske rasprave o temi, kolektivizam je jednostavno obavezujuća stavka u životu, a retko da je rewarding u bilo kom praktičnom smislu (izuzev ako snaLAŽljivi pripadnost plemenu, stranci ili čemu već ne iskoriste za lične svrhe, što se minimum posle svakog rata dešava masovnije). Pobeda Đokovića, reprezentacije ili nekog talentovanog domaćeg matematičara nema ama baš nikakvog uticaja na lični život i uspeh pojedinca. Može da pruži neku manju ili veću radost, ali realno zbog nekog istaknutog predstavnika kolektiva, recimo nacije, pojedincu iz tog kolektiva prihodi neće biti ni veći ni manji (izuzev ako se uspeh tog predstavnika kolektiva može naplatiti na kladionici), njegovi lični kvaliteti neće biti ništa veći nego što realno jesu, recimo IQ ili sposobnost da efikasno reši složene probleme mu time neće narasti, neće biti uspešniji u životu i karijeri, neće sa 178cm lupiti centru od 216cm bananu, etc, da ne pokušavam da ostanem pristojan sada bih tu naveo analogiju iz anatomije i da neke merljive elemente pojedinog (muškog) člana srpskog kolektiva Đokovićeva pobeda nikako ne može uvećati, i sem nekog subjektivnog doživljaja satisfakcije (ili utehe za sopstvene neuspehe) nema vajde od kolektivizma. Naravno da, recimo, raduje pobeda naših košarkaša, ali mi stanje računa ne zavisi od njih nego od mojih sopstvenih sposobnosti i zalaganja. Nasuprot tome, kolektivizam pojedincu nameće obaveze koje mu ograničavaju lične slobode, sprečavaju ga da uradi nešto što je u njegovom najličnijem interesu, diktiraju mu tok života, čak mu u najdrastičnijem slučaju i uzimaju život ili zdravlje (na primer ratovanje za ko zna kakve i čije ciljeve, koji ne moraju da su podudarni sa njegovim ciljevima). Na neki način kolektivizam podrazumeva solidnu dozu mazohizma. Šta nekom junaku socijalističkog rada znače zahvalnice, plakete, da mu se nađe faca na novčanici i slične gluposti. Ako je pogrbio leđa i oštetio zdravlje, to treba da bude nagrađeno hard cash-om, od moralne satisfakcije neće moći da plati dobrog ortopeda niti da sebi priušti dobar odmor. Izvagaš lepo šta ti nešto donosi a šta odnosi i imaš slobodu izbora da se prema tome postaviš. Ako izuzmemo element prinude, bilo je i mnogih, koji su jednostavno osećali patriJotsku obavezu da služe vojsku. Dok su mnogi iz toga izašli fizički ili čak i psihički oštećeni, drugi su gledali svoja posla, napredovali, provodili se, whatever im je već više odgovaralo. Noviji primer, finale Vimbldona. Zašto bih bio obavezan da navijam za Đokovića? Zato što slučajno imamo isti pasoš? Po meni bullshit. Zadovoljan sam što je Đoković pobedio ali bi jednako bio zadovoljan i Federerovom pobedom jer je u suštini pružio bolju i lepšu igru sa dosta filigranih poteza i u tom smislu mi pružio veće zadovoljstvo nego Đoković sa svojom izraženijom snagom volje. Tako da me uvek fascinira kad se ljudi lože na to "mi Srbi smo mnogo pametan narod jer imamo visok udeo dobrih matematičara u populaciji". Ja bih svakog takvog pitao " Bajo, kakav si ti lično matematičar? Tesna trojka? End of discussion." Sa druge strane individualizam nosi opasnost da na svoj način postane opsesija i time nameće obaveze kao i kolektivizam. Principijelno gnušanje ćirilice nije individualizam. Individualizam je da koristiš latinicu ili čirilicu kako ti baš u datom trenutku dune ili kako ti je baš najzgodnije. Granica individualizmu je jedino linija neugrožavanja određenih prava drugih. Prekomerno brza vošnja kroz grad i nepoštovanje saobraćajnih propisa nije individualizam već bahatost. Neki minimum pravila i podređenosti kolektivu ipak mora da postoji ako ne živiš baš sam na nekoj planini. Mi Srbi smo, na žalost, skloni baš lošim elementima i kombinacijama kolektivizma i individualizma. Od svega pokupimo najgore.