Akiro

Jadna Nemačka, ako neki degenerik iz CSU preuzme kormilo. To ti dođe kao Boško Obradović u rukavicama. Ne znam o Söderu ništa, ne pratim više Nemačku detaljno, ali generalno kad čujem CSU - pozli mi, a nisam levičar. Bar ranije su im uvek glavno uporište sa 98% u Bavarskoj bile hardcore seljačine iz Landkreis-a Deggen(erik)dorf - Nomen est Omen. No neću dalje, to nema veze sa Coronom.

Danas kafić br. 2 u nizu, ovog puta ne u Knezu, jer nije mogao da se nađe parking, već Panta Rei na 25. maju. Postavka stolova sve pet. Realnih dva metra razmaka od sedišta jednog stola do sedišta drugog stola (a ne od sredine stola do sredine stola kao kod drugih). Stolovi uglavnom sa po dva mesta (ostavili samo dve stolice) i dva veća, gde su za 4 osobe spojili 4 stola u veliki kvadrat 2x2 metra, tako da četiri osobe mogu da sede u solidnoj distanci. Na stolicama promenjive presvlake (jedino ne znam, koliko često ih menjaju). Na ulazu u baštu sunđer za cipele sa nekim dezificijensom, na jednom velikom stolu videh i flašu sa dezinficijensom. Kelneri uglavnom O.K., svi sa maskama i rukavicama, trude se da spuste pića i hranu na sto bez da se naginju što onim višim i nije baš lako. Međutim, jedan od njih je očigledno imao problema sa maskom, svako malo je povlačio na bradu pa dizao i to tačno hvatao za poziciju nosa. Stalno se i preko maske a i bez maske češao oko nosa pa tim istim rukama/rukavicama otvarao flaše gostima i nosio tanjire, koji je morao i po gornjoj površini da zahvati. Tanjire su tako svi nosili (drugačije nije ni moguće), a nešto ipak sumnjam da su rukavice menjali ili prali ruke sa rukavicama pred svako serviranje. Možda i jesu, ali ipak definitivno neću skoro naručivati hranu u ugostiteljskim objektima, koliko god mi duša plakala za tim. Ovi još imaju i šnenokle, za kojima mi tek duša plače. Ako izuzmemo jednog kelnera, znači sve pet. To, međutim, ne važi i za goste. Uglavnom svi relativno pristojni (za srpske okvire), ali na jednom od stolova za četiri osobe je sedelo njih pet, koji su uspeli, umesto da se rasporede na tom velikom kvadratu 2x2, da se svi nabiju na što užem prostoru i toliko su se, uz uobičajeno urlanje i unošenje u nos posle druge flaše vina, da grlili i balavili (to više ne može ni ljubljenjem da se zove, jedino niko nikom nije jezik uvalio, što se ostalog tiče, zaljubljeni parovi su uzdržaniji od ovih veselih drugara) i svo vreme tokom razgovora (urlanja) pipkali, da ih apsolutno ništa ne bi poštedelo da je kojim slučajem neko asimptomatični nosilac. Kućno pozorište, da nisu bili tako glasni, ne bi ih ni primetili, ali ovako su baš privlačili pažnju pa se i sve ostalo videlo. Na kraju je jedini malo uzdržaniji među njima krenuo i hteo da izbegne ponovno balavljenje, vređali su ga i vršili pritisak do te mere, da je na kraju popustio socijalnom pritisku i dopustio nevoljno da ga za pozdrav potpuno izbalave po celoj glavi i licu. Bukvalno su ga olizali. Na sto između njih i nas (hvala bogu, mi smo bili dovoljno daleko od njih) su sele dve sponzoruše i posle dva minuta pobegle što dalje od njih. Moja supruga je tu veselu družinu prokomentarisala da su većina muškaraca, u stvari, latentni gejevi. Čak i navijačke pivopije sa Košutnjaka su bili ipak nešto makar malo uzdržaniji u prisnosti druženja. Imamo mi Srbi stvarno ozbiljan problem sa distancom i tu leka nema. Da je Kon ovo video, ili bi ga strefio infarkt ili bi ih sve hladno pobio i odrobijao.

Neka samo, uživaj. 😎 No, shopping mall ti je rizik, imaju centralnu ventilaciju.

One-family barbecue i nikad nije bio problem. Tu si kolateralna šteta ovih drugih. A njih uopšte nije tako malo. Da su im dopušteni vikendi i 1. maj, svačega bi bilo. A druženje više od jedne porodice (odnosno domaćinstva) nosi svoje rizike, koliko god ti bio ubeđen da su ovi drugi "čisti". BTW, druženje dve porodice na Košutnjaku, recimo, izgleda često tako da se roditelji fino ispričaju ili čiluju, a decu puste da rade šta hoće, ukljulujući da jurcaju okolo (bilo za loptom bilo bez nje) i sudaraju se sa drugim ljudima ili trče tik oko njih. Možda ti drugi i ne žele baš blizinu sa tom decom, koja u trčanju izbacuju iz grla sve i svašta. Lep odmor od dece za roditelje i ne baš lep rizik za druge. Nisam još nijedan slučaj video da ih roditelji pozivaju da se ne približavaju drugima. Zbog toga smo uglavnom i nabavili kamperske stolice i sedeli u mravinjacima umesto na lepšim mestima. Ove pivopije čak predstavljaju manji rizik. Oni su makar samo "stacionarni" i ne jurcaju okolo. BTW, još pre uvođenja lockdown-a, dok smo još mogli da sedimo u kafićima, su me nervirali oni, koji sednu u kafić mirno da uživaju, a svojoj deci dopuštaju da skaču preko drugih i oko njih, da im se u žmurkama zavlače pod stolove i slično. I bez vanrednog stanja je bila epidemija. I to nije bila manjina, nego, nasuprot, većina. I na prvi pogled izgleda da "pristojna" većina plaća ceh zbog manjine. Najmanji problem bi bio da nije ni bio policijski čas i da su komunalci mesto da jure pojedine penzose jurili grupnjake i opalili im masne kazne. To je i sa postojećim kadrom policije i komunalaca bilo izvodljivo. Ali na to dodajmo "pristojne" šetače, koji ne poštuju nikakvu distancu i mere profilakse, isključuju glavu ili se bahate na stazi, a na to dodajmo i roditelje, koji bi malo da skinu pritisak svoje dece sa svoje glave pa ih puste da se sudaraju sa bilo kime i na mestima, koja su prigodna i na mestima, koja to nisu, i odjednom dobijemo da u stvari većina ovog naroda ne poznaje i ne primenjuje one makar najmanje osnovice pristojnosti, koje se u nekim civilizovanijim okruženjima podrazumevaju po defaultu i bez ikakve epidemije. Da tu krivu Drinu ispraviš nema dovoljno policije i komunalaca. Mission impossible. E, zbog toga Nemci jesu u dvojcu uživali u parkovima i u šetnji po gradu a mi smo imali rigoroznije mere. Jer smo kao narod necivilizovana stoka. I zbog toga je onom manjinskom (a ne većinskom) delu stanovništva, koje jeste stvarno pristojno, uskraćivano pravo na sve. Ostaje samo nada da su u pravu oni, koji tvrde da je snaga virusa popustila u x-toj generaciji prenosa i da postaje sve manje opasan. Inače, neka nam je bog na pomoći.

Pošto na televiziji niko nije spominjao slalom po stazama na Košutnjaku, a ja sam taj opis više puta ovde na forumu upotrebio, osećam se prozvanim i da odgovorim. Za vreme lockdown-a sam bio gotovo svaki radni dan, kada je bilo iole lepo vreme, na Košutnjaku sem par izleta na Adu i na druga mesta. Ne moram da živim na Košutnjaku da bih tamo išao da udahnem malo vazduha. A tamo sam išao zato što jedino tamo uopšte možeš dobro da izvedeš taj slalom. I da, apsolutno moraš da ideš slalom od majmuna i stoke, kojima je pojam distanca strana reč, koju ne razumeju i ne žele da razumeju i nikada neće ni razviti ikakav osećaj pristojnosti kakav se u civilizovanim zemljama podrazumeva i bez ikakave epidemije. I to je bio kao "pristojniji" deo publike. Opis ovih drugih sledi. Glede roštiljanja, video sam samo jedno u pripremi, ali sam video najpribližniju stvar tome (koja inače dobro ide u paketu sa roštiljanjem) - grupno oblokavanje pivom od 4 do 15 osoba uz uterivanje kola do klupa (one klupe sa nadstrešnicom, koje pružaju mesta za veći broj osoba) da bi se odrapili narodnjaci iz kola a i lakše donosile velike količine limenki piva, a bio je i jedan bluetooth zvučnik veličine razglasa. Uglavnom muška društva 25 do 35 (sem ona najveća grupa od 15, to su bili srednjoškolci). Low-level kafana najgore vrste za najgore primitivce i stoku. Na dnevnoj bazi, na većini tih većih klupa sa nadstrešnicom. I da, tu se sedelo i ponašalo tako, da, ako je samo jedan imao nešto, bez ikakvih problema bi to preneo na ostale. Od ovoga je jedino francuski poljubac efikasniji prenosilac. Da li sada možda shvataš problem roštiljanja? Uglavnom ide u paketu sa gore opisanim.

Hehe, to samo zato što sam se outovao kao opsesivac. Ja malo manje, supruga malo više, zajedno smo ruske ABHO jedinice. Po raznim faktorima spadamo u osetljivu grupu. Hebiga, ne bojimo se toliko smrti ali se bojimo sajma i sličnih "ustanova". Ali ono što na temi Corone nije izašlo na videlo je da u normalnoj situaciji, ka da smo Crnogorci (a nekim veoma dalekim srednjevekovnim poreklom i jesmo), iz kafića ne izbijamo. Kad kažem da radim od kuće, to u normalnoj situaciji znači da jedno 30% posla obavim u kafićima, na splavovima ili beach barovima. Tako da je nama period bez kafića bila tiha (a bogami i glasna) patnja. Ali u periodu pandemije se znaju prioriteti ako ne želiš da posetiš sajam ili nešto još gore.

Prvi izveštaj na temu kafića. Danas prvi kapućino posle dva meseca u kafiću u Knez Mihajlovoj. Kao, ajde da probamo pa kud pukne da pukne. Niko nije pominjao da se sedi preko puta jedno drugog niti je konobar reagovao na to da smo supruga i ja sedeli jedno do drugog niti 4 pandura, koji su prošli. Doduše, dotični nisu reagovali ni na veliki broj publike 65+, koja im je prošla pred nosom niti na pojedine grupe klinaca preko 5 osoba niti na bicikliste koji su prilično neprimerenom brzinom šibali kroz pešake u Knezu. Maske je jedno 20% ljudi nosilo, od toga većina kao portikle. Na razmak u mimohodu je retko ko obraćao pažnju, tako da ja masku ni na otvorenom još ne bih odbacio, bar ne tamo gde se kreće dosta ljudi. Naravno je bio problem naći kafić, koji je stolove stvarno postavio u zadovoljavajućem razmaku. Čak je štaviše mnogo bezbednije da se sedi jedno pored drugog na unutrašnjoj strani stola nego da neko sedi prema prolaznicima jer bi se o toga ama baš svako očešao. U većini kafića u Knezu razmak stolova svakako nije kakav bi trebao da bude ni kad su prazni, a kamoli ako neko sedne pa se još malo odmakne. Mora da se nađe kafić, koji je koliko-toliko ispoštovao razmak, koji koristi mašinu za pranje sudova (samo skuplji kafići i oni, koji nude i hranu), a sami smo dezinfikovali sto. Stolice samo laktovima i zadnjicom pomerali. Konobari su bili propisno opremljeni i trudili su se da spuštaju kafu tako da se ne naginju ka gostima. Šolje smo na vrhu i sa spoljne i sa unutrašnje strane te dršku prebrisali maramicama natopljenim alkoholom, što je u početku dalo malo ukus Irish Coffee-a a kiselu vodu samo uzeli neotvaranu, preprskali i prebrisali flašice i sami ih otvorili dezinfikovanim rukama i pili samo sa vrha flaše, koji je bio pod poklopcem, nikako iz čaše. Tip za one, koji će posetiti kafić i hoće nešto osvežavajuće: Knjaz ili Cockta, jedino to ima zatvarače na šrafljenje, koje možeš sam da otvaraš, sve ostalo konobar otvara otvaračem, time dodiruje. Ćašama ne verujemo baš previše, čak iako su iz mašine, konobar se ne zna gde ih je dodirivao. Iako malo gnjavežna procedura, nekako je baš prijao prvi kapućino posle dva meseca pauze. Dolaženje od kola u Kralja Petra do Kneza i povratak je zato imalo sasvim suprotni efekat. U Knezu još i možeš nekako slalomom da se provučeš i izbegneš druge, na uskim trotoarima nikako, jer po običaju svi idu po sredini. Hebiga, išli smo kolovozom pa kad naiđu kola bežimo između parkiranih kola pa opet na kolovoz. Prošli smo posle kolima pored restorana Supermarket da izvidimo situaciju, na terasi ekstra razmak između stolova, to mesto može da se ima u vidu. A po sećanju od pre lockdowna veliki razmak između stolova je još u bašti Golfa na Košutnjaku (čak je bio tada mnogo veći razmak nego što je danas propisano, može to kad je ogromna bašta) i Panta Rei na 25. maju (njima su tada opalili 500.000 kaznu zbog nepropisnog razmaka, izgleda da vlasnik nije baš blizak SNS-u, jer sem njih i Golfa tada nijedan objekat ni unutra ni spolja nije držao razmak između stolova a nisam čuo da je neko kažnjen sem Panta Rei). Ko hoće u kafić će morati malo da potraži neki, koji se u dovoljnoj meri pridržava propisa. Imam osećaj da će se ti propisi masovno kršiti i nikom ništa. Većina kafića če gledati da ukrade bar pola metra. A na putu do kafića - well, pučina je stoka grdna, bila i ostala. Ljudima je epidemija u glavi već prestala da postoji, to se vidi na svakom koraku. Distancu u pešačkim zonama ćeš samo obezbediti ako držiš tvora kao kućnog ljubimca i povedeš ga u šetnju ili ako ličiš na Arapina i opaseš se eksplozivom.

Ako koga zanima, nakon dnevnog pretraživanja i pozivanja trgovina sa zaštitnom opremom (te obilaska gomile farbara) našao sam FFP2/N95 maske kod Inex Zaštite u Jagodini i naručio par komada. Jedino to imaju na lageru, valjda imaju sad redovno snabdevanje tog modela, sve ostalo je out of stock. FFP 3 ni za lek ne može da se nađe. Navodno mogu nekoliko puta da se upotrebe uz čišćenje alkoholom što je dobro jer malo deru sa cenom za takav tip maske. Bar da promenim zilion puta prane FFP1 molerske maske koje teško da više od ičega štite. A iz Kine naručene maske čekam već mesec i po dana i još ih nema. Stići će valjda taman za drugu turu epidemije (ako je bude, a bar kod nas vidim dobre šanse za to).

Krenuo sam preko Vibera da šaljem link sa akcijom Nišlija rodbini i prijateljima, koji stanuju u zgradama prigodnim za bakljade. Da vide kako treba da se reaguje. Koliko vidim to se ionako stoka skupljena sa konca i konopca šalje na tuđe zgrade, u kojima ne stanuju i sa kojima nemaju veze te nemaju ni ikakvo pravo pristupa istima tokom policijskog časa. Sasvim legitimno je da se spreči njihov ulaz. A i da ima u zgradi kojim slučajem njihov simpatizer ne treba mu dopustiti da ih pusti da uđu, zabranjena su okupljanja preko 2 osobe, a tek ne da dolaze u "goste" u tuđe solitere. I sve uredno snimati mobilnima u HD rezoluciji.

Bravo Nišlijama, carevi. 👍👍👍👍

Ovaj Nestorović je definitivno nenormalan. Trebalo bi da ga prihapse zbog izjava, koje će svu stoku potvrditi i dati joj povod da još više bude stoka. Na stranu teorije zavere i ostale gluposti, ali on ljude navodi na zabludu da je sve gotovo i da se može maltene šta se hoće i kako se hoće.

Ovo je jednostavno suština. I hvatanje krivina nam je ušlo u DNA, možda od doba turske okupacije, a možda i pre toga. Kao i isključivanje glave u svakoj mogućoj pa i nemogućoj prilici. Pučina je stoka grdna važi u suštini za sve narode, nije da mladi Nemci nisu pravili na početku žestoka sranja tipa masovnih rejvova u nekim skrivenim prostorima. Stvar je u tome što nam se elite razlikuju. Kod nas je i narod i elita stoka. Divno smo se uklopili. Da bi nekog okarakterisao kao stoku ne mora da se valja u kaljuzi od piva sa još njih desetak ili više. Za mene je stoka i onaj ko krši propisanu fizičku udaljenost i u situacijama gde ne bi morao da je krši već ga jednostavno zabole ona stvar, ili je isključio mozak, ili mora da tera neki samo njemu znan inat i da nešto dokaže. A takvi predstavljaju u ovoj zemlji jednostavno apsolutnu većinu. Veoma mali procenat ljudi kod nas to ima, i nekako su i vizuelno prepoznatljivi. Bilo po godinama 50+, bilo po tome što su, ajde da kažemo pojednostavljeno, nešto kao predstavnici kruga dvojke (ovo samo kao opisna kategorija, ne bukvalno). Mi jednostavno nemamo kulturu distanciranja. A zašto nekog na prvi pogled "normalnog i pristojnog" građanina/građanku, koji inače ne krše policijski čas, nego, eto, samo imaju problem sa održavanjem fizičke distance tamo gde je moguća, smatram stokom? Zato što krši direktno (ako nesrećnim slučajem susret sa takvima ne mogu da eksiviram) ili indirektno (time što će zaraziti, recimo, isporučioca hrane i bakaluka, koje sam naručio, ili nekog drugog, koji mi je potreban i koga ne mogu nikako eskivirati) moje pravo na neometano zdravlje i život, ne računajući da su upravo zbog ovakvih potrebne baš ovoliko restriktivne mere pa krši moje pravo na minimum normalnog života, recimo da udahnem malo vazduha i vidim malo sunca. U ovom slučaju nema svrhe četvoriti dlaku, šta je starije - kokoška ili jaje, Naravno da je vlast odgovorna za ovu situaciju, naravno da je mogla pametnije da je hendluje a ne da takođe hvata svaku krivinu i zloupotrebljava situaciju u svoju korist na razne načine (besomučna izborna propaganda i krađa na angro), ali stoji i činjenica da se radi sa onim što se ima, a ova vlast a i nesrećna "struka" uz nju imaju ovaj narod, koji moraju da hendluju i pri tome stručno shebani zdravstveni sektor. I u trenutku epidemije ne vredi mnogo filozofiranje o tome da su upravo oni i shebali zdravstvo. Tako je, kako je. Imamo polazne osnove, koje imamo. Da se ne lažemo, ne laje ker sela radi, već sebe radi. Najiskrenije me zabole za sve, koji ne mogu da žive bez očešavanja o druge i bez grupnjaka u oblokavanju. Da je ovo selektivan virus kao HIV pa hvata samo one, koji se ne drže mera profilakse, be my guest. Neka se svi grle i razmenjuju francuske poljupce, neka zaraze svoje najbliže, oni će ih nositi na savesti, ne ja, i neka samo oni snose posledice i sve pet. Nestanak bar dela njih bi svakako bila dobrobit za čovečanstvo. Međutim, što direktno, što indirektno, i pored svih mojih opsesivnih mera, mogu ipak i mene da zakače. Mala šansa, ali dovoljna da non-stop moram da hodam po jajima da bi drugi potpuno mogli da isključe mozak ili da jednostavno budu bezobzirni i bahati. I tu mislim da moje pravo na zdravlje i moralno i zakonski ima ipak neki prioritet nad nečijim pravom da ga zabole za sve. (No možda i grešim, u ovom poremećenom sistemu vrednosti stvari možda stoje i drugačije) Sorry, pandemije menjaju stvari i život neće skoro biti kakav je bio. Moramo se tome svi prilagoditi. Pošto ovde mnogima to teško pada, hence restriktvne mere, koje možda ne bi bile potrebne u toj meri i na taj način. Kad već pišem kilometarski čaršav da dodam par stvari. Po pitanju distance Grci su još gori od nas. Leti na polupraznoj plaži sa mesta koliko god hoćeš, neki Grci zabodu svoju ćebad-čergu na baš ravno pola metra od nas. I imam milion takvih primera, da ne govorim o njihovoj potrebi da nekog pipkaju u razgovoru. Za razliku od severnih naroda oni jednostavno ne poznaju distancu. I, za razliku i od severnih naroda i od nas, veoma cene svoje stare. Malo karikirano, blizu su prvobitnoj zajednici. Svejedno imaju mnogo bolje statistike u ovoj situaciji uz ipak pametnije i manje restriktivne mere. Kod njih maloprodaja radi do 10 uveče, upravo da se ne bi stvarale gužve, i oni nisu izolovali starce. A zdravstveni sistem im nije mnogo bolji od našeg. To znači, između ostalog, nije jedini faktor, da su oni ukapirali neke stvari, recimo da je ovo opaka pandemija. A možda je stvar i baš u tome što oni istinski poštuju i vole svoje stare. Jer kad se pogleda ko se kod nas ističe bilo sa grupnjacima bilo sa nepoštovanjem distance gde bi se ona mogla poštovati, to je grupacija negde od 16 do 35/40. Njima je neko objasnio (big, big mistake) da oni nisu ugroženi a koliko vole svoje bližnje, pokazuju na delu. Hebiga, koliko god me nerviraju mnogi njihovi arhaizmi i primitivizmi, sve više gotivim Grke, pa čak i njihov fazon prvobitne zajednice, jer ima u tome i neki element ljudskosti. Da smo mi narod kako treba i vlast kakva treba postigli bi društveni dogvor da, uz odgovarajuće najave i pripreme, pregrmimo kratki period potpunog karantina i mirna bačka. Ali mi nismo Novozelanđani i nismo izabrali Jacindu već AvAv-a. Now enjoy.

Ne znam za Meka, ali mislim da mene nisi sasvim razumela. Po pitanju fizičke distance ne tvrdim da se većina manjini kontinuirano povlači, već upravo suprotno. Postoji manjina, koja ne može bez grupnog oblokavanja i sličnih rituala, od 4 pa čak do16 osova, koliko sam izbrojao, sa bukvalno nula distance, ali to je druga priča, to su ekstremi. Klasični šipkaši. A što se tiče većine tzv. "pristojnih", oni su u datoj situaciji pandemije stoka jer im je fizička distanca jednostavno nepoznat pojam i ne mogu/ne žele da je se pridržavaju. Po tom pitanju su manjina oni, koji gledaju da izbegnu nepotrebnu blizinu sa drugima i drže se propisane distance. Da ponovim, po ne znam koji put, primer, koji me najviše nervira. Ako idem praznom ulicom bez saobraćaja i neko upravo izlazi iz parkiranih kola ili ulazi u njih, ja pređem na drugu stranu ulice, inače široke nekih 6 metara. O.K. ne mora neko baš tako da bude opsesivno uplašen za svoje zdravlje, ali ne vidim problem da se neko odmakne na sredinu ulice i ima taman propisanih dva metra. Ali ne, ljudi, i to bukvalno svi, a najgori su oni koji ti dolaze otpozadi pa ih možda ne primetiš, ravno idu na tebe i u zadnjem trenutku se možda odmaknu tek 30 cm do pola metra da baš ne udare ravno u tebe nego te tek očešaju ramenom. Ne govorim o situacijama, gde je dva metra razmaka teško ostvariti, kao posao, kupovina, etc, već o situacijama, gde apsolutno nikakav problem ne predstavlja da se malo odmakneš i održiš distancu. Još su najgori biciklisti, a sada ih ima u većem broju, koji tako tik pored tebe prođu i tako dahću da im sve pršti iz usta. Znači govorim stvarno o minimumu obraćanja pašnje i neinaćenja sebi samom i drugima. Možda se narod i previše stalno pred nekim mora da povlači, pa im već svima puna kapa toga, ali ovo je baš pogrešna situacija da se ispravlja kriva Drina tako što se bez potrebe nakalemiš na nekog. Duge priče kratak zaključak - pristojna manjina mora da nauči da se teleportira ne bi li izbegla potpuno nepotrebno približavanje većine u situacijama kada nije nikakav problem da se održi neka distanca. I zato ću tu većinu uvek nazivati plemensko-krdskom stokom bez mozga u ovoj situaciji. Problem ovde jeste većina koja se ne pridržava nekih osnovnih postulata pristojnosti, koji se u civilizovanijim sredinama i bez ikakve pandemije podrazumevaju.

Los zvuk ali odlican nastup:

U ovome je suština. Ne odgovaram tebi već pišem nešto uopšteno svima, koji smatraju da pučina nije stoka. Po pitanje održavanja fizičke distance ipak većim delom jesto stoka. Šta je u pitanju, da li neke frustracije, da li obično qrčenje, dali prosta bezobzirnost, da li odsustvo percepcije sveta oko sebe (potpuno nerazmišljanje), ili jednostavno razmišljanje - ja sam mlad, meni to ne može ništa, a druge, ko ih hebe - ne znam, ali na šetalištima u Beogradu je jedini način da ostvariš distancu da konstantno obraćaš pažnju koliko daleko je neko ispred, a koliko iza tebe i da bežiš u travnjak ili drveće, bilo gde van staze, da bi ostvario distancu jer svi smatraju da je staza ekskluzivno njihova i da je potpuno normalno da ti prođu tik ispred nosa i očešaju se o tebe. Koliko god da je staza široka, već dvoje jedno pored drugog baš u sredini, a tek troje ili više, je za sve druge čini neprohodljivom bez kontakta. Da bi malo udahnuo negde vazduh u prirodi, moraš da hodaš cik-cak slalom, više van staza nego po stazi. Distanca od dva metra se drži pred nekoliko supermarketa, ali i tu samo prvih nekoliko, ostali se onda već nalepe na one ispred sebe. Što je duži red, to više kontakta. Za razliku od prirode, gde se maske gotovo uopte ne nose, malo je bolja situacija kod supermarketa ali i tu je jedno 30% bez maske ili je drži kao portiklu ispod brade. Uđem u Maxi, nagnem se da uzmem nešto iz srednjeg red, nagne se lik preko mene, praktično se naslonio na mene, da u istom trenutku uzme nešto iz gornjeg reda. naravno bez maske. Uđemo u Jysk da kupimo kamperske stolice i stojimo na kasi na baš najužem grlu gde je razmak između rafa i kase otprilike 1,2 metra, ulazi neka žena na glavni ulaz i, umesto da ide levo oko kase u taj red, u koji je htela, što bi ujedno bio i kraći put, ide ravno na nas dvoje i hoće da se baš progura kroz nas. Naravno, bez maske. Da je supruga nije odgurnula, ova bi nam direktno disala u lice. Umalo tuča da nastane. Svaki dan, kada ulazim i izlazim iz kola, u ulici koja je mirna i gotovo nema saobraćaja, što će reći, može da se izbegne nepotrebna blizina bez rizika da te neka kola pokupe, prolaznici i biciklisti, koji mogu da me vide i da malo skrenu, idu ravno na mene, makar pod rizikom da udare u mene i u otvorena vrata kola. Retko kome pada napamet da malo skrene i srećan si ako je razmak metar a ne pola metra ili manje. Ima još mnogo takvih detalja, zbog čega sada maltene baš sve naručujemo pa kad stigne i šta stigne, to je to. Iako većina ispoštuje policijski čas, što je manje bitno, Srbijuksi jednostavno nisu sposobni i ne žele da drže fizičku distancu, što je, u stvari, mnogo bitnije. Pri tome svi stalno pričaju međusobno ili na mobilni, o teškom izdisaju džogera i biciklista tek da ne pričam, i kada ne nose maske, nije ti baš svejedno da li će ti se previše približiti. Kapljično prenošenje ne zahteva da ti neko iz blizine ispljune šlajmaru od pola kilograma ravno u lice ili da kašlje kao magarac, dovoljno je da glasno govori, smeje se ili, u slučaju sportista, teško diše i izdiše i eto belaja. Za džogere i bicikliste važi i mnogo veći razmak od dva metra, može sve lepo da se nađe i pročita. E, zato ponavljam da je pučina stoka grdna. Bez držanja makar minimalne propisane distance, da ne pomenem da se u civilizovanijim društvima i bez virusa iz puke pristojnosti drži neka distanca, ode mast u propast. Našim ljudima, i to većini, kakvi god bili inače, to je jednostavno strano. Pitanje promašenog sistema vrednosti i mentaliteta krda/plemena, pitanje neke lične frustracije ili kompleksa, pitanje sujete, bahatosti, nerazmišljanja,... Ne bih da ulazim u moguće patologije. Lako je razbiti klince/odrasle ljubitelje grupnog oblokavanja pivom na Košutnjaku, to bi policija lako rešila, da postoji ikakva ozbiljna želja. Nema tih grupa baš toliko. Mesto toga besmisleno kazne nekog starca sa 150k i traktoristu na njegovoj njivi sa 50k. Ali sa masom, koja jednostavno ne može ili ne želi da drži razmak ni nuklearkom ne možeš da izađeš na kraj. Sad ih niko tako brzo ne može prevaspitati. A i nije da postoji neka želja za time. Glede pitanja "komunikacije". Dovoljno su opasnosti komunicirane a ionako svi vise satima pred televizorima. Ko hoće da shvati, shvatio je. To je mali procenat, uglavnom 50+ i po facama i držanju pristojniji svet. Za ozbiljan brainwashing mase nasred krize nema vremena, a nesposobna ekipa na vlasti nema ni volje ni sposobnosti. Jesmo stoka i zadnji, koji je dobro znao kao sa istom da izađe na kraj, je bio Miloš Obrenović. Naravno, ne daj bože, da AvAv ode korak dalje i primeni te metode.

Neka nam je sa ovom vlašću i ovim narodom svevišnji na pomoći. Što znači, nema pomoći. Bojim se da će sa puštanjem razularene mase sa lanca (koji ih inače nije baš nešto posebno držao) pristojan svet morati da se zaključa u još dublji karantin da bi preživeo. Pučina je stoka grdna - uvek bilo i uvek će biti. Samo kad nemačku pučinu usmerava doktorka kvantumske mehanike je jedna stvar, a kada nedozreli isfrustrirani psihopata usmerava nedozrelu isfrustriranu srpsku pučinu, dobićemo to što ćemo dobiti. Šteta što Corona nije selektivan virus pa da hvata samo one, koji ga prosto provociraju. Ne bi bila šteta za njih, svet bi postao bolji. Kod HIV-a su stvari bar bile jasne - koristiš čistu iglu, praktiješ safe sex, ne piješ iz tuđe čaše - sve pet. Ako se ne držiš toga, sam pao, sam se ubio. Kod Corone je pre obratno - više će stradati oni, koji se drže profilaktičkih mera, nego oni, koji ih se ne drže. Verovatno i zbog razlike u godinama.

Da je to moguće srpskom narodu objasniti i da su manpulanti voljni svoj medijski prostor da koriste u te svrhe umesto u svrhe besomučne propagande, u prvom redu masa ovih restriktivnih mera ne bi ni bila nužna. Nije potreban policijski čas, potrebna je fizička distanca, maske, malo lične higijene i malo obraćanja pažnje. Pogledaj na Adu i Košutnjak i videćeš koliko prosečan Srbijuks poštuje profilaktičke mere. Nasuprot, postoji šansa da se fizički obračuna sa tobom ako ga zamoliš da na dovoljno širokom putu poštuje propisanu distancu kada već ne nosi masku a tokom hoda ne zatvara usta od priče i iz tih istih usta ne izlaze samo gluposti već i koješta još, pa je samo pitanje da li je i Corona u tom miksu. Narodu, koji se tako ponaša (doduše, prevashodno grupe 16-35) treba dugoročno ispiranje mozga da bi počeo pristojno da se ponaša. Neće od nas preko noći postati Japanci.

Problem tržnih centara je centralna ventilacija. Zbog toga Kinezi našima nisu dopustili da koriste VMA za pacijente sa Coronom. Plus gusta koncentracija zgubidana, kojima je tržni centar izlazak. I na ulici naš narod nije spreman na upotrebu maske i držanje neke minimalne pristojne distance od onih, koji možda i ne žele bliski kontakt treće vrste sa kojekakvima. Šta misliš kako će to u tržnom centru izgledati? Da će na pokretnim stepenicama držati 2 metra razmaka? Disaće jedan drugom u vrat kao uvek.

Bio i u mom kraju dobar odziv na percussion-event u 20:05. Lupali smo i supruga i ja, shvatio sam da su neke komšije, koje sam smatrao idiotima na pravoj strani (mada jednog, što mora perkusivnu podlogu da da iz utoke još uvek smatram idiotom, iako su (verovatno) ćorci u pitanju). Mada nije to nekako ista stvar kao onomad kad smo malobrojnim komunjarama u kraju (tamo je baš carevala hardcore-opozicija) ometali drugi dnevnik. Komšija sa jedne strane je sa sinovima motkama i čekićima izvodio percussion-event na kontejneru, komšija sa druge strane izneo gitarsko pojačalo u baštu i, po nehumanom zvuku sudeći, puštao mačku da šeta po žicama, ja sam izneo razglas na terasu i puštao odabrana dela Diamande Galas (najčešće Wild Women with Steak Knives, gore i nehumanije mučenje od toga teško može da se nađe), ponekad industrial (rana dela SPK ili Laibach) a kad me nije mrzelo, lupao sam metalnu perkusiju sa samplera (i to očajno urađene semplove alata i metalnih predmeta po kući iz sopstvene proizvodnje). Bilo je to kreativno i zabavno iživljavanje nad jedinom "crvenom" zgradom na toj mikrolokaciji. Hebiga, sad se ostarilo. Samo obično lupanje šerpi. A mlađe generacije nemaju nekako taj drive, ovo sve zvuči nekako suviše pristojno i mlako. Svejedno, SNS majmuni sigurno razumeju poruku.

Dogodine svi iz neke civilizovanije zemlje (makar to bila ova, ako se desi neko neviđeno čudo). Hebote , ne mogu više ni da se setim jel sam na starom forumu godište 2003. ili 2005. Neka bude bar još toliko godina na ovom, ako može i više. Uzdravlje svim starima i novima, prisutnima i odsutnima. 🍸🥡

Ne znam za druga mesta, u Beogradu niko ni o čemu ne razmišlja, ni o sebi, ni o najrođenijima, a kamoli o drugima. Priznajem, i supruga i ja kršimo pa idemo radnim danom na Košutnjak ili na Adu, ali nosimo maske i gledamo da i u mimohodu bude bar tri metra između drugih i nas a kamoli ako negde sednemo na kamperske stolice (od klupa smo odustali, previše blizu su stazama i ljudi ti bukvalno prelaze preko nogu, iako bi mogli i na drugi kraj staze). Elem, juče Ada puna koliko bi bila i u normalnoj situaciji letnjim radnim danom. Znači horde ljudi, ne baš nenormalne horde kao vikendom, ali horde. Oni, koji su sedeli na drvenim klupama kafića, su se donekle držali razmaka ali su bila društva, koja ne bih baš nazvao porodicama odnosno članovima jednog domaćinstva, oni, koji su se izležavali na šljunku (pri tome je bio i jedan par, koji su doneli komplet ležaljke i suncobran), su se, za drago čudo, držali veoma pristojnog razmaka od 5 do 10 metara. Međutim, na stazama, bilo pešačkim, bilo biciklističkim, je bilo maltene kao u mravinjaku. Masku je nosio otprilike svaki pedeseti. Niko nikog nije izbegavao, društva od dvoje troje, pa ponekad i više, su hladno šetala zajedno jedno pored drugog, i nisu se nikome uzmicali ko im u mimohodu dolazi u susret, mnoga takva društva su bahato šetala na sredini staze mesto na strani tako da takvima tek niko nije mogao da izmakne ako ne pobegne na šljunak, etc. Daleko od slika, koje vidiš iz Nemačke. Stoka na delu. Normalno je da svako želi da udahne malo vazduha i vidi malo sunca, ali onom našem uobičajenom bahatom stavu "pešačka staza, c'est moi", slobodno po Luju 14., u doba pandemije stvarno nije mesta. Cela ta šetnja bi bila i izvodljiva tako da ne ide više od dvoje jedno pored drugog, da idu sa jedne strane a ne u sredini kako bi ljudi sa druge strane u mimohodu imali dovoljno razmaka, da se ne približavaju drugima bez potrebe, i da ne rešavaju sve svoje životne frustracije i komplekse stavom da oni nikome neće uzmaknuti. I da džogeri, koji tokom trčanja teškim dahom izbacuju iz sebe sve i svašta (što se veoma lako čuje a i vidi) stave maske. A i svi ostali. Znači, moglo bi se i na vazduh na civilizovan način i bez previše rizika. Ali u nekoj drugoj zemlji. U Srbiji nema dovoljno policije da sa stokom izađe na kraj a sumnjam i da ima volje. Čini se da baš stoka predstavlja core izbornog tela AvAv-a.

Ista situacija za Beograd i na republičkom nivou. Dalje ne smem da se izjašnjavam.

Malo medieval, malo folk