Akiro

Ne znam za Meka, ali mislim da mene nisi sasvim razumela. Po pitanju fizičke distance ne tvrdim da se većina manjini kontinuirano povlači, već upravo suprotno. Postoji manjina, koja ne može bez grupnog oblokavanja i sličnih rituala, od 4 pa čak do16 osova, koliko sam izbrojao, sa bukvalno nula distance, ali to je druga priča, to su ekstremi. Klasični šipkaši. A što se tiče većine tzv. "pristojnih", oni su u datoj situaciji pandemije stoka jer im je fizička distanca jednostavno nepoznat pojam i ne mogu/ne žele da je se pridržavaju. Po tom pitanju su manjina oni, koji gledaju da izbegnu nepotrebnu blizinu sa drugima i drže se propisane distance. Da ponovim, po ne znam koji put, primer, koji me najviše nervira. Ako idem praznom ulicom bez saobraćaja i neko upravo izlazi iz parkiranih kola ili ulazi u njih, ja pređem na drugu stranu ulice, inače široke nekih 6 metara. O.K. ne mora neko baš tako da bude opsesivno uplašen za svoje zdravlje, ali ne vidim problem da se neko odmakne na sredinu ulice i ima taman propisanih dva metra. Ali ne, ljudi, i to bukvalno svi, a najgori su oni koji ti dolaze otpozadi pa ih možda ne primetiš, ravno idu na tebe i u zadnjem trenutku se možda odmaknu tek 30 cm do pola metra da baš ne udare ravno u tebe nego te tek očešaju ramenom. Ne govorim o situacijama, gde je dva metra razmaka teško ostvariti, kao posao, kupovina, etc, već o situacijama, gde apsolutno nikakav problem ne predstavlja da se malo odmakneš i održiš distancu. Još su najgori biciklisti, a sada ih ima u većem broju, koji tako tik pored tebe prođu i tako dahću da im sve pršti iz usta. Znači govorim stvarno o minimumu obraćanja pašnje i neinaćenja sebi samom i drugima. Možda se narod i previše stalno pred nekim mora da povlači, pa im već svima puna kapa toga, ali ovo je baš pogrešna situacija da se ispravlja kriva Drina tako što se bez potrebe nakalemiš na nekog. Duge priče kratak zaključak - pristojna manjina mora da nauči da se teleportira ne bi li izbegla potpuno nepotrebno približavanje većine u situacijama kada nije nikakav problem da se održi neka distanca. I zato ću tu većinu uvek nazivati plemensko-krdskom stokom bez mozga u ovoj situaciji. Problem ovde jeste većina koja se ne pridržava nekih osnovnih postulata pristojnosti, koji se u civilizovanijim sredinama i bez ikakve pandemije podrazumevaju.

Los zvuk ali odlican nastup:

U ovome je suština. Ne odgovaram tebi već pišem nešto uopšteno svima, koji smatraju da pučina nije stoka. Po pitanje održavanja fizičke distance ipak većim delom jesto stoka. Šta je u pitanju, da li neke frustracije, da li obično qrčenje, dali prosta bezobzirnost, da li odsustvo percepcije sveta oko sebe (potpuno nerazmišljanje), ili jednostavno razmišljanje - ja sam mlad, meni to ne može ništa, a druge, ko ih hebe - ne znam, ali na šetalištima u Beogradu je jedini način da ostvariš distancu da konstantno obraćaš pažnju koliko daleko je neko ispred, a koliko iza tebe i da bežiš u travnjak ili drveće, bilo gde van staze, da bi ostvario distancu jer svi smatraju da je staza ekskluzivno njihova i da je potpuno normalno da ti prođu tik ispred nosa i očešaju se o tebe. Koliko god da je staza široka, već dvoje jedno pored drugog baš u sredini, a tek troje ili više, je za sve druge čini neprohodljivom bez kontakta. Da bi malo udahnuo negde vazduh u prirodi, moraš da hodaš cik-cak slalom, više van staza nego po stazi. Distanca od dva metra se drži pred nekoliko supermarketa, ali i tu samo prvih nekoliko, ostali se onda već nalepe na one ispred sebe. Što je duži red, to više kontakta. Za razliku od prirode, gde se maske gotovo uopte ne nose, malo je bolja situacija kod supermarketa ali i tu je jedno 30% bez maske ili je drži kao portiklu ispod brade. Uđem u Maxi, nagnem se da uzmem nešto iz srednjeg red, nagne se lik preko mene, praktično se naslonio na mene, da u istom trenutku uzme nešto iz gornjeg reda. naravno bez maske. Uđemo u Jysk da kupimo kamperske stolice i stojimo na kasi na baš najužem grlu gde je razmak između rafa i kase otprilike 1,2 metra, ulazi neka žena na glavni ulaz i, umesto da ide levo oko kase u taj red, u koji je htela, što bi ujedno bio i kraći put, ide ravno na nas dvoje i hoće da se baš progura kroz nas. Naravno, bez maske. Da je supruga nije odgurnula, ova bi nam direktno disala u lice. Umalo tuča da nastane. Svaki dan, kada ulazim i izlazim iz kola, u ulici koja je mirna i gotovo nema saobraćaja, što će reći, može da se izbegne nepotrebna blizina bez rizika da te neka kola pokupe, prolaznici i biciklisti, koji mogu da me vide i da malo skrenu, idu ravno na mene, makar pod rizikom da udare u mene i u otvorena vrata kola. Retko kome pada napamet da malo skrene i srećan si ako je razmak metar a ne pola metra ili manje. Ima još mnogo takvih detalja, zbog čega sada maltene baš sve naručujemo pa kad stigne i šta stigne, to je to. Iako većina ispoštuje policijski čas, što je manje bitno, Srbijuksi jednostavno nisu sposobni i ne žele da drže fizičku distancu, što je, u stvari, mnogo bitnije. Pri tome svi stalno pričaju međusobno ili na mobilni, o teškom izdisaju džogera i biciklista tek da ne pričam, i kada ne nose maske, nije ti baš svejedno da li će ti se previše približiti. Kapljično prenošenje ne zahteva da ti neko iz blizine ispljune šlajmaru od pola kilograma ravno u lice ili da kašlje kao magarac, dovoljno je da glasno govori, smeje se ili, u slučaju sportista, teško diše i izdiše i eto belaja. Za džogere i bicikliste važi i mnogo veći razmak od dva metra, može sve lepo da se nađe i pročita. E, zato ponavljam da je pučina stoka grdna. Bez držanja makar minimalne propisane distance, da ne pomenem da se u civilizovanijim društvima i bez virusa iz puke pristojnosti drži neka distanca, ode mast u propast. Našim ljudima, i to većini, kakvi god bili inače, to je jednostavno strano. Pitanje promašenog sistema vrednosti i mentaliteta krda/plemena, pitanje neke lične frustracije ili kompleksa, pitanje sujete, bahatosti, nerazmišljanja,... Ne bih da ulazim u moguće patologije. Lako je razbiti klince/odrasle ljubitelje grupnog oblokavanja pivom na Košutnjaku, to bi policija lako rešila, da postoji ikakva ozbiljna želja. Nema tih grupa baš toliko. Mesto toga besmisleno kazne nekog starca sa 150k i traktoristu na njegovoj njivi sa 50k. Ali sa masom, koja jednostavno ne može ili ne želi da drži razmak ni nuklearkom ne možeš da izađeš na kraj. Sad ih niko tako brzo ne može prevaspitati. A i nije da postoji neka želja za time. Glede pitanja "komunikacije". Dovoljno su opasnosti komunicirane a ionako svi vise satima pred televizorima. Ko hoće da shvati, shvatio je. To je mali procenat, uglavnom 50+ i po facama i držanju pristojniji svet. Za ozbiljan brainwashing mase nasred krize nema vremena, a nesposobna ekipa na vlasti nema ni volje ni sposobnosti. Jesmo stoka i zadnji, koji je dobro znao kao sa istom da izađe na kraj, je bio Miloš Obrenović. Naravno, ne daj bože, da AvAv ode korak dalje i primeni te metode.

Neka nam je sa ovom vlašću i ovim narodom svevišnji na pomoći. Što znači, nema pomoći. Bojim se da će sa puštanjem razularene mase sa lanca (koji ih inače nije baš nešto posebno držao) pristojan svet morati da se zaključa u još dublji karantin da bi preživeo. Pučina je stoka grdna - uvek bilo i uvek će biti. Samo kad nemačku pučinu usmerava doktorka kvantumske mehanike je jedna stvar, a kada nedozreli isfrustrirani psihopata usmerava nedozrelu isfrustriranu srpsku pučinu, dobićemo to što ćemo dobiti. Šteta što Corona nije selektivan virus pa da hvata samo one, koji ga prosto provociraju. Ne bi bila šteta za njih, svet bi postao bolji. Kod HIV-a su stvari bar bile jasne - koristiš čistu iglu, praktiješ safe sex, ne piješ iz tuđe čaše - sve pet. Ako se ne držiš toga, sam pao, sam se ubio. Kod Corone je pre obratno - više će stradati oni, koji se drže profilaktičkih mera, nego oni, koji ih se ne drže. Verovatno i zbog razlike u godinama.

Da je to moguće srpskom narodu objasniti i da su manpulanti voljni svoj medijski prostor da koriste u te svrhe umesto u svrhe besomučne propagande, u prvom redu masa ovih restriktivnih mera ne bi ni bila nužna. Nije potreban policijski čas, potrebna je fizička distanca, maske, malo lične higijene i malo obraćanja pažnje. Pogledaj na Adu i Košutnjak i videćeš koliko prosečan Srbijuks poštuje profilaktičke mere. Nasuprot, postoji šansa da se fizički obračuna sa tobom ako ga zamoliš da na dovoljno širokom putu poštuje propisanu distancu kada već ne nosi masku a tokom hoda ne zatvara usta od priče i iz tih istih usta ne izlaze samo gluposti već i koješta još, pa je samo pitanje da li je i Corona u tom miksu. Narodu, koji se tako ponaša (doduše, prevashodno grupe 16-35) treba dugoročno ispiranje mozga da bi počeo pristojno da se ponaša. Neće od nas preko noći postati Japanci.

Problem tržnih centara je centralna ventilacija. Zbog toga Kinezi našima nisu dopustili da koriste VMA za pacijente sa Coronom. Plus gusta koncentracija zgubidana, kojima je tržni centar izlazak. I na ulici naš narod nije spreman na upotrebu maske i držanje neke minimalne pristojne distance od onih, koji možda i ne žele bliski kontakt treće vrste sa kojekakvima. Šta misliš kako će to u tržnom centru izgledati? Da će na pokretnim stepenicama držati 2 metra razmaka? Disaće jedan drugom u vrat kao uvek.

Bio i u mom kraju dobar odziv na percussion-event u 20:05. Lupali smo i supruga i ja, shvatio sam da su neke komšije, koje sam smatrao idiotima na pravoj strani (mada jednog, što mora perkusivnu podlogu da da iz utoke još uvek smatram idiotom, iako su (verovatno) ćorci u pitanju). Mada nije to nekako ista stvar kao onomad kad smo malobrojnim komunjarama u kraju (tamo je baš carevala hardcore-opozicija) ometali drugi dnevnik. Komšija sa jedne strane je sa sinovima motkama i čekićima izvodio percussion-event na kontejneru, komšija sa druge strane izneo gitarsko pojačalo u baštu i, po nehumanom zvuku sudeći, puštao mačku da šeta po žicama, ja sam izneo razglas na terasu i puštao odabrana dela Diamande Galas (najčešće Wild Women with Steak Knives, gore i nehumanije mučenje od toga teško može da se nađe), ponekad industrial (rana dela SPK ili Laibach) a kad me nije mrzelo, lupao sam metalnu perkusiju sa samplera (i to očajno urađene semplove alata i metalnih predmeta po kući iz sopstvene proizvodnje). Bilo je to kreativno i zabavno iživljavanje nad jedinom "crvenom" zgradom na toj mikrolokaciji. Hebiga, sad se ostarilo. Samo obično lupanje šerpi. A mlađe generacije nemaju nekako taj drive, ovo sve zvuči nekako suviše pristojno i mlako. Svejedno, SNS majmuni sigurno razumeju poruku.

Dogodine svi iz neke civilizovanije zemlje (makar to bila ova, ako se desi neko neviđeno čudo). Hebote , ne mogu više ni da se setim jel sam na starom forumu godište 2003. ili 2005. Neka bude bar još toliko godina na ovom, ako može i više. Uzdravlje svim starima i novima, prisutnima i odsutnima. 🍸🥡

Ne znam za druga mesta, u Beogradu niko ni o čemu ne razmišlja, ni o sebi, ni o najrođenijima, a kamoli o drugima. Priznajem, i supruga i ja kršimo pa idemo radnim danom na Košutnjak ili na Adu, ali nosimo maske i gledamo da i u mimohodu bude bar tri metra između drugih i nas a kamoli ako negde sednemo na kamperske stolice (od klupa smo odustali, previše blizu su stazama i ljudi ti bukvalno prelaze preko nogu, iako bi mogli i na drugi kraj staze). Elem, juče Ada puna koliko bi bila i u normalnoj situaciji letnjim radnim danom. Znači horde ljudi, ne baš nenormalne horde kao vikendom, ali horde. Oni, koji su sedeli na drvenim klupama kafića, su se donekle držali razmaka ali su bila društva, koja ne bih baš nazvao porodicama odnosno članovima jednog domaćinstva, oni, koji su se izležavali na šljunku (pri tome je bio i jedan par, koji su doneli komplet ležaljke i suncobran), su se, za drago čudo, držali veoma pristojnog razmaka od 5 do 10 metara. Međutim, na stazama, bilo pešačkim, bilo biciklističkim, je bilo maltene kao u mravinjaku. Masku je nosio otprilike svaki pedeseti. Niko nikog nije izbegavao, društva od dvoje troje, pa ponekad i više, su hladno šetala zajedno jedno pored drugog, i nisu se nikome uzmicali ko im u mimohodu dolazi u susret, mnoga takva društva su bahato šetala na sredini staze mesto na strani tako da takvima tek niko nije mogao da izmakne ako ne pobegne na šljunak, etc. Daleko od slika, koje vidiš iz Nemačke. Stoka na delu. Normalno je da svako želi da udahne malo vazduha i vidi malo sunca, ali onom našem uobičajenom bahatom stavu "pešačka staza, c'est moi", slobodno po Luju 14., u doba pandemije stvarno nije mesta. Cela ta šetnja bi bila i izvodljiva tako da ne ide više od dvoje jedno pored drugog, da idu sa jedne strane a ne u sredini kako bi ljudi sa druge strane u mimohodu imali dovoljno razmaka, da se ne približavaju drugima bez potrebe, i da ne rešavaju sve svoje životne frustracije i komplekse stavom da oni nikome neće uzmaknuti. I da džogeri, koji tokom trčanja teškim dahom izbacuju iz sebe sve i svašta (što se veoma lako čuje a i vidi) stave maske. A i svi ostali. Znači, moglo bi se i na vazduh na civilizovan način i bez previše rizika. Ali u nekoj drugoj zemlji. U Srbiji nema dovoljno policije da sa stokom izađe na kraj a sumnjam i da ima volje. Čini se da baš stoka predstavlja core izbornog tela AvAv-a.

Ista situacija za Beograd i na republičkom nivou. Dalje ne smem da se izjašnjavam.

Malo medieval, malo folk

Tu su negde, malo mekši i bez opera-style pevanja, ali to je to.

Nemam pojma. Ovo se desilo tu negde oko 20 marta. Stvarno ne znam, da li im je tada bilo zabranjeno da rade ili ne. Mislim da je postojala samo preporuka da se primaju samo hitni slučajevi. Nezavisno od toga, da li je zubar samo bio human ili alav na pare (pošto sam siguran da će se javiti pametnjakovići sa tom tezom), to ni u čemu ne abolira bezobzirnu stoku, koja je ignorisala obavezu samoizolacije i uništila celu jednu porodicu i ko zna koliko još ljudi.

Ne, zubar sa Dorćola, koji je ni kriv ni dužan zaražen od gastoske budaletine iz Milana, koga je mrzelo da poštuje samoizolaciju.

Anette Oolzon je ponovo oživela, bolje joj ova kombinacija leži od Nightwisha a i oni bolje zvuče sa Floor Jansen. Mada i ovo dosta podseća na neku pojednostavljenu varijantu Nightwisha.

Mongolski folk-metal. Veoma zanimjivo (kada se prežive jednominutni uvodi).

Nakon dužeg vremena našao malo vremena da malo slušnem i muziku. Ima u ovoj rubrici par interesantnih novih (bar meni novih) bendova. Ovi su, doduše, više medieval nego symphonic metal.

Đe's brat. corona moq maH