Akiro

Must listen za sve ljubitelje kvalitetnije francuske muzike. Posebno zanimljiva je varijanta kada peva tekstove Borisa Viana. Koliko puta sam gnjavio suprugu da mi prevodi tekstove Reggianijevih pesama pošto sam jezički na germanske jezike orijentisan a francuski mi doseže tek za naručivanje kafe.

Možda malo zakasnela reakcija na već prežvakanu temu, ali moram da da ispustim paru jer se nerviram. Kalinić, iako javna ličnost, ima svako pravo da iznese svoje mišljenje i to ne bi trebalo da utiče na njegov rejting za reprezentaciju. Mesto njega vode se igrači, koji duže vremena teren i takmičarsku košarku nisu videli a o pojedinim ničim izazvanim višestrukim "nosiocima medalja", čiji objektivni kvalitet otprilike doseže do druge turske lige ili fenjeraša španske lige, tek da ne pričamo. Ne bih da ulazim u Đorđevićeve razloge za neke odluke, ali umesto rekonvalescenata bez skorije prakse, rekreativnih košarkaša i onih, kojima treba promocija da bi uopšte uboli neki angažman u nekom drugorazrednom turskom, španskom ili kineskom klubu, trebalo je povesti Micova, Nedovića i Kalinića. Ovo je možda once-in-a-lifetime prilika da ponovimo 2002. i tu se pozivaju apsolutno najbolji i uloži trud da se, kako se zna i ume, uklope u tim. A žvake da nije bitno ko je koliko dobar već kako doprinosi tiskoj hemiji su prazni izgovori. Onda odmah može i Štimac da se pozove. Odlično bi doprinosio atmosferi mahanjem peškirima. P.S. Samo sam izneo mišljenje i nemam nikakvu nameru da ulazim u bilo kakvu besmislenu raspravu sa ljubiteljima lika i dela Đorđevića. Videćemo kvalitet nekih njegovih ljubimaca na delu. Daj bože da ostali mogu da peglaju taj "kvalitet".

Kada se vec stavlja ozbiljan trash iz nemačkih hitparada za nemačke simple minded mase, koje vole tzv. šunklovanje, evo par dodataka: Staviću ovde samo muzičke gastose, koji su se uvlačili Nemcima i uzeli tu koju kintu. Počnimo sa "našima", koje je kinik već pomenuo: A imaju i Grci svoje nemačke izlete, odnosno muzičke gastose: Morali su i Francuzi malo nemačkoj publici da se uvlače: A imali su i Česi svog predstavnika u nemačkim htparadama: Nemački šlager, nešto maltene najgore što se svetu muzike desilo. U nekom trenutku su ipak i Nemci otkrili "svet" i pevanje na engleskom pa su se javili razni producenti/autori sa njesrom. Među prvim "svetskim" Nemcima je Frank Farian sa svojim projektime Boney M., Eruption, Milli Vanilli i drugima. Za Boney M. je on pevao muški glas a ostavio onog lika da na sceni otvara usne i glumi da peva, oko Boney M. je takođe platio neku odštetu z krađu By the rivers of Babylon, a za Milli Vanilli je sve već bilo snimljeno pre nego što su pevači uopšte angažovani zbog čega im je oduzet Grammy. Znači, pravi svecki autor. Zaboravio sam naše gore list Sylvestera Levay-a, koji je u stvari još pre Fariana stavio nemačku na svetsku muzičku mapu popularne muzike (izuzeta klasika, Tangerine Dream, Klaus Schulze, Can, Krautrock bendovi i drugi ozbiljni nemački muzičari, ovde je osvrt samo na komercijalni nemački trash). Sa Silver Convention i posle Penny MacClean solo je imao par ozbiljnih hitova. Da od lošeg uvek može gore je pokazao kasnije Dieter Bohlen, možda najuspešniji nemački autor i producent svih vremena. sa svojim projektima Modern Talking, Blue System, C.C. Catch i drugima, koje obrazovani Nemci smatraju dnom dna. Već malo bolja kategorija, mada još uvek najgora komercijala, je rumunsko-nemački producent Michael Cretu (koji je zanat pekao kod Franka Fariana, gle čuda): Malo ozbiljniji projekat mu je uspeo sa Enigmom, sa čime je kreirao i trend "Gregorian" muzike: BTW, dosta hladan zvuk pogotovo ranijih produkcija Cretua ukazuje na njegovu ljubav za PPG sintisajzere, čiji zvuk me je uvek nervirao. Ovo je samo kratak pregled, koji je mnoge "bisere" (Heino, Roy Black, etc. te od novijih Bad Boys Blue i sl. izostavio. Sve u svemu, nemački šlager i nemački disco, nemačka komercijala uopšte (ima tu dosta bisera iz kategorije Eurodisco, za koje Italo Disco predstavlja ozbiljnu muzičku umetnost) spada među nešto najgore što je moglo da se desi muzici. primere iz kategorije pesama za tzv. šunklovanje (teška kafana) nisam ni postavio, to bi trebalo cenzirati, kakav je to trash. Znam, mnogi kojima su Nena i Modern Talking ofarbali mladost se neće složiti, ali živeo sam tamo 28 godina i znam kako su ozbiljni Nemci sa obrazovanjem doživljavali sve to, kao muziku za frizerke (ne odgovaram za političke nekorektnosti i šablonsko razmišljanje nemačke intelektualne scene). Sva sreća da su Nemci svetu ponudili kroz prvo elektronsku muziku i Krautrock, kasnije kroz alternativu (Post-Punk, Gothic, Dark Wave/Cold Wave, Industrial, ect.), o klasici i eksperimentalnoj muzici tek da ne pričamo, i nešto sasvim drugo.

Afitos na Halkidikiju. Oaza mira potpuno razlicita od ostatka Halkidija.

Kada se kocke sklope, 6 meseci živim u sivoj kasabi: a 6 meseci u selendri (koju doživljavam kao raj u odnosu na drugu polovinu godine): Kada se kocke ne sklope, bude i po 9 meseci sive kasabe.

Nekad... ...i sad... Bez staraca nema udarca. Mada je Midge Ure-ov glas malo popustio i počeo čovek malo i da falšira, još uvek su fenomen i za mlađe generacije muzičara nedostižan zadatak. Gotovo svaka pesma mala opera za sebe.

I ovo nažalost nema u celosti na Youtube-u, Nuits de Fourvierre koncert u Lyonu. Obavezno skinuti negde ceo koncert, fenomenalno ga je odradio.

Imam DVD kompletnog koncerta, ali na Youtube-u može nažalost samo ova skraćena varijanta u dva dela da se nađe. Svejedno se vidi koliko dobar je ovaj reunion-koncert bio. Ko se primi, najbolje da negde skine ceo integralni koncert.

U f#cking Srbiji hitna pomoć satima neće da dođe za starce, ali zato odmah dolaze za bahate pijane polukriminalce, kada se međusobno izbodu u kafiću. Naš "sistem vrednosti".

Sa zakašnjenjem (sorry, prvo proveravam neko vreme pa hvalim, taki sam) svima, koji su postavili ovaj forum i održavaju njegov nesmetan rad što tehnički što moderacijom, jedno veliko, veliko hvala za uložen trud i rad te osećaj za način kako da se očuva pozitivni vibe, koji forum ima. Mnogi ljudi, koji se godinama nisu videli na starom forumu, su se vratili, dobilo se ponovo na šarolikosti i pluralizmu. Nema ni nekog opterećenja, koje se povremeno na starom forumu osećalo. Tamo, na primer, nikada nisam postovao na muzici, koja mi je, godine tamo ili amo, bitan faktor u životu, da ne bi napravio budalu od sebe (što jesam, ali šta ćemo) a i da me ne bi iznervirale neke nedozrele budale, koje su svaku muzičku temu morale da truju i spamuju Ramonesima u neograničenoj količini. Video jednom i odustao. Samo sitan i nebitan detalj, ali nešto što stvara distancu. A o politici da ne govorim. Nekako se tamo etablirao i neki fake elitizam (doduše, i sam sam ponekad sklon istom, ali vidim neke granice). Ovde se za sada oseća neki dah slobode i neopterećenosti, jednostavno dobar i pozitivan vibe. Možemo da se pokoljemo (figurativno) na politici i da nazdravljamo na temi o godinama i poželimo ih jedni drugima što više i u što boljem zdravlju. To je negde svrha foruma, jedna zdrava i neopterećujuća atmosfera, razmena iskustava i mišljenja, mogućnost da nešto novo čujemo, ali i čista razonoda. Samo dalje tako.

Čestitke, deda. Da u punom zdravlju dočekaš i praunučiće i da se dalje podmlađuješ.

Bilo je interesantnih bendova tada, ali nije im još bilo vreme. Bar ne na ovim prostorima.