Akiro

Hebi ga, moglo je, na žalost nije. Danas do kraja da navijamo za Bayern, a sutra za Real, Barsu i Maccabi. Maccabi najverovatnije dobija kući Armani, Real ima velike šanse da u Moskvi dobije Khimki, a ono što bi nam možda najviše značilo, da Barsa dobije u Stambolu Fener, je mala verovatnoća, pogotovo što se Fener podigao. U svakom slučaju ćemo morati i neke neplanirane utakmice da dobijemo da bi nam ostala šansa. Tako je, kada se izgube tzv. sigurice.

Pored same pobede je veoma bitno da se polako ipak formirao tim (pogotovo kad prase nije na terenu). Asvel je sve stavio na to da onemogući Lorenca i Berona, a iskočili su drugi. Kao što rekoše komentatori za jednu petorku, ovo valjda ni na treningu nije probano. Ima tu još dosta stihije i dezorganozovanosti ali sve više ličimo na tim, po onome što se vidi, izgleda da se stvara i dobra timska hemija, kada nema remetilačkih faktora. Čak se i Jovanović solidno držao. U ovoj situaciji je bilo možda bolje imati Fajea nego Simanića. Šteta što nije registrovan za Euroligu. Sa druge strane u Abi, kad god moguće treba odmoriti neke od nosioca, tako da će valjda biti prostora za Fajea. Još Stratos i Đenka da se vrate i da Lorencova povreda nije ozbiljna i možemo možda nešto i da očekujemo. Štimac ubacio trojku i udario dve rampe pored toga što je dobro odigrao. Trebao sam danas loto da igram.

Hehe, bog (ako tako nešto postoji) pomaže samo onima, koji sami sebi pomažu. A kakva vajda onda od njega. Za ono što sam stvoriš, nikome ne duguješ zahvalnost, još manje poslušnost. Mala anegdota na temu sujeverja i očekivanja od boga: svojevremeno sam, devedesetih godina, kad svratim u crkvu da zapalim koju sveću za pokojnu rodbinu, iako ništa nisam očekivao, ipak za svaki slučaj za svima nam "omiljenu" porodicu Milošević/Marković palio sveće U DONJEM REDU. Nešto nije delovalo da ih svevišnji preseli tamo gde treba. Šalu na stranu, ima nešto u onoj staroj uzrečici " bez nevolje nema bogomolje". Znam par slučajeva terminalno bolesnih, koji su pred kraj postali vernici. Valjda je ljudima tako lakše da prihvate sopstvenu smrtnost. Meni je, iskreno, bliže da koristim sve prilike da odradim nešto što želim dok sam živ, zdrav i pokretan pa da posle nema mnogo toga za čim bi žalio. Verski asketizam i uzdržavanje su suprotnost toga - muči se dok si živ, da bi ti (jedno velikooo možda) na nekom onom svetu (ako takav jelte postoji) bilo bolje. Hebeš to. Hoću sve i hoću to (po mogućnostima) sad i odmah a za posle ćemo već videti. Que sera sera. U boga kao nekog sedog čikicu sa bradom ne verujem niti u to da postoji neko biće iznad mene, izuzev ako mi talentom, znanjem, dobrom platom, koju mi plaća, ili oružanom silom ne dokaže suprotno. O nekim Goа'Uld-ima, Ancients-ima ili drugim vanzemaljcima, koje su naši primitivni preci greškom smatrali bogovima, eventualno možemo da razgovaramo. Ali to je onda već pitanje stepena razvijenosti i raspoložive tehnologije a ne božjih moći. Svejedno se deklarišem kao vernik i držim donekle onog dela običaja, koji mi odgovaraju, ali samo tog dela. I kada već neću ograničenja jedne vere da se držim, nisam blesav da upadam u zamku drugih "vera", koje donose neke druge postulate (komunizam, fanatični ateizam i slične budalaštine). Nije stvar u tome, ko ga je postavio, postulat je postulat i ograničava ličnu slobodu. Ajde, zakoni, koji regulišu ljudsku zajednicu, na žalost ipak moraju da postoje, inače bismo se brzo međusobne poubijali. I mora da postoji enforcement tih zakona sa naglaskom na force, inače ih niko ne bi poštovao (videti pod događajima na ovim prostorima devedesetih, kada je enforcer na žalost zakasnio i dopustio nam da pokažemo ko i kakvi smo). Ali nezavisno od tog nužnog minimuma, koji reguliše međuljudske odnose, držanje bilo kakvih drugih postulata je ograničavanje sopstvene slobode. U tom smislu su agnostici u suštini u pravu. Može biti i ovako i onako, ali neka neko prvo to dokaže. Fanatični leftičarski ateizam i mržnja prema religiji i crkvi nije ništa bolji od budala koje se na svako zvono ili u svakoj blizini crkve krste, pa još i krste do nogu (odnosno saginju). U stvari, čak je i gori. Ako ostavimo srednju vek po strani, gde je svačega bilo, ne samo crkvenih nepodopština, u današnje vreme, sem u Islamu i kod pojedinih sekti, crkva nema moć niti silu da bilo šta bilo kome nameće. A ovi drugi itekako zagovaraju nametanje svog stava i nasilje nad neistomišljenicima, čime dovoljno o samima sebi govore. Videli smo 1945. na što to liči, dovoljno je bilo. Samo budalama treba više. I manite se argumenata događaja devedesetih. Kod nas odavno država upravlja crkvom a ne obratno. Crkva podrškom vlasti pokušava sebi da kupi neke privilegije i uticaj, ali traljavo im ide a i za male pare su se prodali. Crkva nam je takva, kakva nam je vlast i kakav nam je ceo narod. Primitivna do bola. Ali to ne osporava crkvu kao instituciju, to osporava njenu vladajuću garnituru. Ako nije politički korektno da se zbog pojedinaca generalizuje na ceo jedan narod, isto važi i za crkvu. Za crkvu u društvu ima mesta, uvek će biti potrošača te vrste usluga. Uostalom, bolje je da se ljudi u bezizlaznoj situaciji smire nego da upadnu u fatalizam i boli ih uvo za sve, jer u tom slučaju može svašta da se očekuje. Nije potpuna sloboda razmišljanja baš za sve. Karikiram, ali nekoj umirućoj budali može baš da bude gušt da u zadnjim trenucima ispali zolju na neku grupu ljudi. Tu law enforcement ne može ništa, kako da držiš poslušnim nekoga, ko više ništa u životu nema da očekuje? Ukratko, ima mesta za crkvu i religiju do određene mere. Ima mesta i za to da se predstavnici crkve izjašnjavaju u ime crkve o nekim gorućim društvenim problemima, koji se svih građana dotiču a posebno problema, koji se dotiču vernika. Ali crkva ne treba da bude produžena ruka države i da istoj pruža podršku za najgora sranja. Crkva treba da bude nezavisna institucija. U tom smislu finansiranje od strane države apsolutno nije dobra ideja. Treba pogledati kod srednje i severnoevropskih protestanata (ne baš obavezno Holandeza) kako su se organizovali i funkcionišu i u kakvom je odnosu crkva sa državom i vice-versa. Kod njih to bolje funkcioniše nego kod nas i katolika, o islamu tek da ne pričamo.

Zbog ženine želje da gleda Tea desio se sakrileg u mojoj kući da Partizan bude na ekranu, a da nije derbi sa nama u pitanju. Elem, mogu samo da kažem da je ogromna sreća što smo Đorđeviću kao selektoru videli leđa. Koliko je ova utakmica u nekim segmentima podsećala na naše mečeve sa Španijom i Argentinom na svetskom prvenstvu. Da li je Đorđević uopšte zvao 4 TO za vreme meča? Da je skautirao Partizan i Trinkijerija, definitivno nije. Da je taktički dobro pripremio ekipu, i to nije. Da je taktički pravovremeno i dobro reagovao na tok meča, takođe nije. Dobro da više nije coach reprezentacije. Svaka njemu čast kao igraču i legendi, ali kao trener je walking desaster. Sreća i da Teo nije došao u Zvezdu. Sa ovim mindsetom nam definitivno ne treba. Imali bismo dve rupe u odbrani sa njim i juniorom. U stvari, u ovom meču mi je delovao kao upgradeovani junior. Gist da mora sa obojicom da igra, bi završio na psihijatrjskom lečenju, na svoju štetu otišao iz Zvezde ili bi obojicu odrobijao. Trinkijeri je Đorđevića u svakom segmentu zanata nadmudrio i nadigrao. Očigledno je da svoj tim odlično pripremio za meč a i dobro vodio meč. Pri tome Trinkijeri uopšte nije neki ingeniozni trener, več poprilično ide na školsku priču. I time je školski nadigrao Đorđevića. Pa teže će mu biti sa našim starcem Fočom od sto ljeta nego što mu je bilo sa Đorđevićem. Sramotna predstava Virtusa. Sa ovakvom igrom ih nešto ne vidim u ulozi favorita za osvajanje EC. Komšijama čestitke na pripremi, igri, pobedi i navijanju. Kad im vidim konkurenciju, imaju realne šanse. Virtus u ovakvom izdanju nije kandidat za uzimanje Eurocupa, a i da se parama provuku do Eurolige nakantavaće ih ko stigne, možda gore nego Futuru.Nije stvar u tome da su na Partizanovom terenu izgubili, stvar je u tome kako su izgubili i sa kolikom razlikom. Ovo je sramota.

A taman je postalo zanimljivo i dobila se poneka informacija. Hebiga, nada umire poslednja, ajde vratite se na temu bez zajebancija. Nezavisno od pravnog backgrounda priče imam neki osećaj da su se Don Milo i Don *****ustasto kevtalo dogovorili za ovaj cirkus po principu "kako možete da obraćate pažnju na to, šta mi radimo, dok Hilandar (ili nešto drugo, popuniti po želji) gori". Bar se nadam da je kod ovog našeg zlotvora u pitanju to da priprema priznanje Kosova pa malo hoće da zamagli priču. Bar bi nešto korisno proizašlo iz toga. Ako je pak u pitanju skretanje pažnje sa raznih afera tipa Krušik, onda je business as usual i njesra as usual. Fino dva Dona sarađuju.

Bravo, najzad neko suštinsko pitanje na temi. I mene zanimaju odgovori, bez ličnih preferencija ili animoziteta.

Gotovo da si me provalio. Zameni samo dovođenje u pitanje religije sa otimanjem imovine i komunističku represiju nad crkvom i vernicima sa pristojnim svetom (to kod mene po defaultu znači građanskom klasom) i tu si. Kad čujem otimanje imovine vidim crvenu krpu pred očima. Takođe, kad vidim kako postkomunistička bagra uspešno sprovodi diktaturu svađanjem naroda. NIŠTA ne može da opravda diktaturu i totalitarizam. Šalu na stranu, koliko god se meni lično to gadilo, ne smatram levičarske stavove nelegitimnim. Svako ima pravo na svoje stavove dok god ne zagovara nasilno sprovođenje istih. Ali nikako ne mogu da podržavam stavove koji pravdaju totalitarističe metode postkomunističkih diktatorčića zato što kao nuspojavu imaju udarac na instituciju, koja nekom ne odgovara. A ovo je tema o Don Milovim metodama, ne generalno o crkvi i religiji. Na temu crkve i religije ne bi ni zalazio. Ne zanima me baš nešto posebno. Prema tome pošteno je reći "ne volim crkvu" i otvoriti odgovarajuću temu a ne pravdati Don Milove metode održavanja svoje diktature i punjenja svojih džepova. Inače, ne vredi da raspravljamo. Kod tebe u pozadini možda stoje i ideali francuske revolucije, a ja na tu temu mogu samo da odgovorim da obožavam seriju novela Baronice Orczy "The Scarlet Pimpernel" kao i starije filmovane varijante toga, posebno onu sa David Nivenom. Agree to disagree, što je legitimno i demokratski (dok god se ne zagovara nasilje na bilo kime, pa ni crkvi). Ali stvarno ne treba razvodnjavati temu o jednom od zadnjih a svakako najuspešnijem diktatoru (a i lopovu i šverceru) Evrope ličnim stavom spram crkve i religije. Don Milo je to što je i ništa ga ne može oprati. Kao ni ovog našeg zlotvora.

Potpuni fenomen je ta religija kako je gazila u iole novije doba. Evo na ličnom primeru: Od osnivanja Kneževine Srbije (a pre toga u Austrugarskoj) religija na porodicu mog dede sa ćaletove strane nije imala apsolutno nikakvog uticaja. Radili su šta su hteli i kako su hteli. Jedino je deda pre WWII povremeno davao i neke veće priloge crkvi, valjda da očisti savest što se posle babine rane smrti (a i pre toga) intenzivno "družio" sa svojom majordomusicom. Ajde da to nazovemo nekim uticajem crkve, mada teško da je gaženje. Van toga niko crkvu nije hebao nikada ni tri posto, a svi su bili deklarisani vernici. Evo, i ja se deklarišem kao vernik, a čak ni ne verujem u boga. I šta mi crkva može? Ništa. Šta je mogla mojim precima? Apsolutno ništa. Tutneš popu pare u džep i ima da održi opelo i da ćuti i ... Ako neće, nađeš drugog, koji hoće. As simple as that. U iole novije doba crkva gazi samo onog, ko joj to dopusti i ko to baš želi. Pa valjda nisu svi ljudi maloumnici. Naspram tome su veliki "oslobodioci" od "jarma vere" i donosioci "progresivnih" ideja itekako gazili pristojan svet od 1945. nadalje, a njihovi potomci i danas gaze i Srbiju i Crnu Goru. Šta ćemo sa time? Crkve su možda zadnji put u srednjem veku imale neki značajniji uticaj (doduše, u islamskom svetu imaju i danas, ali ipak govorimo valjda o nekoj zapadnoj civilizaciji, gde je jedino Irska u nekim elementima verska džamahirija, Vatican-State ne računam). To što vladari instrumentalizuju crkvu a crkveni "velikodostojnici" prodaju dupe za devize je sasvim drugi par cipela. Kao što rekoh u nekom drugom postu, riba smrdi od predsednika, ne od crkve. Nemci su čak i za srednjevekovni odnos prema crkvi odličan primer. U familijama feudalaca je najmlađi sin išao u crkvene velikodostojnike, da bi se malo nadoknadio gubitak odnosno nedobijanje nasledstva i da bi mogao sa te pozicije da doprinese interesima klana. A carevi Svetog rimskog carstva nemačke nacije su svako malo upadali u Vatikan i menjali pape i postavljali podobne. Čije li su to interese dotične pape sprovodili? Božje ili crkvene možda? Kako to da Don Milova genijalna savremena rešenja sekularizacije, pogotovo po pitanju imovine, ne važe za katoličku crkvu u CG i za islamsku zajednicu u CG nego ekskluziva za SPC? Kako to da on pokušava da od CPC napravi državotvornu instituciju? Sekularizacija, my ass. Ekonomski i pre svega politički interesi. Od vremena nemačkih careva do danas se nije mnogo promenilo. Odnosno, kod njih jeste a mi malo (malo više) kaskamo za vremenom.

Dokazano civilizovan svet treba da nam je uzor i primer, a ne da izmišljamo neka našu lokalnu toplu vodu, pogotovo što umemo da budemo i malo previše "kreativni". Pošto si ti dao jednu opštu konstataciju bez ikakvog dokaza, a pri tome si moderator, evo ja se osećam slobodnim da dam istu takvu: Individualna sloboda ispred bilo kakvih političkih nadrifilozofija i njihovih sledbenika, koje sebi uzimaju u zadatak da "štite" ili oslobađaju narod, pa onda da ga oblikuju silom u "pravom" smeru, naročito drumski razbojnici, secikese, lopovi i ubice kao što su prvoborci, komunisti, kolonisti (Faraonovi prizetkovski pretorijanci 1945., ne raniji i kasniji) i zaštićeni stanari. But that's just me. Pošto se vidi na forumu neka sklonost ka induktivnim zaključcima, mislim da neću imati problem da nađem primer za gore iznesenu tvrdnju. Ništa lično, inače se uglavnom slažem sa gotovo svime što izjaviš (na drugim temama), ali pretera ga malo. Posao države je da da neki okvir i da ga održava i hendluje, a ne da radi ono što radi Don Milo (ili, for that matter, "naš" prvorođeni). Odobravanje toga znači odobravanje totalitarizma. Ne važi uvek princip " neprijatelj moga neprijatelja je moj prijatelj".

Dobro, znaš li ti uopšte šta je induktivni a šta deduktivni zaključak? I kakve veze ima to što je religija kočnica napretku ima sa onim što sam ja izjavio? BTW, i religija je izuzetno sklona induktivnim zaključcima, pa ti vidi. Ajmo laganim koracima: Induktivni zaključak je otprilike sledeće: Video sam crnog labuda na jezeru, znači svi labudovi su crni. Pristup, kojem su sve pristalice totalitarizma veoma skloni. I crkva i crvendaći jednako. (interesantna su kod obe kategorije tri zajednička slova, c,r,v) Deduktivni zaključak je otprilike sledeće: Svi ljudi kad-tad umiru. Pera je čovek. Znači Pera će kad-tad umreti. Samo neko neobrazovan i zaostao u prostoru i vremenu će danas koristiti induktivni zaključak u argumentaciji. Ili neko, ko je pokvaren i zlonameran, a pri tome nema prave argumente. Kao što rekoh, koristi to crkva obilato a još više crvendaći skloni totalitarizmu.

Greškom ti udarih plus, a hteo sam da repliciram, Elem, da je samo par hljada....

Stvarno mi je neverovatno da u 21. veku vidim da neko, ko slovi za intelektualca (ili bi to trebao), izvlači induktivne zaključke. Posebnu sklonost tome pokazuju žestoki protivnici crkve. Neka pročitaju malo Dekara ili Popera i osavremene svoj način zaključivanja. No, to nije ovde tema. Elem, koliko imaš verskih dijabola, koji što-šta rade, toliko imaš i suprotnih primera vernika, koji se ponašaju racionalno i normalno (njihovo pravo je da veruju u nekog svevišnjeg, dok god drugima ništa na silu ne nameću), a crvendaćke apologete pokazuju svoju sklonost ka diktaturi kad iz pojedinih slučajeva vole da izvlače zaključke koje projektuju na opšte stanje. Imaš veliki broj popova-lopova i isto tako veliki broj sveštenika, koji se pristojno ponašaju. Delanje popova u Beogradu i posebno družine oko hrama kao i raznih "velikodostojnika" u patrijaršiji odnosno sinodu ima veze i sa nekim zavičajnim klanovima, koji pokazuju fanatizam na jednoj strani, a veliki pragmatizam na drugoj strani, no i to nije ovde tema. Ako pričamo o savremenom sekularnom društvu, mislim da je Nemačka odličan primer. Pa da vidimo kako to u praksi izgleda. Dugo nisam tamo, možda je došlo i do nekih promena, ali evo kako je izgledalo do sredine devedesetih. Naglašavam još jednom da je tako bilo do sredine devedesetih. U Bavarskoj su u svakom razredu u školama visila raspeća na zidovima. Mada moraju da se drže ustava Nemačka, u pojedinim bavarskim okruzima može da ti se desi linč zbog abortusa. Okrug Deggendorf je svojevremeno bio uvek paradni primer za savremenost Bavarske. Podrška Hrišćansko Socijalnoj Uniji (CSU), bavarskoj sestrinskoj stranci vladajuće Hrišćansko Demokratske Unije kancelarke Merkel, u tom okrugu oko 98%. U poređenju sa tim društvancetom, naš DSS je demokratska i naglašeno sekularna stranka levog centra. Sa izuzetkom samog Minhena, koji donekle jeste kosmopolitski grad, u ostatku Bavarske je možda malo bolja situacija nego u Deggendorfu, ali tu su negde. Veća šansa da u SAD neko bude predsednik, a da je katolik, i da ga ne upucaju, nego u Bavarskoj da protestant bude premijer. Da vidimo neke stvari u svakako razvijenijem i demokoratskijem severu, recimo NRW (Severna Rajna-Vestfalija). Veronauka u školi se podrazumeva po defaultu izuzev ako ti roditelji daju napismeno da ne žele da učestvuješ na veronauci. A i tada, za sve ispod 16 godina, nema izlaska iz škole za vreme veronauke, već moraš nekoj drugoj nastavi u to vreme da prisustvuješ (na žalost nikada nije bila na početku ili kraju školskog dana, hebiga), u 99% slučajeva ćeš imati izbor da li ćeš kao "oslobođeni" da pasivno odsediš vreme na katoličkoj ili protestantskoj veronauci. Posle probe kod katolika gde su ili sveštenik ili časna sestra tupili najgori i najdosadniji konzervativizam za sve pare, sam prešao kod protestanata gde je neki hipos držao veronauku i bavio se društvenim temama na jedan potpuno drugačiji način demokratske diskusije. To je čak bilo i zabavno. Ali je svejedno bila veronauka. Sem mene je bilo veoma malo "oslobođenih". Bile su samo dve opcije veronauke u skladu sa većinom stanovništva. Da vidimo malo odnos društva prema verama. Na jednoj o državnih televizija je svake subote uveče bila beseda na temu aktuelnih društvenih dešavanja, na smenu jednog vikenda protestantska, drugog katolička. Kratka emisijica, ali je ipak emitovana na državnoj televiziji ARD u udarnom terminu u subotu uveče. U raznim emisijama, u kojima se diskutovalo o gorućim društvenim temama su neretko i predstavnici crkve (jedne, druge, ili obe) bili gosti. Naravno da su imali pravo da se izjašnjavaju, ali nisu kao pukovnik Amfilohije zauzimali određenu stranu. Da su se kritički izjašnjavali, međutim, jesu. Imali su pravo na svoje mišljenje i iznosili su ga kao konstruktivnu kritiku. Nemačka po defaultu naplaćuje crkveni porez na dohodak građana izuzev ako se namenski ispišeš iz vere i poreskoj upravi priložiš potvrdu. A po defaultu jesi vernik i plaćaš. Po rođenju. Za tu naplatu, doduše, nemačka država reketira crkve, odnosno uzima procenat. I po defaultu se računa da postoje dve vere (ostali su oslobođeni, uz potvrdu ili izjavu da si druge vere). Uz dve vladajuće vere dobru poziciju (ali ne i državotvornu) ima i jevrejska zajednica, a ostali su eto tu. Ravnopravni su u smislu da niko ne sme zbog druge vere da ih maltretira, možeš da uzmeš slobodno za druge verske praznike što se tiče državnih ustanova (škola, etc), u privatnim firmama zvanično takođe, a nezvanično zavisi od situacije na poslu. Međutim, o nekakvoj ravnopravnosti svih verskih zajednica nema ni reči u praksi. Svi imaju sva prava na papiru, ali se dobro zna ko predstavlja većinu naroda. Eh, da, i imovinu verskih zajednica država da dira, to nema šanse da se desi. Samo par primera iz Nemačke. I u ono vreme Nemačka je bila svetionik razvijene sekularne demokratske države i niko im to ne bi osporio, pa čak ni Bavarskoj. Jedna od dve najveće stranke i dugogodišnja stranka na vlasti je Hrišćansko Demokratska Unija CDU. Ne vidim da je neko Nemačku zbog toga prozvao verskom džamahirijom ili fašističkom državom. Ono što pojedinci ovde zagovaraju (njihovo pravo ali ne na absolutistički način) u Evropi možda, i to samo donekle, postoji u Holandiji, a izvan toga na divnim mestima kao što je Kuba, Severna Koreja, PRC (People's Republic of China), etc. Da se vratimo na naše prostore i Crnu Goru. SPC ima sijaset svojih mana i treba mnoge u toj organizaciji dobrano lupiti po prstima, kojima veoma svetovno drpaju, a i po neopranim ustima, iz kojih svašta izlazi što ničeg božjeg nema u sebi, ali to ne dovodi u pitanje samu SPC niti njenu imovinu niti može njeno etablirano ime da dovede u pitanje. Don Milo sve radi, ali da radi na savremenoj demokratskoj sekularnoj državi - sigurno ne. Uostalom, dve druge verske zajednice su stavljene van Milovog zakona, a forsira svoju CPC, koju bi hteo državovtornom da napravi, iako ista ne može baš da se pohvali iole značajnijim brojem pristalica, o kanonskom priznavanju tek da ne govorimo. Znači, na kraju je ispod crte samo imovina SPC upitna. Tu su pitanju politički i ekonomski interesi, i u tome nema ničeg ni progresivnog, ni demokratskog ni sekularnog. To samo slep ili zlonameran ne može da vidi. Šta će biti u sledećem koraku? Ajmo po određenim trgovcima ili zanatima, pa dalje... Sve već 1945. viđeno. Davanje podrške Milovim akrobacijama uz neka nemušta opravdanja je u najmanju ruku naivno. Onda bar budite pošteni prema sebi i drugima po principu "Hebe mi se šta Don Milo radi, iz kojeg razloga, kojim povodom i sa kojim ciljem, važno da će opali po instituciji, koju iz nekog razloga prezirem. Sve ostalo me ne zanima". To je legitimno kao što su i crvendaćki stavovi spram privatne svojine legitimni (dok prestavljaju samo stavove). Priče o progresivnom i demokratskom delovanju Don Mila su, u najmanju ruku, naivne. Da SPC treba ozbiljna reforma (da ne kažem interna čistka) i reorijentacija - treba. Da njihov posao nije da vuku birače na ovu ili onu stranu - nije. Da imaju pravo da se izjašnjavaju o određenim društvenim problemima - imaju. Što bi mi, ili, for that matter, Crna Gora, bili pametniji i napredniji od Nemačke, na primer. Što ne rešimo prvo pitanja pravosuđa i korupcije, pa se onda bavimo progresivnom "sekularizacijom" države. Uostalom, kod nas država instrumentalizuje crkvu (za male pare, u suštini), a Don Milu smeta što SPC ne može on da instrumentalizuje, već neko drugi to čini. I to je to, ni manje, ni više. Riba od presednika smrdi, ne od crkve. BTW, da ne krenu neki da mudruju, nisam nikakav verski jurišnik, nasuprot. Izjašnjavam se kao vernik, ali tu se priča otprilike i završava , a u boga ne verujem (niti u bilo koju instancu iznad mene, izuzev ako me plaća min. 5k mesečno ili ima naoružanu pratnju), nikom se ne klanjam i ne ljubim ruke (sem mojoj suprugi). Palim sveće pokojnim roditeljima na slavu i njihove rođendane (znači lične termine), a za ostalo me mrzi da se cimam do crkve. Za moju sahranu, što kasnije to bolje, supruga ima nalog da angažuje popa (u inat ovoj našoj hebenoj državi i svemu posle 1945.) i da ga dobro podmaže da se ne buni na gotiku i industrial kao muzičku podlogu sahrane.

Srećna Nova godina svim forumašicama i forumašima! Na žalost nije realno da poželim da vidimo leđa dušmanim, koji nam dnevno štete živcima i zdravlju, ali makar nek svakom na svom nekom mikroplanu svane bolja godina i ostvare mu se želje. 🥂

Klasika. Dok gori Hilandar, Kosovo, hramovi SPC u CG, produži po volji, gde ćemo da igramo košarke. To za nacionalno opredeljene budale. Za one malo pametnije žvaka o ugroženosti igrača. A u stvari politički dogovor dva Dona, kao što je već neko drugim rečima napomenuo. Ceh plaća Zvezda. A imali smo Futuru potpuno na ziceru. Nikad bezbednost u hali ne bi bila veća nego danas. Varvari bi smeli samo da pevaju, skandiraju i zvižde a verovatno bi i dobili direktivu da u datoj situaciji skandiranja sa "ubij..." nisu poželjna. O gađanjem građevinskim materijalom i kovanicama, uletanju magaraca na teren i neposrednom ugrožavanju igrača nema ni reči. To Don Milu i uvozniku banana u ovom trenutku nikako ne bi odgovaralo, dok bi nama nasuprot odgovaralo da dobijemo iole realan povod za napuštanje utakmice i zahtev da se Futura kazni. Onima, koji su propustili taj detalj, na ulicama se kontra policije nalaze Srbi u Crnoj Gori, ne milovski stormfront. Oni sigurno ne bi napali delegaciju i igrače Zvezde, a ovi drugi bi rizikovali iskru za dramatično pogoršanje stanja na ulicama ako bi samo vlas kose nekome iz Zvezde falila. Nikad Zvezda u Podgorici ne bi bila zaštićenija i bezbednija nego danas. Na to i deo Varvara i domaćih igrača Future možda ima neko svoje nemilovsko mišljenje o situaciji u Crnoj Gori i takav eventualni raskol bi Zvezdi savršeno odgovarao. Možda bi deo njih bio manje napržen i fokusiran. Ako bi se i zadesio neki nekontrolisani magarac, baš danas bi dobio gadno od Milovih specijalaca po glavi ili bubrezima. To bi tek bila hit situacija - Milovi specijalci biju Milov stormfront. I batalite više te priče o sinu ministra policije CG. Tad je imao očigledno eksplicitnu dozvolu za svoj nastup. Sada bi bila suprotna situacija. Sa zicera u našu korist došli smo do zicera u korist Future i krugova u ABA, koji Zvezdi i nisu baš naklonjeni (da se blago izrazimo). Marš u tri lepe i predsednik države i predsednik kluba.

Glup potez. Nije izbio građanski rat tamo. Sigurno ne bi niko otvoreno linčovao košarkaše. Nasuprot, morali bi pojačano da ih štite da bi dokazali da su kao neka demokratska država. Bilo bi izuzetno neprijatno na meču, to je izvesno, ali to i nije baš nešto novo. Sve već davno viđeno u Podgorici. Od šlajmare još niko nije poginuo (mada Jasko fijasko tvrdi suprotno). Trebalo je otići i njima u inat pobediti. Mislim da je baš sada postojala dobra šansa. Ovako će se meč opravdano službeno registrovati u korist Future. Eventualno uletanje pojedinih podivljalih magaraca iz publike na teren bi samo nama išlo u korist, ovako smo Futuri, u stvari, učinili veliku uslugu a pojedinci u rukovodstvu ABA lige su verovatno jedva dočekali ovakav rasplet. Upravo Don Milu u ovom trenutku nikako ne odgovara da nastane bilo kakav ozbiljan pičvajz na terenu, jer bi to dovelo do daljeg zaoštravanja na ulicama i potvrdilo priču opozicije. Ako su igrači Zvezde ikada mogli da računaju na to da bi obezbeđenje u Podgorici ozbiljno shvatilo svoj zadatak, to je danas. Takođe bi Đordi imao za bilo kakvo ozbiljno sranje u Morači krunski argument da mali nebitni klubić u istoj takvoj državi isključi iz bilo kakvih razmatranja za Wild Card, pa možda čak i za EC, što Bokanu ne odgovara. Upravo nama je najviše odgovaralo da odemo dole, da pojedine budale ulete na teren, da ih obezbeđenje jedva spreči i da mirne savesti pod protestom napustimo teren. Tu bi čak i rukovodstvo ABA lige moralo da povuče potez protiv Future a u korist Zvezde, koliko god im to teško palo. Kako god to možda nekome zvučalo, ali na ovom meču bi Don Milo i Bokan bili, u stvari, pod većim pritiskom nego mi jer situacija izvan hale ne dopušta još i divljanje u hali. Takođe bi možda i pojedini domaći igrači Future (zavisi sa koje strane lokalne barikade su) igrali sa nešto manjom motivacijom i koncentracijom. Ovo je zarad politike propuštena šansa za zicer. Verovatno po nalogu glavnog finansijera i nas i komšija. Bem ti mešanje politike u sport.

Upravo je ovo idealan trenutak da se odigra utakmica. Zvezda u seriji pobeda, dok je Futura u seriji poraza. Postoji šansa da Martin ne odigra uopšte ili veoma malo. Jeste da bismo mi imali Stratosa u februaru i uigrali nove igrače (hence Čovićev pokušaj odlaganja). Međutim, mislim da i u ovom trenutku imamo sasvim dovoljno kvaliteta za tako nešto kao Futuru. Dalje ovo je idealna prilika da uprava Future i Milogorci (time ne mislim na sve Crnogorce, da ne bude zabune) pokažu svoje pravo lice u "najboljem" svetlu i neogoljeno. Ne treba bežati od njihovih "herojstava" protiv protivničkih igrača i navijača. Preživeće profesionalni sportisti koju šlajmaru, ćušku i poneki šraf sa tiplom (za razliku od laži oko cigala i stolica u Beogradu, postoje video dokazi za građevinski materijal u PG). A verbalni pritisak divljaka, pardon Varvara, i tako većina naših igrača ne razumeju niti bi trebalo da se osete antisrpskim skandiranjima pogođeni kao što teško da su igrači Future, bar većina njih, prošle godine mogli da se osete ugroženim antialbanskim sentimentom kod Zvezdinih navijača. Ozbiljan profesionalni sportista, posebno američki, bi trebao da je iznad takvih lokalnih budalaština. Drugo je pitanje koliko naše strane igrače ABA uopšte zanima, ali to već nema veze sa Futurom. Treba pustiti Futuru da se pokaže u svom svom "sjaju" i obezbediti obimnu video dokumentaciju. Od izlaska iz aviona pri dolasku do ulaska u avion pri povratku, svaki milimetar i svaki milisekund puta i boravka treba da bude pokriven. U doba kamera visoke rezolucije u mobilnima to stvarno ne bi trebao da je problem. Posebno hala i utamica treba da budu obilato i iz raznih uglova pokriveni. Za 100 Ojrića će čak i pojedini Varvari snimati. Treba dobro snimcima pokriti ponašanje Futurinih navijača ali i sudijske trojke. Može da zvuči cinično, ali eventualni napad na nekog pojedinca, koji navija za Zvezdu, kao prošle godine na onog čoveka sa detetom, bi bio odličan bonus. Posle predati snimke Đordiju, ABA-ligi, medijima i staviti na Youtube. Ionako već ima finih snimaka "herojstava" Futurinih navijača tipa upada na teren i udaranja protivničkog igrača Banvita u leđa. Treba tojoš malo zaokružiti. Mada mislim da oni takav "folklor" spremaju tek za plej off, ako ga i sada odrade, za nas je to samo zicer, ako se postavimo kako treba. Nikakve govorancije Čovića na kasnijim eventualnim pres konferencijama već samo prezentacija snimaka. Uslov svih uslova za eventualnu pobedu, međutim, je da skraćeni ćuftasti prestolonalednik presedi meč na klupi ili uđe eventualno ako vodima sa 20 razlike. Pošto Čovićeve podguzne mušice očigledno vole da prate ovaj forum, neka prenesu gazdi makar onu misao o obilatoj video dokumentaciji gostovanja Futuri.

Inače ne čitam štampu, ali se u kafiću zalomio neki Bljuc na stolu i imao sam šta da vidim. Prosto mi je pozlilo na ovu sliku: Koliko to medija hebeni Čović Dr. lopovluka Nebojša može da stavi pod svoju kapu, ima li tome granica? Još ovaj "pesnički" naslov koji podseća na nemilu prošlost i udara nemiloj sadašnjosti još jedan sumorniji pečat. Nisam imao vremena danas da gledam prenos Zvezde, makar jedan dan se nisam nervirao, još se neke druge stvari poklopile i sve pet, i onda vidim OVO. Propao ceo dan, skočio pritisak. Voleti Zvezdu postaje bolan mazohizam u zadnje vreme. Ne da treba i matoroj i mlađoj gnjidi a i njihovoj podguznoj mušici zviždati svom snagom i u svakoj prilici čim pokažu face u hali, nego treba ih urnisati od zvižduka. Čović je lagano uspeo da mi sa liste najomraženijih likova skine Av-Ava na drugo mesto (šta da radim, do Zvezde mi je ipak više stalo nego do Srbije).

Hehe, mi i jesmo (bili) gastarbajteri iz 70ih. Ja sam se vratio ovamo, kada su svi pametniji počeli da beže (Tako mi se potrefilo da diplomiram. Šta da kažem, bio i ostao večiti pubertetlija.) A što se tiče pitanja, kakvi su to ljudi - svi redom intelektualci, svi redom srednja i viša srednja klasa domaće scene (inženjeri, arhitekte, pravnici, lekari, profesori, umetnici, pojedini samostalci, koji su radili ovde kao pojedinci direktno za strane kompanije, pojedini tehnomenadžeri društvenih preduzeća (većina tih čak nisu ni bili crveni), pojedini crveni vojaci i funkcioneri), pojedini dobrostojeći predstavnici plain naroda (seljaci, majstori, njih najmanje) - u prevodu , sve oni, koji ni pod razno nisu bili ugroženi po pitanju opstanka i kojima su nedostajali pojedini artikli, da se u punoj meri osećaju kao srednja klasa (ili šta god su sebi umišljali da predstavljaju i da im po defaultu u životu pripada). Tehnička roba, koja je ovde u komisionu bila preskupa a ipak i ređa, brendirani odevni predmeti i obuća (ništa ispod original Starki i krokodila), parfimerija, cigarete (da, bilo je onih, kojima domaći Marlboro nije odgovarao, morao je da bude uvozni), stručna literatura (za to nas jedino nije bilo ćao da trošimo vreme i pare), i mnogo još kakvih gluposti tipa tačno određeni pecaroški štapovi, itd, te klasika - Milke, kafa, lekovi. A mi gastosi, pošto jelte nismo znali za bolje, jedva čekali da dođemo ovamo i po povoljnijoj ceni pazarimo domaće licencne proizvode i, naravno, domaću hranu. Većini njih jeste bilo loše do sredine šezdesetih godina, ali najkasnije kako je Faraon počeo da se druži sa Sofijom Loren i sličnima, tako je (makar u Beogradu) počela drugačija atmosfera da se razvija. Pa čak i deda sa kevine strane (taj, btw, nikada ništa nije tražio ni naručivao, koliko god da mu je možda nedostajalo, šta god ko o popovima mislio, taj je jedini u široj rodbini imao ozbiljan moral), koji je kao sveštenik zbog crvene diktature teško živeo (pomogla su tzv. Trumanova jaja, t.j. paketi sveštenika iz Amerike), je sedamdesetih po prvi put počeo pristojno da zarađuje, kada je pritisak partije popustio pa nastao revival slava, krštenja, sahrana uz usluge sveštenstva. I nisu patile višedecenijske generacije lekara, inžinjera, arhitekata, gde su mlađi naraštaji znali da će zagarantovano naći posao, ovi tehničke struke i tezge, na kojima se dobro zarađivalo. Vojska je u tom periodu imala para i dosta razvojnih projekata - ko je radio na ETF-u i na mašinskom je mogao da dođe do ozbiljnih para na projektima. Ko te pita da li si antikomunista (ako ne laješ kao budala), imaš znanje, imaš projekat. Samo par primera tih ugroženih slojeva stanovništva. I u raznim društvenim firmama je mogao i najstriktniji antikomunista (naravno, ako se ne ističe lajanjem) da dogura do relativno visokih stručnih pozicija, samo ne do najviših. A drugovi na najvišim su zavisili od znanja i struke ovih politički nepodobnih (hebi ga, Kardeljev fakultet, danas FON, kadrovski smer, ipak je davao samo diplome a ne i znanje). Prihodi, so-so, dobri ali ne odgovarajući poslu i odgovornosti, ali dnevnice su donosile pare. I, naravno, na kredit se moglo maltene sve. Mi smo se na zapadnim kreditima grčili donekle za izgradnju placa na Avali (tada je to koštalo mnogo više nego danas), a ovde su ljudi bez problema uzimali kućice u nizu u Crnoj Gori na kredit. U ovoj raspravi je veoma bitno da se jasno razlikuje o kom periodu se govori, jer u sedamdesetim i osamdesetim situacija stvarno jeste bilo bitno bolja i kulminirala pozitivno za vreme Ante Markovića. Veoma bitno je i koji je uzorak populacije u pitanju. Nije, naravno, svima bilo isto. Ali srednjoj klasi u većim gradovima, pogotovo glavnim gradovima republika, definitivno nije pretila glad i beda. Ako zanemarimo sam karakter diktature kao takve i planske anestezije širokih narodnih masa da the state will provide i da ni o čemu ne moraju da razmišljaju, od sredine šezdesetih je počelo sve bolje i bolje da se živi. Bilo je uspona i padova, bilo je kriza, ali su ljudi relativno normalno živeli. Treba uzeti u obzir da ne možemo merila razvijenih zemalja da primenimo na ove prostore, or, for that matter, i na ceo mediteran. I treba napomenuti da nepotizam nije samo predstavljao "hobi" oslobodilaca zavičajaca i pasivnih brdsko-planinskih oblasti već itekako i antikomunističke srednje klase. Ako ti je tatko lekar i ti ćeš biti. U Nemačkoj ti prvi posao nije zagarantovan, čak i ako ti je tatko vlasnik firme (rado ih šalju na sticanje iskustva pod otežanim okolnostima).

Pišem iz ličnog sećanja. To se ipak odnosi na ograničen uzorak i nimalo reprezentativan, pošto su svi, bili stara građanska klasa ili crveni patricijat, i pored povremenih izleta u lošije situacije, ipak, uslovno rečeno, dobro živeli i bili i poprilično razmaženi. Nama su stalno naručivali neke lekove, maltene jednaka količina kao Milka čokolade. Koliko ih je u domaji bilo ili nije, a koliko je to iživljavanje domaćih kojima se može da nas maltretiraju da im svašta dovlačimo, ne znam. Često nam čak ni recepte nisu slali (a u Nemačkoj, da malo karikiram, ti sem za kapi za nos i Coldrex treba recept za maltene sve živo), što nam je izazivalo probleme čim to potražimo u apoteci. Recepte iz SFRJ su nemačke apoteke, btw, priznavale. Jedan bliski rođak je u tome prednjačio i naručivao lekove i za prijatelje prijatelja prijatelja poznanika daljih poznanika. Mislim da je sebi time kupovao protivusluge tih ljudi za koje je "nabavljao" lekove. I raznu drugu robu je ne samo za sebe naručivao. Taj je, uzgred, bio jedan od dvojice komunjara u bliskoj i najširoj inače najstriktnije antikomunistički orijentisanoj rodbini pošto maltene bez izuzetka vodimo poreklo od predratne stare građanske klase. Pretpostavljam da je sebi slične na položaju zaduživao. Međutim, nije bio jedini, za ostale nemam neke indicije zašto. Zvaničan razlog prema nama je uvek bio zato što toga ovde nema. Mala anegdota na tu temu: pored svakojakih budalaština neko naruči i liniju kozmetičkih proizvoda Cleopatra (gluposti tipa šamponi, sapuni, mleka za telo i slično, nešto slično današnjim Dove proizvodima, samo sa dizajnom da budalama izgleda kao nešto). Elem, ćale na to potpuno izgubi živce i ne kupi to u Nemačkoj nego kupi ovde na pijaci i odnese dotičnoj osobi uz naglašenu napomenu da je to našao na Kalenić pijaci i po kojoj ceni (bila otprilike ista cena kao u Nemačkoj, valjda "uvezeno" iz Grčke, ako se dobro sećam). Prvo nehotično vađenje tipa "nismo znali" i slično (naravno bez ideje da se plate te pare) a posle muk i na kraju dotični više meseci nisu razgovarali sa nama. Moguće da je tako nešto bilo u pitanju i sa lekovima, ne znam.

Otprilike ista priča, uz mnogo veće izgubljene materijalne vrednosti doduše, plus zatvaranjem i maltretiranjem i jednog i drugog dede kao i oca posle rata, pa svejedno ne mogu da zatvorim oči pred činjenicom da je bar u Beogradu (za dalje mi situacija nije previše poznata) krajem šezdesetih te tokom sedamdesetih pa čak i kriznih osamdesetih (pedesete i šezdesete su sasvim drugi par cipela) veliki broj ljudi solidno i relativno normalno i bezbrižno u Faraonovoj anesteziji živeo. I to ne samo izdanci crvenog patricijata već i izdanci antikomunističke stare građanske klase. Na kraju su, bar u mom malom uzorku, najveći realni problem bili lekovi i nemogućnost da sam budeš gospodar svoje sudbine (da stvarno živiš u skladu sa svojim radom, trudom i sposobnostima), te luksuzni artikli (koji na Zapadu nisu predstavljali nikakav luksuz), za koje je naša srednja klasa smatrala da joj po defaultu pripadaju. I za to su se na kraju donekle nekako ipak snašli.

Mala ispravka: Quad elektrostati, Stax su bile slušalice. Noćas dok sam pisao sam bio već pospan. Anyway, i o jednom i o drugom sam u Nemačkoj čitao u HiFi-magazinima, a ovde ih video uživo. isto važi i za Nakamichi dekove (hehe, klinci danas ni ne znaju šta su dekovi, za njih samo digitalija postoji). Poseban hit: na maturskoj ekskurziji 1985. sam u Pragu video prvog Ferariju u životu - eks Yu-registracija, takođe i neka Bendža serije 7 ljubljanske registracije. Nemci iz razreda su otprilike komentarisali: komunizam, my ass. (Oni su mi na to i skrenuli pažnju, mene selektivna pažnja ne vuče ka automobilima). Šta vi to radite tamo? Pitanje na koje ni tada nisam znao odgovor, a ni sada ga ne znam.

SFRJ ljudi različito doživljavaju shodno svojim ličnim iskustvima. Uvek važi princip "nekom rat nekom brat". Tzv. oslobođenje 1945. najkasnije dve godine posle tog "oslobođenja", kada je prošla euforija da smo Nemcima i lokalnim saradnicima videli leđa, pristojan svet više nije doživljavao kao oslobođenje nego kao diktaturu poslednjeg šljama, pardon "oslobodilaca", dok su neki drugi nasuprot uživali u mukama pristojnog sveta i novonastalim mogućnostima da se "snađeš" umesto da radiš. Kasnije je nastala uzrečica "radio-ne radio-svira ti radio", koja dosta dobro opisuje sarmoupravljanje. Zahvaljujući kreditima država je stvorila kakvu-takvu socijalnu mrežu, na to dolazi još plemensko-rodovski sistem kao dodatna socijalna mreža (i prilika, za zapošljavanje, za upis na fakultet, za svašta nešto,...) i eto uživancije. Niko (sem probranih drugova) nije bio nešto bogat, ali se teško padalo kroz socijalnu mrežu. Olakšala je država svima da ne moraju previše da razmišljaju i da se brinu. Ako ništa drugo, sindikat je delio polutke. Da se nešto specijalno trudiš, nije ti ništa posebno donosilo (sem možda sportistima, zanatlijama i muzičarima) te se, uglavnom, niko nije ni trudio. Pasivizacija naroda i jedna predivna sveopšta anestezija. Kako su roditelji bili oslobođeni nekih osnovnih briga, tako nisu ni svoju frustraciju prenosili na mlađa pokoljenja i svima (prividno) lepo. Činjenica je da većini odlazak na letovanje na moru nije predstavljao neki problem (krediti, firma, škola, sindikat, ...) pa čak ni nabavka automobila (Tristaća, Keca, Fiće i Peglice za narod, Opel i Golf 2 iz domaće proizvodnje za nešto malo boljestojeće). Na kraju su otplate kredita spale na nivo dve pakle cigareta. I još je redak broj uslovno rečeno poštenih dizao kredite za stanove, što bi, uostalom, kada to može od države da se dobije. Uz člansku karticu, vezu, mito,... The state will provide... Ne baš za svakog, ali se održavao mir, znači za dovoljno ljudi. Za to je na trulom Zapadu već moralo da se radi i da se to i pošteno zaradi. Deo mreže za održavanje mira su predstavljali i gastosi. Svaki dolazak ovamo je značio da vučemo pun gepek raznoraznih potrepština za bližu i širu rodbinu i njihove prijatelje i prijatelje prijatelja. Od klasike tipa Milki i kafe, do brendiranih patika i odeće, parfema, audio-video uređaja, stručne literature, lekova, name it... Kada te opsednu, ne možeš da se odbraniš. Samo deo naručenog su i plaćali. Ne baš svi, ali mnogi su se snalazili na neki način i time je pritisak pušten iz lonca da ne eksplodira poklopac. Svakako jedan od pametnijih poteza ćopavog Faraona je bio da otvori granice. Krediti i gastosi su omogućavali da se pritisak drži na podnošljivom nivou, taman dovoljno podnošljivom da se ostane pasivan i anesteziran. Što bi se talasalo. BTW, uvek mi je fascinantno bilo da je moje društvo ovde bez šljake uz školu i fakultet sasvim lepo živelo, znali su se a i posedovali svi brendovi sportske i druge odeće, cigareta, pića, izlazilo se svaki dan, išlo se na letovanja i zimovanja,... Ne mogu da se žalim da je meni bilo loše, imao sam kola, dobro se oblačio (doduše uvek alternativa ili u stilu egzistencijalista šezdesetih, ali i to košta), forsirao izrazit nightlife. Ali... Ja sam uz više razrede gimnazije pa posle kroz ceo fakultet usput i šljakao na tom trulom Zapadu i tačno sam znao, kako sam došao do veoma lepog džeparca. Ovde sem jednog drugara niko nije radio niti uz školu niti uz fakultet (a i ovaj jedan se bavio švercom i preprodajom) a svi su živeli uslovno rečeno dobro. Pri tome ja dođem ovamo i pokupujem patike Puma Universal i raznu drugu sportsku opremu domaće licencne proizvodnje, ovdašnje društvo naručuje iz inostranstva ili dovlači iz Trsta. Ja pokupujem ovde Yardley Black Label Eau de Toilette (bio je fenomenalan i u Nemačkoj nije postojao), ovdašnji koriste ovde nepostojeću uvoznu parfimeriju. Vučem cigarete odavde jer su jeftinije, ovi ovdašnji bez Marlboro četvorke neće da razgovaraju. Vučem ploče odavde (Jugoton je imao sasvim solidan izbor New Wave-a i ostalog zvuka osamdesetih), ovi ovdašnji naručuju ili dovlače iz inostranstva. I tako u mnogim oblastima. Hebote, radio sam tamo 5 meseci uz školu da pazarim Thorens 126 gramofon i dobru glavu, ovde sam znao ljude sa Stax eletrostatima, a da prstom nisu mrdnuli van škole ili fakulteta. Radio sam godinu dana da pazarim Ensoniq Mirage sampler i Fostex portastudio, ovde su kupovali sintisajzere, koje je Ljuba Bubalo švercovao iz Londona (tako su mi bar ispričali). I dok mi je jasno kako se takva srednja klasa iz domena komunističkog patricijata "snalazila" ( malo dnevnice sa ćaletovog službenog putovanja, malo neke druge stvari, manje poštene), za pripadnike srednje klase iz redova poštenog sveta bez partijskog backgrounda mi nije jasno. Ili su prećutali gastosku rodbinu ili neke nečasne radnje, kojima su i njihovi roditelji imali pristup. Okreni-obrni, solidno se ovde održavala iluzija nekog normalnog života srednje klase (ako izuzmemo iole bolje automobile i letovanja u inostranstvu, mada je za drugove i to bilo dostupno). Za retko koga su mi do kraja jasni izvori takvog života, sem za jednog rođaka, koji je često projektovao tunele kao tezgu (na fakultetu se kao profesor nije baš previše zamarao) pa je, kada mu dođe red da menja kočnice na Golfu 2, prodavao stari i kupovao novi Golf 2 umesto da ga redovno održava. Ako se na to doda da je Beogradski džez festival (bar dok ga je pokojni Dragutin Gostuški organizovao) bio nešto, što je bilo i za Nemačku pojam i da i filmski festival uopšte nije bio loš, i mnogo što-šta drugo uostalom, plus da su se mnogi ovde i bez plaćanja snalazili za ulaz, a rezervacija dobrih mesta i za "rasprodate" koncerte, predstave itd bilo nešto normalno, bilo je čak elemenata, koje pare ne mogu da kupe. Bilo je mnogo problema (neko vreme najviše nabavka kafe, a redovno problem nabavke lekova), ali se sasvim fino živelo. Da ne pominjenmo čuvene žurke osamdesetih po Beogradu, kojima ni američki teenage filmovi tipa Ferris Bueller nisu dorasli. Pa "Rimski grad"-diskoteka u Filmskom gradu, tako nešto u Nemačkoj jednostavno nije postojalo. Naravno, ovo je viđenje života jednog relativno uskog kruga ljudi, crvenog patricijata, i poštenih intelektualaca (bez znaka navoda), inženjera, lekara, pravnika, ekonomista, etc, odnosno njihove dece, ali i neki manji udeo običnog naroda, koji sam poznavao, je ,shodno svojim somewhat drugačijim potrebama, sasvim lepo i mirno živeo. To ti je kada se ceo Ripanj zaposli u železničkoj pošti i carini a za vreme žetve uredno boluju i jedni druge pokrivaju. Plata je služila za neku sigurnost i sticanje penzije, a zarađivalo se na drugi način. Nisu svi bili te sreće, ali dovoljno njih da se održava iluzija. Plus majstori i zanatlije. DIY je tada ovde uglavnom bila nepoznanica, za svaku sitnicu se zvao i plaćao majstor. Pošto sam živeo u Nemačkoj, gde su majstori skupi a DIY razvijen pojam, bilo mi je ispod časti da nekog plaćam da mi postavlja šolju, lavabo, baterije, popravlja bojler, lepi tapete, kreči, radi sitne popravke elektrike, farba drvenariju na kući, a društvo odavde me je otprilike smatralo budalom. Ovde je ispod časti bilo da se sam baviš takvim poslovima, za svaku sitnicu se zvao majstor. Luksuz, koji sebi ni u Nemačkoj ne može baš svako da priušti. Elem, jeste se, uslovno rečeno, sedamdesetih i osamdesetih lepo živelo, ali sve to nije bilo na realnim osnovama i u normalnom civilizovanom sistemu, gde nema partijskih privilegija, nepotizma i snalaženja, ne bi tako bilo moguće. Sve je to, iako veoma opipljivo, realno ipak bila iluzija koja bez Faraona i njegove veštine igranja na žici i pogotovo posle pada berlinskog zida ne bi opstala. Kao što i nije. Eto, malo individualno i možda ne baš reprezentativno sećanje na život i standard u Beogradu osamdesetih ( da zanemarimo određene probleme snabdevanja raznom robom i lekovima, koje smo mi gastosi morali da pokrivamo). Ostavlja i setu i gorak ukus. Setu, jer je meni kao đaku i studentu to sve ličilo na neki maltene filmski život (Ferris Bueller style), a gorak ukus jer sam čak tada znao da to sve stoji na nestabilnim nogama (vidi ekonomska kriza osamdesetih) i da će kad -tad naplata doći na red. Prosta logika. BTW, mali diskurs. U vreme, kada je u Nemačkoj jedva ko čuo za Nike, Borovo je pred svoj kraj proizvelo neka tri-četiri modela Nike patika (možda su ih i uvezli, ne znam, ali po džabalesku ceni je verovatnije neka licencna proizvodnja u pitanju). Pokupovao za neke smešne pare gomilu toga, između ostalog neke patike za golf, koje su se odlične pokazale za fudbal na travi (imale neke sitne krampone) i bio prvi u mom gradu u Germaniji sa Nike patikama. Služile me dobro godinama, nije ih ni pranje u veš mašini moglo tako lako da uništi.

Povremeno na komentarima na vesti B92 može da se naleti baš na bisere botovskog zanata. Ovaj mi se po rečniku i pristupu čini kao bot prvorođenog, koji u slobodno vreme tezgari za Čovića. Prvi komentar se odnosi na izbor Šakote za Zvezdinog trenera a drugi na jučerašnju utakmicu. Obratiti pažnju u drugom komentaru kako nikoga ne bi izdvajao u jučerašnjoj utakmici. Obratiti pažnju i na broj pluseva na drugi komentar. Ipak ima dosta simple minded publike, kod koje to pali, iako je providno. 1. " Svako ko u komentarima brlja I mrlja,te ovo,te Ono,te mator je...nije navijac Crvene zvezde!!!To je prikriveni jugosloveni,definitivno.G.Sakota je veliko srpsko trenersko ime.Sa izrazenom specificnom tezinom.Prosao je "scilu i haribdu".Ima znanja,iskustva I autoriteta,I on je covek koji nam treba.To govorim sa punim uverenjem I sigurnoscu.Neka je sa srecom,g.Sakota!Napred ZVEZDA!Sportski pozdrav! (Walldorf, 23. novembar 2019 20:12) # Link komentara Preporučujem (+14) Ne preporučujem (-15)" 2. " Iskustvo se ne moze kupiti,niti bilo cime nadomestiti.Covek koji kosarku ima u malom prstu,g.Dragan Sakota je tek na pocetku rada.A posla itekako ima.Na prvi pogled je jasno da ce taj posao raditi strucnjak visoke strucne spreme,pa nam svima preostaje da treneru i momcima poklonimo bezrezrvnu podrsku.Kao sto sam vec rekao,puno posla se mora uraditi.Ipak,i u ovom trenutku izgledamo dobro,sta vise,vrlo dobro.Moramo biti strpljivi,jer ce kompletan sastav proci svojevrsnu trijazu g.Sakote.Ostace i igrace samo oni koji to istinski zasluzuju.Oni drugi ce,siguran sam u to,razduziti opremu ZVEZDE.Ne bih nikoga izdvajao veceras.Svi su bili zeljni borbe i pobede,pa bi to bilo jako nekorektno.Na kraju,zelim reci da nam se veceras vratilo ono sto smo imali,pa ispustili u prethodnim utakmicama EL.Lagano idemo uzlaznom putanjom,radice se vredno i smisleno,pa mozemo ocekivati jos jednu uspesnu sezonu.Koliko uspesnu?Zivi bili pa videli.Napred ZVEZDA!!!Sportski pozdrav! (Walldorf, 28. novembar 2019 23:44) # Link komentara Preporučujem (+139) Ne preporučujem (-9)" Muka mi je kada vidim ovakve tekstove, a još gore kada vidim da to ima prođu, i u sportu, i, što je još gore, u politici. Teško mi pada da ne generalizujem o inteligenciji u celoj jednoj državi. Što se Zvezde tiče, verujem da će taj "stručnjak visoke stručne spreme" (😣) doneti neke pomake, ali bez rešenja suštinskog problema ćemo se i dalje vrteti u krug.

To što uopšte ima priliku da igra profesionalnu košarku pa još u Zvezdi (njegov nivo je možda Dinamik ili Smederevo) ima i te kako veze sa time čiji je sin. Da nije tatin sin, maltretiralo bi ga društvo na basketu zbog nikakvih fizikalija. Ozbiljnijem klubu ni primirisao ne bi. Senior je pogubio svaki kompas i postaje polako slučaj za stručno posmatranje u zatvorenoj ustanovi. ČOVIĆI I PRIREPCI MARŠ IZ ZVEZDE!