Akiro

Pošto hirurške maske ne možeš nigde da nađeš ni za lek (izuzev kod nekih lopova na KP, čije cene iz principa neću da plaćam) krenem sa obilaskom farbara i na sreću me u jednoj upute na drugu, gde je upravo stigla tura farbarskih maski iz Nemačke. Morao da sačekam pola sata da ih prvo u sistem unesu i odmah uzeo 20 komada. Te maske pokrivaju disajne organe odlično, imaju oko dela za nos neki savitljiv metal i možeš prilično precizno da ih prilagodiš svom nosu da ne ostane lufta i ne propuštaju. Za razliku od toga kod hirurških ti levo i desno od nosa zjapi i do dva centimetra. U tom smislu bolje štite. Jedino što baš zbog dobrog dihtovanja umreš od znoja ispod maske i u pricipu se dosta teško diše. Znači nije za posetu nekog velikog skupa u trajanju od dva sata već da odradiš hipermarket, banku, poštu ili neko drugo slično problematično područje u roku od pola sata i jedva dočekaš da to skineš sa lica. Te maske su višekratne, supruga i ja ih isperemo u rastvoru Asepsola (dok ga još imamo, sreća da smo opsesivci pa ga uvek imamo u kući i nezavisno od aktuelnih virusa te smo nestašicu slučajno preduhitrili iz sasvim drugih razloga). Molerske maske su znatno skuplje od hirurških, oko 200 RSD komad, ali obzirom da bolje dihtuju, trpe pranje i višekratno su upotrebive, bolje to nego ništa. Inače, ni Asepsol oko Corone ne pomaže, samo hlor je uništava i temperature preko 25 stepeni. BTW, dođe mi pored nerviranja oko Corone da se i nasmejem. Ono, na šta se svi drugi tek sada navikavaju, mi inače na dnevnoj bazi praktikujemo, sad ne moramo više ni da se krijemo kad vrata otvaramo sa antiseptičkim maramicam, tastere na bankomatu sa istima pritiskamo, sto u kafiću pre bilo kakvog dodira obrišemo i ispiramo ruke odmah Asepsolom, ako nas neko primora na rukovanje, ili nakon držanja para u ruci, dodirivanja šaltera i sl., ili trenutno potapanje stvari sa sebe u neki rastvor hemije čim dođemo kući i ubacivanje u mašinu. To i još druge stvarčice većina " normalnih" tek sada moraju da uče pa moram malo da likujem. Ponekad se isplati kad si OCD. Šalu na stranu, molerske maske mogu možda da budu bolje rešenje od hirurških, koje ne prijanjaju tako dobro oko usta i nosa. A koliko god da je narod poharao i farbare, ipak je veća šansa da se nađu.

Zet čuo na poslu od nekog, ko je iz Pančeva, da u Pančevu ima 12 zaraženih. Koliko je to tačno, pitaj boga, ali svakako da nas AvAv i družina farbaju oko realnog stanja. Pa Republika drvene građe (pošto više ne sme da se zove uobičajenim imenom) i Crna Gora su mnogo ozbiljnije i odgovornije pristupile problemu. Mi se opet trudimo da (i u ovome) budemo najgori.

Da je iole bilo pameti i dalekovidosti umesto srbovanja i odbrane zadnjeg komunističkog bastiona u Evropi (samo kod nas mogu te dve suprotnosti da idu u paketu) upravo Srbija je ovo odavno trebalo albanskoj strani, tada pod rukovodstvom gospodina Rugove, da ponudi u paketu sa izglasavanjem samostalnosti Kosova. A najkasnije u jeku finalne borbe protiv zlobimira i ekipe makar opozicija je ovo trebala da ponudi kao rešenje u zamenu za zajednički nastup protiv sepse (tu zlobimiru ni manipulacije izbornim rezultatima ne bi mogle da pomognu) i kasnijim zajedničkim izglasavanjem samostalnosti Kosova pod gornjim uslovima. U to doba albanska strana bi ovakvo rešenje verovatno oberučke prihvatila. I do sada bismo imali dve iole normalne (koliko je to na ovim prostorima uopšte moguće) komšijske države u iole normalnim i produktivnim odnosima. Vremenom bi moglo samo na bolje da ide. Ali pameti nije bilo i sve ostalo je istorija i tek će postati istorija (bilo nekad davno nečeg srpskog na Kosovu u nekim prastarim istorijskim udžbenicima). Šta smo tražili, to smo i dobili. I opet se nipta nije naučilo iz toga.

Ne znam šta je to godinama unazad sa nama da u tesnim završnicama, kada vodimo, umesto da odmah fauliramo i guramo vodu na penal završnicu, gde prednost ima onaj ko vodi (a posebno ako vodi sa 6), a u našem napadu tapkamo loptu i trošimo vreme do iznemoglosti pa eventualno probamo prodor i faul da izvučemo. mi im dopustimo da šutiraju za tri a u našem napadu, pri našem vođstvu, se ispucavamo bez veze nakon prekratkog napada. Još je Radonja konstatno imao taj problem a i svi posle njega. Da li je u pitanju sujeta ili šta već, nije mi jasno, pobedi se ne gleda u zube, uostalom samo se pobede broje, pa prema tome batali sujetu, fair play, lepotu košarke ili šta već, čega se protivnici i sudije na ovim prostorima ionako ne pridržavaju, već guraj na penal završnicu i troši loptu i idi na prodor sa izvlačenjem faula ako već sa minimum 2 vodiš. Ovo je konstantan problem kod nas. U tom smislu, sudije za sudije, da smo mi ispravno postupili, nikakve sudije Dapčevićevcima ne bi pomogle. Sami se spotakli, sami pali. Ako je Šakota stvarno nekome rekao da načini faul, a ovaj to nije, oduzeo bi mu mesečnu platu da se nauči za sledeći put. A ako je Šakota izigravao džentlmena, uzeo bi mu i tri plate. Momci su se trudili, imali smo meč u svojim rukama i na kraju je zasran. Nervira to, pogotovo što je neverending story. Makijavelizam, u kome Čović svakako obiluje, nedostaje našim trenerima i igračima. Umesto da nas sutra gnjavi sa nepotrebnim saopštenjima i izlivima gnoja, bolje da kome treba da po prstima što se nije išlo na sihericu penal završnice.

Hebote, znači ja nisam čak ni hrišćanin a kamoli pravoslavac. A tek onomad beh tituliran ovde kao klerikalac.

Gledajući pristup i zalaganje (odnosno odsustvo istog), a nakon utakmice sa Barselonom, nekako imam osećaj da je ovo tankovano zarad utakmice sa Partizanom. I pored svih nedostataka u vidu trenera i rostera, ovo je itekako moglo bolje. Tokom prenosa utakmice sam u jednom trenutku video i Čovića u slici, nije mi delovao nikako zabrinut, pre je sa smeškom ćaskao sa likom pored sebe. Ovo je stvarno delovalo ne samo potpuno raštimovano već nekako i da većina igrača izbegava bilo kakvu eventualnu mogućnost povrede ili preteranog zamora. Čisto subjektivan utisak i mene i moje gospoje. Videćemo u ponedeljak kako će to izgledati. Ako u ponedeljak i Stratos naprasno zaigra, biće da je prioritet stavljen na ABA-ligu ili barem na derbi.

Teško naći u Crnoj Gori oružje po kućama. 😁 Verovatno su ređe one bez oružja nego obratno. No, dobro. Ako nije registrovano, ko mu je kriv što ga nije registrovao. Jedino nešto sumnjam da su generalno tako revnosni u istrazi neregistrovanog, odnosno "ilegalnog" oružja. Pa morali bi pola države da pohapse. Ali najveći hit je ipak hapšenje babe zbog "omalovažavanja" policije. To je, drugim rečima, verbalni delikt. Mislio sam da su ta vremena prošla, ali izgleda nisu. Da su makar bili pametni pa smislili ometanje službenih lica u vršenju dužnosti, to još i pije vodu. Ali, omalovažavanje policije? Šteta što nema više smajlija valjanje od smeha. Pa i za uvredu službenog lica tužiš a ne da privodiš. Don Milo i ekipa malo gube kompas. No, to je njihova interna stvar.. Ono što mene brine je da ovaj naš Don ne počne da kopira svog pajtosa pošto vidi da takvi izlivi "demokratije" ne izazivaju reakcije Zapada. Gušenje medija mu već bez problema prolazi. pojedine whistleblowere hapsi, mali je korak da i on uvede verbalni delikt i počne da hapsi po želji.

Hehe, moja gospođa poprilično je na mom mestu (mi smo po mnogo čemu blizanci) i ništa joj ne fali, nasuprot, bog neka je na pomoći onima, koji joj nagaze na žulj. Prava amazona. Glede pojedinih država, u kojima se ženska prava ne poštuju, posebno Saudijske Arabije i Irana, ima izrazito "politkorektni" stav "nuke 'em". Od nje beže Crnogorci (na određene fazone pojedinaca u CG ima poseban pik) i šipkaši. Tako da u praksi nema problema i može da je opuštena, potencijalno "problematični" likovi kao saobraćajci, hardcore "vernici"/zadrti sveštenici, administrativni službenici i sl. imaju istančen njuh za opasnost, koja im preti, i uglavnom se sklanjaju, odnosno bez otpora urade kako one hoće. No, razumem šta hoćeš da kažeš. Ali to nije uvek uzrokovano verom ili crkvom. Uzmi Nemačku, na primer. Po našim ultrapolitkorektnim i ekstremno "naprednim" apologetama ateizma bi verovatno i Nemačka bila verska džamahirija (sva prava svima, ali se dobro zna koje su dve noseće vere u državi, itekako se po bitnim društvenim pitanjima u javnosti ravnopravno čuje i glas crkve, država naplaćuje crkveni porez i (minus svoje provizije za uslugu) prosleđuje crkvama,...), dok u to istoj Nemačkoj postoji žena biskup, postoje žene sveštenici i izrazito se poštuju ženska prava i žene su veoma zaštićene i ravnopravne (dobro, to se odnosi na protestante što se tiče uloge žena u crkvi). Shvatam tvoj concern, ali se kod naših ekstremnih apologeta mržnje prema crkvi radi ipak o nečem drugom. I na to drugo, na tu "prosvetiteljsku želju da se narod i protiv svoje volje usreći", ja i reagujem, za samu crkvu me u suštini poprilično baš briga. Ili što bi rekao pruski kralj Friedrich II (iliti Frederic the Great) "Jeder solle nach seiner Façon selig werden", u prevodu otprilike "Each shall live as he sees fit."

Jeste, u pravu si, za bilo šta crveno mi je pero veoma naoštreno. S time da sam se ogradio da nemam problem sa "prirodnim" ateistima već samo sa onima, kojima su crvene naočare (bilo njihove, bilo njihovih "oslobodilačkih" predaka) ofarbale vid. I posbno sa njihovim motivima i pristupom, i jednim i drugim karakterističnim. Jednostavno slabo varim bilo kakve "usrećitelje čovečanstva", a posebno one crvene provenijencije (bili oni tog uticaja svesni ili ne). Ne znam koliko je neko izložen agresiji time što u doba digitalne komunikacije, kada retko ko koristi klasičnu "analognu" poštu (kada postoje analogne cigarete, što ne bi postojala i analogna pošta), mora da gleda/plaća markice sa nekim svecima ili čime već. Ili osveštanjem nekog vodovoda. To je svakako za podsmeh, ali teško da predstavlja neposrednu agresiju prema nekome. Na temu da novokomponovani vernici crvene provenijencije maltretiraju novokomponovane "svecke" extrem-PC "građane" crvene provenijencije mogu samo da se nasmejem. Ostaje sve u istom krugu ex-crvenih (neki i nisu baš "ex") nametljivih budalasa. Na argumente pisalo je negde, čuo sam negde, pričala mi Baba Vanga ili baba prvoborka da su neki popovi uterivali veru lopatom ili četnici bacali bebe u vazduh i dočekivali ih na bajonete i slične priče tek ne bih ni da se osvrćem. Crkva niti njene novokomponovane ekstremne apolegete crvene prošlosti nemaju instrumente da svesnu osobu zdrave pameti primoraju na bilo šta. Šta, neko je ugrožen zbog "pritiska" okruženja? Evo i mene mrko gledaju što, na osnovu činjenice da radim preko interneta, dopuštam sebi slobodu da spavam do podne, radim sa plaže, budem nedomaćin i nosim u maltene svakoj prilici isključivo sportsku opremu, pa me svečano zabole. Komfor mi je bitniji od bilo čijeg mišljenja. Ko dopusti da "verskoj agresiji" bude izložen i ko se na to obazire i usmerava prema tome možda može da razmisli o tome koliko je uopšte poslovno sposoban i samostalan kao ličnost. Realno negativan uticaj crkve na društvo odnosno ogrožavanje prava građana (govorim o savremenim tokovima, ne o mračnom srednjem veku i inkviziciji) se u ogleda u navedenim primerima Irske i Italije te određenog broja islamskih država. Ali to je ipak manjina slučajeva. Što se tiče pitanja ko koga više instrumentalizuje, čak i u srednjem veku su uglavnom vladari instrumentalizovali crkvu. Uostalom čak i car Konstantin je uveo hrišćanstvo kao državnu religiju da bi lakše kontrolisao multi-kulti okruženje kojim je vladao pa mu se tek u predsmrtnim magnovenjima možda ukazao neki sedi čikica sa bradom. O carevima Svetog rimskog carstva nemačke nacije, koji su svako malo upadali u Rim i menjali pape pa postavljali podobnije tek da ne pričamo. Da li su Mediči smestili svog čoveka na mesto pape da bi efikasnije branio interese crkve ili možda ipak interese familije? Naravno da priča ide trgovačkim tokom tante za kukuriku i da je i crkva dobila nešto zauzvrat, ali samo u onoj meri, u kojoj to državi, odnosno vlasti, odgovara i dok joj odgovara. Pa kod nas su od 1945. crveni indirektno vodili crkvu. Ako ne preko patrijarha onda preko zavičajnih klanova i drugih interesnih grupa u vrhu SPC. Crkva je to pokušala vice versa da iskoristi, ali uglavnom su se prodali za male pare. Ima pitanja na temu crkve o kojima i te kako treba da se diskutuje, ali to nisu pojedinci koji lopatom uteruju veru niti pojedini pedofili i ideja nametanja leftičarske ekstremno politički korektne "građanske" varijante, odnosno radikalnih mera protiv crkve, već, recimo, pitanje štetnog finansiranja crkve od strane države, svetovna krivična odgovornost za sveštenike, koji prekrše svetovni zakon, HR crkve, koji uveliko prima u sveštenstvo one, kojima božja misija nije baš prva misao, i mnogo toga još.

Fenomenalno je kako se olako etiketiraju sagovornici kao staljinisti i/ili rušioci "hramova". Očigledan dokaz intelektualnog nepoštenja (Nemaš argumente? Nema problema proglasi oponenta za Staljina/Hitlera/...). Ateizam je stariji od staljinizma/komunizma i drugih izama nekoliko milenijuma. Mnogo blizi Staljinu su moderni "klerikalisti", uostalom i sam Staljin je bio "bogoslov", tu je verovatno izucio "staljinisticke" metode, jedino sto je sebe proglasio za "boga na Zemlji". Moja poruka je živo je intelektualno nepoštenje klerikalaca umrlo nije. Fantastična dva klerikalca si našao kao primere,. Inače skidam kapu pred snagom tvojih argumenata. Tu nema šta da se doda ili oduzme. Govore za sebe, te ne bih ulazio u dalju raspravu sa superiornim diskutantom. You win. Nego, ne vidim gde si se baš ti prepoznao u gornjem tekstu. Pošto si ti izneo, šta smatraš da je najbolje za čovečanstvo, našao sam se eto pozvan da i ja iznesem šta bih smatrao da bi godilo čovečanstvu. Ajde da ostavimo po strani malo pretenciozno pitanje čovečanstva, ali svakako našim krajevima. Što, uostalom, iz teksta i proizilazi time što sam izneo mišljenje pod kojim oslobodiocima vs. "oslobodiocima" bi bolje prošli u ovim krajevima. Ovo su sad neke generalne misli, nemaju veze sa tobom te ne moraš da se osetiš pozvanim da reaguješ, ja inače imam duboko poštovanje prema ateizmu starom "nekoliko milenijuma", (mada se ljudi tek u 18. veku počinju izjašnjavati kao ateisti u današnjem smislu reči) odnosno izvornom. Poštujem naučnike i intelektualce ateiste ili agnostike, koji su to na jedan, nazovimo ga, prirodan način, kao što su Einstein ili Darwin. Takvi ljudi kao Einstein ili Darwin, međutim, nikada se nisu agresivno zalagali za to da to njihovo mišljenje po pitanju religije, ili for that matter, bilo koju filozofiju treba da nametnu drugima ili da je to nešto opštevažeće. Live and let live. Jedini normalan stav. Naspram tome, postoji i jedna druga vrsta ateista, koji jesu spremni i na svakakve metode, minimum agresivno nametljivo tupljenje svojim stavom, da bi usrećili glupo čovečanstvo, koje eto nije sposobno da shvati benefite njihovih superiornih stavova. Oni prvi će svoj ateizam i mirno, razumski, naučno potkovano obrazložiti, ovi drugi će, kada im to odgovara, izneti jedan pojedinačni empirijski slučaj po principu pročitao ili čuo sam za nekog zlog popa i izvući induktivni zaključak da su svi popovi zli i onda na tome jahati kao opčinjeni. Prve čovek jednostavno mora da poštuje, nezavisno da li se sa njihovim stavom na kraju slaže ili ne. Kod ovih drugih očigledno da je u pitanju neka lična frustracija, koju leče - socijalna, materijalna, fizička, intelektualna, crveno nasleđe, kakva god već. Neki teški shortcoming. Kao uostalom kod svih "usrećitelja" i "spasitelja" čovečanstva. Jedan deo toga sam gore i opisao, radi se o drugovima i drugaricama. Najgore je kad takve svoje stavove utuve u glavu nevinim potomcima pa ih doživotno oštete. Ali kad su oštetili celu državu i narod, što ne bi i svoje potomstvo. Naravno, kada nekog oštetiš u osetljivom dobu, to se teško ispravlja. Razvoj samostalnog razmišljanja je tu znatno otežan. I tu je realno samo jedna religija zamenjena drugom. I dok one prave religije vremenom ipak prolaze neki razvoj i prilagođavaju se vremenu, makar za protestante to važi (pravoslavlje, katolicizam i islam su tu malo oštećeni), "socijalne religije" ostaju isključive. Inkvizicija je davno prošla, njen pandan u "socijalnim religijama" je još uvek živ. Sva sreća da ga zastupa nebitna manjina inače bismo imali reprizu inkvizicije, samo pod drugim predznakom. Dolazimo polako i do agresivnih predstavnika "vere". Citiraću tu isečak iz jednog teksta Miloša Vasića u Peščaniku: "Zašto, za ime Božje, svakoga Uskrsa i Božića neki ljudi smatraju da treba da me nerviraju? Evo, koliko od Velikog petka počinje serija SMS poruka i elektronskih pisama sa ponekad nezamislivo blesavim sadržajem. Jedan mi je čestitao Veliki petak, onako usput, u telefonskom razgovoru! Pobesneo sam: od vas Srba nikad hrišćani! Veliki petak je najtužniji dan u vascelom hrišćanluku, zaboga! Čestita se Uskrs, u nedelju! Njima govoriti… Onda kreću SMS-ovi: obično ide „Hristos vaskrs!“, što ne znači ništa ni na jednom od naših jezika, ali im se čini zgodno, nekako slavjanoserbski valjda. Uskrs već dve i po decenije nije Uskrs, nego „Vaskrs“; iz istih razloga, očigledno. Ako je Hrvatima Uskrs, e vala nama nije! Sve se to pretvorilo u šifrovani jezik za razlikovanje od Onih Drugih, ono što se u Starom zavetu zove „šibolet“ i važi i dan-danas kod svih šovinista kao efikasno sredstvo za identifikaciju i – često – prateće ubijanje. Idemo dalje: najuporniji pošiljaoci SMS čestitki su bivši komunisti, a sadašnji revnitelji. U SMS-deseterce neću ni da ulazim, gadi mi se. Od subote su mi stigle SMS-čestitke od – između ostalih – jednog bivšeg ministra i bivšeg načelnika Centra SDB (na ruskoj ćirilici, molim, sa „č“ na kraju prezimena, jer Rusi „ć“ nemaju); od nekoliko visokih funkcionera onog tamo (SFRJ) režima; od jedne Tuđmanove uzdanice i medijskog ljudoždera u najgore vreme, sa uvodnom rečenicom „Brate moj pravoslavni…“. Šta da vam pričam, sestre slatke i braćo u Hristu?" Tekst dosta dobro prikazuje, koji su danas najrevnosniji i najagresivniji vernici. Stara, nama na ovim prostorima na žalost dobro poznata škola, samo se predznak promenio. A i njihovi pandani, agresivni ateisti, su prošli istu školu, samo nisu u potpunosti predznak promenili već se kamufliraju kao demokratski opredeljeni građanski intelektualci svetskih nazora. A te "svetske nazore" onda ne prikažu baš najbolje na rečima, sva sreća da nemaju više priliku da ih prikažu na delu. Kao što sam u jednom prethodno tekstu izveo, kod nas je slabo crkva uticala na državu, više je država uticala na crkvu. To što je crkva prodala državi dupe za devize i prihvata kojekakve u svoju pastvu samo zbog brojnosti je drugi par cipela. To je pitanje vrha SPC, u kojem mnogi sa božjim delima nemaju baš neke veze. Da ne pričamo da minimum od 1945. država ispod žita itekako ima upliva u crkvu i njeno vođstvo. Plus, treba imati u vidu i jedan sociološki element - u nekim drugim zemljama se u crkvu, vojsku i policiju išlo iz sijaseta razloga, pa čak i kao tradicionalno porodično nasleđe. Na našim prostorima je mnogo sirotinje iz pasivnih krajeva otišlo u te profesije, da bi mogli da se školuju i sebi obezbede sigurnu egzistenciju bez izlaganja nepredvidivom tržištu rada. I tu može da bude pojedinaca koji su malo previše pragmatični za te profesije, u slučaju sveštenika - veoma ovozemaljski pragmatični. Taj zadnji problem će se malo teže rešiti dok god se u sveštenstvo ide iz nereligioznih razloga, ali bar problem upliva države u crkvu je rešiv - ukinuti direktno finansiranje crkve od strane države i time smanjiti njen uticaj na crkvu. Riba uvek od glave smrdi, a kod nas, pa ne bih komentarisao tu predimenzioniranu glavu tipa hidrocefalusa, o usnama da ne govorim, baš mnogo smrdi, morao bih probrani Vukov rečnik da upotrebim.

Živ je staljinizam, mrtav nije.

Evo primer jedne "sekularne" države sa ozbiljnim elementima verske "džamahirije" (znam da reč džamahirija nešto drugo označava, ali je koristim pošto je nekako ušlo u rečnik). Šta ćemo sa državom gde je do skoro abortus bio krivično gonjen i gde je silovana četrnaestogodišnja (14!!!) devojčica imala velikih problema pošto, gle čuda, nije želela da plod silovanja iznese na svet. Priča je potresna, da je skratimo, radi se o Irskoj. Čak i odlazak u Englesku na abortus je bio podložan krivičnom (sic!) gonjenju i na kraju su nakon velikih peripetija odlučili nekim lex specialisom da detetu dopuste abortus u Engleskoj. Valjda su u međuvremenu (a ovo nije baš bilo tako davno) malo olabavili pa dopuštaju izlet u Englesku za te potrebe svima, ali stoji kvalifikacija te države, inače navodno sekularne države i demokratske članice EU. Šta ćemo sa pitanjem razvoda u Italiji gde 5 (!) godina moraš da "proveravaš" ispravnost odluke o razvodu pre nego što možeš svoju novu ljubav da ozvaničiš? E, to su primeri uticaja crkve na društvo, gde su ljudima uskraćena neka elementarna ljudska prava zbog stava crkve. Gde država zakonski sprovodi volju crkve (pošto se radi o "demokratijama" verovatno iza toga stoji i volja većine birača, što je još tužnije). Toga ima u pojedinim državama katoličke provenijencije i znatno više u islamskom svetu. Tamo je takođe i uticaj okruženja, od "dobronamernog" pritiska do denuncijacije, na pojedinca, koji se ne pokorava takvim budalaštinama, znatno veći. Toga kod nas ipak nema. Crkva nam je zatucana i zaostala u prostoru i vremenu, tu nema spora, predstavljaju je likovi koji u velikoj meri ne ispunjavaju ni po kojoj osnovi kriterije "božjih" ljudi, ali ima uticaja, koliko joj vlast dopusti, odnosno tačno onoliko, koliko je vlasti korisno. I to onoj komunističkoj i postkomunističkoj, a po svoj prilici i vlastima pre crvene diktature i njenih posledičnih repova. Za palanačko ponašanje pojedinaca nije crkva odgovorna (iako joj sigurno odgovara) niti za budalašenje pojedinaca, koji misle da su veliki vernici, i kojima nedostaje, da se blago izrazim, pameti. BTW, od nekog svog okruženja, koje se sastoji od potomaka stare građanske klase, koji su se oduvek deklarisali kao vernici (OK, ruku na srce, većina samo deklarativno, kao uostalom i ja), i crvenog patricijata, koji je u novije vreme otkrio veru, samo ovi potonji izigravaju nametljive hardcore vernike. I ističu se na smeh svakog normalnog čoveka držanjem slavskih sveća za vreme liturgije na Badnje veče. Size does matter. I sole novokomponovanu versku "pamet" i proveravaju doslednost držanja običaja (koji im do pre par godina nisu bili ni poznati, a sada sve do zadnjih crevca znaju). Da malo karikiramo - ako ex-komunistički vernici maltretiraju, odnosno vrše pritisak na, ex-komunističke ateiste, novokomponovane demokrate svetskih nazora, ima neke poetične pravde u tome. Ispod crte u svakom slučaju stoji - komunisti. Post-komunistička država instrumentalizuje crkvu, ova instrumentalizuje post-komunističke novokomponovane vernike da širi svoj uticaj na post-komunističke nevernike. Sve se negde vrti u istom krugu. Malo iskarikirano, ali je tu negde i deo istine. Naravno, izvinjenje ateistima, koji nemaju nikakav crveni background i kod kojih se radi o slobodnoj odluci a ne uticaju "oslobodilačkih" predaka. Ali, oni se i ne ističu napadnošću i fanatizmom. Napadni i vernici i ateisti imaju zajedničku osnovicu, zbog koje i ispoljavaju tako visok stepen demokratičnosti i razumnog poimanja stvari. Serbian business as usual. Malo zakasneo komentar, ali sam nako prelistavanja teme nekako morao.

Hebi ga, moglo je, na žalost nije. Danas do kraja da navijamo za Bayern, a sutra za Real, Barsu i Maccabi. Maccabi najverovatnije dobija kući Armani, Real ima velike šanse da u Moskvi dobije Khimki, a ono što bi nam možda najviše značilo, da Barsa dobije u Stambolu Fener, je mala verovatnoća, pogotovo što se Fener podigao. U svakom slučaju ćemo morati i neke neplanirane utakmice da dobijemo da bi nam ostala šansa. Tako je, kada se izgube tzv. sigurice.

Pored same pobede je veoma bitno da se polako ipak formirao tim (pogotovo kad prase nije na terenu). Asvel je sve stavio na to da onemogući Lorenca i Berona, a iskočili su drugi. Kao što rekoše komentatori za jednu petorku, ovo valjda ni na treningu nije probano. Ima tu još dosta stihije i dezorganozovanosti ali sve više ličimo na tim, po onome što se vidi, izgleda da se stvara i dobra timska hemija, kada nema remetilačkih faktora. Čak se i Jovanović solidno držao. U ovoj situaciji je bilo možda bolje imati Fajea nego Simanića. Šteta što nije registrovan za Euroligu. Sa druge strane u Abi, kad god moguće treba odmoriti neke od nosioca, tako da će valjda biti prostora za Fajea. Još Stratos i Đenka da se vrate i da Lorencova povreda nije ozbiljna i možemo možda nešto i da očekujemo. Štimac ubacio trojku i udario dve rampe pored toga što je dobro odigrao. Trebao sam danas loto da igram.

Hehe, bog (ako tako nešto postoji) pomaže samo onima, koji sami sebi pomažu. A kakva vajda onda od njega. Za ono što sam stvoriš, nikome ne duguješ zahvalnost, još manje poslušnost. Mala anegdota na temu sujeverja i očekivanja od boga: svojevremeno sam, devedesetih godina, kad svratim u crkvu da zapalim koju sveću za pokojnu rodbinu, iako ništa nisam očekivao, ipak za svaki slučaj za svima nam "omiljenu" porodicu Milošević/Marković palio sveće U DONJEM REDU. Nešto nije delovalo da ih svevišnji preseli tamo gde treba. Šalu na stranu, ima nešto u onoj staroj uzrečici " bez nevolje nema bogomolje". Znam par slučajeva terminalno bolesnih, koji su pred kraj postali vernici. Valjda je ljudima tako lakše da prihvate sopstvenu smrtnost. Meni je, iskreno, bliže da koristim sve prilike da odradim nešto što želim dok sam živ, zdrav i pokretan pa da posle nema mnogo toga za čim bi žalio. Verski asketizam i uzdržavanje su suprotnost toga - muči se dok si živ, da bi ti (jedno velikooo možda) na nekom onom svetu (ako takav jelte postoji) bilo bolje. Hebeš to. Hoću sve i hoću to (po mogućnostima) sad i odmah a za posle ćemo već videti. Que sera sera. U boga kao nekog sedog čikicu sa bradom ne verujem niti u to da postoji neko biće iznad mene, izuzev ako mi talentom, znanjem, dobrom platom, koju mi plaća, ili oružanom silom ne dokaže suprotno. O nekim Goа'Uld-ima, Ancients-ima ili drugim vanzemaljcima, koje su naši primitivni preci greškom smatrali bogovima, eventualno možemo da razgovaramo. Ali to je onda već pitanje stepena razvijenosti i raspoložive tehnologije a ne božjih moći. Svejedno se deklarišem kao vernik i držim donekle onog dela običaja, koji mi odgovaraju, ali samo tog dela. I kada već neću ograničenja jedne vere da se držim, nisam blesav da upadam u zamku drugih "vera", koje donose neke druge postulate (komunizam, fanatični ateizam i slične budalaštine). Nije stvar u tome, ko ga je postavio, postulat je postulat i ograničava ličnu slobodu. Ajde, zakoni, koji regulišu ljudsku zajednicu, na žalost ipak moraju da postoje, inače bismo se brzo međusobne poubijali. I mora da postoji enforcement tih zakona sa naglaskom na force, inače ih niko ne bi poštovao (videti pod događajima na ovim prostorima devedesetih, kada je enforcer na žalost zakasnio i dopustio nam da pokažemo ko i kakvi smo). Ali nezavisno od tog nužnog minimuma, koji reguliše međuljudske odnose, držanje bilo kakvih drugih postulata je ograničavanje sopstvene slobode. U tom smislu su agnostici u suštini u pravu. Može biti i ovako i onako, ali neka neko prvo to dokaže. Fanatični leftičarski ateizam i mržnja prema religiji i crkvi nije ništa bolji od budala koje se na svako zvono ili u svakoj blizini crkve krste, pa još i krste do nogu (odnosno saginju). U stvari, čak je i gori. Ako ostavimo srednju vek po strani, gde je svačega bilo, ne samo crkvenih nepodopština, u današnje vreme, sem u Islamu i kod pojedinih sekti, crkva nema moć niti silu da bilo šta bilo kome nameće. A ovi drugi itekako zagovaraju nametanje svog stava i nasilje nad neistomišljenicima, čime dovoljno o samima sebi govore. Videli smo 1945. na što to liči, dovoljno je bilo. Samo budalama treba više. I manite se argumenata događaja devedesetih. Kod nas odavno država upravlja crkvom a ne obratno. Crkva podrškom vlasti pokušava sebi da kupi neke privilegije i uticaj, ali traljavo im ide a i za male pare su se prodali. Crkva nam je takva, kakva nam je vlast i kakav nam je ceo narod. Primitivna do bola. Ali to ne osporava crkvu kao instituciju, to osporava njenu vladajuću garnituru. Ako nije politički korektno da se zbog pojedinaca generalizuje na ceo jedan narod, isto važi i za crkvu. Za crkvu u društvu ima mesta, uvek će biti potrošača te vrste usluga. Uostalom, bolje je da se ljudi u bezizlaznoj situaciji smire nego da upadnu u fatalizam i boli ih uvo za sve, jer u tom slučaju može svašta da se očekuje. Nije potpuna sloboda razmišljanja baš za sve. Karikiram, ali nekoj umirućoj budali može baš da bude gušt da u zadnjim trenucima ispali zolju na neku grupu ljudi. Tu law enforcement ne može ništa, kako da držiš poslušnim nekoga, ko više ništa u životu nema da očekuje? Ukratko, ima mesta za crkvu i religiju do određene mere. Ima mesta i za to da se predstavnici crkve izjašnjavaju u ime crkve o nekim gorućim društvenim problemima, koji se svih građana dotiču a posebno problema, koji se dotiču vernika. Ali crkva ne treba da bude produžena ruka države i da istoj pruža podršku za najgora sranja. Crkva treba da bude nezavisna institucija. U tom smislu finansiranje od strane države apsolutno nije dobra ideja. Treba pogledati kod srednje i severnoevropskih protestanata (ne baš obavezno Holandeza) kako su se organizovali i funkcionišu i u kakvom je odnosu crkva sa državom i vice-versa. Kod njih to bolje funkcioniše nego kod nas i katolika, o islamu tek da ne pričamo.

Zbog ženine želje da gleda Tea desio se sakrileg u mojoj kući da Partizan bude na ekranu, a da nije derbi sa nama u pitanju. Elem, mogu samo da kažem da je ogromna sreća što smo Đorđeviću kao selektoru videli leđa. Koliko je ova utakmica u nekim segmentima podsećala na naše mečeve sa Španijom i Argentinom na svetskom prvenstvu. Da li je Đorđević uopšte zvao 4 TO za vreme meča? Da je skautirao Partizan i Trinkijerija, definitivno nije. Da je taktički dobro pripremio ekipu, i to nije. Da je taktički pravovremeno i dobro reagovao na tok meča, takođe nije. Dobro da više nije coach reprezentacije. Svaka njemu čast kao igraču i legendi, ali kao trener je walking desaster. Sreća i da Teo nije došao u Zvezdu. Sa ovim mindsetom nam definitivno ne treba. Imali bismo dve rupe u odbrani sa njim i juniorom. U stvari, u ovom meču mi je delovao kao upgradeovani junior. Gist da mora sa obojicom da igra, bi završio na psihijatrjskom lečenju, na svoju štetu otišao iz Zvezde ili bi obojicu odrobijao. Trinkijeri je Đorđevića u svakom segmentu zanata nadmudrio i nadigrao. Očigledno je da svoj tim odlično pripremio za meč a i dobro vodio meč. Pri tome Trinkijeri uopšte nije neki ingeniozni trener, več poprilično ide na školsku priču. I time je školski nadigrao Đorđevića. Pa teže će mu biti sa našim starcem Fočom od sto ljeta nego što mu je bilo sa Đorđevićem. Sramotna predstava Virtusa. Sa ovakvom igrom ih nešto ne vidim u ulozi favorita za osvajanje EC. Komšijama čestitke na pripremi, igri, pobedi i navijanju. Kad im vidim konkurenciju, imaju realne šanse. Virtus u ovakvom izdanju nije kandidat za uzimanje Eurocupa, a i da se parama provuku do Eurolige nakantavaće ih ko stigne, možda gore nego Futuru.Nije stvar u tome da su na Partizanovom terenu izgubili, stvar je u tome kako su izgubili i sa kolikom razlikom. Ovo je sramota.

A taman je postalo zanimljivo i dobila se poneka informacija. Hebiga, nada umire poslednja, ajde vratite se na temu bez zajebancija. Nezavisno od pravnog backgrounda priče imam neki osećaj da su se Don Milo i Don *****ustasto kevtalo dogovorili za ovaj cirkus po principu "kako možete da obraćate pažnju na to, šta mi radimo, dok Hilandar (ili nešto drugo, popuniti po želji) gori". Bar se nadam da je kod ovog našeg zlotvora u pitanju to da priprema priznanje Kosova pa malo hoće da zamagli priču. Bar bi nešto korisno proizašlo iz toga. Ako je pak u pitanju skretanje pažnje sa raznih afera tipa Krušik, onda je business as usual i njesra as usual. Fino dva Dona sarađuju.

Bravo, najzad neko suštinsko pitanje na temi. I mene zanimaju odgovori, bez ličnih preferencija ili animoziteta.

Gotovo da si me provalio. Zameni samo dovođenje u pitanje religije sa otimanjem imovine i komunističku represiju nad crkvom i vernicima sa pristojnim svetom (to kod mene po defaultu znači građanskom klasom) i tu si. Kad čujem otimanje imovine vidim crvenu krpu pred očima. Takođe, kad vidim kako postkomunistička bagra uspešno sprovodi diktaturu svađanjem naroda. NIŠTA ne može da opravda diktaturu i totalitarizam. Šalu na stranu, koliko god se meni lično to gadilo, ne smatram levičarske stavove nelegitimnim. Svako ima pravo na svoje stavove dok god ne zagovara nasilno sprovođenje istih. Ali nikako ne mogu da podržavam stavove koji pravdaju totalitarističe metode postkomunističkih diktatorčića zato što kao nuspojavu imaju udarac na instituciju, koja nekom ne odgovara. A ovo je tema o Don Milovim metodama, ne generalno o crkvi i religiji. Na temu crkve i religije ne bi ni zalazio. Ne zanima me baš nešto posebno. Prema tome pošteno je reći "ne volim crkvu" i otvoriti odgovarajuću temu a ne pravdati Don Milove metode održavanja svoje diktature i punjenja svojih džepova. Inače, ne vredi da raspravljamo. Kod tebe u pozadini možda stoje i ideali francuske revolucije, a ja na tu temu mogu samo da odgovorim da obožavam seriju novela Baronice Orczy "The Scarlet Pimpernel" kao i starije filmovane varijante toga, posebno onu sa David Nivenom. Agree to disagree, što je legitimno i demokratski (dok god se ne zagovara nasilje na bilo kime, pa ni crkvi). Ali stvarno ne treba razvodnjavati temu o jednom od zadnjih a svakako najuspešnijem diktatoru (a i lopovu i šverceru) Evrope ličnim stavom spram crkve i religije. Don Milo je to što je i ništa ga ne može oprati. Kao ni ovog našeg zlotvora.

Potpuni fenomen je ta religija kako je gazila u iole novije doba. Evo na ličnom primeru: Od osnivanja Kneževine Srbije (a pre toga u Austrugarskoj) religija na porodicu mog dede sa ćaletove strane nije imala apsolutno nikakvog uticaja. Radili su šta su hteli i kako su hteli. Jedino je deda pre WWII povremeno davao i neke veće priloge crkvi, valjda da očisti savest što se posle babine rane smrti (a i pre toga) intenzivno "družio" sa svojom majordomusicom. Ajde da to nazovemo nekim uticajem crkve, mada teško da je gaženje. Van toga niko crkvu nije hebao nikada ni tri posto, a svi su bili deklarisani vernici. Evo, i ja se deklarišem kao vernik, a čak ni ne verujem u boga. I šta mi crkva može? Ništa. Šta je mogla mojim precima? Apsolutno ništa. Tutneš popu pare u džep i ima da održi opelo i da ćuti i ... Ako neće, nađeš drugog, koji hoće. As simple as that. U iole novije doba crkva gazi samo onog, ko joj to dopusti i ko to baš želi. Pa valjda nisu svi ljudi maloumnici. Naspram tome su veliki "oslobodioci" od "jarma vere" i donosioci "progresivnih" ideja itekako gazili pristojan svet od 1945. nadalje, a njihovi potomci i danas gaze i Srbiju i Crnu Goru. Šta ćemo sa time? Crkve su možda zadnji put u srednjem veku imale neki značajniji uticaj (doduše, u islamskom svetu imaju i danas, ali ipak govorimo valjda o nekoj zapadnoj civilizaciji, gde je jedino Irska u nekim elementima verska džamahirija, Vatican-State ne računam). To što vladari instrumentalizuju crkvu a crkveni "velikodostojnici" prodaju dupe za devize je sasvim drugi par cipela. Kao što rekoh u nekom drugom postu, riba smrdi od predsednika, ne od crkve. Nemci su čak i za srednjevekovni odnos prema crkvi odličan primer. U familijama feudalaca je najmlađi sin išao u crkvene velikodostojnike, da bi se malo nadoknadio gubitak odnosno nedobijanje nasledstva i da bi mogao sa te pozicije da doprinese interesima klana. A carevi Svetog rimskog carstva nemačke nacije su svako malo upadali u Vatikan i menjali pape i postavljali podobne. Čije li su to interese dotične pape sprovodili? Božje ili crkvene možda? Kako to da Don Milova genijalna savremena rešenja sekularizacije, pogotovo po pitanju imovine, ne važe za katoličku crkvu u CG i za islamsku zajednicu u CG nego ekskluziva za SPC? Kako to da on pokušava da od CPC napravi državotvornu instituciju? Sekularizacija, my ass. Ekonomski i pre svega politički interesi. Od vremena nemačkih careva do danas se nije mnogo promenilo. Odnosno, kod njih jeste a mi malo (malo više) kaskamo za vremenom.

Dokazano civilizovan svet treba da nam je uzor i primer, a ne da izmišljamo neka našu lokalnu toplu vodu, pogotovo što umemo da budemo i malo previše "kreativni". Pošto si ti dao jednu opštu konstataciju bez ikakvog dokaza, a pri tome si moderator, evo ja se osećam slobodnim da dam istu takvu: Individualna sloboda ispred bilo kakvih političkih nadrifilozofija i njihovih sledbenika, koje sebi uzimaju u zadatak da "štite" ili oslobađaju narod, pa onda da ga oblikuju silom u "pravom" smeru, naročito drumski razbojnici, secikese, lopovi i ubice kao što su prvoborci, komunisti, kolonisti (Faraonovi prizetkovski pretorijanci 1945., ne raniji i kasniji) i zaštićeni stanari. But that's just me. Pošto se vidi na forumu neka sklonost ka induktivnim zaključcima, mislim da neću imati problem da nađem primer za gore iznesenu tvrdnju. Ništa lično, inače se uglavnom slažem sa gotovo svime što izjaviš (na drugim temama), ali pretera ga malo. Posao države je da da neki okvir i da ga održava i hendluje, a ne da radi ono što radi Don Milo (ili, for that matter, "naš" prvorođeni). Odobravanje toga znači odobravanje totalitarizma. Ne važi uvek princip " neprijatelj moga neprijatelja je moj prijatelj".

Dobro, znaš li ti uopšte šta je induktivni a šta deduktivni zaključak? I kakve veze ima to što je religija kočnica napretku ima sa onim što sam ja izjavio? BTW, i religija je izuzetno sklona induktivnim zaključcima, pa ti vidi. Ajmo laganim koracima: Induktivni zaključak je otprilike sledeće: Video sam crnog labuda na jezeru, znači svi labudovi su crni. Pristup, kojem su sve pristalice totalitarizma veoma skloni. I crkva i crvendaći jednako. (interesantna su kod obe kategorije tri zajednička slova, c,r,v) Deduktivni zaključak je otprilike sledeće: Svi ljudi kad-tad umiru. Pera je čovek. Znači Pera će kad-tad umreti. Samo neko neobrazovan i zaostao u prostoru i vremenu će danas koristiti induktivni zaključak u argumentaciji. Ili neko, ko je pokvaren i zlonameran, a pri tome nema prave argumente. Kao što rekoh, koristi to crkva obilato a još više crvendaći skloni totalitarizmu.

Greškom ti udarih plus, a hteo sam da repliciram, Elem, da je samo par hljada....

Stvarno mi je neverovatno da u 21. veku vidim da neko, ko slovi za intelektualca (ili bi to trebao), izvlači induktivne zaključke. Posebnu sklonost tome pokazuju žestoki protivnici crkve. Neka pročitaju malo Dekara ili Popera i osavremene svoj način zaključivanja. No, to nije ovde tema. Elem, koliko imaš verskih dijabola, koji što-šta rade, toliko imaš i suprotnih primera vernika, koji se ponašaju racionalno i normalno (njihovo pravo je da veruju u nekog svevišnjeg, dok god drugima ništa na silu ne nameću), a crvendaćke apologete pokazuju svoju sklonost ka diktaturi kad iz pojedinih slučajeva vole da izvlače zaključke koje projektuju na opšte stanje. Imaš veliki broj popova-lopova i isto tako veliki broj sveštenika, koji se pristojno ponašaju. Delanje popova u Beogradu i posebno družine oko hrama kao i raznih "velikodostojnika" u patrijaršiji odnosno sinodu ima veze i sa nekim zavičajnim klanovima, koji pokazuju fanatizam na jednoj strani, a veliki pragmatizam na drugoj strani, no i to nije ovde tema. Ako pričamo o savremenom sekularnom društvu, mislim da je Nemačka odličan primer. Pa da vidimo kako to u praksi izgleda. Dugo nisam tamo, možda je došlo i do nekih promena, ali evo kako je izgledalo do sredine devedesetih. Naglašavam još jednom da je tako bilo do sredine devedesetih. U Bavarskoj su u svakom razredu u školama visila raspeća na zidovima. Mada moraju da se drže ustava Nemačka, u pojedinim bavarskim okruzima može da ti se desi linč zbog abortusa. Okrug Deggendorf je svojevremeno bio uvek paradni primer za savremenost Bavarske. Podrška Hrišćansko Socijalnoj Uniji (CSU), bavarskoj sestrinskoj stranci vladajuće Hrišćansko Demokratske Unije kancelarke Merkel, u tom okrugu oko 98%. U poređenju sa tim društvancetom, naš DSS je demokratska i naglašeno sekularna stranka levog centra. Sa izuzetkom samog Minhena, koji donekle jeste kosmopolitski grad, u ostatku Bavarske je možda malo bolja situacija nego u Deggendorfu, ali tu su negde. Veća šansa da u SAD neko bude predsednik, a da je katolik, i da ga ne upucaju, nego u Bavarskoj da protestant bude premijer. Da vidimo neke stvari u svakako razvijenijem i demokoratskijem severu, recimo NRW (Severna Rajna-Vestfalija). Veronauka u školi se podrazumeva po defaultu izuzev ako ti roditelji daju napismeno da ne žele da učestvuješ na veronauci. A i tada, za sve ispod 16 godina, nema izlaska iz škole za vreme veronauke, već moraš nekoj drugoj nastavi u to vreme da prisustvuješ (na žalost nikada nije bila na početku ili kraju školskog dana, hebiga), u 99% slučajeva ćeš imati izbor da li ćeš kao "oslobođeni" da pasivno odsediš vreme na katoličkoj ili protestantskoj veronauci. Posle probe kod katolika gde su ili sveštenik ili časna sestra tupili najgori i najdosadniji konzervativizam za sve pare, sam prešao kod protestanata gde je neki hipos držao veronauku i bavio se društvenim temama na jedan potpuno drugačiji način demokratske diskusije. To je čak bilo i zabavno. Ali je svejedno bila veronauka. Sem mene je bilo veoma malo "oslobođenih". Bile su samo dve opcije veronauke u skladu sa većinom stanovništva. Da vidimo malo odnos društva prema verama. Na jednoj o državnih televizija je svake subote uveče bila beseda na temu aktuelnih društvenih dešavanja, na smenu jednog vikenda protestantska, drugog katolička. Kratka emisijica, ali je ipak emitovana na državnoj televiziji ARD u udarnom terminu u subotu uveče. U raznim emisijama, u kojima se diskutovalo o gorućim društvenim temama su neretko i predstavnici crkve (jedne, druge, ili obe) bili gosti. Naravno da su imali pravo da se izjašnjavaju, ali nisu kao pukovnik Amfilohije zauzimali određenu stranu. Da su se kritički izjašnjavali, međutim, jesu. Imali su pravo na svoje mišljenje i iznosili su ga kao konstruktivnu kritiku. Nemačka po defaultu naplaćuje crkveni porez na dohodak građana izuzev ako se namenski ispišeš iz vere i poreskoj upravi priložiš potvrdu. A po defaultu jesi vernik i plaćaš. Po rođenju. Za tu naplatu, doduše, nemačka država reketira crkve, odnosno uzima procenat. I po defaultu se računa da postoje dve vere (ostali su oslobođeni, uz potvrdu ili izjavu da si druge vere). Uz dve vladajuće vere dobru poziciju (ali ne i državotvornu) ima i jevrejska zajednica, a ostali su eto tu. Ravnopravni su u smislu da niko ne sme zbog druge vere da ih maltretira, možeš da uzmeš slobodno za druge verske praznike što se tiče državnih ustanova (škola, etc), u privatnim firmama zvanično takođe, a nezvanično zavisi od situacije na poslu. Međutim, o nekakvoj ravnopravnosti svih verskih zajednica nema ni reči u praksi. Svi imaju sva prava na papiru, ali se dobro zna ko predstavlja većinu naroda. Eh, da, i imovinu verskih zajednica država da dira, to nema šanse da se desi. Samo par primera iz Nemačke. I u ono vreme Nemačka je bila svetionik razvijene sekularne demokratske države i niko im to ne bi osporio, pa čak ni Bavarskoj. Jedna od dve najveće stranke i dugogodišnja stranka na vlasti je Hrišćansko Demokratska Unija CDU. Ne vidim da je neko Nemačku zbog toga prozvao verskom džamahirijom ili fašističkom državom. Ono što pojedinci ovde zagovaraju (njihovo pravo ali ne na absolutistički način) u Evropi možda, i to samo donekle, postoji u Holandiji, a izvan toga na divnim mestima kao što je Kuba, Severna Koreja, PRC (People's Republic of China), etc. Da se vratimo na naše prostore i Crnu Goru. SPC ima sijaset svojih mana i treba mnoge u toj organizaciji dobrano lupiti po prstima, kojima veoma svetovno drpaju, a i po neopranim ustima, iz kojih svašta izlazi što ničeg božjeg nema u sebi, ali to ne dovodi u pitanje samu SPC niti njenu imovinu niti može njeno etablirano ime da dovede u pitanje. Don Milo sve radi, ali da radi na savremenoj demokratskoj sekularnoj državi - sigurno ne. Uostalom, dve druge verske zajednice su stavljene van Milovog zakona, a forsira svoju CPC, koju bi hteo državovtornom da napravi, iako ista ne može baš da se pohvali iole značajnijim brojem pristalica, o kanonskom priznavanju tek da ne govorimo. Znači, na kraju je ispod crte samo imovina SPC upitna. Tu su pitanju politički i ekonomski interesi, i u tome nema ničeg ni progresivnog, ni demokratskog ni sekularnog. To samo slep ili zlonameran ne može da vidi. Šta će biti u sledećem koraku? Ajmo po određenim trgovcima ili zanatima, pa dalje... Sve već 1945. viđeno. Davanje podrške Milovim akrobacijama uz neka nemušta opravdanja je u najmanju ruku naivno. Onda bar budite pošteni prema sebi i drugima po principu "Hebe mi se šta Don Milo radi, iz kojeg razloga, kojim povodom i sa kojim ciljem, važno da će opali po instituciji, koju iz nekog razloga prezirem. Sve ostalo me ne zanima". To je legitimno kao što su i crvendaćki stavovi spram privatne svojine legitimni (dok prestavljaju samo stavove). Priče o progresivnom i demokratskom delovanju Don Mila su, u najmanju ruku, naivne. Da SPC treba ozbiljna reforma (da ne kažem interna čistka) i reorijentacija - treba. Da njihov posao nije da vuku birače na ovu ili onu stranu - nije. Da imaju pravo da se izjašnjavaju o određenim društvenim problemima - imaju. Što bi mi, ili, for that matter, Crna Gora, bili pametniji i napredniji od Nemačke, na primer. Što ne rešimo prvo pitanja pravosuđa i korupcije, pa se onda bavimo progresivnom "sekularizacijom" države. Uostalom, kod nas država instrumentalizuje crkvu (za male pare, u suštini), a Don Milu smeta što SPC ne može on da instrumentalizuje, već neko drugi to čini. I to je to, ni manje, ni više. Riba od presednika smrdi, ne od crkve. BTW, da ne krenu neki da mudruju, nisam nikakav verski jurišnik, nasuprot. Izjašnjavam se kao vernik, ali tu se priča otprilike i završava , a u boga ne verujem (niti u bilo koju instancu iznad mene, izuzev ako me plaća min. 5k mesečno ili ima naoružanu pratnju), nikom se ne klanjam i ne ljubim ruke (sem mojoj suprugi). Palim sveće pokojnim roditeljima na slavu i njihove rođendane (znači lične termine), a za ostalo me mrzi da se cimam do crkve. Za moju sahranu, što kasnije to bolje, supruga ima nalog da angažuje popa (u inat ovoj našoj hebenoj državi i svemu posle 1945.) i da ga dobro podmaže da se ne buni na gotiku i industrial kao muzičku podlogu sahrane.