Akiro

I na ovoj temi neizbežna Amy Lee

Speed-varijanta ali veoma zanimljivo

Sećam se ovih careva još od davnina. Za tadašnje poimanje Eurovizije gotovo skandal, ne samo zbog čiste elektronike. Otvorena parodija i podsmevanje Euroviziji. 😁

Meni nikad neće biti jasno kako Španija svojevremeno nije poslala Hijo de la Luna od Mecana i Francuzi Dernier Dance od Indille na Eurosong. I jedna i druga pesma bi verovatno razvalile i ubedljivo osvojile prvo mesto. Nisu treš ali bi pogodile ljubitelje Eurosonga u živac a i sve druge. Not my cup of tea, ali dve veoma jake stvari. Jasno mi je da etablirani umetnici ne vole da učestvuju u toj priči i eventualno loše prođu, ali sa ovim pesmama je trebalo da se proba. Mada, sećam se nesrećnog pokušaja Patricije Kaas, velike i etablirane umetnice i potpunog control freak-a (ko je gledao prateći materijal njenih koncertnih snimaka zna šta mislim, žena obraća pažnju i na zadnji detalj i ništa ne prepušta slučaju), kojoj se desila trema i falširanje na Eurosongu plus loša pozicija. Eurosong bi znatno dobio na kvalitetu, kada bi se tu i tamo pojavio i neki profesionalac umesto mladih "talenata" sa X-Factor-a i The Voice-a ili onih, koje predstave kao etablirane umetnike a retko ko je ikad čuo za njih čak i u njihovim matičnim zemljama.

@ Zoran, Splendini & E4_guy Hvala svima, sad ste me podsetili na neke stvari. Tačno da bi moglo da se radi o sindromu sekretarica. Imao sam i problem sa vratom, no to mi je fizijatar uz pomoć injekcija i protok vremena donekle ublažio a i preduzeo sam meru, koja je rešila problem sa vratom ali verovatno pojačala problem sa rukama. Da ne bi spuštao glavu (zbog čega imam problem sa vratom) stavio sam laptop na cooler i na gore ga iskosio da mi stoji maltene u visini očiju. Prsti ne samo da su mi pri kucanju u položaju na gore nego cele ruke držim u vazduhu uz minimalan naslon na laptopu. To mi i ramena opterećuje. Hebiga, ili strada vrat ili ruke i ramena. Ne mogu obe strane da poštedim. Plus mi je visok pisaći sto da bi mogao pri radu da držim ukrštene noge i da se meškoljim levo-desno. U prevodu, ni reči o pravilnom sedenju. Moraću tu još da eksperimentišem da nađem neki položaj. Ima sve to veze i sa ličnom kartom. Ceo život sedim i ležim nepravilno i uvek sam mogao telo da arčim do mile volje bez ili uz samo kratkoročne posledice, no sad to izgleda više ne može tako. Moraću pored fizijatra malo i sa internistom da se družim da vidim za eventualne naznake drugih problema. Bem ti godine.

D&D su već u mislima kod Star Wars-a pa ih valjda mrzelo da se iscimaju da urade 8 sezonu dosledno nego su sbrzali da skinu obavezu sa one stvari. Bojim se za Star Wars. Nakon kupovine od strane kompanije Disney Star Wars franšiza je znatno pala (kao i Marvel, uostalom, Disney ih je upropastio). Dosledno razmišljanje Disney-evaca da uključivanjem ovog dvojca potpuno upropaste franšizu.

Postalo je, pored opšteg neukusa i loših do očajnih pesama, još i festival falširanja. Ranije makar nisu toliko falširali. Ovo može samo na jedan način da se gleda: alkohol, kokice, i ismevanje kao da gledaš Novicu Zdravkovića sa Splavovima na Galaksiji Čačak.

Mnogo ozbiljnija grupa od naše i sa znatno manje falširanja (u našoj je većina falširala). Da smo bili u ovoj polufinalnoj grupi ni u snu ne bi prošli. Po kojoj osnovi su, pa čak i za niske Eurovizijske standarde, ovde prošli Švajcarska i Malta, teško mogu da shvatim. Nemcima i Britancima se smeši, po običaju, borba za prvo mesto otpozadi. Bravo za Makedoniju. 👍 Onaj bend hendikepiranih Shalva je na kraju imao jednu od boljih pesama i dve pevačice su među najboljim vokalima koji su se videli na ovogodišnjoj Euroviziji. Šteta što nisu učesnici, bolji su od većine učesnika ovogodišnjeg Eurosonga.

Gde su dobra stara vremena kada bi nekim neartikulisanim animalnim zvukom odbio i pomen Evrovizije. Ostarilo se i supruga uspe svake godine na neki način da me natera da gledam ovo smeće. Te je red i da ga malo prokomentarišem. Ako je prvo polufinale indikator šta nas dalje očekuje, ostatak nikako ne treba gledati u sober stanju. Treba se bilo čime uraditi i posmatrati ovaj cirkus sa dovoljne distance da se nasmeješ a ne zaplačeš kuda je krenuo svet. Počnimo od naše "predstavnice". RTS je once again uspeo da nešto inače gadno ogadi još više. Volšebno se ama baš nijednom članu "žirija" na lokalnim "izborima" za "pesmu" Evrovizije ne omakne ni slučajno da da neki jači vote za ono šta je publika favorizovala. Uopšte nije očigledno šta rade. Tako smo svojevremeno i onog čupavog debeljka poslali da nas sočno izblamira i ispadne već u polufinalu naspram onim klincima, koje je publika favorizovala i koji su realno možda i imali neku šansu da ne završe na dnu. "Stručnjacima" na RTS-u nekako godinama uspeva da promakne da gastosi više ne glasaju patriotski po defaultu već da itekako našim predstavnicima ume da im se uvredi inteligencija. Nije ih ni etno-foliraža prošle godine motivisala. Zašto bi 4 člana neke gastoske porodice trošili da pošalju jedno 4 x 20 poruka (svaka sličnost sa Francuskim slučajna) dok ih RTS šutira ravno u facu? Može da im se omakne za Joksimovića (to valjda stvarno i vole) ali to je to. Evrovizija se uvođenjem žirija pobrinula da komšijsko i gastosko glasanje više ne vodi do prvog mesta ali bar bi mogli da budemo u prvih 10 a ne da se takmičimo sa Nemačkom, VB, Španijom i Francuskom za samo dno. No kako se RTS postavlja to neće moći. Tada sa debeljkom se žiri patriotski borio da nam slučajno na sveto domaće tržište ne upadne strani songwriter. Sada su, nagađam samo, stvari prostije. Ova mala wannabee Barbika je nečija ćerka ili mistress. To što ima neprijatan piskav glas, lošu pesmu i konstantno peva na granici falša, a ponekad tu granicu i pređe, o hendikepiranim pokretima da ne govorim, nema veze. Odnosno ima veze, čak veoma jake veze da natera navodno "stručni žiri" da se unisono osramoti. Jer takav unisono glas protiv glasa publike nije statistička slučajnost. I slepom i gluvom je jasno da je namešteno. Samo jednom članu žirija da se omaknuo jači glas za one dve radio voditeljke i njih dve bi prošle. Pitanje je samo da li je RTS išao protiv radio Play-a ili za Barbiku. Da se razumemo, pesma one dve radio voditeljke nije delo muzičke umetnosti, ali, kako se već radi o festivalu treša i šunda, to ionako nije bitno. Ali bitno je da su njih dve imale veće šanse za prođu na internacionalnom tržištu neukusa. Savremena catchy anthem-style pesma sa savremenom porukom, koja na Zapadu ima prođu a možda i kod mlađih gastosa treće generacije. Čak su od žešćeg falširanja u prvom nastupu do drugog mnogo toga ispravile. Da smo ih još predstavili kao predstavnice LGBT populacije, prošli bi u prvih pet. Ovde je ionako samo pozicija na rang listi bitna pa smo ovog puta imali šansu da pošaljemo dve dobre fajterke na teren. Uostalom, publika, kakva god da je, je baš njih i htela. To bi se zvala demokratija. Ali ne i u Srbiji. Ovde čak i patriotizam pada u odnosu na neke druge interese. O demokratiji da ne govorimo. Šta će biti sa Barbikom, videćemo. Prošla je u finale zahvaljujući nedostatku ikakve konkurencije. Nekada je muzika bila (uglavnom) očajna ali su bar umeli da iznesu nastup bez previše falša. I to se izgubilo na Evroviziji. Sinoć su se zdušno takmičili ko će više da falšira. Koga šalju na Evroviziju, taj bi trebalo da je preležao dečje bolesti treme i falširanja. U celom tom cirkusu ima makar dva simpatična utešna elementa. Islanđani sa pubertetlijski provokativnim wannabee industrialom da nerviraju malograđane i simpatični Turčin iz San Marina sa Leonard-Cohen-goes-Retro-Disco-pesmom, koju je pošteno izfalširao. Islanđani imaju neke realne šanse ako se dovoljno klinačkih glasača diljem Evrope izjasni šta misle o Evroviziji. Ne bi bilo prvi put. Turčin će ostati simpatična pojava bez šanse ali makar slatko nasmeje čoveka svojim nastupom. Ostalo je za plakanje, čak i Australija ove godine (mada njihova predstavnica zajedno sa Grkinjom makar ume da peva, i to je nešto). Francuzi imaju ozbiljne namere i ambicije ove godine da se odmaknu od dna, pa možda čak i pobede, te su pokrenuli tešku artiljeriju. Da se ne shvati pogrešno, apsolutno podržavam borbu za LGBT-prava i tolerantno društvo, ali ovde će biti pre da se radi o marketinškom potezu iz očaja. Imamo predstavnika LGBT-manjine, da se pojača utisak, isti je i predstavnik arapske manjine, time i nacionalne i verske, i pored ta tri faktora na kraju tačkica na I - "balerina" od dve tone. Četiri ubitačna faktora. I još plus pesma na Engleskom, prvi put u istoriji Francuza. I blamaža od jeftinog marketinškog poteza u borbi za glasove. Na takmičenju gde bi kao trebala pesma da je bitna a ne politika. Verovatno će se ugurati u prvih pet. Ne verujem da će pobediti jer je ipak nekako veštački i prozirno u odnosu na austrijskog predstavnika/predstavnicu svojevremeno gde je to delovalo iskrenije. I tu se vraćamo na nas. Stvarno je trebalo one dve voditeljke da prođu, da im na vreme namestimo odgovarajući imidž i da nas neka dobra pozicija vidi. Ali ne, naša Barbika će se takmičiti sa simpatičnim Turčinom iz San Marina i Nemcima, Špancima i Britancima za neko od zadnjih mesta. Da ne izneverimo tradiciju. Zašto toliko pišem o manifestaciji, koju u suštini prezirem? Nemam pojma, možeš da je mrziš ali ne možeš da joj pobegneš. Samo treba obezbediti dovoljno kokica i sredstva za kreativni impuls ili obeznanivanje da bi cirkus mogao da se prati.

Ako može Paki i Hindi, mora obavezno Zakir Hussain u raznim kombinacijama. Ovo je potpuno ludilo u saradnji sa Lasswell-om.

U beogradu se predstavio svojevremeno sa svojim fado eksperimentom Em Portugues, što me nakon dugog iščekivanja da ga jednom vidim i uživo, nije baš srušilo sa nogu (verovatno zato što se i ne primam baš na fado). Ali ostaju njegovi stariji albumi, pre svih Blue Camel u redovnom repertoaru slušanja.

Pored Rabih Abou Khalila, Omar Faruk Tekbilek je jedan od mojih omiljenih arapskih autora. Nije baš hardcore sufi kao Sabri Brothers, ali ima neku komercijalniju liričnu notu koja ga čini savršenim za opuštanje i floating stanja. U principu svi su mu albumi izvanredni ali posebno preporucujem Whirling i Mystical Garden. Hasret je sa Mystical Gardena i u potpunosti dočarava naziv albuma.