Akiro

Tu su negde, malo mekši i bez opera-style pevanja, ali to je to.

Nemam pojma. Ovo se desilo tu negde oko 20 marta. Stvarno ne znam, da li im je tada bilo zabranjeno da rade ili ne. Mislim da je postojala samo preporuka da se primaju samo hitni slučajevi. Nezavisno od toga, da li je zubar samo bio human ili alav na pare (pošto sam siguran da će se javiti pametnjakovići sa tom tezom), to ni u čemu ne abolira bezobzirnu stoku, koja je ignorisala obavezu samoizolacije i uništila celu jednu porodicu i ko zna koliko još ljudi.

Ne, zubar sa Dorćola, koji je ni kriv ni dužan zaražen od gastoske budaletine iz Milana, koga je mrzelo da poštuje samoizolaciju.

Anette Oolzon je ponovo oživela, bolje joj ova kombinacija leži od Nightwisha a i oni bolje zvuče sa Floor Jansen. Mada i ovo dosta podseća na neku pojednostavljenu varijantu Nightwisha.

Mongolski folk-metal. Veoma zanimjivo (kada se prežive jednominutni uvodi).

Nakon dužeg vremena našao malo vremena da malo slušnem i muziku. Ima u ovoj rubrici par interesantnih novih (bar meni novih) bendova. Ovi su, doduše, više medieval nego symphonic metal.

Đe's brat. corona moq maH

Nahvatala je supruga najzad. Otišla kod drugog zubara jer joj je bio bliži. 🙂 A otišla je tačno 20. marta. "Uvoznik iz Milana" je bio kod ovog tu negde 20.-22. Mogla je da ga nabode baš na isti dan možda. Dobro je, to je baš bila briga. Navijam ti za Floridu i to u punom zdravlju i veselju sa što manje sećanja na ovaj period ovde.😎

Baš ti zavidim. Ja sam "punio baterije" čekajući dostavu Maxija, koja je umesto do 12 došla u pola tri i dok se to sve istretiralo eto već 16h i stigao samo kratko do najbližeg parka. Od sutra vitamin D samo na terasi, a u utorak kada nas puštaju opet na slobodu se vreme kvari.

Jel ti to pogled? Ako jeste, blago tebi. Još da je neke vode (reke, jezerca, u idealnom slučaju mora) bila bi potpuna milina. 😎

Hebiga. Možeš da dubiš na glavi sa svim merama, na kraju je i element sreće bitan. Radi se o nekih tri-četiri dana razlike, uspeli smo najzad grubo da sračunamo. Još uvek se tresemo. Da ne kažem, da država radi kako treba, pregledali bi mu sve termine i klijente i sve testirali. Šta je na kraju uradio neodgovorni gastos, koga je mrzelo da se cima sa samoizolacijom i obavljao sve što mu se obavljalo kada je stigao: ubio nedužnog čoveka, verovatno i njegovu suprugu (ona je na infektologiji u ne baš dobrom stanju), i ostavio im maloletno dete da na sajmu dočeka vesti da je polusiroče a možda i siroče. Plus zubarska pomoćnica, koju teško da je zaraza mimoišla, ali o tome ne znamo ništa i nadamo se najboljem jer je mlada, i ko zna koliko pacijenata i njihovih kontakata. Plus sve kontakte kontakata. Jedan jedini neodgovorni lik. I neodgovorna država koja ga je pustila da uđe tek tako bez testiranja, iako je došao iz baš najrizičnijeg mogućeg područja, i koja nije proveravala dovoljno da li se drži samoizolacije.

Ceo dan nismo svoji. Javili nam jutros da je juče/prekjuče preminuo naš zubar od Corone. Mi u neveri, čovek tu negde 61. godište a izgleda mlađi,, sportski tip, nepušač, bio skoro na skijanju. Toliko su ukačili da je tretirao nekog gastosa iz Milana i po svoj prilici od njega zakačio ali prijatelji od kojih smo čuli nisu znali tačan datum kad je to nakačio. Van toga što nam je žao zbog dobrog i cool lika i za njegovu porodicu (žena i dete su mu takođe sa Coronom u bolnici) počela je panika jer je supruga relativno skoro kod njega bila na nekim radovima a ja se rukovao sa njim i plaćao. Još je baš taj dan nešto sve bio u žurbi i radio bez maske i rukavica (a upravo zbog toga smo, između ostalog, napustili bivšeg zubara). Ceo dan matematika, termine smo zaboravili, gledali kad je zadnji poziv ka njemu (da nas podseti kad je termin), svašta. Negde skontamo da jeste prošlo mesec dana pa sabiramo svoje sitne zimske boljke, da li se kvalifikuju za simptome. Ono, povremeni bolovi u grlu, koju jedan Strepsils reši, zapušen nos od sinusa, neka blaga temperatura često od 17-20 popodne, retka kašljucanja (nikako suva, nego klasična pušačka), neki osećaj umora takođe u to doba. Kada sabereš , sve klasične zimske pojave koje imamo svake godine u zimskom periodu. zakačimo neku sitnicu, to nas nikada ne obori ali ga vučemo bez problema sa sitnim mukama dva meseca. Nikada ni ramišljali o tome, a sada ceo dan preispitivanja ima li tu nečega. Pa na trenutak nada da smo to njesra na nogama izdržali kao asimptomatični i da smo možda imuni i neko vreme manje-više mirni, ... Ceo dan ludilo. Odemo na Košutnjak da malo smirimo živce kad vidimo četiri komunalca da šetaju i begamo dok se niko drugi nije ni pomerio. A na travnjaku iza Golfa nekoliko grupa od 4-5 drugara koji uz pivo uživaju na suncu, sportske aktvnosti sa više od dve osobe, plus neka deca koja jašu konje, koji tu vrše nuždu. Surealna scena. Panduri su izgleda samo prošetali da kažu da su prošli reon, nikog nisu rasterivali, mi smo se džabe na deset minuta sklanjali. Drugi na pandure nisu ni reagovali po svoj prilici jer je slika pre i posle njihovog prolaska ostala ista. Vratimo se kući i dovršimo matematiku da ipak nismo imunizirani i da smo imali sreću da smo zadnji put bili kod zubara verovatno par dana pre nego što ga je ovaj gastos posetio. I osećaj sreće da smo njesra za malo mimoišli i razočarenje što nismo imunizirani i dalje moramo da pazimo. Preko toga žal za čovekom, koji je preminuo. Gomila pomešanih osećaja. Na kraju se još jednom čujemo sa prijateljima i čujemo da su čoveka videli još 27. marta na pijaci i da je delovao zdrav. Ako je prekjuče umro, znači da ga je ovo nešto galopirajuće odnelo. A onda se čujemo sa prijateljima lekarima i ispostavi se da su ga lečili i da je baš kod njih u bolnici umro. Kakav crni galop, čovek je prekasno otišao u bolnicu kad je već bio u veoma teškom stanju. Čime se vraćamo na računice perioda inkubacije, etc, i jeste li nas zakačio u nekoj njegovoj početnoj fazi ili nije. Na kraju nam drugarica lekarka razbije priču, prošao je period inkubacije, ništa vam nije. Onda svo vreme, dok nam drugarica sumnje nije razbila, razmišljanje, ako smo imali, da li smo mogli nekog da mi zakačimo. Sva sreća, tu smo apsolutno mirni. Sem par nabavki pre nego što je krenulo veliko naručivanje smo u svakoj situaciji izbegavali da nam neko bude na manje od dva-tri metra, a uglavnom gledamo da bude i preko 5. Izlazimo, šetamo, ali bežimo sa staze čim nam neko ide u susret. Ali ide nastavak... Supruga zubara preporučila nekoj svojoj drugarici. I sad je juri da vidi da li je ova otišla kod njega. Za razliku od nas, ona bi mu baš upala u rizični period. I ajd ostani tu normalan. Koliko god ljudski sa svima saučestvujemo, kad se desi nekome koga poznaješ pa sa kim si još bio u kontaktu sve dobija drugu dimenziju.

Ako vlast greškom dopusti 1. maj, videćeš ih na Košutnjaku u količinama. Orgijastičko grupno ožderavanje i oblokavanje uz neki folk-trash iz kola ili, ovi savremeniji, sa bluetooth-razglasa im je sav smisao života. Zbog takvih trenutno pristojan svet ne može da dođe do toga da udahne malo vazduha, prohoda i malo ojača imunitet već se ucrvljuje u stanovima. Gledam neki snimak iz Frankfurta sa nemačkog velikog petka (sličan onom iz Berlina, koji je neko ovde postovao). Ogroman park, livada. Gomila ljudi uživaju u lepom vremenu i leže/sede na travi - svuda po dvoje, uglavnom parovi a ne društva (na snimku se stvarno nigde nije videla veća grupa), i sve te dvočlane grupice u razmaku od 5-10 metara jedni od drugih. Prolazi marica stazom i pandur im se sa razglasa u najprijateljskijem glasu i rečniku obraća i zahvaljuje na saradnji i zajedničkom trudu da se Corona savlada i želi da uživaju u lepom danu. Ovi pandurima masovno aplaudiraju. Na ovde postovanom snimku iz Berlina vidiš doduše i po koju četvoročlanu grupu pivopija i njih panduri rasturaju/rasteruju, dok ostali nesmetano uživaju u prirodi. Prema svecu tropar. Nemci su, posle početnih peripetija, ipak shvatili suštinu problema i poštuju potrebu za socijalnom distancom. Zato i možeš da ih pustiš malo sa lanca. Ove naše treba indijskim metodama štapom i na najkraćem mogućem lancu jer ih ima dovoljno koji su stoka i zveri a ne ljudska bića, a ostale jednostavno boliuvo za sve i ne razmišljaju. Pri tome potpuna stoka čini možda 20%, ali to je sasvim dovoljno da svi mi budemo kažnjeni zbog njih. Idi ovih dana na Košutnjak. Znatno praznji nego inače, ali sa dovoljnim brojevima onih, koji ne bi smeli da budu tu (uključujući i moju suprugu i mene). Većina jeste u grupama od dvoje ili singl, većina se makar donekle pristojno ponaša i drži distancu dok šeta, trči ili vozi bajs (mada znatno manje od dva metra) ali imaš gomilu grupica od 4, 6 pa čak i osmoro, i to jasno društva a ne velike porodice, koji se tamo grupno kao u najgoroj kafani oblokavaju pivom, pardon, druže. Najelitniji primerci uteraju kola na travnjak blizu klupa da bolje čuju narodnjačko urlanje. Niko ne nosi maske (kako bi, doduše, i lokali sa maskama). Sad, nikakva šteta, kad bi se takvi međusobno zarazili i samo oni razboleli i pocrkavali. Definitivno bi svet postao bolje mesto. Međutim, oni će da zaraze i druge sa kojima dođu u kontakt pa tako to posredno može da ugrozi i pristojan svet, koji se drži socijalne distance. A ne daj bože da se uz oblokavanje malo bave i sportom. Ti sedneš na klupu 20 metara od njih, na svaka dva minuta ti prolete bukvalno pred nosom u lovu za loptom ili frizbijem. I na najuljudniju primedbu da bi u ovoj situaciji mogao da se malo drži razmak u boljem slučaju zaradiš psovku, u gorem si na ivici tuče. Mogu oni bre sve, kad hoće i kako hoće. I, da se razumemo, nisu to toliko srednjoškolci (mada i njih ima dosta) već konji i majmuni od preko 25 godina. Gde god imaš iole veće konfiguracije klupa, uglavnom Košutnjak i okolina Miloševog konaka, videćeš takve veće grupe ljubitelja druženja uz pivo, a na šetalištima uz reke njih troje-četvoro na klupi. Od socijalne distance ni slovo s. Naravno, policija će nekog usamljenog penzosa, koji je izašao da makar malo vazduha uhvati, kazniti sa 150k ili čak prihapsiti, a ovim gore opisanim životinjama ne smeju ji da priđu. Uostalom, to su, koliko inteligentno deluju, po svoj prilici njihovi birači. To su samo najgori primerci (ne računajući veće inkognito žurke), ali i ovi "pristojniji" su samo na prvi pogled pristojni. Svako hodanje bilo gde znači slalom i bežanje na travnjak ili u drveće ili blato pošto prosečni Srbijuks nema osećaj za razdaljinu od dva metra već misli da je 30cm do pola metra dovoljno a metar i prepuna kapa. Mesto da se pri svakom mimohodu svi udalje na suprotne strane staze, ovde svi idu ravno jedni u druge. Ne daj bože da sedneš na klupu pored staze, pošto prolaznici na stazi od tri ili više metara širine moraju baš preko nogu da ti prođu umesto malo da skrenu da bi zadržali neku distancu. Takvi se bar u većini slučajeva na primedbu malo udalje, ali daleko od toga da razumeju, već samo nisu agresivni pa kao velikodušno popuste i udalje se na čak ceo metar. Nisu bahati, ali jednostavno ni milimetar ne razmišljaju. A i zašto bi, pošto ova zadnja grupa uglavnom pokriva neka godišta 20-35 plus srednjoškolce, a neko je njima objasnio da njima ništa ne može da se desi ako nemaju neki ozbiljniji zdravstveni problem, ko hebe sve ostale. Pa pobogu, drže celih pola metra razmaka, šta ćeš više od njih. O držanju razmaka pred i u prodajnim objektima ne bih ni da pričam, počeo sam sve da naručujem, što može da se naruči da bi izbegao nepoželjne bliske kontakte. U hipermarketu, dok uzimaš nešto sa rafa, nagne ti se neka budaletina nad glavu da u isto vreme uzme nešto sa rafa iznad. Na kasama te jedino kolica štite i obezbeđuju neki razmak. Jedino u Lidlu to kako-tako hendluju i kasirke umeju i da se izderu na one koji najašu da odmah iza tebe tovare na traku. A ispred hipermarketa, ako je u redu čekanja pola metra razmak, dobro je. Još ajde kod hipermarketa gde bi red sa razmakom od dva metra mogao da se razvuče i u kilometar. Ali ako si pred trafikom sa širokim trotoarom ispred od troje prvi, drugo dvoje ti bukavlano dahću za vratom a bez ikakve potrebe. Kao da je u ljude ušao strah da neće doći na red ako na zajašu onom ispred sebe na vrat. Moraš dnevno da se boriš i dereš da ti neko ne bi zajahao na vrat. Budimo realni, malo svežeg vazduha, kretanja i malo sunca, makar pola sata-sat, su potrebni da koliko-toliko održiš vitalnost i imunitet. Ucrvljavanje u kući te samo zdravstveno uništava. Kako to naše vlasti rešavaju? Kažnjavaju sve žive kućnim pritvorom, umesto da normalne puste na vazduh kao na Zapadu a rasturaju samo ove, koji bi uporno da se grupno kafanski uz pivo druže u doba pandemije ili upozore ove, koji nikako da shvate šta znači socijalna distanca na propisan razmak. Umesto da se na televiziji pojača kampanja za socijalnu distancu i upornim ponavljanjem stoka nauči pravilima igre pod uslovima pandemije, gledamo 24h predizbornu kampanju. A onda strpamo sve u kućni pritvor da lakše rešimo problem. Skratimo radno vreme da bi masovke bile još veće. Grci, na primer, su produžili rad prehrambenih prodajnih objekata do 22h da bi se smanjile gužve. I ne izopštavaju starije građane. Srbi, na žalost, nisu Nemci, a srpska vlast, na žalost, nije nemačka vlast. A sve gore opisano se dešava u Beogradu, na Košutnjaku, Adi, savskim i dunavskim šetalištima, u centru Zemuna i na Novom Beogradu. Možda ti živiš u nekom civilizovanijem manjem mestu u Vojvodini. Šta da ti kažem, na selu su ostala gospoda a sve seljačine su u Beogradu. Vlast je stoka najgrđa, deo naroda takođe, a drugi deo naroda je jednostavno bez mozga. Socijalna distanca uglavnom samo privid forme radi, a retko sam video razmak od dva metra, čak i kad je bez problema moguć. Nije stoki trebalo reći da to ozbiljno ugrožava samo starije i one za ozbiljnim zdravstvenim problemima, trebalo ih je (makar lažima) naplašiti da su apsolutno svi životno ugroženi.

Njih još čekam, A bio sam danas u DIS-u da podignem naručeno (oni ne isporučuju). Umesto reklamiranog obaveštenja SMS-om ili mailom da je roba spremna, morao sam da ih jurim preko call centra. Umesto reklamiranog PIT-stopa (nešto slično MacDonalds Drive In-u) gde ukucaš šifru i neko ti izgura spremna kolica napolje i naplati karticu, mora da se uđe na glavni ulaz i u nekom uglu iza kasa stoje spremna kolica sa narudžbinama, ali onda sve te narudžbine moraju klasično da se stave na traku i provuku kroz kasu. Prednost, za razliku od klasičnih kupaca, ulaziš odmah bez čekanja u redu i odmah te provuku kroz neku praznu kasu, ne čekaš u redu. Ali samim time da mora da se uđe u objekat i da imaš prolaz kroz kasu ipak si relativno blizu ostalim kupcima umesto da samo jedan operater izgura jkolica na parking i naplati. Realnost dosta drugačija od reklamirane prakse, ai da se , za razliku od Maxija, brzi - jesu I, naravno nedostajalo je otprilike (po manjoj ceni, tek treba da vidim o kojim artiklima se radi) oko 20% robe. Razočaravajuće, iskreno rečeno. Ali bolje i to, nego berza, ili bolje lutrija, za termin isporuke u ponoć ili ulazak u hipermarket, o čekanju u redu ispred istog gde se ni u snu ne pridržavaju propisanog razmaka tek da ne pričamo.

Funkcioniše dostava, ja već jednu odradio i čekam još dve. Naručio povrće, voće i raznu hranu kod Arum Horece (prodaju i fizičkim licima) prošlu sredu, u četvrtak prepodne mi stiglo. Dobro, u istom delu grada sam sa njima, za neki drugi deo možda odrade za 48 sati. Imaju većinu potrepština, krompir i šargarepa su toliko ružni da garantovano nisu GMO. Pomorandže preskupe a sitne i tvrde, samo za ceđenje. Ostalo, u glavnom, sve O.K. Nema baš sve, ali ima dosta toga, taman da se vikend preživi i izbegne histerija po hipermarketima. Maxi online ima maltene bukvalno sve (veći izbor online nego u pojedinim hipermarketima) i to po normalnim , uobičajenim cenama, ali su rokovi isporuke nedelju dana i to tako da napuniš korpu pre 00:00h noću i tada se na brzaka kao na berzi boriš za termin isporuke (ili podizanja kod njih, ko to preferira). Od srede sam pokušavao, tek u petak noću na subotu uspeo da dobijem termin isporuke za sledeći petak. Malo gnjavežno, ali izvodljivo. Igra berze u 00:00h za termin. DIS ima sasvim dobar izbor (samo im fali pakovano meso, a sečeno ne bih sada ni u snu uzimao) i brze rokove, u kojima možeš u DIS-u u Borči da podigneš svoju narudžbinu. U petak sam naručio, u ponedeljak bi trebao da dobijem SMS ili mail, kada mogu da podignem u toku dana. Nije baš sasvim jednostavno, jer se masa bacila na naručivanje, ali je izvodljivo, ponegde i sa kratkim rokovima, i mogu da se izbegnu neželjeni susreti i kontakti po hipermarketima. Ovako samo imaš kontakt sa isporučiocem ili onim, koji ti dogura napunjena kolica tvoje narudžbine na parking. Minimum kontakta.

Nešto se razmišljam o ovom najavljenom ukidanju vanrednog stanja za kraj aprila, bolje bi bilo da to odlože za, recimo, 5. maj. Taman da vanredno stanje pokrije 1. maj i da se spreče masovni žrtveni rituali jaganjaca i prasića i masovno oblokavanje pivčugom. Ako se dopusti prvomajsko orgijanje, Corona će nam se brže vratiti nego što je iole smirena.

Ja se nadam samo nekoj maloj normalnoj međufazi da rešim najzad permanentni (jednogodišnji) boravak u Grčkoj, registraciju kola i administrativne gnjavaže i da brisnem pre sledećeg talasa Corone u svoju selendru na Kasandri. Tamo nema nijedan jedini slučaj (verovatno zato što ova banda iz Soluna van sezone ne dolazi). Pa odande nema mrdanja do daljeg. Srbija samo preko interneta i Total TV-a. Nadam se minimalnom broju turista (žao mi za grču sezonu, ali šta da im radim, što manje ljudi, to bolje). A na jesen taman da krene drugi talas Corone i tamo da bude totalni karantin, makar imam veliku terasu i lep pogled, da ne kažem da panduri u selendri ni u snu neće kontrolisati kretanje van sezone jer i inače jedva kog sretneš. Može svaki dan džogiranje i šetanje i da se i bez specijalnih mera bez problema držiš socijalne distance. Taman i da se ne udiše ovaj ubilački smog u Beogradu. U Srbiju će moći samo oružanom silom da me vrate.

Odgledao odavno. Vredi jedino zbog okoliša i Gabrielle Anwar.

Javljam se za broj tri - Lucille pa po svim klincima koji u grupama od troje, četvoro ili više (a posebno za šestočlana pivska druženja i roštiljade na Košutnjaku) bez maske jedan pored drugog hodaju ili sede i zagađuju okolinu i zabole ih da obrate pažnju kada blizu nekog prolaze već hladno idu maltene da se očešaju a ti moraš da, ako ih ne vidiš jer dolaze otpozadi, da odskačeš kao oparen. Starci su mnogo manje opasni, ovi između 16 pa čak ih ima podosta i do 30 su grupa za Lucille-tretman. Sa ovakvom omladinom i mlađim punoletnicima ne moramo mnogo o budućnosti da razmišljamo - nemamo je. P.S. Ako već toliko baš ne mogu ni hebene dve nedelje da izdrže bez druženja, odnosno boli ih milokliz jer misle da ništa ne može da im se desi, a ko hebe sve druge, stavio bi ih da se druže na odeljenjima sa najtežim slučajevima i malo olakšaju preopterećenom medicinskom osoblju - i bez neke obuke mogu da nose lopate, guske, i da brišu podove.

Glede "divljanja" naroda napolju, veliki vođa samo traži izgovore. Bili smo danas na Košutnjaku, ukupno dosta ljudi ali znatno manje nego što bi po ovom vremenu inače bilo. Većina se pristojno drži razmaka, uglavnom su male grupe od dvoje, pojedini džogeri ili biciklisti, eventualno tročlana ili četvorolana porodica. Masa čak i u šetnji na svežem vazduhu nosi maske. Video čak i biciklistu sa navučenom maskom. Međutim,to je jedno 60%. Daljih 20% su druženja dve porodice sa decom (6 do 8 osoba), svi u bliskom kontaktu bez maski ali sa loptama i piknik opremom. I , na kraju, 20% su kratkovrate debilčine (neko bi ih opisao kao šipkaše, stvarno liče), njih 4-6 koji zasednu za one veće natkrovljene stolove/klupe na Košutnjaku i nalivaju se pivom u najgorem kafanskom maniru. Neki i doterali kola sve do tih klupa pa iz kola rokaju narodnjake. Teško se Srbijuks kafane odriče. Sve kante pune limenki piva a i po travi toga koliko hoćeš. Avavu samo snimci takvih trebaju i može da pooštri mere do mile volje. Dakle, 60% pristojnih, 20% malo suviše bezbrižnih i 20% klasičnih debilčina. Nagradno pitanje: na kome će vlast i zdravstvo bazirati zaključke?