zoran59

Ne znam kada se prosirilo, ali pocelo je davno. Tako se na americkom Jugu govori. Imas toga u originalnoj literaturi staroj decenijama. Dok sam ziveo na Aljasci i u Kansasu, rekao bih "should have done this" a sada sam u Alabami pa i sam kazem "should of done that..." troll off...

Ove je nespretan/bukvalan prevod. Glagol "run" je homonim - tj. ima vise znacenja, zavisno o kontekstu. "drug runner" je krijumcar droge "I am running Windows on my computer" znaci "koristim Windows na kompu" "I am running a business" znaci "vodim firmu" ("business" nije samo "posao"nego i "poslovna organizacija") U citiranoj recenici rec "runner" znaci "kurir" a ne "trkac."

Djole, mozda razumes engleski? Prevod na srpski (google translate) : Обама је дипломиралa на Универзитету Принстон и Правном факултету Харварда. У раној адвокатској каријери радила је у адвокатској канцеларији Сидли Остин где је упознала свог будућег мужа. Касније је радила у непрофитним организацијама и као помоћник декана Студентске службе на Универзитету у Чикагу. Касније је била потпредседница за заједнице и спољне послове Медицинског центра Универзитета у Чикагу. ........... 2020. године, трећу годину заредом, била је на врху Галупове анкете о најцењенијој жени у Америци. edit: A lengthy list of Trump’s disastrous business deals citav clanak: https://www.latimes.com/business/story/2022-05-18/trump-business-partners-outline-his-failed-deals E, sad mi reci ko je vise kvalifikovan?

Helena, znam da upadam nepozvan jer nisam iz Evrope. No, onako uopsteno, rekao bih da treba postupiti po preporuci lekara/specijaliste. U tvojem slucaju, ako je potrebno srediti oba oka, sredi to, pa makar samo jedno oko platilo osiguranje a drugo mora da ide "iz dzepa." Svaki problem, od supljeg zuba do curenja ulja na autu, je bolje/lakse srediti kad se pojavi nego kad se razbukta.

Cak i kad bi ovo bilo ozbiljno i istinito (a nije ni jedno ni drugo), ostaje cinjenica da meni smeta moja dob i zdravlje, a ne njihova kondicija.

Jos malo o starosti. Ili, kako bi rekla @vilhelmina , kasnijoj srednjoj dobi. Naravno, nije univerzalno, samo je licno iskustvo. Iz kraja '60-ih. Deda je umirao od raka, niti 60 nije doziveo, a baka je jos radila. I ja bih svako jutro, kad bi baka otisla na posao, legao na njeno mesto u bracnoj postelji i ispitivao dedu. Zao mi je sto tada nije bilo magnetofona ili video-rekodera. Dedi je verovatno bilo lakse da ima drustvo, nije mogao da ustane ali je bio savrseno lucidan. A ja sam upijao svaku rec. Detaljna istorija od WW1 (njegovo detinjstvo, bio je 1911. godiste) do '60-ih, sve sam upamtio. Naravno, osim detalja familije, bilo je i politike i mudrovanja o svetu. Voleo bih da tako nesto ostane iza mene. Cerka je "digitalna" generacija, ne cita knjige ni priblizno koliko sam ja. Zivi u Facebook, instagram, tik-tok i slicnom. Ne zna ko su Hemingway ili Dostojevski. A ja bih voleo da ima dete, da se ja posvetim unucetu i barem delom ga usmerim. Koliko jos imam vremena.

Nasao sam jos jedan link, ima dosta meceva i sve sa AUS Open. Ako moze, moderacija neka doda u prvi post. ovde: https://tennis.sportshub.stream/

C.F, ti mi dodjes kao neki psihoterapeut, hvala ti. U tvojem postu, naglasak je (kako sam ga ja doziveo/procitao) na ovome "ako ti je dovoljno važno." A ja moram do gerontoloskog psihijatra jer mi nije vazno. Jedna od definicija mojeg stanja, poznata u psihijatriji, se zove "anhedonija." To je stanje kad ne mozes da uzivas ni u cemu. Nisam bez emocija mogu da placem zbog losih vesti, ali ne uzivam. Kuvam dobra jela iz navike, ali mogao bih da jedem i stiropor i ne bih primetio razliku. Ranije je @Sunshine State primetila, ima ovde USA svakakve hemije i droga. Nadam se da ce mi psihijatar tako nesto prepisati, pa da mozda jos malo uzivam umesto da samo tolerisem.

Ne dolazi u obzir. Nikakvo grljenje drveca. Mada volim da prosetam sumom, od drveca najvise cenim 2 vrste. Prva je ona koja koja se obradjuje u radionici - imam nesto malo talenta za takav rad i pravim stvari od drveta. A druga je ona koja se koristi kao gorivo za rostilj ili razanj. Uspesno sam prestao da pusim, ni ne pijem vise k'o nekad, ali neke navike necu da menjam. edit: slovca

Eh, Dragane... Ove sve analize i informacije bi bile korisne pre vise decenija - pod uslovom da bih tada imao dovoljno mozga da ih usvojim (verovatno nisam imao). Danas, uzalud. Pusio sam, pio, prezderavao se itd. 50-ak godina. Nista sto danas (ne) uradim mi nece promeniti sudbinu. Naneo sam si dovoljno stete. I zato hocu da pojedem jos nesto sto mi prija. Podsetio me na kraj '60-ih. Moj deda (strahovito sam ga voleo) je bio u poslednjim stadijima raka, umirao. I moji cale i baka ga nateraju da batali cigarete jer je to stetno. Dali su mu neke bombone da cucla umesto cigareta. Deda je svejedno umro tri meseca kasnije. Moj stari si nije nikada oprostio - rezultat je bio isti, samo je ocu uskratio ono malo uzitka koji je imao kad vec nije mogao da se digne iz kreveta. Vegetarijanska ishrana bi mi mozda produzila zivot, da sam je usvojio pre 50 godina. No, pros'o voz. Pri kraju sam, bolestan, i hocu jos malo prasetine i janjetine. Ako bude uz gitare i mozda i casu vina, jos bolje.

Jos malo o svadbama. Zena i ja nismo hteli spektakl i veliki rusvaj. Opisao sam vec, bilo nas je 8. Moja strana familije je znala da sam buntovnik i neobican, za njenu smo nasli izgovor - baka joj je umrla par meseci ranije pa smo rekli da bi veliko slavlje bilo neprilicno. No, moja baka se uvredi jer nije pozvana. Samo par nedelja kasnije, udaje se (vec treci put!) komsinica (par godina starija od mene) iz susedne kuce, preko ograde. Bili smo dobri komsije ali ne vise od toga. Par kafica godisnje i dosta. Ulica puna automobila oblepljenih trakama, trube i luduju, a moja baka, cale i ja se nadjemo u dvoristu. Baka, jos uvek uvredjena, kaze: "Zorane, vidis, tako se zeni!" A moj stari odgovori: "ma, ne zeni se on nego biva ozenjen. Sve je isplanirala njegova majka, a on ni da zine..." Ne znam kako ce proci/izgledati cerkino vencanje u 9. mesecu ove godine. Rekoh joj da cu pomoci ako treba, no samo ako zatraze. Inace, necu se sam od sebe mesati. Vec me je zeznula tajmingom. Hteo sam opet u domaju na prolece. No put preko Atlantika nije kao voznja tramvajem jer kosta, i uz moju penziju ne mogu vise nego jednom godisnje, pa sam odgodio za jesen i njeno vencanje. A mozda to ima i druge dobre popratne efekte. Nije nemoguce da do onda koliko-toliko ozdravim, pa usput i odem malo na jugoistok. @Kronostime mi je obecao neko prase a @Constantin pominje neku janjetinu u Nisu...

Jos malo reminiscenije i autobiografije... Veran sam, nisam "mutio" izvan braka - a i zasto bih kad mi je zena najlepsa na svetu. '90-ih, oboje smo radili u bolnici u jugozapadnom Kansasu. Bolnica, po prirodi posla, radi 24/7 pa su nam se i smene menjale. Zena sefica smene u prijemnom odeljenju, papirolog, a ja u radiologiji. Druzeljubivi, slagali smo se kolegama/koleginicama. Anegdotu sam samo cuo, nisam doziveo. U tom momentu sam bio u garazi, "sredjivao" svoj takmicarski motocikl. A zena, u 6. mesecu trudnoce, na poslu. Druga smena, uvece. I neko zove bolnicu a zenina koleginica odgovori. Neka zena pita: "onaj sa bradom u radiologiji, ima strani akcent, je li ozenjen?" Ta koleginica posandrca, uzvikne "jeste!" i prekine poziv. A ja se pitam sta sam propustio. Mozda sam mogao da predjem u Mormone i imam dve zene, samo da je neko drugi odgovorio na poziv. Ipak, necu se sekirati. I ova jedna je dosta, ne znam kako bih podnesao duplo vise problema...

Mladene, bas su mi dragi tvoji upisi. Malo (samo malo) sam mladji, ali se nadam da cu nesto tako dozivjeti. No, jedna glupost (svinjarija?) iz '90-ih. "Uvezemo" zena i ja njene roditelje na poduze vrijeme, da nam pomognu oko tek rodjenog djeteta. Lezim na ledjima na kaucu, a moja Kira mi spava na prsima. Nekoliko mjeseci stara, pokaki se. Smrdi grozno. Sto cu, odnesem je u spavacu sobu i mijenjam pelene. I cujem komentare iz dnevne sobe. Moj tast, primitivni i patrijarhalni tip, kritizira moju zenu i punicu: "Zasto, kraj vas dvije zdrave, Zoran mijenja pelene?" Zavrsio sam posao, vratio se i rekao mu: "Zato jer je to i moje dijete i odgovornost, nije to samo ispadak Vase kceri!" Covjek (jos je ziv, ima 90) ima mentalitet iz ruralnih krajeva od prije 100 godina. U njegovoj mladosti koju nikada nije prerastao, ljudi su zivjeli u seoskim "porodicnim zadrugama," vise generacija zajedno. Nije bilo novaca i zemlje da se dijele. Svrha potomstva je bila da te ima netko njegovati kad ostaris i oslabis. Danas postoje penzije i staracki domovi a svrha roditeljstva je da osposobis dijete za samostalan zivot. Moj tast to nikada nije shvatio i prihvatio. Samo zelim dozivjeti unuce (ako treba, i mijenjati pelene, ako time olaksam kceri i zetu). Ih, a da ga vidim da prohoda, to bi tek bila sreca!

Draga Pletiljo, zavidim Vam. I jos nekima - padaju mi na pamet @Constantin, @Div, @mladenvzz i jos mozda par njih. Vi imate unucad a ja nemam. Ma, nisam nepismen, ali citanje o tome sigurno nije isto kao dozivljaj. Veliki deo cerkinog detinstva sam propustio. Pare nisam nasledio, nisam ni dobio na lutriji, pa sam radio tri posla (bukvalno - dan, noc i vikende) da njoj i mami obezbedim da putuju i zezaju se. A sada sam u penziji. Financijski OK (nisam bogat ali zivim normalno) a vremena imam neizmerno. I umesto da lupam po tastaturi, voleo bih da ga provedem sa unucetom. A cerka se necka. I ona i njen decko razvlace studije, nikako da zavrse, deca im ne padaju na pamet. Imaju 1100 interesa, u mnogima su uspesni, samo ja nista nemam od toga. Kazem cerki, daj mi unuce, ne interesujuje me tvoja pobeda na nekom turniru. Rado, ovde na forumu, citam vasa iskustva sa malom decom. Mozda i ja jednom dozivim tako nesto i javim se...

Cerkino vencanje.... Nista ne razumem. Pitam je, a ni ona ne zna kako da mi objasni. Ajde, bice znacajan datum u njenin zivotu, i buduceg muza. Bio sam na vencanju mog bratica (srpskohrvatski: brata od strica). Bilo je par sto ljudi, ja ga nisam video citavo vece, a voleo sam ga. Dobro sam se najeo, trpeza je bila odlicna, ali sam to mogao i drugde. Za svoje vencanje, izabrali smo drugacije. Nas 8. Uz nas, po jedan par roditelja i jedan par prijatelja, za kumove. A sada mi cerka kaze da su ona i decko pokusali da ogranice, ali nikako da spadnu ispod 300. Te prijatelji, te familija, te svasta. Pitam je, sta se od mene ocekuje, hocu li te videti. A ona vrda, kaze samo treba da budes tamo. Pitam koliko para treba, a ona kaze da je sve osigurano. Ma, i ona i decko jos studiraju, ne zaradjuju, dakle i verovatno njegovi placaju a ja ispadam pizda. Nece moci, ne dam. Rastuci, nisam hteo da se bavim takvim problemima. Verovatno, nisam hteo da odrastem. I sad, najednom, desilo se. Nista vise nije normalno. Srpski: idi, bre.

Eh, M. Tepic je perfektna na 100 nacina, ne samo jezicno... Kao matori jarac, mogao bih da nadjem neke nacine da se druzim s njom. Rece neko jednom, " Iz krajine lepa vlajna Srce mi je zalomila Iz krajine lepa vlajna U mene se zaljubila ............." https://www.google.com/search?client=firefox-b-1-d&sca_esv=061ef54448c79103&sca_upv=1&sxsrf=ACQVn0-CCWqtxmx9RHJuOS5Zq-JI-fx2PA:1704904584390&q=lepa+vlajna+tozovac&tbm=vid&source=lnms&sa=X&ved=2ahUKEwiUkYPBoNODAxUrSzABHc6lC2sQ0pQJegQIDhAB&biw=1366&bih=625&dpr=1#fpstate=ive&vld=cid:e0ddbff8,vid:kSnGiv4Hank,st:0 edit: ne znam je li forum ili moj komp. Nekada sam stavio YT link pa se "embedovao" a sada samo ostaje kao link, ne vidi se odmah?

Koco, bre, ljubomoran sam. Ti imas multiplitet sinova. A ja imam samo jedno dete. Cerka ce udati na jesen, vec imaju zakazan datum. Promenio sam planove. Nameravao sam da posetim domaju u prolece. Nece moci. Nije let preko okeana kao voznja tramvajem, skupo je pa cu kasnije, da vidim cerkino vencanje. Pitam je, molim da mi objasni, sta se ocekuje od mene. I protokolarno i financijski. Zato jer sam "socijalno" glup, omatoreli sam "hippie" i ne bih hteo da nesto njima zahebem. A ona kaze - nista, ti samo dodji i budi prisutan, mi cemo se pobrinuti za sve ostalo. Hebem mu misa, moracu nesto smisliti. Decka sam upoznao, dobar je, ali njegove ne poznam. Cerki smo vec pre 20-ak godina kupili stan, a sada joj ne treba jer njegovi imaju veliku kucu sa vise stanova i zivece tamo. Blesav je osecaj. Par decenija sam se trudio da njoj olaksam zivot, a sada ispada da nisam trebao, da ce ona meni olaksati starost. Totalno sam promasio. Ostaje mi samo da upoznam njegove roditelje, mozda dozivimo zajednicku unucad, pa da ih zahebavam. A opet, meni je lakse nego tebi. Imam samo jedno dete. A ti, preko sinova, imas njihove tazbine da te bog sacuva, da se napuni gradic - ko to moze podneti?

Uh, jebote, nista nije jasno, a ipak se svasta dogadja, Jos treba da organizujem fotke od pre skoro godine dana. Moja auto-moto slika je ista. Ispostavilo se da je veca "faca" nego sam i ja verovao. Trebaju mi instrukcije, kako da okacim neki qrtz sa drugog kraja interneta. Burazer, terenac, je dobio, na godinu dana, neki najmocniji Ducati (ja sam roadracer, ne znam puno o tome). Dakle, long-term test. Uslov je da se takmici i pise o iskustvima. Burazer jeste iskusan takmicar i elokventan covek, ali tako nesto nisam ocekivao. Verujem (to sam samo ja) da se radi o politici. Nekada je Das Motorrad bio nemacki magazin, a danas je evropski, sa regionalnim redakcijama. Da li da kacim fotke ili da se poserem i pokrijem usima?

Dragane, verujem da znas engleski, a nadam se da ces imati strpljenje da pogledas citav video: https://www.google.com/search?client=firefox-b-1-d&q=tale+of+two+brains#fpstate=ive&vld=cid:95fa2642,vid:3XjUFYxSxDk,st:0

Edi, ziveci tamo i u to vreme, poznavajuci tadasnji zagrebacki mentalitet, verujem da je u stihu koji je Vasa citirao ipak pisao/pevao o tulumu i raspasoju. Verovatno se ni on ne seca o cemu je pisao - Stulic je nesto stariji od mene, a ni ja nisam mlad... Mada, proslo je vise od 4 decenije, pa je sasvim moguce da si ti u pravu. Nego, opet o arhaizmima i lokalizmima. Iz "mesane" sam familije, dedina "grana" je sa Banije. Sa strane bi se reklo da su tamo bili Srbi i Hrvati. Ali u dedinom selu se govorilo S(h)okci (za Hrvate) i Vlasi (za Srbe). Neposredno pre raspada SFRJ, posetim strinu u selu i pitam je sta se dogadja. A ona, priprosta i ostarela seljanka sa 4 razreda osnovne skole, kaze: "Sokci-bokci, Vlasi-siromasi. Dete moje, sve ti je to isto." Ja sam tada piskarao o takvim stvarima. Stulic je rodjen u Makedoniji. Obojica smo imali slican i (danasnjim recnikom) "globalisticki" pristup svetu ali nam se terminologija donekle razlikovala. Bez zamerke, razumljivo. Moram da stanem ovde. Znam vise narecja/dijalekata srpskohrvatskog i slovenacki, dodje mi da pisem esej ili knjigu, a nema smisla na forumu. Samo mi je zao da nisam naucio makedonski. Da se vratimo naslov teme. Idem da legnem na blazinu, stavim glavu na vajnkush i pokrijem se poplunom. Koliko vas zna o cemu pisem?

Ispada da je problem "osisana" latinica. "Zurka" sa obicnim "z" jeste (bila) frizura. Ali Vasa, Azra i ja smo mislili na "zhurku" - a to je znacilo "tulum" i slicno, tj. zabavu, provod ili tako nekako.

Slamas mi srce, Vaso, ti si moj vremeplov! Azru sam preskocio, ta pesma mi nije poznata. To su bili vec "neki novi klinci." Vec sam bio u procesu iseljenja kad su oni "drmali." "Moje" vreme je nesto ranije, vise Peco Petej. Indexi i Time. O "tajmovcima" i Dadi Topicu bi ti vise mogao kazati @Kronostime koji ima neke veze s tim... U to vreme sam svirao i pevao u "garaznom" bendu (bio jedan od osnivaca) zvanom Cmarni Ubruscici. Vidis kako je lako skrenuti sa teme: Kronos na auto-moto temi ismejava Alfa Romeo i hvali VW, a Dado i Time su snimili pesmu.... https://www.google.com/search?client=firefox-b-1-d&q=dado+topic+time+alfa+romeo+gta#fpstate=ive&vld=cid:7f6b1939,vid:w1L_NxgYrYY,st:0 Drugi aspekt vremeplova. Dosadjujem, licna i opsirna prica, samo delicem vezana za jezik (temu), no mozda ces imati strpljenja da procitas. U Zagrebu, druzio sam se sa deckom koji se zove Zarko. Nadimak mu ju je bio Jacques (fonetski: Zak). Zato jer je deo detinjstva proveo u severnoj Africi, u bivsim kolonijama mu je otac bio konzul, pa je znao francuski. Bili smo, zbog slicnih interesa, nerazdvojni u gimnaziji, sredinom '70-ih. Tada, druzili smo se X (rimski numeral) i 10. beogradska gimnazija. Kasnije, zagrebacki KSET i beogradski KST. Poceli smo da se zezamo i u Zagrebu pricamo "beogradski" pa i juznije, onoliko koliko smo naucili. Cak smo i karikirali. Umesto "da zavezem cipele" je bilo "da izdejstvujem zavezivanje." Samo da se zezamo, naravno niko nije tako govorio. Iselio sam kad se Tito jedva ohladio, Zak je ostao. Ja u tudjini, Zak se ozenio i razveo pa opet ozenio. Druga zena mu je bila "teska Hrvatica." Dodjem u Zagreb '90-ih, rat je, i nadjem Zaka pa se posetimo. Zak mi rece nesto od interesa i ja kazem: "Zace, podajder mi parce hartije i tefter, da ne izgubim." A njegova Hercegovka popizdi: "Zorane, tako se u Hrvatskoj vise ne govori!" Popizdevsi, odgovorim: "ne govori sebe, nego ja govorim kako hocu." Tuzno, no ostao sam bez drugara. Birajuci izmedju mene i zene, normalno se opredelio za zenu. Rekao bih, "kaj me, koji kurac, zajebavas" i nakon 40+ godina u "tudjini." Aj'mo sada na engleski. I izvinjavam se svima jer sam stvarno istrolovao temu.

Vaso, dobro si shvatio. Medjutim, jezik se menja a - jos gore - utice politika pa se zargonski/slengovski idiomi razlikuju. U moje vreme bi neki moji Beogradjani (KST ekipa) rekli "u fazonu" dok bi Zagrepcani rekli "na neku furku." To vise nisu reci, to su idiomi. Zato bi neke moje zagrebacke idiome bilo tesko shvatiti. Steta je sto je politika toliko uticala na jezik. Mislim da je jezicno bogatstvo bilo neuporedivo vece dok smo se mesali.

Smesno je, a i glupo je. Cak ni ne znam da li da pisem ili bi bilo bolje da cutim i sakrijem se pod zapecak. Zivo mi je secanje iz mladosti. Bio sam prisiljen da sedim i ucestvujem u tim nekim familijarnim okupljanjima gde su glavnu rec imali starci/autoriteti. I samo su lajali o bolestinama i lekovima. Dosadno da zla boga, ja sam hteo da resavam svetske problema, i ziveo rock'n'roll! A sada sam manje-vise prestao da se javljam dragim ljudima jer i sam nemam nista pametno da kazem,samo su mi na pameti moje bolestine i lekovi. Razlika izmedju onda i danas je to da necu da teroriziram. Mladjima i zdravijima kazem - vi svojim putem, zezajte se, a mene ostavite na miru. Cerka je rekla da se udaje pocetkom 9. meseca (decka sam upoznao, bas je super momak). Jos ne planiraju decu, oboje se bave sportom i nisu zavrsili studije, samo hoce da zive zajedno. Vec tako zive, samo jos nisu "ozvanicili." Samo, [sledi psovka] ne razumeju da smo mi roditelji propljuvali i propisali krv da im to omogucimo. Cerki je normalno da ima stan i njen decko svoj pa biraju u koji ce, a ja u mladosti nisam imao ni svoju sobu do puberteta. Stan je bio za odrasle i stare. Sa cerkinom svadbom se ne slazem, tj. ne volim ideju. Mozda je to na inicijativu decka, no planiraju par stotina ljudi. A ja sam hippie, meni je to bila samo papirologija i na nasem venjcanju je bilo 8 - mi, roditelji i jedan par za kumove. Jeb'o strine iz 3. kolena.... Doci cu, prisustvovacu jer je dete reklo da joj je to bitno. A onda, idite svojim putem. Uz moje odobravanje! Onako kako sam ja zamislio vam ne odgovara pa vi nastavite po svojem. Ja cu vam i pomoci, koliko mogu. Da covek posandrca, kako vreme ide. Jos juce mi je lezala ne levoj ruci - guza joj kod lakta a glava na dlanu. A za par minuta se udaje.