zoran59

Urose, drz' se posla! Vidis (ajde, licni primer i nije univerzalno), mene je sjebao odlazak u penziju. Zato moram da odem kod psihijatra. Naprosto vise nemam svrhe u zivotu. Niko me ne treba (a vrhunski sam strucnjak u profesiji, osvajao nagrade na simpozijumima i bio dobro placen). Cerka (tako i treba) ima svoj zivot i sve redje me zove. I sad sve nesto mislim, da se vratim u profesiju. Nekakva obaveza je motivacija, daje smisao zivotu. Ovako, bez obaveze, nema potrebe da postojim. Dakle, hteo bih da obecam tebi i @Kronostime da cu doci i svirati gitaru dok vi pecete prasad. To bi mi bila obaveza, kupio bih zice i nastimovao gitaru koju nisam svirao vec godinama. Jer, jebiga, moram ako sam obecao. A da sviram samom sebi, ma, nije bitno, izgubljeno vreme i trud. Zato, guraj cerke u zivot, radi, nadji zanimaciju. Bez toga je mozda lakse, ali je i dosadno.

Mili moj Hertzog (majku mu, jos nismo razmenli PM, ne znam ti pravo ime), ima da ti pricam svasta. Ostareo sam. I kad prodje ova korona-glupost-epidemija, nameravam u domaju na duze vreme. Mozda se necemo pollticki isloziti. Ali hteo bih da odemo negde, u park ili na obalu ili tako nesto, pa da lajemo o autima i motorima. Isto tako, zelim ,da me @Radoye poseti. Lenj sam da idem u Kanadu, a on mozda moze da dodje kod mene na jug USA. Tako, pozvao sam i @alberto.ascari - koliko sam shvatio, njegova cerka studira u USA pa ce je mozda posetiti, a ja bih da poseti i mene, da odemo u blizinu na trkacu stazu (na "track day") i jurcamo se. Znas sta, prepotentno je, mozda treba da se stidim. Jos par meseci pa cu napuniti 63 godine. Ali osim godina, imam i auto i par motora. I majku vam balavu i nedoraslu, kladicu se da cu stazu odvesti brze nego vi mladi. Eto, ja postavio izazov, a vi odgovorite ako imate hrabrosti. Nego, nesto drugo. Ja sam otac vec velike cerke. A ti si pisao da imas malu, nesto su te mucila decija kolica i sediste za auto. Pa, ako nije uvredljivo i napasno... Posta i paketi su skupi, "skuplja dara nego mera." Ali ja bih da ti nekako posaljem pare, da tvojoj cerki kupim onaj deciji elektricni auto. Namenski - dakle nemoj da zapijes pare, nego bas da se dete vozi. Ja sam cerki kupio ta decija kolica, auto na bateriju. Onda kasnije, kupio i sredio sam joj motor, Yamaha PW 50. Razocarao sam se. Ona se nije zainteresovala ni za aute ni za motore. Prodao sam to pa joj kupio teniske rekete - tenis ju interesuje. Vidis kako su deca glupa - ne razumeju tockove.

Ozbiljno. Ti si mi lek. Ne slazem se s tobom na korona temi, bas volEm da se svadjam s tobom. Zato jer si pametan i racionalan. Na drugaciji nacin od mene, ali je to lepse nego da se se prepucavam (ovako internetski i forumski) sa nekim ko je budala i ne razume nista. Eh, a ovde o tom tvojem (vasem) projektu. Dajes mi inspiraciju, podstices me. Ja sam psihijatrijski bolesnik. Nista me ne zanima, jedva cekam da umrem. Kupio sam kucu u losem stanju, htejuci da me motivise, da je sredim. A ne da mi se, lenj sam, necu za samog sebe. Eh, a onda mi padne na pamet, da dodju Uros i zena mu, pa treba da zavrsim kucu i tu dodatnu spavacu sobu. To je motivacija, neki "input" i treba mi. Tako, sporo mi de, sve nesto serem i mudrujem. Ali ako mi kazes da dolazite na leto, polomicu se i raditi 33 sata dnevno, da bude sve spremno. jebiga, lud covek.

Ma, znas, svet je poludeo. Nista nije sigurno, imas inflaciju i epidemiju, deca odrastaju, ode sve u vrazju mater. Evo, da iznesem licni primer. Pazi, nikakav savet ili da nagovaram na neku glupost. Forumas @mrd je negde postavio oglas iz novina, prodaje se parkirno mesto za 100 000 $ u San Franciscu. Ja se nasmejao, kupio sam kucu u Alabami za manje od pola toga. U ovim godinama, treba mi mir. Da igram tenis ili sah kad mi dodje, a ne kad nekome drugom dodje. Da odem na neko brdo ili planinu, a do mora imam 3 sata voznje - oces autom ili motorom. Eh, malo o cerkama. Ti imas prednost, imas dve a ja samo jednu. Rekoh/napisah, rodjena u USA a studira u Hrvatskoj. I, jebiga, normalno za godine, ima decka. Mali je odlican. Ajde, izabrao je glupi sport. Bavi se macevanjem. XY!? Ko se jos bavi macevanjem? Ali decko je vec vise godina sampion hrvatske i medju prvih 100 na svetu. Za dlaku je propustio da se plasira na Olimpijadu. Ove prosle nedelje mi se cerka javila iz Kopenhagena. Bio je neki turnir u macevanju. A put, hotel itd.je platio macevalacki savez drzave. Decko je imao pravo da vodi jos jednog/jednu. Ma, sve je to lepo. Ali plasim se da dete ostane u toj nedodjiji i propasti od drzave. Isti qrtz, Srbija i Hrvatska. Hteo bih da joj bude briga hoce li u dvoriste asfalt ili beton. Ne da brine ima li "vezu" da ode do nekog lekara specijaliste. Svejedno. Deca odrastaju, imamo sve manje obaveza prema njima. A ti, ako hoces, javi - ako hoces da se penzionises na miru uUSA, ja cu ti pomoci. Nije ovde Kosmaj, ali ima brda i planina. Da te ne zezam, pismen si covek, mozes sve da nadjes na netu. I reklame i turisticke gluposti i Google maps,uz "Street View." Znas sta, ljudima fali ono sta nemaju a ne cene ono sta imaju. Tako ja imam brda i jezera u blizini, ali retko idem tamo. A strasno me primamljuje da odem s tobom na taj tvoj Kosmaj i da pecemo to prase koje si pomenuo vec milion puta.

Ovo je sve jako zanimljivo. @urosg3, navijam za tvoje cerke da budu uspesne u sta god da se upuste. @ControlFreak, tvoje potomstvo je vec malo starije, pa mu neko navijanje i ne treba vise... Mi (nasa mala porodica) smo imali takve dileme pre par i vise godina. Cerka odlicno igra tenis. Oko mature, imala je nekoliko ponuda za athletic scholarship od vise univerziteta ovde u USA. Ja se odusevio - sve ono vreme i pare "bacene" na treninge, najam terena itd, nije to bilo uzalud. Eh, jebiga. Nije moguce studirati medicinu uz to, jer tako zahtevne studije ne ostavljaju dovoljno vremena za treninge i takmicenja. A dete se opredelilo za to, nije htela da studira (i, kasnije jednom, radi) nesto lakse. Eh, studiranje medicine se u USA placa suvim zlatom (skolovanje je drzavno/besplatno samo do mature). Mama i ja naprosto nemamo 50 do 100 hiljada $ godisnje da to platimo, a "studentski kredit" je dozivotna gvozdena kugla oko noge, bili smo protiv toga. Na kraju, iskoristili smo to sto dete ima tri drzavljanstva. Rodjena u USA, a po majci i ocu ima i srpsko i hrvatsko drzavljanstvo. Na kraju, studira medicinu u Zagrebu - ne kosta nista, a tamo imamo i par stanova pa ima svoj mir. U Beogradu bi morala da zivi sa familijom i najverovatnije bi popizdela . Najzgodnije je sto samo placamo rezije za stan. Cerka ima taman dovoljno vremena da u teniskom klubu poducava decu i pocetnike, a to po satu naplacuje vise nego sam ja ikada zaradjivao - sa fakultetskom diplomom, u zdravstvu. Tako ima dovoljno za svoje neke gluposti - a ja bih poludeo da moram da placam neku sminku i brendirane majice, posvadjali bi se. Ona je moderna mlada zena, a ja sam omatoreli hippie - mator u godinama, ali odrasao nikada nisam. @urosg3, hoces li razmenu? Dajem ti studentkinju medicine za theMladju. Fali mi roditeljstvo, prebrzo je to proslo...

Draga Pletiljo, rado vas citam. I saosecam u raznim stvarima, a ovde (u vezi naslova teme) irazmisljam. Pa mi ponekad dodje da se naprosto izlajem, onako u nekoj meri ili crti ekstrovertnosti. Ako neko procita, OK, ako svi preskoce - isto OK. Nece se, objektivno, nista promeniti. Vec nekoliko dana (mozda su uticali praznici, nova godina i samoca kakve nekada nije bilo) razmisljam o smrti. Nisam suicidalan, jos imam taj nekakav bioloski nagon za zivotom. No primecujem da sam jos ziv. Nesto sam mladji od vas - uskoro cu napuniti tek 63. A moj otac i deda (jedan deda, drugoga sam jedva poznao) koje sam veoma voleo, umrli su pre nego su navrsili 60. Cale 3 nedelje pre 60-og rodjendana, deda 3 godine. Obojica od raka. Deda je volio da popije i pusi. Cale nije nesto pio i nije nikada pusio. Hebes statitistiku, nema ih i prerano. Ja sam vise na dedu - pusim i ponekad popijem - a nisam jos bolestan i zivim duze nego oni. Nije mi jasno zasto. Statistika (verovatnoca) je skroz omasila. Sve manje se snalazim. Zena me (navodno, tako kaze) voli. I cerka tako kaze, ali se sve redje javlja. To je OK, dete ima svoj zivot, treba da zivi za sebe a ne za mene. Imam neke hobije, dosta njih. Ali sve manje uzivam u njima. Uradim nesto, pa se pitam cemu sve to - jer niko ne bi primetio i da nisam uradio. A samom sebi nisam bitan. Vaspitan sam da budem skroman i da ne pridajem znacaj onome u ogledalu. Eto, ovo je malo depresije. naprosto me strefilo i"nova godina" nije bas pocela najbolje. Ali zakazao sam pregled kod psihijatra, mozda je i to pozitivan pomak, bice valjda bolje.

Eto, kad smo pomenuli Alihodzica, jedna fotka iz prve polovine '70-ih.

Da se nadovezem na sopstvemi post... Zahvaljajujuci Stimcu, zaradio sam neke pare i financirao svoj auto-moto interes. Elem, onda su bili popularni Abarthi, tj. nabrijane fice. Eh, za dodatni hladnjak je trebalo ono nesto napred, ne znam kako se danas zove. Ovo: A ja sam naucio da radim sa fiberglasom. Onda, kad je Damir rasturio ficu, ja od njega (a jos mladi tinejdzer) pozajmim taj prednji deo. Presvucem ga plasticnom folijom (ono kao u sta se motaju sendvici) da ga ne ostetim, pa presvucem fiberglasom. Tako sam dobio kalup. Napravio sam nekoliko (mozda 10-ak) komada i prodao, lazuci da su originalni Abarth delovi. Hvala Damiru, za te pare sam kupio jos jedan motor, a ostalo je i za pice...

Alihodzica se najbolje secam iz sampionata Yu, dok je vozio Alfu GTAM. Onda jos nije bilo interneta, pa su vesti iz drugih drzava sporije stizale. Tako od medjunarodnih trka najbolje pamtim one na koje me je vodio otac ( kasnije sam posecivao i sam). I auto i moto... Luda vremena. Osim po trkama, pamtim to doba i po tome sto sam imao kosu na glavi, svoje zube i dobar vid....

Constantin je ovo napisao gore, na SFRJ temi. A mene zeza auto-moto secanje, pa se nadovezujem ovde. Goran Strok je 10-ak i jos par godina stariji od mene. No, ziveli smo u istom delu grada, manje od 1 km udaljeni. Pratios sam ga kao dete, i navijao. Onda se ispostavilo da su njegov otac (narodni heroj iz WW2, Izidor Strok) i moj deda (takodje partizan i heroj) drugari. Pa sam to iskoristio (zloupotrebio?) i poceo da se motam oko Goranove kuce. A on me, jadan, nekako podnosio zbog tih familijarnih veza. Tako jednom navratim. a Goran i jos par njih nesto cackaju po autu. Jebote, BMW 2002 Alpina! Ja onako malen (valjda 13 ili 14 godina) samo gledam. I neko kaze "nema stroma!" ("strom" je nemacka rec i znaci "struja" - vredi i za recnu i za elektricnu struju) A ja, misleci da se radi o nekoj nabavci, dobacim: "pa sta, ako nema danas, bice sutra..." Ovi popizde. "Objasne" mi da je "strom" neki prah koji sluzi za izolaciju i treba time pazljivo rukovati. Da me se kurtalisu, daju mi moped i posalju me da kod auto-elektricara idem da kupim "strom." Dodjem kod prvog, pitam "imate li stroma?" i taj me otera u pickumaterinu. Meni nista jasno. Dodjem kod drugog, pitam "imate li stroma?" a taj se nasmeje i kaze "koliko trebas, kilo ili dva?" A ja srecan, nasao sam, pa kazem da mi je dosta pola kila. Covek vidi da sam glup i da me zajebavaju, pa mi objasni sta je strom. I jebiga, vratim se. Hvala qrtzu, barem sam se navozao mopedom. Oteram i Stroka i njegovu ekipu u tri pi. mat. Inace, bio je dobar deo grada. Na manje od 1km su ziveli, osim Stroka, Mladen Gluhak, Damir Stimac i Jovica Palikovic. Sve sam oh upoznao. I gnjavio - oni se mene ne bi setili, ali ja njih dobro pamtim. Stimca sam dosta zajebavao. Kad je prestao da choose files...vozi trke (Abarth 850TC), kupio je Hondu CBX. 6 cilindara, 1050 kubika, ludnica od motora (tada). A ja sam ga ubedjivao da taj motor treba da ugradi u ficu, jer o dvotockasima nema pojma. Nije mi uspelo. Otisao je svet u vrazju mater, a ja se prisecam nekih anegdota i dogodovstina. Pisite i dalje, podsecajte me.

Uz srecnu novu (bogamu, kako je brzo proslo!) da dodam jos nesto. Ovo ovde je najlepse mesto na sirokom internetu. Nemam tviter, fejs i te neke gluposti, nemam vremena. Cak i ne stignem da pratim te mnoge sajtove posvecene meni zanimljivim sportovima (osim tenisa, bavim se auto-moto jurnjavom). Ali ovde, dodjem na forum i procitam sta sre sve nasli vec negde, pa i kliknem na neki link ili vest i sve saznam u kratkom roku. Volim vas sve - i federeralce i nadaliste i djokoviste. Usli ste mi "pod kozu" i sve vas uzivam da citam. Bas je zabavno kad se prepucavate a ja gledam sa strane i smejem se. Ja sam onako blesav - zanima me loptica. Kao, pomalo, navijam za Djokovica, ali se ne sekiram. U bilo kojem mecu, da mi bude zanimljivije, probam da navijam za simpaticijeg. Ili simpaticniju - volim zenski tenis. Zene su mozda manje fizicki sposobne - ali su neuporedivo lepse. Uz to, moja cerka igra. sad manje, fakultet joj uzima vreme. Ipak, pre 10-ak godina je jednom pobedila Anu Konjuh - kad su bile sitna deca. Jebiga, zivot nosi svoje, pa je Ana danas profesinalka a moje dete se vucara po fakultetima - ne ide joj bas najbolje, vec je izgubila godinu... Ali barem ima super dobrog decka. Izabrala je bolje nego njena majka koja se udala za budalu (mene). Da se vratim na temu... Pisite, cim vise i cesce, a ja cu vas rado citati.

Pridruzujem se. NAJSRECNIJA VAM NAJNOVIJA!!! (puno seksa, droge i rokenrola, sta vam srce pozeli)

Uf, volim masine. I bas nekako cetverotakne dvocilindrase. Pojavio se proizvodjac takve masine u kitu - kupac sstavlja proizvod sam. O kad ga sastavi, ovim motorom moze goniti svasta... Video traje samo par minuta, svakako ga treba pogledati: Jbmliga, zasto nemam 16 godina!?

Upravo tako - i zato moja izjava nije bitna, nije verovatno da ce uticati na tebe ili nekog drugog forumasa. Zato je toliko vaznije da takvu izjavu javno daju vrhunski sportisti - jer ce to biti objavljeno na hiljadu mesta, pa mozda i uticati na mnoge (pogotovu mladje) ljude. A ne kosta ih nista.

Meni je prepun tro-qrtz te tzv. "privatnosti medicinskih podataka" tih nekih u vrhu sportova - ne samo tenisa, nego vise njih. Ej, daju intervjue pa pricaju kako su odrastali i svadjali se sa dedom. Puste foto-reportere u kucu i pokazuju kako su sredili kupatilo ili spavacu sobu. Opisuju kako spravljaju omiljeni recept za rucak, kazu kako im se zove macak ili pas. Svi znamo da su vakcinisani protiv tuberkuloze, boginja, sta-ja-znam cega - jer je to zakon i bez vakcine ne bi mogli ni da krenu u osnovnu skolu. Tako je to u civilizovanim drzavama. A sada, u jeku epidemije, nece da se izjasne o vakcini protiv Covida!?Jer je "privatno?" Mrsupicku. Milioni umrlih nisu vise privatni, raspad ekonomije nije privatan. Itd. itd. Evo, javno (forumski, a i drugde) izjavljujem: vakcinisao sam se 2 puta Modernom, a nedavno primio i trecu dozu. Bogati, napisao sam ovo na forumu koji bilo ko moze da vidi - a nije mi otpala noga, pa cak ni dlaka sa glave! Sta bi se desilo nekom vrhunskom teniseru da to isto tako kaze?

Ne bih da se svadjam sa bilo kim ovde, a i na neki nacin su svi u pravu. Preneo bih clanak sa kojim se uglavnom slazem (nadam se da svi ucesnici rasprave razumeju engleski). The Insane F1 Finale, Explained Dodao bih na sve ovo, na neki nacin gubimo mi "puristi." Sa druge strane, dobije se na "popularnosti" sporta i tako se dobiju i ulaze vece pare u razvoj. Tehnika je nezaustavljiva, a to je dobro i korisno za nas obicne "sportiste" ili naprosto vozace. Teoretski, u sportu, neka pobedi najbolji. Ali tako bi svi vozili go-karte sa istom masinom. Svet je nepravedan. U grckim Olimpijadama, takmicari su bili goli i bosi. Danas, i atleticari imaju razlicite patike a teniseri razlicite rekete. Tako se i takmicari i proizvodjaci opreme hvalisu uspesima. Pare, kroz reklamu i prodaju, igraju najvazniju ulogu. To je za tzv. "narodne mase." Istovremeno, nekada se bez sponzora i para nije moglo ziveti, koliko god neko bio sposoban. Sport je bez toga bio zanimljiv samo malom broju ljudi. Gde je neka "zlatna sredina." ne znam. U F1, jednom je Fangio osvojio sampionat vozeci automobile razlicitih marki. Sportista. Danas je to nemoguce. Gde se vidi napredak, ne znam. U "sportu" kao takmicenju najsposobnijih, mozda ne. U razvoju tehnike, sigurno da. I tu je moja licna "sizofrenija." Kao cistokrvni sportista, vratio bih svet nazad, barem 100 godina. A iz naucnotehnickog entuzijazma, ovo danas nije dovoljno, moze to bolje i brze. Plasim se da ce sport izgubiti.

Neverovatno, kako se menjaju utisci zavisno od ogranicene perspektive. Ziveo sam na Aljasci 11 godina, a avanturista, putovao na jug vise puta i prosao Kanadu sto motociklom, sto autom. Poslednji put sam bio sa zenom, selili smo na jug, pa bili u Edmontonu nekoliko dana. Tamo je (navodno) bio najveci shopping mall na kontinentu (valjda se zvao West Edmonton Mall ili tako nekako, sa milion ducana) i zena je svakako MORALA da to obidje. Ja se neceg posebnog bas i ne secam. Ali mi je ostao u secanju Vancouver. "Silazeci" sa Aljaske motociklom, proveo sam neko vreme tamo sredinom '80-ih. Za moj ukus/iskustvo, to je bio naj"punk" grad na svetu. Uopste ih nisam razumeo, a ni oni mene - a ipak smo se dobro zezali. Alcan (evo citata sa Wiki, "The Alaska Highway (French: Route de l'Alaska; also known as the Alaskan Highway, Alaska-Canadian Highway, or ALCAN Highway") je nenadmasno iskustvo. 10 zivota nije dovoljno da se proba. Prosao sam vise puta i uvek morao da nesto preskocim jer nisam imao vremena. A bio sam na severu, Dawson City, motociklom, i "ispirao/kopao" zlato - bez uspeha, par dana. Uvek su mi odgovarali Kanadjani, lepo mi je bilo s njima. Cak sam vise puta cuo komentar da je Kanada "evropska drzava na severnoamerickom kontinentu." Tako mi je vise puta doslo da preselim tamo. No, u mojoj struci je bili malo posla, a onih par pozicija koje sam nasao su bile dosta losije placene nego u USA, pa sam digao ruke od corava posla. Kad bi mi standard ostao isti, i danas bih rado selio za Kanadu, pa i u Edmonton!

Hmm, postoji prica o tom "iznenadjenju." Seoska skola, pored skole livada, a na livadi bik Rudonja i krave Sarenka i Rumenka. Mali Janko ne slusa, samo gleda kroz prozor, pa ga uciteljica pita zasto. A Janko odgovori: "Rudonja jebe Rumenku!" Objasni mu uciteljica da je to pogresno i ruzno izrazavanje, da bi bilo pristojnije kazati "Rudonja iznenadio Rumenku" ili tako nesto. Za pola sata, mali Janko opet nabio nos na prozor. Uciteljica ga pita sto je, je li sad Rudonja "iznenadio" Sarenku? Kaze Janko: "Je! Iznenadio je Sarenku - opet jebe Rumenku!"

@Hertzog, odgovorio sam tamo, a sada cu se nadovezati. Vise spada ovde, posto se radi o proslosti/secanjima. I ja volim BMW. Pisao sam vec o tome na prethodnim stranicama. "Navukao" se od detinjstva. A danas mozda gresim. Tada, u Jugoslaviji nije bilo japanskih motora (u stvari, nije ih bilo nigde ). Bilo je nesto engleskih i nemackih, pa onih iz istocnog bloka (Jawa, MZ, CZ, pre toga i malo Ural, Izh, Dnjepr i Pannonia). Bilo je i nesto predratnih (pre WW2) Talijana, a tu su spadali i ratni Moto Guzzi Falcone iz rata - 500 ccm jednocilindtas sa horizontalnim cilindrom. Ostalo su bili retki ili jedinstveni primerci, ko zna kako nabavljeni. Englezi su bili, po performansama, nenadmasni - ako su funkcionisali. No, gde god je Englez bio parkiran, ostalo je iza njega malo ulja. Od par kapi do lokve. A iz BMW-a nije curelo nista. Uz to, Englezi su se kvarili, a delove je bilo tesko nabaviti - dok su BMW-i bili pouzdani. A, kad zatrebaju, delove je bilo lakse naci, jer ih uvozila drzava - milicija je vozila BMW. No, pojavili su se '60-ih Japanci. Kvalitetni kao BMW, a "jureci" bolje od Engleza ili Talijana. Okrenuo sa na glavu svet nas tradicionalista, ali smo se i dalje drzali (ne)svesti i vozili starudiju. Ja sam, tako vaspitan, od sredine gimnazije menjao motore kao lud, uglavnom sam imao dva, tri ili vise (u raznim fazama raspadanja, no barem jedan u voznom stanju). I naravno, barem jedan BMW. U porodici, moj licni je dosao nakon mature. Imao sam, tokom godina, tri primerka R 50/5. Prva dva rashodovani milicijski. Prvi sam sam sredio pa ga prodao, drugi je sredio neko drugi a ja ga kupio, treci je bio pravi gastarbajsterski uvezen i ne "silovan." Sad mi je zao sto ne mogu da nadjem fotke. Bilo je davno, trebalo bi ih skenirati. Neke jesam, cak sam ih postovao na "bivsem" forumu, ali vise ne znam gde su (promenio par kompjutera od onda). No, BMW "kvalitet." A, bogami, ima veze i sa onim sto sam ti savetovao u ranijem odgovoru, da potrosis pare i na zastitnu opremu. BMW serija /5 je poslednja sa 4-stepenim menjacem starog dizajna. Mozda se i neko od mladjih forumasa seca da se culo "krs/skljoc" kad su panduri saltovali - hteli su brzo kao japance, a hebalo im se za stetu jer nisu licno placali opravke. Sa tim menjacem (srpskohrvatski: getribom ) ne ide to tako. Treba laganije, taj menjac nije dorastao snazi modernijih masina - pa cak ni onih tadasnjih, zato je skroz izmenjen u seriji /6. Taj menjac, serije /5, je imao dve viljuske (orig, nemacki: schalthebel), jednu za prve dve, drugu za trecu i cetvrtu. I, bogtenejebo, otpadne jedna i angazuje prvu brzinu dok sam ja vozio u trecoj oko 80 km/h. Menjac blokira. Eh, tu se vracam na raniju pricu o bezbednosti. Isli smo na letovanje, moja voljena i ja. Jadranska magistrala, negde ispod Velebita. Vozeci ne jug, sa leve strabe vertikalna stena, mi na putu urezanom tamo, desno provalija, vertikalno do morskih stena. Blaga desna krivina, oko 80 km/h, a menjac blokira. Da je bio lancani pogon, pukao bi lanac - no BMW ima kardan, pa je blokirao i straznji tocak. Zadnji kraj se zanosi, nekako sam uspevao da ga drzim do manje brzine a onda me je savladao, pobegao mi, pali smo negde valjda na 40-ak km/h. Sreca u nesreci: 100 metara ranije, zabili bi se u stenu; 100 metara kasnije bi sletili u more 50 metara ispod i desno. No, blaga krivina pa smo odsklizali... Neki dobri ljudi su stali, povezli moju dragu i nas prtljag do mesta gde je njen ujak imao vikendicu. Ja sam nekako uspeo da oslobodim motor blokiran u trecoj pa se dovezao do tamo smetajuci drugima i vozeci oko 20 km/h. Vidi: to se desilo pre skoro 40 godina. Na meni se nista ne vidi. A moja zena jos ima oziljke na kolenima i dlanovima. Zasto? Imali smo kacige, bez toga ne sedam na motor. No, bilo je vruce. Meni na motoru nikada nije vruce, imao sam skroz koznu odecu itd. a zena je odlucila da odene platnene pantalone i bez rukavica. I vidi - ima oziljke tamo gde nije odenula zastitnu opremu. Izvinjavam se ako preterano "prodajem pamet" i gnjavim. Ipak, ako imas ograniceni budzet, bolje je potrositi vise na bezbednost a manje na motor nego obrnuto.

U principu, moja teza je da treba poceti sa manjim i laksim motorom, pa onda preci na veci. Ali za tebe nije bitno, jer si pametnji i zreliji od vecine mladih pocetnika. Takodje, verovatno neces menjati motor svakih godinu-dve, pa ti treba nesto da ti posluzi vise godina. Savladaces, imam puno poverenje u tebe. Odmah da ti kazem: danas je nemoguce pogresiti, svi motori su dobri (ogradjujem se, ne poznajem najnovije kineske marke). Dakle, kupi onaj koji ti se najvise svidja. Pogotovu kao pocetniku, i taj ce ti prvo biti previse ako ga odvrnes na maksimum. Razliku u nekim detaljcicima ponasanja na drumu neces primetiti, to ce doci tek sa vise iskustva. Prvo, ako imas prilike, sedni na vise modela i primeraka, ne treba ni da ih palis, pa vidi kako ti odgovaraju ergonomski. Ako ti je motor neudoban, neces se cesto voziti..., Mada, kod mnogih se to moze stelovati ili je moguca preinaka (promena sedista ako ti je original previsoko ili prenisko). Onda, razmisli kako, kada i gde se zelis voziti. Odabir bi trebalo da ide po vise kriterijuma. Pomenuo si uglavnom terence. Ako se dobro secam (nije garantovano ), zivis u Banja Luci? Treba li ti terenac ili ces asfaltom? Dakle, kako ces ga koristiti? Ili je bitan i izgled/moda? Dalje, jako je bitno gde zivis i sta znas. Umes li sve sam ili trebas servis, ima li servisa, kako je sa nabavkom delova i opreme? I jesu li predvidjeni redovni servisi na 3, 5, 10 ili vise hiljada km? Koliko kostaju, koji je opseg posla? Ako kupujes polovni motor, najbitnije je kako je odrzavan. Mozes li to proveriti? Kakva je Honda od rodjaka, verujes li mu? Inace, pre kupnje povedi nekog najiskusnijeg koga mozes naci da pogleda, poslusa i proveri. Malo mi je neprijatno da previse mudrujem ovako iz daleka jer nemam pojma kako je sa motorima u BiH, cega ima ili nema, sta je uobicajeno, kako se krecu cene. Ovo sto si napisao za F800GS je uzasno, ovako je kod mene: Pazi, to je zatrazena cena - u realnosti, kod dogovorene transakcije, bice oko 4000. Ako ti taj prijatelj radi u KTM-u, mozda ima i nacina da kontaktira neke dilere i vidi imaju li polovne motore i po kojoj ceni. A opet, nemam pojma kakvi su propisi i procedure za uvoz polovnog vozila u BiH, da li isplati zajebancija. Dakle, kreni ovako: 1. odluci se za tip/kategoriju (drumski ili terenac) 2. dogovori (sam ili sa zenom ) raspon cene koja ti je prihvatljiva 3. kupi motor u najboljem mogucem stanju za tu cenu Jos malo, kad pisemo o novcu... U ukupnom budzetu za motociklizam, odvoji deo za licnu opremu. Kaciga, odelo, rukavice, cizme... Ako planiras i suvozaca (zenu), pomnozi sa 2. Bezbednosti nikada previse. Vec postoje i prsluci koji imaju ugradjeni vazdusni jastuk! Ovde, najjeftinji krecu od stotinjak $, a skuplji i bolji nekoliko stotina. Ali ako padnes i slomis rebro-dva-tri, sve to izgleda badava... Mozda sam pomogao, najverovatnije nisam, ali ti svakako zelim srecu i uspeh. Dobrodosao na 2 tocka!

Ma, sta me jebu sa modernim terencima ili SUV. Sve je to bzvz. Spacek rastura! (a ni muzika nije losa)

Majku mu, naslov teme je Svastara pa pisemo svasta. Pomenuo sam, pisem knjigu. Nemam formalnu diplomu ili obrazovanje, ali sam procitao gomilu knjiga i odslusao jos toliko predavanja na temu. Forumski i javno pisem o necemu sto jos nisam bio spreman da objavim. Nije fikcija, radi se o socijalnoj psihologiji, a neposredno uticaj iste na bliske (naglaseno bracne ili familijarne) odnose. Rekoh, pisem knjigu. Dva poglavlja koje razradjujem se odnose na drustvene veze/odnose i njihov uticaj na porodicni/bracni/privatni zivot. Skraticu ovde, ovo je forum a ne naucna rasprava. Prvo je "igranje uloga" (engleski": "role playing"). Taj izraz/sintagma nje bas dobrodosao jer ga mnogi povezuju sa seksualnim perverzijama. Kao, on se odene kao Batman a ona kao med. sestra, pa se suludo seksaju. Ali ja pisem o zivotnim ulogama koje se menjaju iz sata u sat, a ponekad se promene mere ili vide i u minutima. Pogledaj situaciju i reakcije neke zene (pa cak i moje) u kuci. Recimo, nesto je smeta. Neko za stolom kucka zlicom o tanjir ili sumanuto menja kanale na TV. Ona ce reci: - ocu: "tata, molim te, nemoj." - muzu: "odjebi, ne seri, prestani!" - detetu, tu vec ima dve varijante. a) kao autoritativni roditelj: "zabranjujem ti da to radis!" b) kao negujuci roditelj: "mene to smeta, molim te, nemoj, ako ti nesto treba - pitaj na drugi nacin." Dakle, potpuno razlicite reakcije na identicnu situaciju, zavisno o "ulozi" - je li dete, supruga ili majka. Druga stvar koju analiziram u drugom poglavlju se odnosi na"procentualnost." Koliko nas zivot i emocije procentualno vrede drugima - na prvom mestu, bliznjima. Ovako. Kad se dvoje zavole i stupe u vezu, najverovatnije bi hteli da se 100% paznje i emocija partnera odnose na njih. Ne radi se o fizickom vremenu, radimo 8 sati, toliko spavamo, par sati putujemo ili smo u trgovini, samo malo fizickog vremena imamo za partnera. Radi se o emotivnom agazmanu - nas dva sata sopinga ne razjebu, ali nas partnerova tuga zbog necega razjebe na tri dana. Nekkao sam zakljucio da jer realno i pozeljno imati oko 75% partnera. Onih 25% paznje i emocija idu na posao, hobije, prijatelje i svasta. Procenti nisu realni ili rezultat istrazivanja, naprosto su arbitrarni. Stabilnost veze (ako hoces, sreca u braku) zavisi o pribliznosti procenata. Imas ljude, promiskuitetne, kojima je dosta 20-ak % paznje i emocija. Tzv, otvoreni brak. Ekonomska stabilnost, a seksualne partnere menjaju i zezaju se na razlicitim mestima. Istovremeno, imas i one koji su totalno zavisni o paznji i ljubavi partnera, umrece ili se ubiti ako ih partner zapostavi. Sve je to OK dok se partneri slazu i dogovore. Drugima treba vise. Dakle, bitno je da se u tom udelu paznje i emocija sloze. Licno, ne znam kako je moj brak opstao. Mozda zato jer nisam znao za bolje. U tim nekim procentima, u mojim osecanjima i zeljama i svemu je zena zauzimala oko 90% - ostalo je islo na posao i hobije i prijatelje itd. A kod nje, 50-ak % su uzeli njeni roditelji. Onda razno, a 30-ak% je ostalo meni. I tako godinama - a sada se % menja u moju korist. U penziji (ja vec, a ona uskoro), roditelji nestaju/umiru, dete odrasta i osamostaljuje se. Nadam se da cu pre smrti imati barem 80% svoje zene. Onih 20% neka ide na cerku i proslost i neke pizdarije, ali zelim da bude vecinski moja. Eto, raspisao sam se. Mnogi ce reci da sam se "prosrao" - i to je u redu. Za one koji ne misle da sam se prosrao, bio bih zahvalan za komentare ili smernice,o cemu da dalje razmisljam i pisem. edit: gramatika

Navodis me na greh. Da opet dosadjujem. Nisam znao da li da odgovorim zajebantski ili ozbiljno. Veliki zajebant jesam, ali imam i ozbiljne strane. Mozda sam negde pomenuo, pisem knjigu (uglavnom sa socioloskog aspekta), a jedno poglavlje se odnosi bas na ovo sta pitas. Amerikanke mi nisu valjale, ali to ne govori nista protiv njih. Pisao sam, cura me ostavila pa sam pobegao u USA. Ne zeleci da budem sam, pre nego smo cura i ja nastavili vezu (u pocetku, udaljeno i samo postanski), nalazio sam se i sa nekim Amerikankama. Nista od toga. Nismo se razumeli. Ako nisi budala koji samo trazi seksualni organ, znacajno je pitanje kulture - i tu sam se razmoilazio s njima. Nismo mogli da razmenimo secanja. U USA, mozes da dobijes vozacku sa 16 godina, a standard je takav da mnogi tinejdzeri kola. Parkinzi oko srednjih skola su veliki kao kod nas oko fudbalskih stadiona. Istovremeno, ne smeju da piju, u bar ne mozes da udjes mladji od 21. A ja sam se opijao u kafanama vec od 14. A vozacku nisam imao pre mature, a niti para za vozilo (OK, malo lazem, vozio sam neke mopede i motore, delom ilegalno). Kako da poredimo iskustva i secanja, imao sam 20-i-kusur (minimalni kusur) kad sam dosao? I obrazovanje. Opisacu jedan incident. Ona: odakle si? Ja: iz Jugoslavije Ona: gde je to? Ja: Evropa Ona: gde je to u Evropi, sta je Evropa? Ja: zapadno od Italije, juzno od Madjarske, severno od Albanije i Grcke Ona: a gde je to? Ja: ma, za koji qrtz me pitas, ako ne razumes odgovor i nista ti ne znaci!? Ima, naravno, i drugacijih iskustava. Dobar sam sa jednim Albancem iz Makedonije, ozenio je Amerikanku i odlicno se slazu. Doveo je i dvojicu netjaka - ali ti su se vratili u Makedoniju da se zene, u dogovorenim brakovima i ne poznavajuci zene pre vencanja. Meni to nije jasno, ne odobravam, ali prihvatam da je njihova kultura takva. Ne bih hteo da preterujem sa dosadjivanjem. Ima jos toga o cemu pisem, o "procentualnosti" odnosa, teoretisem i pisem sledece poglavlje, a ne spada ovde. Mozda napisem na nekoj drugoj temi, bio bih zahvalan za neutralnu recenziju. No, da se vratim na pitanje iz kvotovanog. Amerikanke su super ako ti odgovaraju (i ti njima). Inace nisu. Vredii za sve ostale drzave i/ili nacije.

Ajd', nemojte. Imamo gore Yu (nostalgicnu) temu... Mada, zivot ovde u USA nije ni za sta. Jedina dobra stvar je sto sam ovde poceo i naucio da igram tenis - u yu ga nisam igrao. Ali fali mi socijalisticka Jugoslavija. Tamo i tada, imao sam gomilu kose i brada mi je bila crna. Video sam k'o soko, a bogami imao i sve svoje (prirodne) zube. Erekcija po zelji i potrebi. U propaloj zapadnoj demokratiji, sve je to otislo u vrazju mater. Nista ne radi i ne valja...

Zabavno je, no najvise za @alberto.ascari :