zoran59

Ne pominjes dete, sebicni covece ( ). Eh, ja cu da pravim rostilj, ali ti menjaj detetu pelene sam. Promenio sam dovoljno pelena i vise necu ni da gledam ili da mirisem. Povescu nas ovuda, ima nacionalnih parkova i svasta, ima sta da se vidi. I znam da ces mi zameriti, kao i moja zena, ali bas bih voleo da vidim tvoju zenu da se sunca iza moje kuce, u basti ( ). Nemam pojma kako izgleda, ali znajuci tebe, makar samo ovako forumski, uveren sam da je lepotica. I da je pametna, bas bih voleo da pricam sa njom. Ne bi ti izabrao bilo koga. A ti se zajebavaj sa mojom, popijte casu vina dok ja spremam rostilj. Moja nece zameriti, i ona voli da upozna nove ljude. A kad legnemo, pre spavanja, ogovaramo ih i komentarisemo. Kako god bilo, pripremi se da vidis Chattahoochee.

Koco, hvala! Ko zna, mozda se ostvari. U Skandinaviji nikada nisam bio - ne racunajuci nekoliko puta had sam samo preseo, promenio avione na putovanju za Evropu. U medjuvremenu, ajde na nekoj drugoj temi okaci recept za nesto lokalno, sta ti se svidja. O norveskoj kuhinji ne znam nista a rado bih naucio. Nesto najblize mi je sto ponekad kupim ukiseljene haringe, uvoz iz Norveske, i odlicne su.

Necu da imenujem, verovatno bih nekoga propustio i propustom uvredio. Ima vas nekoliko koje sam zavoleo jer pisete pametno i dobro. Stvarno bih vas rado sreo u realnom zivotu. Malo bih prosirio temu. Nekada smo se upoznavali u skoli, u kafani, na plazii i ko zna gde. Danas je to forum. Neke ne mogu da smislim, a druge zelim da upoznam u zivotu, ako "bog da i sveci ne oduzmu." Bolestan sam, ali to je privremeno. Ako crknem, jebiga. Ali ako prezivim, vas X (prepoznacete se) ste dobrodosli. Vi samo platite put, a kod mene vas cekaju hrana, smestaj i zabava. Najbolji godisnji. Bas volEm forum. U skolu se vise ne bih vratio. Ali na forum, navracacu i dalje.

Vise ne igram, Nisam samo mator, nego sam tesko bolestan. Ali povremeno odem na teren i navijam za nekog poznatog. U stvari, dobacujem i zajebavam obojicu. Relativno sam mlad, samo 65. A moj tast je igrao do 88. Onda ga je sjebala prostata, dobio je kateter i nije hteo da igra sa vrecom urina omotanom oko noge. Jos je ziv, ima 90 i prati tenis na ekranu i u vestima. Hteo bih da ga sledim. Imam 1/3 pluca normalnog coveka. Mogu da odigram par poena a onda ostanem bez vazduha, ne mogu da zavrsim gem. Ali gledacu drugare. Zajebavacu ih komentarima kako bih opalio neki udarac bolje. Ih, u masti bi servirao kao Karlovic, Isner ili Ivanisevic. Jeste, jednom sam lupio takvu servu (bilo je pre oko 20 godina ). A sada, da gledam. Profi sezona je gotova, nova ce poceti za par meseci, ali u mojem lokalnom klubu se redovno igra. Pa aj'mo Fred protiv Igora, vodim vas na pice posle meca!

Mi i "oni" Verovatno je ovo odgovarajuca tema, mrzi me da otvaram novu. Citam vesti, citam neke teme na forumu i uporno mi bode oci ta grupna identifikacija, najvise po nacionalnom/etnickom osnovu. Ne razumem. Srbi/Hrvati. Palestinci/Jevreji. Albanci/Srbi. Za popizdit', tih podela ima da ih je nemoguce nabrojati. Ma, procitajte teme o Ukrajini i Rusiji. Nisam protivnik podela, normalno mi je da se svaka grupa bori da im bude bolje. Samo dozivljavam te grupe drugacije. Recimo, da zidari negoduju jer su im plate manje nego piskaralima u opstini. To je legitimno, moze se raspraviti, postoje argumenti i za i protiv. Neko se opredelio za zanat, neko drugi za skolu i piskaranje, pa svi zive najbolje koliko mogu. Ali, jebote. Da se svadjamo o grupi koju nismo birali?! Moj otac je rodjen u Beogradu a ja u Zagrebu. Moja cerka je rodjena u Kansasu. Sva ta mesta imaju i lepote i mane. Sad, da se svadjamo jer nas je tako zadesilo ili da se druzimo i pricamo o lepoti? Licno, opredelio sam se. Izabrao sam manje grupe. Po profesiji ili hobijima. Zalazem se za prava motorista, sahista, zdravstvenih radnika, bastovana itd. Medju poznatima i drugarima imam Palestinca, par Albanaca i neke pripadnike drugih balkanskih nacionalnosti. Ali to nas ne odredjuje, druzimo se jer imamo slicne interese. Albanac i ja kuvamo (on je veci majstor od mene, ucim) a Indijac i ja "drkamo" po motorima. Etnicko poreklo se ne pominje. Da nas ima vise takvih, ratova ne bi bilo.

Tuzno je je kad je sve spalo na izbor izmedju izlapelog starca i dokazanog lopova. Vama u domaji (na Balkanu) to moze izgledati smesno, no ja zivim u USA i lupa me to po glavi. Nije mi svejedno. Imam drzavnu starosnu penziju i juce sam dobio obavest da ce slededece godine biti 3 % veca. Jebote, 3% a inflacija neuporedivo veca. Ali, ajde. Srecom (ne bih se usudio reci "pamecu") nemam nikakve kredite, nisam nikome nista duzan i ta penzija mi dodje kao dzeparac. Kuca, kola, sve je placeno. Ipak, lepo je da mi sednu neke pare. A sada, jedan narandzasti manijak bi to da mi sjebe, a drugi senilac ne zna kako da odrzi. Nekada su politicari (manje-vise) zastupali interese svojih glasaca, za to su bili birani i placeni. A danas se njihovo delovanje svodi na zadovoljavanje sopstvenog ega. Kad vec ne mogu drugacije, podrzacu opciju koja je manje zlo. Dobro nije nikako.

Eh, bas to (citanje) mi je pokrenulo zivot u nekom cudnom pravcu. Citao sam, odbacio gluposti a usvojio ono sto mi je izgledalo pametno. Zajebalo me citanje, od malena sam bio"otpadnik" ili "cudan neki tip." Bio sam pametno dete, pa ispao glup odrasli covek. Moji su me naucili da citam i pisem kad sam imao oko 4 godine. Preskocio sam stripove. Omiljeno vreme mi je bilo da uzmem knjigu, odem u dedinu i bakinu bastu, citam i pomalo zobem sta je vec bilo na raspolaganju. Velika basta, naslo se nesto vec od maja (rane jagode) pa do kasnog oktobra (oskoruse). A kucna biblioteka obilna, preci su voleli da citaju. Druga deca su jurila loptu u parku na drugoj strani ulice, a ja sam citao. Propustio sam socijalizaciju. Nisam razumeo ni ja njih ni oni mene. Onda je dosla skola. Prvih par razreda je bilo smesno, sve sam vec znao. Ali su druga deca ucila i stekla radne navike, a ja sam bio lenj. Nakon nekoliko godina, ta deca su me prestigla a ja sam se mucio da ih sustignem. To me je dugo pratilo. I na fakultetu sam bio "kampanjac." Zajebavao se cele godine, a onda besomucno ucio 48 sati pre ispita i polozio sa odlicnim uspehom. "Radne navike" sam tek stekao oko 30-e. Da se vratimo na citanje. Pokusavam, od literature do foruma, da ne citam da mi prodje vreme nego da razumem. Mozda nesto naucim, zivot ce mi biti kvalitetniji. (Pirsig: Zen and The art of motorcycle maintenance. Nema veze sa motociklima, ima sa pursuit of Quality. Izvanredna knjiga) Od Castanede sam procitao sve sta sam nasao. Ipak, na moje stavove i karakter je najvise uticao Remarque. Dobio je Nobelovu za Im Westen nichts Neues (na Zapadu nista novo). To je kukuruz, opisuje dnevne nedace pa i tragedije rata. Obicna "crna hronika." No meni fenomenalno delo je Der Weg zurück, (Povratak?) koji opisuje tragediju rata koja traje godinama i desetlecima posle. Svestan sam svoje uzaludnosti, necu promeniti svet. Ipak, ako moje forumsko pisanje navede nekoga da procita nesto od navedenog i usaglasi svoje stavove, postigao sam sve koliko se moglo ocekivati od mog boravka na svetu.

Nemoj da koristis "attachments." Ostavi slike/priloge na nekom od "image hosting" sajtova (licno, koristim Imgur, a postoji i Photobucket i gomila slicnih). Onda ovde ostavis link koji automatski otvara ono sta hoces da prilozis, a ne opterecuje server ovog sajta. Ako nisam jasan, to je zato sto ni sam ne znam o cemu pricam, ne znam kako i zasto - ali funkcionise.

Ma, nisam nameravao da "mracim." Hteo sam sam samo da ilustrujem jednu fazu zivota za koju mislim da je normalna. Onako, pred kraj. Taj "kraj" nije sutra, mozda me ceka jos nekoliko godina. Bije me po glavi to sto ne mogu ono sto bih hteo. Postoje brda na koja se nisam popeo, a sad kad imam vremena - fizicki ne mogu. Citao sam i gledao reportaze o splavarenju na Drini, zazeleo da probam, nisam, a sada znam da nikada necu. Ubija me ponavljanje istog. Uvek sam zeleo nesto drugacije i novo. Mrzeo sam da kosim travu oko kuce, znajuci da se opet narasti i moracu isto. Dobro kuvam, ali, brate, hebes pasulj i balkanske corbe, hocu da probam nesto tajlandski. Mozda ne uspe, ali ce biti drugacije, da razbije rutinu i dosadu. Da odgovorim na citirano, nemam bolove. Samo mi je dojadilo sve. U ogledalu, najpametniji sam. A u zivotu, pa i ovde na forumu, moja mudrost ne postoji, objektivno sam samo neka budala koja laje na cosku. Postoji neki fizicki nagon, refleks, ocuvanje zivota. Nemoguce je ubiti se odlukom da ne dises. Telo ce te (nesvesno) naterati da dises. Hocu da se vratim na drugi deo recenice iz citiranog posta. Procitajte. Ovo se odnosi na pitanje koje je nekoliko stranica unazad postavio @Beonegro, o smislu zivota. U moje vreme, '70-ih, popularni autor je bio Carlos Castaneda. Prve dve knjige su bile Teachings of Don Juan i A separate reality. Covek je bio antropolog i za diplomski rad krenuo da proucava neko meksicko pleme. Skrenuo, postao je segrt/kalfa kod plemenskog vraca. (topla preporuka za citanje, ne treba uzeti bukvakno ali ima materijala za razmisljanje) Ostao mi je u secanju pasus iz druge knjige. Castaneda pita mudraca, "a sta ako ne uspem?" Don Juan mu odgovori: "nothing really matters." Tu sam se nasao. Zivot je dobar/lep, pa i kad nije. Ono sto nas razlikuje od nizih zivotinjskih vrsta je intelekt i NADA. Zelimo, predvidjamo i nadamo se da ce biti bolje. Crvi ili pacovi to nemaju, imaju samo instinkt za prezivljavanje. Bice bolje. Ako nece, kad krepamo, nece nas smetati.

Razmisljanja o kraju. Nije bezvezno, kraj se priblizava. Bolestan sam i nisam mlad. Nije to originalno, mnogi ljudi si su bili bolesni i stari. Neki su savladali bolest, no niko nije ziveo vecno. Kod mene, neizvesno je. Mozda umrem sutra, a mozda pozivim i jos 10 godina. Pada mi na pamet pesma. Radicevic, "Kad mlidijah umreti" No, to je zalopojka. A ja necu da bilo ko zaluje. Cerka i njen decko planiraju vencanje sledece godine. Nije mi drago, nisu jos zavrsili fakultete, ali jebiga - ko sam ja da im uskracujem zadovoljstvo? Neka se deca raduju. No, da se vratim na pocetak. Razmisljanja o kraju. Ne plasim se smrti. Video sam je vise nego mnogi jer sam radio u zdravstvu, u bolnicama. To je normalna stvar, desava se redovno. Moja majka je BUKVALNO umrla u mojim rukama. U poslednjim stadijima bolesti, sa edemom pluca, nije mogla da dise lezeci. Nije imala ni snage da sedi, padala je, pa smo je sestra i ja pridrzavali sedeci iza nje i drzeci je. Izdahnula je u mojoj smeni. Uzas, ne bih to pozeleo nikome. Pokusavam da olaksam onima iza mene. Telo sam oporucno ostavio medicini, neka studenti seciraju i zezaju se pa ne neka bace sta ostane. Ja sam radoznao, sta posle? Ja sam ateista, ubedjen da nema nista. Moj zivot je kao paradajz, samo malo produzen. Rodis se, sazres, pa te neko pojede i prosere. Svet ide ide dalje, a tebe nema. Tako, sa jedne strane, zelim da pridonesem koliko mogu. A sa druge, jedva cekam da krepam.

1. Martin 2. Bagnaia 3. Marini (ovo za 3. mesto je "navijacki," zbog burazera mu...)

Glavas ima dva drzvljanstva - uz hrvatsko, i BiH. Nisam pravnik, ne znam zakone i ne znam koje bi drzave izrucile sopstvene drzavljane drugima. Onako uopsteno, rekao bih da ce kod nas (tj, u ex-Yu) desetine i stotine hiljada ostecenih ostati nezadovoljne, a desetine hiljada zlocinaca ce se izvuci. Svet naprosto nije pravedan. A BiH je tu mozda shebanija od ostalih. Tamo se stvarno ne zna ko pije, ko placa, u vecoj meri nego kod ostalih komsija. Imas i onog nekog fudbalera, ukrao ogromne pare pa pobegao iz HR u BiH i nikome nista. Ko je tu koga kupio, niko ne zna. Glavasu zelim nesto najgore (nece se ostvariti). Istovremeno, stidim se svojih osecanja jer nisu humana. Totalna zbunjotina.

Toalni troll od mene. Ziveo sam u Zagrebu, a imao drugaricu sa fakulteta iz Opatije. I za prvomajske praznike, valjda oko 1980., odem do nje motociklom. Prepodne, skijali se na Platku. A poslepodne, kupali se na opatijskoj plazi. A najeb'o sam vracajuci se jer me u Gorskom kotaru uhvatila mecava. I sve je ovo glupost. Ako sam imao sta da kazem, rekao sam u poslednjem svom postu na temi "zasto ljudi ratuju", tamo na Drustvu.

Fancy, izvinjavam se zbog trolovanja, no podsetio si me. '70-ih, imao sam 10-ak godina starijeg komsiju. On motorista sa velikim motorom, a ja klinac na mopedu, pa sam ga slusao. Covek je bio kamiondzija u medjunarodnoj firmi i uglavnom vozio iz Nemacke za Liban. Kazivao je da je Bejrut lepsi od Venecije. Oba mesta imaju kasina, plaze, hotele, i dnevni i nocni zivot itd. ali, po njemu, Bejrut je lepsi. I onda su dosli Palestinci. Ne kao narod ili ljudi i gradjani nego kao politicke (pa i teroristicke) organizacije. I otisao Bejrut, tj. celi Liban u vrazju mater. Jos malo trolovanja, uz rizik da me neko nazove islamofobom. Covek je pricao da je najopasniji deo puta od Minhena do Beiruta kroz istocnu Tursku. Desavalo se da nestanu i sofer i kamion i teret. Zato su on i kolege samo putovali u konvojima. Ako jednome pukne guma, stane njih 10 ili 20. Pa par njih menjaju tocak, a ostali "drze strazu." Stvarno, mislim da se tregedija Bliskog istoka razvila u Iranu. Reza Pahlavi je verovatno bio diktator. Nego ako pogledas fotke iz njegovog vremena, Teheran je bio skoro pa kao Pariz. A onda je dosao Homeini i sve pretvorio u primitivnu versku diktaturu, vratio zemlju nekoliko stotina godina unazad. Naravno, nije sam. Imao je dovoljnu domacu podrsku. I poceo da podrzava ekstremiste u okruzenju. Zao mi je bilo koje zrtve, bilo gde - u Izraelu ili Gazi. No, da su mi samo ta dva mesta izbor, radije bih ziveo u Tel Avivu nego u Gaza City. Srecom, imam i treci izbor pa izdaleka kucam po tastaturi umesto da bezim u skloniste ili pucam na ko zna koga.

Sumnjam. Gravitacija funkcionise, samo sam ja poremecen...

Majko mila sta radi, kako servira! A tek je pocelo...

Na bliskoistocnoj temi ili ukrajinskoj bi bilo trolovanje, pa nastavljam ovde. I ovde je trolovanje, ali ce se manje primetiti. Da nastavim svoju staru mantru, uporno me smeta, ajd' da skujem izraz, "kolektivluk." Ide mi na "organ" ono Palestinci/Jevreji, Srbi/Hrvati i te neke opste podele. A ja zagovaram individualizam i GRADJANSKO drustvo. Da se privatno druzimo, gitaristi sa gitaristima, bastovani sa bastovanima itd. pa da imamo svoje male interesne kolektive. A u javnosti da budemo samo gradjani i obavimo posao. Da prodamo proizvod ili uslugu, pa zaradjenim parama kupimo sta nam treba. Bez da ubedjujemo jedni druge koja je religija ispravna ili kako se ispravno nesto kaze. To mozemo da ubedjujemo svoju decu ali ne bi morali ubedjivati komsije. Onda ratova ne bi bilo. (tako si to mali zoran zamislja)

'bem mu zivot, kad sam spao na to da kvotujem samog sebe. Nije to samo tresnja. Isto mi se desilo i sa jednom jabukom: Ne znam, ili je ovo stvarno cudna zemlja, ili sam nekako kupio cudne sadnice. Srecom, luk, paradajz i salata rastu normalno...

Morao sam malo da ti korigujem post...

Sumadija je zemlja snova - meni koji sam samo prosao. Sigurno ne bi bila da moram da zivim tamo. A slike - odakle? Imam nekoliko hiljada. Nekada mi je fotografija bila jedan od hobija. U stara analogna vremena. Prestao sam kad je sve postalo digitalno, kad je bilo koji klinac sa poznavanjem kompjutera mogao da u cas posla napravi fotku lepsu od moje za koju sam se trudio satima da slikam i razvijam film pa se mucim u tamnoj komori da napravim sliku. I, u danasnjim vremenima, treba da te slike skeniram i nekako okacim - a nekada sam samo gostima dao albume da pogledaju. No, evo jedna (telefonska/digitalna). Cudo. Posadio sam neke vocke. I na jednoj maloj tresnji,plodovi rastu "uzbrdo" umesto da vise.

@Helena , nemoj da se zanosis. Svi imamo neke ideje ali to je valjda iz knjiga i filmova. Jug USA je Sumadija. Vecina stanovnistva teski primitivci, ali priroda je lepa - i ovde i tamo. O Aljasci bih mogao da napisem knjigu, ali nema smisla - vec su napisali drugi. I bila su neka druga vremena - ziveo sam tamo '80- do '91. Iz perspektive moje cerke, davno, jos nije bila rodjena. Zahebi klimu,o tome sam nesto pisao drugde (mozda na starom forumu). Lepota je bila u tome sto smo svi dosli sa mnogih strana i nasli sagovornike, nije bilo "mi domaci i isti protiv tih nekih tudjih." Ah, Alabama... Moja tetka se kao gastarbajterka u Nemackoj udala za Amera koji je bio tamo u vojnoj bazi. Covek iz Alabame. Tako sam, zaobilaznim putevima, zavrsio ovde - a nije mi to bio "prirodni izbor." Za moj ukus, Aljaska je najlepsa. Ipak, ja sam Balkanac iz nekadasnje SFRJ. Jednom nogom sam jos uvek tamo (tj. posecujem). Sa Aljaske je put duplo duzi i tri puta skuplji nego odavde. Samo, kad smo na temi o starosti, vrednost ima i laganoca. Lepsa je Aljaska, no ovde ne cistim sneg a do stare domaje dodjem brzo i jeftino.

Presao vecinu - ima 6 saveznih drzava u kojima nisam bio. Ali ako mi vec pises biografiju, nemoj da preskocis 7 godina koliko sam ziveo u Kansasu. Nekome iz balkanske rupetine to moze izgledati impresivno, no i to mesto je bilo rupetina, gradic u centru polja kukuruza precnika 200 milja. Jedva preziveh, ali mi je drago - tamo mi je rodjena cerka. Nego ovde, kad vec pisem o matorom nerazumevanju tehnike... Pre nekoliko godina, doselim iz Texasa u Alabamu. U malo mesto, na samoj granici sa Georgijom. Zatrebaju mi kola, pa odem u Atlantu,GA jer u velikom gradu ima puno dealera polovnih kola i bolje su cene. Kupim pick-up truck (srpskohrvatski: kamionet ), krenem kuci i izgubim se. Ogroman je grad. Crk'o mi telefon, potrosila se baterija, nemam GPS. Sta cu, stanem na benzinskoj pumpi. Sve imaju i male ducane. Trazim atlas, geografsku kartu, saobracajnu mapu, vise ni ne znam kako se zove, ali nema. Valjda to vise niko ne treba i ne stampa. Ocajan, pitam prodavacicu da li moze da mi pozajmi telefon i objasnim joj situaciju. A ona (mlada) se smeje. Kaze: "nemamo mape/atlase, ali prodajemo punjace za telefone, za kola." I jebiga, kupim punjac i dovezem se kuci. Ne znam za druge, ali moj zivot je enciklopedija vremena izgubljenog na gluposti.

Vaso, ovim postom me teras na temu dole negde, o recima koje se sve redje koriste... Koliko mladih ima da znaju sta je oklagija ikako se koristi?

Nemamo temu koja bi se zvala "Mator i glup" pa pisem ovde. Elem, pre 10-ak dana mi popizdeo telefon. Uhvatim ga, a on nesto prica. Vecinu reci ne razumem, prica brzo (uz "mator i glup" ide i "gluv"), ali shvatim da je u nekakvom "voice control mode" ili kako se to vec zove. Vicem na njega "voice control off!!!" ali me ne slusa. A kad vucem prstom po ekranu, nece da zna, ne reaguje. Ne mogu da otvorim nikakvi app. Googlam na kompu, ima saveta za to, pa vidim da treba da odem u "settings" ali hebes to kad na telefonu ne mogu da otvorim "settings," nece. Odem u lokalni ducan gde sam kupio telefon, u mestu Valley, Alabama - a ducan permanentno zatvoren, prazan prostor. Najbliza dva ducana su u Opelika, Alabama i La Grange, Georgia. Malo vise od 15 milja do oba (zivim u Huguley, Alabama.) Nije daleko, no uhvati me panika - kako da nadjem ducan kad ne mogu da otvorim GPS na telefonu!? Odem kuci i otvorim Google Maps na kompu, pa crtam po parcetu hartije. Odvezem se u La Grange. Od kuce do La Grange manje od 20 min. a onda sam lutao jos sat vremena da nadjem ducan - adresa je veliki shopping center a ducan mali i skriven u nekom cosku. Uf! Udjem i pocnem da majstoru opisujem problem, a taj me na pola besede prekine i kaze da zna o cemu se radi. Telefon je "Android" (mozda neko zna sta je to, meni su svi telefoni isti). Ima dva dugmica. Jedan je on/off a drugi za podesavanje glasnoce. No kad pritisnes oba istovremeno, to ukljuci taj "voice control mode" i ushebe sve ostalo. Telefon je malen a moji prsti su veliki, pa sam valjda stisnuo oba dugmeta kad sam ga ukljucivao. Gde su ona vremena kada sam, mudar i ugledan, poducavao mladjariju kako se radi sa najmocnijom dijagnostickom tehnologojom? Otisao je svet u vrazju mater. A mozda i nije, samo sam ja izlapeo - ali necu da priznam...

Zaboravio sam da pisem na Prognozi, ali nije bitno, ne bih pogodio. Majko mila, sta je Bastanini odvezao!