zoran59

Pisao sam da sam bolestan. Ide na bolje, ali sam slab. Kuhati mogu, ali da operem kuhinju bi mi trebalo 3 dana. Zato idem u domaju na najmanje 3 mjeseca, mozda i sest. Naprosto, imam tamo veci "fond" familije i prijatelja koji mi mogu pomoci. Kcer ce preseliti kod decka (jedva je docekala! ), imam stan. A zena je u susjednom stanu, na istom katu, brine o 89-godisnjem bolesnom ocu (necu biti previse s njim, imam zamjerke a on to vise niti cuje niti razumije). No, to je licno. Od sireg interesa, za nekoga u slicnoj situaciji... Prvo mi je receno da mogu donijeti lijekova za mjesec dana, iznad toga sam u "carinskom prekrsaju." Onda sam zvao upravu carina, neki ljubazan covjek mi je rekao da donesem koliko hocu, ali moram imati recepte i povijest bolesti. Na kraju, vjerojatno ce ispasti da odlucuje jebivetar na aerodromu, a propisi su ukrasni... Trebati ce mi kontrolni pregledi. Jedan od lijekova ima potencijal da osteti jetru, pa mi treba mjesecni laboratorijski nalaz da ga mogu nastaviti uzimati. Zdravstveno osiguranje u domaji nemam. Da ga dobijem, morao bih otvoriti racun u tamosnjoj banci, prebacivati penziju, prijaviti, a onda bi mi domaja uzela % (zaboravio sam, valjda 15). Jeftinije mi je da testove/nalaze placam iz dzepa. A mozda bi domaja htjela i porez na primanja izvana? Zbunjenost totalna. ali, ajde, samo nekoliko mjeseci.

Prelistavao sam temu, pa me ovo podseti na nesto. Izvinjavam se ako ispadne podugacko. '70-ih, letovali drugar i ja u kampu u Dubrovniku. Naravno, mladost i leto, upoznali dve Svabice iz obliznjeg satora. Neki drugi bi ih mozda odveli u sumu, ili u svoj sator, no mi njih odvedemo na izlet - na Lovcen. Lepo vreme, nigde oblacka, sa vrha se cak nazire preko Italija! Njegosev mauzolej. Ja njima pricam zasto je ovo mesto znacajno i ko je Njegos, a prekine me neki starac. Sede obrve i brk k'o u Vase Pelagica, samo bez brade. Pita kojim jezikom pricamo i sta pricamo. Objasnim mu, a on kaze: "Momci, tako valja! Kad sidjete u Cetinje, stanite [objasni gde], docekace vas moj sin." Stvarno, iz radoznalosti, stanemo - i evo coveka. Kaze da idemo za njim, odvede nas nekim neasfaltiranimputevima do sela. A tamo, u dvoristu ispred kucerka, starac i baba spremili trpezu - fantasticna domaca hrana! Pocastili nas, ispricali nam gomilu lokalnih prica i legendi (potrajalo je jer smo mi prevodili Svabicama). Mala neprijatnost: na odlasku, moj drugar pita koliko smo duzni. A stari se naljuti: "Nista! Ko ceni Njegosa pa i dovede strance da mu se diva, taj ne placa!" A zasto sam se toga setio citajuci citirani post? Sto i klupe na kojima smo sedili, sve iz rukom istesanog drva. Nigde cavla, sve spojeno drvenim klinovima. Dakle, neko je (rucno!) burgijao i oblikovao klinove, toliko precizno da se nista ne mrda. Neko upuceniji bi verovatno mogao da napise knjigu o tom umecu, a ja samo mogu da se divim. Kako traju egipatske piramide i rimska kaldrma, tako traje i crnogorska stolarija.

Igore, sve si u pravu. Ne pisem o realnosti, nego kako bih hteo da bude. Tako i pricam sa okolinom, ne stidim se. Dopustam si to iz najmanje dve perspektive: prvo, ne zivim tamo i niko me ne zajebava po nacionalnom osnovu, a drugo - u penziji sam, dete je odraslo, ne trazim posao. Dovoljan sam sebi, a drustvo i okolina su dobrodosli kad jesu pristojni, inace ih od*ebem. Hteo bih da ti ispricam pricu, mada ne znam hoces li imati strpljenja da je procitas. Naa cerka je rezultat "mesanog" braka - srpsko/hrvatskog. Rodjena u USA, ima drzavljanstvo itd. Detinja leta je provodila u Zagrebu kod dede i bake, Srba u soliteru, "vojnoj zgradi" (moj tast je penzioner JNA, jos ziv, pri kraju 9. decenije), na cetvrtom spratu. U prizemlju je Abanac otvorio slasticarnu i napravio lepu terasu sa cvecem. Neko vreme su mu "komsije" zalivali cvece vrelom vodom sa balkona ali su nakon par meseci odustali. Cerka se druzila sa slasticarevom unukom i dovodila je u stan. Jednom tu malu Remziju (vec pokojna) tasta pita, "a zasto ti volis Kiru?" Dete odgovori: "zato sto me ne pita sta sam nego samo hoce da se igra!" (ni kriv ni duzan, jos uvek prilikom posete imam besplatnu kafu i sladoled ). Prosle su mnoge godine. Cerka je pred kraj fakulteta (oduzila je, trebalo je da vec davno diplomira ). A njena drugarica Remzija se udala "na nevidjeno" (dogovoreni brak) sa 16 godina, zivi negde u Austriji ili Svajcasrskoj i vec ima troje dece. Njih dve se cuju/kontaktiraju povodom rodjendana ili necega, ali ne cesto. Gde je poanta moje price? Mentaliteti se mozda razlikuju, kolektivno. Individualne price, isto tako. No potrebna je tolerancija za "one druge" i svoju "drugost" treba drzati u kuci. U javnosti, treba da obavljamo posao i budemo pristojni. Kad to nauce Srbi i Allbanci, bice i mira i napretka.

Johhny, nema ovo veze sa zlocinima. Istina, secanja na zlocine su svezija na Kosovu nego ovde u USA. No ovde Indijanci sasvim normalno zive kao inzenjeri, profersori ili mehanicari.Onih nrkoliko koji nece da prihvate vrene i razvoj, zive u rezervatima i niko ih ne smeta. Ja sam Emigrant (iz SFRJ) i 😃 Imigrant (u USA). U Alabami, nemam nikakva "nacionalna prava" - nisam ni "manjina, jer "nacionalno" nema nas dovoljno da budemo prepoznati. Imam gradjanska prava. Ne treba mi vise.

Eh, da citiram: "Srbi juzno od Ibra su najveci gubitnici svih ovih zajebancija medjunarodne zajednice...' Nisu. Tzv. "medjunarodnu zajednicu" ne brine par tvrdoglavaca. Umesto sto vide nacionalnost, nacionalni identitet, kao svrhu zivota, sta bi im falilo da nauce albanski i ukljuce se u ekonomske tokove?

Hvala vam, drugari! Nego, bice bolje. Evo, nasao sam. Jedan cilindar, hladjen vazduhom, lagan k'o bicikl, a dovoljno brz da ne bude dosadno: He-he, izgleda maltene kao moj MZ pre okruglo 45 godina...

Zanimljivo. Treba pogledati video koji to objasnjava puno elokventnije i duhovitije nego bih ja mogao. Video je star 5 godina, a vredi kao da je snimljen danas:

Da se ne zaboravi: Cestitam svima (koji se secaju) Dan Armije. https://en.wikipedia.org/wiki/Yugoslav_People's_Army

Kraj jedne (licne) ere i pocetak nove Razbolio sam se, slab sam totalno. Lecenje ce potrajati najmanje godinu dana (tj. ako ostanem ziv). Nista tragicno, verovatnoca da cu preteci je velika, no slab sam. Ide to sa godinama, a i vec dugo sam zlostavljao sopstveno telo benzinom, sportovima, pusenjem i alkoholom. Prodacu oba BMW-a, bicu neko vreme bez motora. Ali nije gotovo! Nadam se nekom oporavku za nekoliko meseci. A onda cu kupiti sledeci motor. Nece biti presudna kubikaza ili brzina, samo koliko je tezak. Ovi moji sadasnji su preko 200 kg, a cu traziti nesto ispod 130. U voznji nema razlike, ali da se ne prevalim kad stanem i oslonim slabim nogama. Heb'o zivot bez jurnjave i motociklizma!

Da se vratim u gerijatrijski klub... A i mozda da otvorim novi "gerijatrijsko-pacijentski" - ima i ovde kandidata za tu ekskluzivu. Nisam neko vreme pisao ( he-he, vidim da nikome nisam falio ). Tri nedelje u bolnici, od toga 10-ak dana na intenzivnoj, od toga prvih nekoliko dana na respiratoru. Necu gnjaviti detaljima (za radoznale, radi se o teskoj i uznapredovaloj MAC infekciji pluca). Velika promena u zivotu: prestao sam pusiti nakon 50 godina dima. MIslio sam da nikad necu. Cak i vozeci u bolnicu i kasljuci krv, imao sam u fioci paklo duvana i upaljac. A kad su me izbacili, pomislih - nakon tri nedelje, mogu bez duvana jos jedan dan. Banalna psihologija za nas budale: ubilo bi me da ne smem vise nikada da pripalim dobru cigaru. Ali da je odgodim do sutra, to mogu - i tako svaki dan odgadjam vec neko neko vreme i nastavicu. Odbacio sam i kafu jer "hebes kafu bez cigarete." Umesto toga, caj ili vocni sok, jer me miris i okus caja ne asociraju na cigaretu i lakse mi je. Jos jedna velika promena: nikada nisam bio bolesniji, a osecam se bolje nego vec par decenija. Razlog je psiholoski (psihijatrijski?). Moji roditelji i jedan deda su umrli od raka. Uz genetiku, ja sam pusio 50 godina i radio u radiologiji, izlozen joniziracujem zracenju. Imao sam sve predispozicije i vozeci prema bolnici sa punim peskirom i ustima krvi, bio sam ubedjen da imam rak. A kad ono - sve biopsije i nalazi negativni na karcinom, samo teska infekcija koja je izleciva (lecenje ce trajati oko godinu dana, ovo sranje sporo napreduje pa se i sporo leci). Dakle, imam velike sanse da dozivim unuce (unucad?)! Dragi moji "gerijatrijci," samo napred, bice bolje, i da se jos puno godina zezamo. Ma, sta "se" - da zezamo one mladje! edit: slovca

izvor, citav clanak: https://www.rollingstone.com/culture/culture-features/andy-ngo-right-wing-troll-antifa-877914/

Gledajuci ovako izvana (ne zivim tamo), izgleda mi da Srbija ima problem sa divljim zivotinjama. I opravdano je neki nazivaju vukojebinom jer su vukovi najstetniji - kolju stoku, i sitnu i krupnu. Objasnicu. Jos je bilo relativno benigno kad se razmahao Vuk Draskovic. Ali vec je dugo na vlasti Vucic. Sada je vec i u Novom Sadu glavni drmator Vucevic. A za zagadjivanje medijskog prostora je zaduzen Vucicevic! Braco Srbi, rasterajte te predatore! Bolje ce vas sluziti psi i stoka - civilizovane zivotinje.

DameTime, najveca razlika izmedju nas je generacijska. I ja sam bio "omladinski aktivista" u SFRJ, hteo da menjam prvo okolinu pa onda drzavu i svet. A danas samo gledam da prezivim tih par godina koliko mi je ostalo u miru. Jos uvek imam revolucionarne misli (mlad u dusi), ali se pokrivam usima i cutim. Na vama je da menjate svet na bolje, a na meni samo da crknem i maknem sa sa puta.

1. Marquez 2. Bastianini 3.Martin

Dame, mogu samo da odgovorimcitatom samog sebe na jednoj drugoj temi (BiH):

1. Bagnaia 2. A. Espargaro 3. Martin

Imala si priliku da glasas za njega, kao i mnogi. Srecom, veci broj ljudi je glasao protiv njega (za neke licno znam, sami su rekli, da nisu glasali ZA Bidena nego PROTIV Trumpa - kao sto je i 4 godine ranije mnogo ljudi glasalo protiv H. Clinton). Trumpova ekipa je pokrenula preko 60 sudskih sporova osporavajuci rezultate - i sve ih izgubila. Naravno, kad politicara uhvate u nepodopstini, taj izjavljuje da je to podmetacina politickih protivnika - a sledbenici jedva docekaju da mu poveruju. izvor, citav clanak: https://www.salon.com/2022/10/14/donald-planned-and-directed-the-whole-damn-thing--why-is-anybody-still-defending-him/

Hvala vam, drugari! Naucio sam nesto novo (a i ranije sam napisao da nemam pojma o industrijskoj ili vojnoj radiologiji, bavio sam se samo medicinskom). Sada cu potraziti vise informacija i literature o tome. Ne zanima me svercovanje i carina, zanima me kako je resena zastita ljudi i okoline.

Perkose, znamo se vec dugo (forumski). Postujem te, mada se u nekim stvarim ne slazemo. U ranijem postu sam reagovao semanticki/filozofski na tvoje reci "...ako voliš neki narod i neku državu..." Ti si se izjasnio u mnogim postovima, znamo da Srbin i proteran ili izbegao iz Pristine. Saosecam jer su i neki moji bliznji proterani, raznih nacionalnosti, a neki su Srbi i zive bolje ili losije bez obzira na to. Zato pitam, sta je "narod" ili sta znaci "voleti ga?" Dovoljno si star da si ziveo u SFRJ, SRJ, u Srbiji i na Kosovu. Koju "drzavu volis" i zasto bas tu? Nazad na temu, koja je BiH. Meni ni u dzep ni iz dzepa. Ipak, zanimaju me dragi ljudi. Sirok je spektar - od rodjaka sa kojima imam zajednicke pretke 2 generacije unazad do zajebanata sa kojima sam sluzio vojsku u JNA u SFRJ, pre raspada, to su dobri decki. I nikome ne zelim da glasaju po "nacionalnoj liniji" nego samo da zive najbolje koliko mogu. Tvoje "volis narod i drzavu" ne pomaze.

Forumski kolega, ovde skrecemo sa teme... Svejedno, odgovoricu, a mozemo nastaviti drugde. Efekti jonizirajuce radijacije su, pre svega, statisticki. Ima ljudi koji su preziveli Hirosimu i Nagasaki. I onih koji su se razboleli bez toga. Radio sam vise decenja u radiologiji, izlozen jonizirajucem zracenju, ali i pusim (cigarete). Kad me spopadne rak pluca, ako ce, niko nece moci dokazati je li uzrokovan radijacijom ili pusenjem - jer su oboje rizicni faktori. Iz aspekta socijalne medicine ili javnog zdravstva, nazovi kako hoces, rizicne faktore treba izbegavati - ako hocemo duzi zivotni vek. Zato, nekada (cak i kad sam stupio na odsluzenje vojske u JNA, davno u SFRJ), bila je uobicajena fluoskopija pluca - jer razumevanje opasnosti radijacije jos nije sazrelo, a tuberkuloze je u balkanskim selima bilo previse. Danas toga nema. Dalje, vracam se na tvoj post, hteo bih da nesto objasnim. Nikako nije isto kratkotrajna izlozenost izvoru radijacije i kontaminacija radioaktivnim materijalom. Uz to, radijacija je stetna za bioloski aktivni materijal (zive celije koje se razmozavaju.). Pojednostavljeno i banalno receno, mozes ostaviti jabuku pod kobaltnom bombom dva dana i pojesti je, nece ti nista biti i vitamini su tu. Kad jabuku izvadis, radijacije nema. Medjutim, salata iz okolice Fukushime je apsorbirala radioaktivni materijal/izotope i ako je pojedes, imaces dugotrajni (relativno) izvor zracenja u telu, mada niskog intenziteta. A efekti zracenja su kumulativni. Zbrajaju se ili mnoze (necu ovde preterati sa fizikom i biologijom) intenzitet i vreme. Nemam znanja o vojnoj ili industrijskoj radiologiji. Bavio sam se samo medicinom. Zato verujem forumskom kolegi koji je napisao da tako pregledaju i neki kontejneri. No, da se tako proverava i redovni putnicki saobracaj, to vec nadilazi moje mogucnosti imaginacije. Ako je neko u poziciji moci tako nesto naredio, ja bih ga licno ustrelio bez da me muci savest (a zdravstveni radnik, sa misijom da pomaze u spasavanju zivota). Eto, napisah podugacki post koji vecina nece procitati, a deo ostalih nece razumeti. Ostaje mi da se obesim ili tako nesto...

Kolege (forumski), sve je to OK. Nego, tim primerima se zna sta i kako - ali, kako bi to bilo moguce na mostu otvorenom za redovni civilni saobracaj!?

Ljudi, popizdecu! Ova nazovi-snimka rendgena kamiona je teska glupost, namenjena nepismenim budalama. Radioloske sam struke, sa visedecenijskim iskustvom. Radio sam sa energijama od 35 kV (mamografija) do 140 kV (CT). Udaljenost od izvora (katodne cevi) do receptora (film, foto-celije, svasta) najvise 3m. Efektivnost zracenja opada sa kvadratom udaljenosti od izvora do receptora! Verovatno je vecina forumasa putovala avionom i prosla kroz proveru rucnog prtljaga. Videli ste rendgenski uredjaj kroz koji prolazi torba, a neko gleda na monitoru sta tu ima. Sad, zamislite koliki bi trebalo da bude taj uredjaj da kroz njega prodje kamion - sleper sa vise osovina! OK, ne bi trebalo da bude dugacak kao kamion - kompozitna slika se moze sastaviti i od manjih segmenata, po duzini. Neka samo bude 1m dug. Ali sirok dovoljno za kamion! Tu bili potrebni MV (megavolti) i MA (megaamperi). I niko takvu stanicu ne bi primetio, ni pre eksplozije? Uz to, trebalo bi zaustavljati saobracaj. Da se skenira samo vozilo, bez ljudi. Jer kolicina jonizirajuceg zracenja kojemu bi putnici bili izlozeni je veca nego da su posetili Hirosimu dan nakon atomske bombe ili Cernobil dan nakon nesrece. Ko i kako je uzrokovao eksploziju, ne znam. Ali da "popusim" fotoshopitanu ili sta-ja znam-kako napravljenu ilustraciju, necu i nemojte me zajebavati!

Ovo bas i nema neke veze sa racionalnim razmisljanjem. Osecati ljubav ("voleti") prema necemu sta je apstrakni i neopipljivi konstrukt nema smisla. "Narod" je obicna amorfna masa. Nije homogen u gradjanskom smislu (posedovanju drzavljanstva) - jer ljudi ocito glasaju za razne opcije. Nije homogen ni u etnickom smislu, gde je etnija nametnuta. Mene je neko upisao u neki narod (nacionalnost) odnevsi papire u opstinu da prijavi rodjenje - mozda jedno od roditelja, mozda neko iz familije ili neki komsija. Kao malo dete nisam ni znao za to, kao vece dete sam znao za to ali nisam znao sta to u stvari znaci, a kad sam jos malo porasao - nisam se slozio sa takvim izborom i poceo sam da se izjasnjavam drugacije. Koga (i koliko njih) treba voleti? Volim neke ljude - igrom slucaja imaju razlicite pasose i etnicka porekla. U svakom tzv. "narodu" ima i genijalnih umetnika i kriminalnih bandi. Voleti ili ne voleti "narod" zbog jednih ili drugih naprosto nema smisla. "Drzava" je administrativno-pravna konstrukcija, nije nista vecno i nedodirljivo. I sve vise je zastarela. Ponekad se i drzavne granice menjaju. Negde silom/ratom, drugde dogovorno (Cehoslovacka), na trecem mestu kombinacijom faktora (Sudan i Juzni Sudan). Dalje, moguce su i promene sistema (uspon i pad komunizma). Ili naprosto politika partije na vlasti. Imas primer (kapitalisticke) Francuske koja je nacionalizovala zeleznice. A drugde ima privatizacije drzavnog vlasnistva (mislim na legalnu privatizaciju, prodajom, a ne na korupciju). Sad, koju ces drzavu voleti - onu koja ti je nesto nacionalizovala ili onu koja ti je omogucila da jeftino kupis? A radi se o istoj drzavi... Kao pojedinac, drzavu mozes "poboboljsavati" aktvizmom i iznutra. A mozes i odustati pa preseliti u drugu. Zato jer ti je osnovna ljudska duznost da zivis najbolje koliko mozes i osiguras takav zivot i potomstvu - a bez da naneses stetu okolini i komsiluku. Dakle, radi se o postenom interesu - tu nema mesta za "ljubav" Tako da, citiram: "ako voliš neki narod i neku državu..." totalno nema smisla.

Ovo je teska idiotarija. To je mogao da smisli samo neko polupismen, sa engleskog govornog podrucja. Rec potice iz latinskog/rimskog "histioria" - a to je, gle, imenica zenskog roda. U latinskom, kao i vecini slovenskih jezika, mnoge imenice imaju rod. U engleskom, samo mali deo. Mesati latinski i engleski, nalaziti "skrivena znacenja" ili "seksizam" u njima - teska je glupost. Bilo je zena u inace tipicno muskim sportovima - recimo, trkama autima. I sve su ih zvali "champion" a nikada "championess." Nisu se bunile. Izrazi "prince" i "princess" su nasledni, tu nema nicije zasluge ili napora. Ali "champion" je rezultat truda i skidam kapu zenama koje su to ostvarile, ne nalazim potrebu da dodam sufiks -ess. Izgleda, ni one. U srpskom, mozda je drugacije. Odgovorio sam na citirani post samo jer se radi o glupoj interpretaciji engleskog.

Ljudi, pomalo mi ide na nerve ova rasprava. Najverovatnije, iz privatnih razloga: mator sam i nemam vremena da menjam svet, a i feminista sam od mladosti, uvek sam imao razumevanje za zene i davao im podrsku u resavanju istih. Naprosto, polovi nisu isti. Mada imaju ista prava. Moja zena je imala teske i bolne menstruacije (ispostavilo se, endometrioza) a ja nisam. Mogao sam da za to vreme kosim travu oko kuce. Ali, kad se rodilo dete, moja zena je stavila cerku na sisu, ja nisam mogao ni da sam hteo. Ove stvari nije moguce objasniti nekakvim poenima, nije da nesto vredi vise od drugog. A mozda i vredi. Zanimljivo je to u sportu. Tamo su su ljudi najuspesniji u godinama kada su i bioloski najproduktivniji. No muskarac moze da ima gomilu dece tokom karijere, a zena mora da je prekine kad zatrudni i sam se retke uspesno vrate sportu nakon sto postanu majke. Kako da onda neko kaze da zene zasluzuju manje pare/nagrade jer postizu slabije vreme ili graju manje setova od muskaraca!? I nije to samo sport. Te razlike nije moguce numericki vrednovati, ali ih treba uvaziti. I pruziti podrsku zenama, na svaki moguci nacin, da im mi muski nekako nadoknadimo to zrtvovanje za nase zajednicko potomstvo. Moja zena ima dve fakultetske diplome. Prva je bila uzaludna (politicke nauke). Nakon druge, za sebe kaze da je ekonomista. Nikada nije rekla "ekonomistkinja" ili slicno. I, najsmesnije, ne radi u struci nego se bavi necim trecim. Zena i ja nismo "jednaki." Nego se nadopunjavamo tamo gde nismo isti. Zajedno, ide nam bolje nego bi samima. A kako ce neko nazvati svoju profesiju, ne razmisljamo. Postovacemo njihov izbor i koristiti ga u razgovoru, a nista nam nece znaciti kad legnemo u postelju i uzivamo u nasoj razlicitosti.