zoran59

Jos jedna opservacija o digitalizaciji... Nekoliko puta godisnje mi se desi da moram nesto da potpisem - uglavnom u bolnici, u banci ili kod advokata. Za placanje ne treba, vec godinama nisam napisao cek, sve ide karticom. Eh, sad, djavo me odneo ako sam se od poslednjih 10 puta 2 puta potpisao isto. Zaboravio sam, vise nemam rukopis. Proslo je valjda 30 godina otkako sam poslednji put napisao pismo rukom. Jedino sto jos pisem rukom je popis namirnica kad idem u nabavku, a i to pisem samo velikim slovima. Moja cerka ima 28 godina i nikada mi nije napisala nista rukom. Ako ima rukopis - ja ga ne bih prepoznao. Kako je to kod vas? Imate li prepoznatljiv rukopis? edit: slovca

Koco, ovih par postova vise spadaju na Gerijatriju nego ovamo... (mozda moderacija prebaci?) Slazem se sa @Div-om, lepo je objasnio korist od napretka tehnologije. Istovremeno, razumem i tebe. I sam sam pisao nesto slicno, ali u kontekstu toga kako se uz napredak osecam starim. Mada mi je mehanika samo hobi, ficin motor sam umeo da rastavim na pra-faktore i sastavim, a karburator sam rastavljao i sastavljao na stolu u kuhinji (na sveopste "veselje" ukucana ). Na modernom motoru ne znam sta cemu sluzi, sve je u nekim crnim plasticnim kutijama. A opet, moderni motori su pouzdani i izdrzljivi, nije ih ni potrebno rastavljati. Mnoge moje vestine su zastarele i nepotrebne - kao sto seljaku koji ima traktor ili dva nije potrebno da zna kako da brine za volove i ore sa njima. Digitalizacija je drustveno korisna stvar. Mene samo smeta kod hobija, jer imam osecaj da se moja znanja i vestine banalizuju i obezvredjuju. Pre 50 godina sam bio ponosan sto se snalazim u sopstvenoj tamnoj komori, razvijam filmove i pravim fotke - time sam nesto postigao i u necemu bio bolji od vecine vrsnjaka. A danas svako tele sa mobilnim telefonom "stanca" fotke. U Yu, igrao sam sah ne samo kod kuce nego i u klubu (mada, doseg mi je bio 4. kategorija - sahisti ce znati o cemu pricam). Protiv kompjutera nema smisla da igram - izgubicu i pre nego otvorim partiju. Tako, cesto mi nedostaje taj "ljudski dodir." @Div je dobro primetio kako nas je digitalizacija oslobodila gubljenja vremena na banalne stvari. Primer: pre 4 godine sam uselio u ovu kucu. Bila je prazna (prejasnja vlasnica nekoliko meseci ranije otisla u staracki dom). Za struju, nikoga nisam video sve ovo vreme. Internetski sam otvorio racun i podneo zahtev da mi ukljuce struju, a tamo je neko (valjda) klikom misa to uradio. Strujomer elektronski salje podatke o potrosnji, njihov kompjuter salje racun kompjuteru u mojoj banci i taj ga placa. Dakle, imam struju, oni dobiju svoje pare - a nikakav stranac mi ne ulazi u kucu da "ocita" stanje niti ja stojim u redu da nesto platim. Sa jedne strane, neko bi primetio da je to "dehumanizacija" - tj. manje medjuljudskih kontakata. Sa druge strane, to je "humanizacija" jer nam oslobadja vrreme da se druzimo sa nekim po sopstvenom izboru umesto sa tamo nekim inkasatorima i salteristima.

GOP lawmakers won't govern while Trump runs for president. They're just following orders. We want our supporters to know this intentional uselessness is all part of the plan. We will be doing nothing – zero, nada, zippo – between now and the November election, on orders from Donald Trump. izvor: Rex Huppke, USA TODAY columnist Pa, ko hoce neka podrzava republikance. Ja necu.

opravdana kritika, primljeno na znanje

Problem je u tome sto neka (mnoga?) drustva nisu sazrela za demokratiju, tj. ostao je plemenski - ili verski - mentalitet. Tim drustvima (plemenima, masama, narodima, nazovi-kako-hoces), da se unaprede, treba ili A) kolonijalna uprava naprednijih ili B) benevoletna diktatura. Primer ovoga pod B je u Jugoslaviji Tito a u Iranu Reza Pahlavi. Cesto se mesaju pojmovi, pa kad se kaze "ljudska prava" umesto toga ispadne "nacionalna," "etnicka" ili "verska" prava. Ne bih hteo da jos jednu temu skrenem u "raspad SFRJ," a to se cesto desi, ali da podsetim: nismo hteli jednopartijski sistem ili diktaturu centrale, pa smo rasturili drzavu i uveli visepartijski sistem. I opet smo dobili de facto jednopartijski sistem (u Srbiji SNS, u Hrvatskoj HDZ) i diktaturu centrale (u Srbiji Beograd, u Hrvatskoj Zagreb) gde je diktator sef nacionalne/nacionalisticke partije. I to smo dobili uz cenu razaranja ogromnih razmera i unistenja miliona zivota (nije bilo toliko ubijenih, ali covek ne treba da bude ubijen da mu zivot bude unisten). Ipak se hvalisemo da smo sada demokrate, jelte. A da su sredstva potrosena na rat i obnovu unistenog umesto toga otisla na infrastrukturu i obrazovanje, gde bi nam bio kraj? Ali, jebiga, primitivna smo plemena. Bliski istok je skoro ista prica. Za razliku od nas koji smo mesali pojmove nacionalna i ljudska prava, tamo su mesali verska i ljudska. Evo jedne fotke iz vremena diktature, ulica u Teheranu 1960-ih: jos jedna fotka, poredjenje sa Iranom '70-ih, onda i danas: Poserem se na takav rezultat "borbe protiv diktature." Postoji i dobar clanak: https://www.businessinsider.com/iran-before-the-revolution-in-photos-2015-4#women-were-also-encouraged-to-attend-school-and-receive-an-education-10 Zato verujem da je jedino resenje za stabilnost Bliskog istoka da se uvede cvrsta kolonijalna uprava u Gazi i Zapadnoj obali. Ne izraelska ili americka (to bi bio preveliki "prst u oko" Arapima) nego britanska, francuska ili nemacka. Te zemlje vec imaju iskustvo u upravljanjima kolonijama. To kazem zato jer je u vecini zemalja koje su u drugoj polovini 20. veka stekle nezavisnost i oslobodile se kolonijalnog stausa (Afrika, Azija) odmah doslo do gradjanskih ratova, masovnih ubistava i sveopsteg nazadovanja. Opet, da se vratim na domaci teren: u BiH nema gradjanskog rata samo zahvaljujuci OHR https://www.ohr.int/en/ I nama je nakon Titove smrti trebalo da nam daju nekog Engleza za kolonijalnog upravnika i par desetina hiljada njih za upravu na nizim/lokalnim nivoima. Sami, samo smo se medjusobno poklali. Poserem se na "slobodu" i "nezavisnost" ako to znaci da je Hrvat slobodan da zakolje Srbina ili Srbin da zakolje Albanca i tako u krug. Sigurno, u kolonijalnom sistemu ima puno korupcije i nepravde. Ali jebiga, bez njega ima jos vise korupcije i nepravde - samo su "domace" a ne "strane." Pa ti biraj, hoces li da ti "stranac" ukrade 10 dinara ili "domaci" 20. Licno, mogao sam da biram. Da se u penziji vratim u Srbiju ili Hrvatsku. Izabrao sam da ostanem u USA. I ovde je sranje, ali izabrao sam najmanje zlo. Dobro mi nije bilo na raspolaganju.

Pokusacu da malo razvedrim temu. Jedna anegdota iz domovine, od pre 40-ak godina. U vezi radjanja dece i (ne)prisustva muskih roditelja. Moji dragi Vlado i Ankica su se upoznali preko mene - Vlado je nesto stariji prijatelj iz mojeg dela grada a ona jedna od najboljih drugarica u gimnaziji. Poludeli jedno za drugim i vencali se. Zatrudnili par godina kasnije. Uhvate Ankicu trudovi par dana pre predvidjenog termina. Sednu u kola, Vlado upali sva cetiri i trubi, krsi sve propise, prolazi kroz crveno i vozi u bolnicu onoliko brzo koliko je stari fica mogao. U bolnici, kakav je vec tadasnji protokol bio, nju prime a njega maknu. Sve ovo oko 9 uvece. Ode on kuci, neprospavana noc, ode ujutru na posao. Posle posla, u bolnicu. Opet, prema tadasnjem protokolu, ne puste ga unutra, ali mu (ljubazno) kazu gde je Ankica i obaveste Ankicu da je Vlado tu. Tako, Ankica se pojavi na prozoru a Vlado dole u dvoristu. I Vlado pita (pazi, ostavio je zenu u 9 uvece!), kad si rodila? Ona odgovori: "u 9 ujutru." A Vlado (naivan, onda nas nisu nista ucili o trudnoci i porodjajima) kaze: "Bas fino, stigla si da se naspavas!" Tako, bas je dobro da Ankica nije imala sacmaricu. Imam oboje prijatelja zive, a sa sacmaricom ne bih imao... Zivele zene!

Piskarao sam nesto na vec ugasenoj temi Pensionado, na pdfu-u Emigracija. Ozbiljno sam razmisljao o penzionisanju u Srbiji, sa americkom penzijom bi tamo ziveo kao grof. Odustao sam i ostao u USA bas zbog zdravstva koje mi kao matorom jarcu (i bolesnom) treba. Postoje mnoge kritike na racun zdravstvenog sistema u USA (bolje se kaze, nedostatka sistema i posledicne anarhije) i po svim statistikama zdravstvo ovde kosta vise nego u normalnom svetu. Ali (uvek se nadje "ali") to je (delom) i zato sto je sve na raspolaganju odmah. Nikada ovde nisam cuo za "liste cekanja" i slicno. Trebas MRI ili CT? Moze odmah, a ako nije hitno onda sutra ujutru. Problemi sa kataraktom? Ma, izaberi oftalmoloskog hirurga, dodji za dan-dva i sredjeno. Napisah da je zdravstveni sistem u USA nesredjen - ali funkcionise. U Srbiji je sredjen (?) a ne funkcionise, sa aspekta pacijenta.

Jos malo toga... Pridruzi mi se supruga, '80-ih, i trazi posao. Pametna, kvalifikovana. Ali cak i nakon 50-ak aplikacija, niko je ne zove. Onda, sedimo u kuci da drugaricom/prijateljicom, ime joj je Candace a svi je zovemo Candy. I ona nam objasni. Kaze, ti se javljas kao Snezana a to niko ovde ne zna kako da to izgovori pa im je neprijatno da te zovu. Skrati to, odsekni ono "snez" i budi "Ana." Zena proba - i stvarno, od sledece tri aplikacije dva intervjua i ponude za posao od kojih je jednu izabrala i prihvatila. I kasnije, kad smo selili, predstavljala se kao "Ana" i sve je bilo lakse. Nije to ksenofobija nego je licno ljudima lakse, da im ne bude neprijatno, nista protiv nje nego nece da ispadnu glupi ne znajuci kako da izgovore nesto. Meni je bilo lakse jer je moja struka bila deficitarna, jedva su cekali da me zaposle. Ime mi jeste kao i na forumu, Zoran, ali je prezime balkansko i zavrsava sa "-ic." Doziveo sam vise puta da me neko (sa blagom nelagodom) pita kako se to izgovara, a ja sam se smejao i rekao "isto kao Smith ili Jones." Onda bih dodao, nakon ovoliko godina braka, ne mozete da me zovete losijom imenicom nego me je nazvala zena, sve je u redu. Ljudi bi se nasmejali, produzili smo razgovor o poslu koji je trebalo da obavimo, sve OK. To je u kontrastu sa mojim (vec pokojnim, inace ne bih pisao o tome) prijateljem Albancem koji se zvao Rahmadani pa, da napreduje u Jugi, promenio u Rahmadinovic. A kad je dosao u USA, svi su ga zvali samo Isan jer im je prezime bilo prekomplikovano. Zastranio sam. Ono sto sam hteo da pokazem je - ljudi se ovde bave prakticnim stvarima. Kako da zivimo cim bolje i lakse. Ideologija je bitna samo fanaticima. Moje okruzenje i mene samo zanima da platimo cim manje poreza i da nam oni koje tim porezom placamo (drzavne sluzbe) ucine zivot laksim.

Helena, mogu samo da odgovorim iz licnog iskustva, ali imam ga dovoljno - doselio sam u USA pre vise od 40 godina, prosao vecinu a imao stalnu adresu u 4 savezne drzave (hronoloskim redom, Aljaska, Kansas, Texas, Alabama). Sve 4 su vecinski konzervativne, a ja nisam. Pokusacu da redom odgovorim na tvoja pitanja. Americko drustvo je individualisticko u vecoj meri nego vecina evropskih. Naravno, svuda se mogu naci budale i agresivni pojedinci, ali vecinom ljudi pustaju jedni druge na miru, sta god mislili o onima drugima. odnosi su uglavnom ekonomski. To je pozitivna strana one price koju mozes cuti na Balkanu, "ah, ti zapadnjaci samo misle na pare, nemaju dusu..." i slicno. Ali to znaci da za servis na kolima idem kod najboljeg mehanicara i ne pitam koje je vere i odakle je dosao. Ja sam od '81. pa do penzije pre par godina promenio 2 struke i tuce radnih mesta. Nikada me niko, prilikom zaposljavanja, nije pitao za politicko opredeljenje, pripadnost stranci, veru ili etnicko poreklo. Samo da li sam kvalifikovan i mogu li legalno da radim. Ovo je ogromna zemlja i to znaci da uvek mozes naci istomisljenike, bez obzira o cemu se radi. Istovremeno, veliki znacaj se daje privatnosti ("privacy") ljudi retko zastranjuju. U teniskom klubu, igrao sam sa ljudima koji su mi bili manje simpaticni - ili vise. Samo sa jednim sam uspostavio pravo drugarstvo. A za ostale, nikada nisam saznao kakvo im je politicko opredeljenje ili religija. Zajednicki interes je bio tenis i to je bilo dovoljno. Ajd' na prvo pitanje. Moguce je biti komunista, otvoreno. Stavise, postoji i partija - https://www.cpusa.org/ . Niko nece nastradati, samo ce ih neko mozda cudno pogledati. Kad smo vec kod partija/politickih pokreta, postoje tri (za koje znam, mozda ih ima i vise) koje se otvoreno zalazu za otcepljenje od USA (moguce je poredjenje sa Albancima na Kosovu). Abecednim redom: Aljaska ( https://www.akip.org/ ). California ( https://en.wikipedia.org/wiki/California_National_Party ) Texas ( https://texassecede.com/ ). Niko ih ne dira i ne mlati, samo vecina misli da su nerealisticne budale. Drugo pitanje, citiram, "Kakav status uživaju ateisti?" Ma, ne uzivaju nikakav status - tj. ne zahvaljujuci svojem (ne)religioznom opredeljenju. Zive kao i svi, samo privatno ne idu u crkvu i na crkvenjacke piknike i mitinge. I ovde postoji javno udruzenje: https://www.atheists.org/ Niko ih ne dira, samo mozda neki komsije, religiozni fanatici, nece da se druze s njima. Kako se to resava na sudu tokom zakletve, nemam pojma - nisam bio u takvoj situaciji. Privatno, jesam ateista, ali kad mi komsija kaze "molicu se bogu za tebe" ja samo kazem "hvala" jer cenim njegovu dobru volju i ne pada mi na pamet da mu objasnjavam da boga nema i da je glup. Summa summarum, greska mnogih na ovoj temi da (pr)ocenjuju "americke vrednosti" ili principe. Tako nesto ne postoji. Ovo je tako velika zemlja da je moguce naci vise sredina sa potpuno razlicitim "vrednostima." Dakle, Helena, da me nekim cudom posetis, odveo bih te (tj. vas, valjda ne bi dosla sama) do nekih nacionalnih parkova i prirodnih lepota - to su, nadam se,nase zajednicke "vrednosti." Na politicke mitinge ili religiozne festivale te ne bih vodio.

Pomisljam da sam poludeo. Citam temu jer sam filantrop i u velikoj meri feminista, a to je cisti mazohizam. Tj. nerviram se i saosecam sa zenama (ne samo sa zenama, nego sa roditeljima ukljucujuci i oceve) koje nikada nisam video, a ne mogu nista promeniti. Ove neke opisane nazovi-zdravstvene radnike bih, ako ne streljao, onda barem prebio. Moje dete je rodjeno u Kansasu, u jugozapadnom delu. To je jedan od najprimitivnijih i mentalno zaostalih delova USA. Poslednje selo u Sumadiji izgleda kao Pariz ili Venecija u poredjenju. A ipak... Tokom trudnoce, zena i ja smo pohadjali Lamaze predavanja, sta se se ocekuje tokom porodjaja i kakvu asistenciju ja kao otac/muz mogu da dam. Ispostavilo se, uzalud - zavrsilo se kao carski rez. Pocelo je jednostavno. Zenu uhvate trudovi. Smeste nas u sobu na ginekolosko-porodiljskom spratu bolnice. Oboje, i ja sam tamo. I, pazi, jednokrevetna soba sa kupatilom i svime sta treba, dakle ne "boks" kao u stali sa jos 50 zivotinja. Zeni na stomak prikopcaju i tzv. fetal monitor - za pracenje razvoja deteta/situacije. Nije to bez veze - primetim da, kad zenu uhvate trudovi, detetov puls spadne sa 200 na 40. Zovem glavnu sestru na odeljenju, ona dodje odmah (!) i pogleda pa zove ginekologa. Ni on se ne necka nego dojuri pa kaze sestri, zovi dezurnu hirursku ekipu, hitni carski rez. (ispostavice se, cerki je pupkovina isla omotana oko glave i svaki trud/pritisak je zaustavljao dotok krvi) Normalno (meni i ovde, ocigledno u Srbiji nije), idem i ja u hirursku salu. Presvucem se u sterilni kombinezon itd. Tamo ekipa. Glavni rec vode ginekolog i neonatalna pedijatrica, a ima jos sestara i asistentica. Ginekolog samo brine za majku. Pedijatrica brine za dete. Dakle, on presece (hirurski) stomak, izvadi dete, ni ne pogleda ga, doda ga asistentici koja ga prosledi pedijatrici i pocne da kauterezira i zasiva zenu, to mu je glavna briga. Tek nakon pola minuta, onako preko ramena, pita: "what do we have here?" A pedijatrica kaze: "a beautiful baby girl!" Ja sam bio labav na nogama, onesvestio se nisam ali sam i onako labav poleteo u nebo. Moji muski preci su vec u vise generacija imali samo sinove, pa sam bas zeleo cerku - i dobio sam. Stavise, video sam je pre majke. Ostali smo u bolnici dva dana. Zena je, prakticki od momenta kad se probudila, mogla da stane na noge, ali se radi o opreznosti - da ne dodje do post-operativne infekcije ili vec nekakve komplikacije. Zato sam ovde, na ovoj temi, protiv radjanja kod kuce. Moguca je banalna komplikacija (kao u nasem slucaju, pupkovina oko glave) i intervencija bi bila odgodjena, sa nepredvidivim posledicama. Bolje/bezbednije je u bolnici. Ali, nazad na temu, treba odgovarajuci personal. Mi (zena i ja) tokom tih par dana nismo videli nikoga da nam se obrati bez osmeha ili bez pitanja da li nam sta treba. Sve skupa, fantasticno iskustvo. Na ovoj temi, nemam sta da kazem - mozda "dodajem so na ranu." Zenama/majkama u Srbiji samo dodajem: razumem, saosecam i navijam za vas.

Eh, pokrenuo sam temu. I nekako me na moment zasmetalo da je presla/skrenula u zdravstvo. A onda sam se setio da me je kao mladica smetalo da tokom porodicnih/familijarnih druzenja ovi stariji samo pricaju o bolestinama dok sam ja mislio na umetnost, literaturu, muziku i sport. Potrudicu se da izbalansiram. Mozda upadne neka lamentacija o zdravstvenom stanju, ali lepse je da pamtimo lepe epizode iz zivota ili planiramo (tj. sugerisemo) buducnost potomstvu. A mozda i sebi - koliko nam je buducnosti ostalo. Trenutno, plan zelja je da zavrsim preuredjenje kuce. Hteo sam sve sam, ali fizicki ne mogu. I balansiram financije, mogu li da platim majstore. Sta je bolje, da ostavim detetu bankovni racun ili vredniju kucu? Nekako i potpuno bezvezno vracam se na slogan iz '68: ne znam sta hocu, ali hocu to odmah!

Obi, drago mi je da si se javio. Nego sa slicnim znanjima i misljenjima, ne javlja se Magripa. Gde je on?

Koliko citam i gledam, 86-godisnji starac Roger Penske se rasplakao - suze radosnice. Druga pobeda njegovog tima - a prva postignuta 1969! Svaka cast, majstore!

Ne znam kada se prosirilo, ali pocelo je davno. Tako se na americkom Jugu govori. Imas toga u originalnoj literaturi staroj decenijama. Dok sam ziveo na Aljasci i u Kansasu, rekao bih "should have done this" a sada sam u Alabami pa i sam kazem "should of done that..." troll off...

Ove je nespretan/bukvalan prevod. Glagol "run" je homonim - tj. ima vise znacenja, zavisno o kontekstu. "drug runner" je krijumcar droge "I am running Windows on my computer" znaci "koristim Windows na kompu" "I am running a business" znaci "vodim firmu" ("business" nije samo "posao"nego i "poslovna organizacija") U citiranoj recenici rec "runner" znaci "kurir" a ne "trkac."

Djole, mozda razumes engleski? Prevod na srpski (google translate) : Обама је дипломиралa на Универзитету Принстон и Правном факултету Харварда. У раној адвокатској каријери радила је у адвокатској канцеларији Сидли Остин где је упознала свог будућег мужа. Касније је радила у непрофитним организацијама и као помоћник декана Студентске службе на Универзитету у Чикагу. Касније је била потпредседница за заједнице и спољне послове Медицинског центра Универзитета у Чикагу. ........... 2020. године, трећу годину заредом, била је на врху Галупове анкете о најцењенијој жени у Америци. edit: A lengthy list of Trump’s disastrous business deals citav clanak: https://www.latimes.com/business/story/2022-05-18/trump-business-partners-outline-his-failed-deals E, sad mi reci ko je vise kvalifikovan?

Helena, znam da upadam nepozvan jer nisam iz Evrope. No, onako uopsteno, rekao bih da treba postupiti po preporuci lekara/specijaliste. U tvojem slucaju, ako je potrebno srediti oba oka, sredi to, pa makar samo jedno oko platilo osiguranje a drugo mora da ide "iz dzepa." Svaki problem, od supljeg zuba do curenja ulja na autu, je bolje/lakse srediti kad se pojavi nego kad se razbukta.

Cak i kad bi ovo bilo ozbiljno i istinito (a nije ni jedno ni drugo), ostaje cinjenica da meni smeta moja dob i zdravlje, a ne njihova kondicija.

Jos malo o starosti. Ili, kako bi rekla @vilhelmina , kasnijoj srednjoj dobi. Naravno, nije univerzalno, samo je licno iskustvo. Iz kraja '60-ih. Deda je umirao od raka, niti 60 nije doziveo, a baka je jos radila. I ja bih svako jutro, kad bi baka otisla na posao, legao na njeno mesto u bracnoj postelji i ispitivao dedu. Zao mi je sto tada nije bilo magnetofona ili video-rekodera. Dedi je verovatno bilo lakse da ima drustvo, nije mogao da ustane ali je bio savrseno lucidan. A ja sam upijao svaku rec. Detaljna istorija od WW1 (njegovo detinjstvo, bio je 1911. godiste) do '60-ih, sve sam upamtio. Naravno, osim detalja familije, bilo je i politike i mudrovanja o svetu. Voleo bih da tako nesto ostane iza mene. Cerka je "digitalna" generacija, ne cita knjige ni priblizno koliko sam ja. Zivi u Facebook, instagram, tik-tok i slicnom. Ne zna ko su Hemingway ili Dostojevski. A ja bih voleo da ima dete, da se ja posvetim unucetu i barem delom ga usmerim. Koliko jos imam vremena.

Nasao sam jos jedan link, ima dosta meceva i sve sa AUS Open. Ako moze, moderacija neka doda u prvi post. ovde: https://tennis.sportshub.stream/

C.F, ti mi dodjes kao neki psihoterapeut, hvala ti. U tvojem postu, naglasak je (kako sam ga ja doziveo/procitao) na ovome "ako ti je dovoljno važno." A ja moram do gerontoloskog psihijatra jer mi nije vazno. Jedna od definicija mojeg stanja, poznata u psihijatriji, se zove "anhedonija." To je stanje kad ne mozes da uzivas ni u cemu. Nisam bez emocija mogu da placem zbog losih vesti, ali ne uzivam. Kuvam dobra jela iz navike, ali mogao bih da jedem i stiropor i ne bih primetio razliku. Ranije je @Sunshine State primetila, ima ovde USA svakakve hemije i droga. Nadam se da ce mi psihijatar tako nesto prepisati, pa da mozda jos malo uzivam umesto da samo tolerisem.

Ne dolazi u obzir. Nikakvo grljenje drveca. Mada volim da prosetam sumom, od drveca najvise cenim 2 vrste. Prva je ona koja koja se obradjuje u radionici - imam nesto malo talenta za takav rad i pravim stvari od drveta. A druga je ona koja se koristi kao gorivo za rostilj ili razanj. Uspesno sam prestao da pusim, ni ne pijem vise k'o nekad, ali neke navike necu da menjam. edit: slovca

Eh, Dragane... Ove sve analize i informacije bi bile korisne pre vise decenija - pod uslovom da bih tada imao dovoljno mozga da ih usvojim (verovatno nisam imao). Danas, uzalud. Pusio sam, pio, prezderavao se itd. 50-ak godina. Nista sto danas (ne) uradim mi nece promeniti sudbinu. Naneo sam si dovoljno stete. I zato hocu da pojedem jos nesto sto mi prija. Podsetio me na kraj '60-ih. Moj deda (strahovito sam ga voleo) je bio u poslednjim stadijima raka, umirao. I moji cale i baka ga nateraju da batali cigarete jer je to stetno. Dali su mu neke bombone da cucla umesto cigareta. Deda je svejedno umro tri meseca kasnije. Moj stari si nije nikada oprostio - rezultat je bio isti, samo je ocu uskratio ono malo uzitka koji je imao kad vec nije mogao da se digne iz kreveta. Vegetarijanska ishrana bi mi mozda produzila zivot, da sam je usvojio pre 50 godina. No, pros'o voz. Pri kraju sam, bolestan, i hocu jos malo prasetine i janjetine. Ako bude uz gitare i mozda i casu vina, jos bolje.

Jos malo o svadbama. Zena i ja nismo hteli spektakl i veliki rusvaj. Opisao sam vec, bilo nas je 8. Moja strana familije je znala da sam buntovnik i neobican, za njenu smo nasli izgovor - baka joj je umrla par meseci ranije pa smo rekli da bi veliko slavlje bilo neprilicno. No, moja baka se uvredi jer nije pozvana. Samo par nedelja kasnije, udaje se (vec treci put!) komsinica (par godina starija od mene) iz susedne kuce, preko ograde. Bili smo dobri komsije ali ne vise od toga. Par kafica godisnje i dosta. Ulica puna automobila oblepljenih trakama, trube i luduju, a moja baka, cale i ja se nadjemo u dvoristu. Baka, jos uvek uvredjena, kaze: "Zorane, vidis, tako se zeni!" A moj stari odgovori: "ma, ne zeni se on nego biva ozenjen. Sve je isplanirala njegova majka, a on ni da zine..." Ne znam kako ce proci/izgledati cerkino vencanje u 9. mesecu ove godine. Rekoh joj da cu pomoci ako treba, no samo ako zatraze. Inace, necu se sam od sebe mesati. Vec me je zeznula tajmingom. Hteo sam opet u domaju na prolece. No put preko Atlantika nije kao voznja tramvajem jer kosta, i uz moju penziju ne mogu vise nego jednom godisnje, pa sam odgodio za jesen i njeno vencanje. A mozda to ima i druge dobre popratne efekte. Nije nemoguce da do onda koliko-toliko ozdravim, pa usput i odem malo na jugoistok. @Kronostime mi je obecao neko prase a @Constantin pominje neku janjetinu u Nisu...