zoran59

Jos malo reminiscenije i autobiografije... Veran sam, nisam "mutio" izvan braka - a i zasto bih kad mi je zena najlepsa na svetu. '90-ih, oboje smo radili u bolnici u jugozapadnom Kansasu. Bolnica, po prirodi posla, radi 24/7 pa su nam se i smene menjale. Zena sefica smene u prijemnom odeljenju, papirolog, a ja u radiologiji. Druzeljubivi, slagali smo se kolegama/koleginicama. Anegdotu sam samo cuo, nisam doziveo. U tom momentu sam bio u garazi, "sredjivao" svoj takmicarski motocikl. A zena, u 6. mesecu trudnoce, na poslu. Druga smena, uvece. I neko zove bolnicu a zenina koleginica odgovori. Neka zena pita: "onaj sa bradom u radiologiji, ima strani akcent, je li ozenjen?" Ta koleginica posandrca, uzvikne "jeste!" i prekine poziv. A ja se pitam sta sam propustio. Mozda sam mogao da predjem u Mormone i imam dve zene, samo da je neko drugi odgovorio na poziv. Ipak, necu se sekirati. I ova jedna je dosta, ne znam kako bih podnesao duplo vise problema...

Mladene, bas su mi dragi tvoji upisi. Malo (samo malo) sam mladji, ali se nadam da cu nesto tako dozivjeti. No, jedna glupost (svinjarija?) iz '90-ih. "Uvezemo" zena i ja njene roditelje na poduze vrijeme, da nam pomognu oko tek rodjenog djeteta. Lezim na ledjima na kaucu, a moja Kira mi spava na prsima. Nekoliko mjeseci stara, pokaki se. Smrdi grozno. Sto cu, odnesem je u spavacu sobu i mijenjam pelene. I cujem komentare iz dnevne sobe. Moj tast, primitivni i patrijarhalni tip, kritizira moju zenu i punicu: "Zasto, kraj vas dvije zdrave, Zoran mijenja pelene?" Zavrsio sam posao, vratio se i rekao mu: "Zato jer je to i moje dijete i odgovornost, nije to samo ispadak Vase kceri!" Covjek (jos je ziv, ima 90) ima mentalitet iz ruralnih krajeva od prije 100 godina. U njegovoj mladosti koju nikada nije prerastao, ljudi su zivjeli u seoskim "porodicnim zadrugama," vise generacija zajedno. Nije bilo novaca i zemlje da se dijele. Svrha potomstva je bila da te ima netko njegovati kad ostaris i oslabis. Danas postoje penzije i staracki domovi a svrha roditeljstva je da osposobis dijete za samostalan zivot. Moj tast to nikada nije shvatio i prihvatio. Samo zelim dozivjeti unuce (ako treba, i mijenjati pelene, ako time olaksam kceri i zetu). Ih, a da ga vidim da prohoda, to bi tek bila sreca!

Draga Pletiljo, zavidim Vam. I jos nekima - padaju mi na pamet @Constantin, @Div, @mladenvzz i jos mozda par njih. Vi imate unucad a ja nemam. Ma, nisam nepismen, ali citanje o tome sigurno nije isto kao dozivljaj. Veliki deo cerkinog detinstva sam propustio. Pare nisam nasledio, nisam ni dobio na lutriji, pa sam radio tri posla (bukvalno - dan, noc i vikende) da njoj i mami obezbedim da putuju i zezaju se. A sada sam u penziji. Financijski OK (nisam bogat ali zivim normalno) a vremena imam neizmerno. I umesto da lupam po tastaturi, voleo bih da ga provedem sa unucetom. A cerka se necka. I ona i njen decko razvlace studije, nikako da zavrse, deca im ne padaju na pamet. Imaju 1100 interesa, u mnogima su uspesni, samo ja nista nemam od toga. Kazem cerki, daj mi unuce, ne interesujuje me tvoja pobeda na nekom turniru. Rado, ovde na forumu, citam vasa iskustva sa malom decom. Mozda i ja jednom dozivim tako nesto i javim se...

Cerkino vencanje.... Nista ne razumem. Pitam je, a ni ona ne zna kako da mi objasni. Ajde, bice znacajan datum u njenin zivotu, i buduceg muza. Bio sam na vencanju mog bratica (srpskohrvatski: brata od strica). Bilo je par sto ljudi, ja ga nisam video citavo vece, a voleo sam ga. Dobro sam se najeo, trpeza je bila odlicna, ali sam to mogao i drugde. Za svoje vencanje, izabrali smo drugacije. Nas 8. Uz nas, po jedan par roditelja i jedan par prijatelja, za kumove. A sada mi cerka kaze da su ona i decko pokusali da ogranice, ali nikako da spadnu ispod 300. Te prijatelji, te familija, te svasta. Pitam je, sta se od mene ocekuje, hocu li te videti. A ona vrda, kaze samo treba da budes tamo. Pitam koliko para treba, a ona kaze da je sve osigurano. Ma, i ona i decko jos studiraju, ne zaradjuju, dakle i verovatno njegovi placaju a ja ispadam pizda. Nece moci, ne dam. Rastuci, nisam hteo da se bavim takvim problemima. Verovatno, nisam hteo da odrastem. I sad, najednom, desilo se. Nista vise nije normalno. Srpski: idi, bre.

Eh, M. Tepic je perfektna na 100 nacina, ne samo jezicno... Kao matori jarac, mogao bih da nadjem neke nacine da se druzim s njom. Rece neko jednom, " Iz krajine lepa vlajna Srce mi je zalomila Iz krajine lepa vlajna U mene se zaljubila ............." https://www.google.com/search?client=firefox-b-1-d&sca_esv=061ef54448c79103&sca_upv=1&sxsrf=ACQVn0-CCWqtxmx9RHJuOS5Zq-JI-fx2PA:1704904584390&q=lepa+vlajna+tozovac&tbm=vid&source=lnms&sa=X&ved=2ahUKEwiUkYPBoNODAxUrSzABHc6lC2sQ0pQJegQIDhAB&biw=1366&bih=625&dpr=1#fpstate=ive&vld=cid:e0ddbff8,vid:kSnGiv4Hank,st:0 edit: ne znam je li forum ili moj komp. Nekada sam stavio YT link pa se "embedovao" a sada samo ostaje kao link, ne vidi se odmah?

Koco, bre, ljubomoran sam. Ti imas multiplitet sinova. A ja imam samo jedno dete. Cerka ce udati na jesen, vec imaju zakazan datum. Promenio sam planove. Nameravao sam da posetim domaju u prolece. Nece moci. Nije let preko okeana kao voznja tramvajem, skupo je pa cu kasnije, da vidim cerkino vencanje. Pitam je, molim da mi objasni, sta se ocekuje od mene. I protokolarno i financijski. Zato jer sam "socijalno" glup, omatoreli sam "hippie" i ne bih hteo da nesto njima zahebem. A ona kaze - nista, ti samo dodji i budi prisutan, mi cemo se pobrinuti za sve ostalo. Hebem mu misa, moracu nesto smisliti. Decka sam upoznao, dobar je, ali njegove ne poznam. Cerki smo vec pre 20-ak godina kupili stan, a sada joj ne treba jer njegovi imaju veliku kucu sa vise stanova i zivece tamo. Blesav je osecaj. Par decenija sam se trudio da njoj olaksam zivot, a sada ispada da nisam trebao, da ce ona meni olaksati starost. Totalno sam promasio. Ostaje mi samo da upoznam njegove roditelje, mozda dozivimo zajednicku unucad, pa da ih zahebavam. A opet, meni je lakse nego tebi. Imam samo jedno dete. A ti, preko sinova, imas njihove tazbine da te bog sacuva, da se napuni gradic - ko to moze podneti?

Uh, jebote, nista nije jasno, a ipak se svasta dogadja, Jos treba da organizujem fotke od pre skoro godine dana. Moja auto-moto slika je ista. Ispostavilo se da je veca "faca" nego sam i ja verovao. Trebaju mi instrukcije, kako da okacim neki qrtz sa drugog kraja interneta. Burazer, terenac, je dobio, na godinu dana, neki najmocniji Ducati (ja sam roadracer, ne znam puno o tome). Dakle, long-term test. Uslov je da se takmici i pise o iskustvima. Burazer jeste iskusan takmicar i elokventan covek, ali tako nesto nisam ocekivao. Verujem (to sam samo ja) da se radi o politici. Nekada je Das Motorrad bio nemacki magazin, a danas je evropski, sa regionalnim redakcijama. Da li da kacim fotke ili da se poserem i pokrijem usima?

Dragane, verujem da znas engleski, a nadam se da ces imati strpljenje da pogledas citav video: https://www.google.com/search?client=firefox-b-1-d&q=tale+of+two+brains#fpstate=ive&vld=cid:95fa2642,vid:3XjUFYxSxDk,st:0

Edi, ziveci tamo i u to vreme, poznavajuci tadasnji zagrebacki mentalitet, verujem da je u stihu koji je Vasa citirao ipak pisao/pevao o tulumu i raspasoju. Verovatno se ni on ne seca o cemu je pisao - Stulic je nesto stariji od mene, a ni ja nisam mlad... Mada, proslo je vise od 4 decenije, pa je sasvim moguce da si ti u pravu. Nego, opet o arhaizmima i lokalizmima. Iz "mesane" sam familije, dedina "grana" je sa Banije. Sa strane bi se reklo da su tamo bili Srbi i Hrvati. Ali u dedinom selu se govorilo S(h)okci (za Hrvate) i Vlasi (za Srbe). Neposredno pre raspada SFRJ, posetim strinu u selu i pitam je sta se dogadja. A ona, priprosta i ostarela seljanka sa 4 razreda osnovne skole, kaze: "Sokci-bokci, Vlasi-siromasi. Dete moje, sve ti je to isto." Ja sam tada piskarao o takvim stvarima. Stulic je rodjen u Makedoniji. Obojica smo imali slican i (danasnjim recnikom) "globalisticki" pristup svetu ali nam se terminologija donekle razlikovala. Bez zamerke, razumljivo. Moram da stanem ovde. Znam vise narecja/dijalekata srpskohrvatskog i slovenacki, dodje mi da pisem esej ili knjigu, a nema smisla na forumu. Samo mi je zao da nisam naucio makedonski. Da se vratimo naslov teme. Idem da legnem na blazinu, stavim glavu na vajnkush i pokrijem se poplunom. Koliko vas zna o cemu pisem?

Ispada da je problem "osisana" latinica. "Zurka" sa obicnim "z" jeste (bila) frizura. Ali Vasa, Azra i ja smo mislili na "zhurku" - a to je znacilo "tulum" i slicno, tj. zabavu, provod ili tako nekako.

Slamas mi srce, Vaso, ti si moj vremeplov! Azru sam preskocio, ta pesma mi nije poznata. To su bili vec "neki novi klinci." Vec sam bio u procesu iseljenja kad su oni "drmali." "Moje" vreme je nesto ranije, vise Peco Petej. Indexi i Time. O "tajmovcima" i Dadi Topicu bi ti vise mogao kazati @Kronostime koji ima neke veze s tim... U to vreme sam svirao i pevao u "garaznom" bendu (bio jedan od osnivaca) zvanom Cmarni Ubruscici. Vidis kako je lako skrenuti sa teme: Kronos na auto-moto temi ismejava Alfa Romeo i hvali VW, a Dado i Time su snimili pesmu.... https://www.google.com/search?client=firefox-b-1-d&q=dado+topic+time+alfa+romeo+gta#fpstate=ive&vld=cid:7f6b1939,vid:w1L_NxgYrYY,st:0 Drugi aspekt vremeplova. Dosadjujem, licna i opsirna prica, samo delicem vezana za jezik (temu), no mozda ces imati strpljenja da procitas. U Zagrebu, druzio sam se sa deckom koji se zove Zarko. Nadimak mu ju je bio Jacques (fonetski: Zak). Zato jer je deo detinjstva proveo u severnoj Africi, u bivsim kolonijama mu je otac bio konzul, pa je znao francuski. Bili smo, zbog slicnih interesa, nerazdvojni u gimnaziji, sredinom '70-ih. Tada, druzili smo se X (rimski numeral) i 10. beogradska gimnazija. Kasnije, zagrebacki KSET i beogradski KST. Poceli smo da se zezamo i u Zagrebu pricamo "beogradski" pa i juznije, onoliko koliko smo naucili. Cak smo i karikirali. Umesto "da zavezem cipele" je bilo "da izdejstvujem zavezivanje." Samo da se zezamo, naravno niko nije tako govorio. Iselio sam kad se Tito jedva ohladio, Zak je ostao. Ja u tudjini, Zak se ozenio i razveo pa opet ozenio. Druga zena mu je bila "teska Hrvatica." Dodjem u Zagreb '90-ih, rat je, i nadjem Zaka pa se posetimo. Zak mi rece nesto od interesa i ja kazem: "Zace, podajder mi parce hartije i tefter, da ne izgubim." A njegova Hercegovka popizdi: "Zorane, tako se u Hrvatskoj vise ne govori!" Popizdevsi, odgovorim: "ne govori sebe, nego ja govorim kako hocu." Tuzno, no ostao sam bez drugara. Birajuci izmedju mene i zene, normalno se opredelio za zenu. Rekao bih, "kaj me, koji kurac, zajebavas" i nakon 40+ godina u "tudjini." Aj'mo sada na engleski. I izvinjavam se svima jer sam stvarno istrolovao temu.

Vaso, dobro si shvatio. Medjutim, jezik se menja a - jos gore - utice politika pa se zargonski/slengovski idiomi razlikuju. U moje vreme bi neki moji Beogradjani (KST ekipa) rekli "u fazonu" dok bi Zagrepcani rekli "na neku furku." To vise nisu reci, to su idiomi. Zato bi neke moje zagrebacke idiome bilo tesko shvatiti. Steta je sto je politika toliko uticala na jezik. Mislim da je jezicno bogatstvo bilo neuporedivo vece dok smo se mesali.

Smesno je, a i glupo je. Cak ni ne znam da li da pisem ili bi bilo bolje da cutim i sakrijem se pod zapecak. Zivo mi je secanje iz mladosti. Bio sam prisiljen da sedim i ucestvujem u tim nekim familijarnim okupljanjima gde su glavnu rec imali starci/autoriteti. I samo su lajali o bolestinama i lekovima. Dosadno da zla boga, ja sam hteo da resavam svetske problema, i ziveo rock'n'roll! A sada sam manje-vise prestao da se javljam dragim ljudima jer i sam nemam nista pametno da kazem,samo su mi na pameti moje bolestine i lekovi. Razlika izmedju onda i danas je to da necu da teroriziram. Mladjima i zdravijima kazem - vi svojim putem, zezajte se, a mene ostavite na miru. Cerka je rekla da se udaje pocetkom 9. meseca (decka sam upoznao, bas je super momak). Jos ne planiraju decu, oboje se bave sportom i nisu zavrsili studije, samo hoce da zive zajedno. Vec tako zive, samo jos nisu "ozvanicili." Samo, [sledi psovka] ne razumeju da smo mi roditelji propljuvali i propisali krv da im to omogucimo. Cerki je normalno da ima stan i njen decko svoj pa biraju u koji ce, a ja u mladosti nisam imao ni svoju sobu do puberteta. Stan je bio za odrasle i stare. Sa cerkinom svadbom se ne slazem, tj. ne volim ideju. Mozda je to na inicijativu decka, no planiraju par stotina ljudi. A ja sam hippie, meni je to bila samo papirologija i na nasem venjcanju je bilo 8 - mi, roditelji i jedan par za kumove. Jeb'o strine iz 3. kolena.... Doci cu, prisustvovacu jer je dete reklo da joj je to bitno. A onda, idite svojim putem. Uz moje odobravanje! Onako kako sam ja zamislio vam ne odgovara pa vi nastavite po svojem. Ja cu vam i pomoci, koliko mogu. Da covek posandrca, kako vreme ide. Jos juce mi je lezala ne levoj ruci - guza joj kod lakta a glava na dlanu. A za par minuta se udaje.

Izvin'te, ne znam spadali ovde ili na Emigraciju. Zato jer za neke nas emigrante vreme stalo. Uz temu, ponekad napisem "hartija" umesto "papir." Razlog je to sto je vreme u domovini meni stalo kada sam otisao. U smislu, kad se vratim ili posetim, nastavljam tamo gde je bilo kad sam otisao. Ne znam drugacije, a ovi su se normalno promenili. U drustvu poznatih davnih drugara hocu da kazem "neki covek" i - zargonski - kazem "kit" a ovi novi klinci kazu "lik." Zargoni se menjaju brze nego "zvanicni" jezik. Popizdicu, dodjem u rodno mesto a svi pricaju nekim cudnim jezikom i samo se donekle razumemo.

(bold moj) Lako je optuziti islam za sve. Medjutim, Berliner Zeitung pise da trojica pijanih nasilnika - Srbi. Link za clanak: https://www.berliner-zeitung.de/mensch-metropole/uebergriff-im-sana-klinikum-berlin-lichtenberg-das-sagt-die-krankenhaus-leitung-zur-attacke-auf-personal-li.2173807 Deo clanka: Das Klinikpersonal rief die Polizei, die eintraf, als sich der Tumult nach draußen verlagert hatte. Die Polizisten nahmen die angetrunkenen Schläger, bei denen es sich um Serben handeln soll, fest. Google prevod na srpski: Osoblje bolnice pozvalo je policiju, koja je stigla kada se metež proširio napolje. Policija je uhapsila pijane nasilnike, za koje se navodi da su Srbi.

Ters, nisi nista preskocio. Mi lajemo o secanjima, a ti verovatno imas vise iskustva negde drugde i vise znanja u nekoj drugoj struci. Vel'ki ti pozdrav!

Jopet dosadjujem secanjima. 1983-e sam bio jedini ovlasteni i certifikovani elektricar u 100 000 kvadratnih kilometara. Cene nafte su pale, Aljaska je ostala bez budzeta i bankrotirala, moji kolege i konkurenti su otisli jer se nije nista gradilo. Preziveo sam jer sam imao ugovore sa dva skolska distrikta. Po zakonu, struju je mogao samo da opravlja neko sa licencom. Bilo je to Lower Yukon School district i Lower Kuskokwim School district. To je bilo pre nego sam presao u zdravsto - kasnije sam bankrotirao i ja. Struja zavisi o ekonomiji, a medicinu ljudi posecuju uvek, bez obzira da li prave kuce. Leteo sam malim avionima. Skole su unajmljlvale cartere da nas prevoze. Letim, a leti i neka profesorka, iz Saint Mary's u Kotlik. Na obali Beringovog mora. Zapocnemo razgovor. I ona me pozove na veceru. Njen muz fin covek, lepo pricamo, a onda se se u pola razgovora ohladi i postane mrzovoljan. Sledeceg dana, ja u skoli na merdevinama cackam nesto po lampama, a ona naidje i smeje se. Pitam je sta je doslo njenom muzu, a ona mi objasni. Malen je svet. Ona i muz su iz Montane. Prosao sam Montanu i jedna rastavljena zena sa malom cerkom se zainteresovala za mene. Nije se nista desilo, nastavio sam putovanje. A na Aljasci mi ova kaze da je brat njenog muza imao devojku koju je hteo da zeni a ona ga je ostavila jer je naisao neki motociklista sa Aljaske koji joj se vise dopao. Tako se muz te zene naljutio na mene, mada mu nisam nista zgresio.

Koco, bio sam (radio neki projekt) u Aniaku. Aljaska, gde sam proveo 11 godina. I u Akiaku, samo jedno slovo razlike, oba mesta na obali Kuskokwim reke. Sada me vise ne vuce da opet idem tamo. Ali bih hteo da posetim jos jednom SISEVACKU klisuru.

Jos malo autobiografije. Ostavila me devojka, imao sam i druge probleme pa sam pobegao iz Yu u USA. Trebao mi je novi pocetak. Onda se devojka javila, napisala da me voli (jos nije bilo interneta, sve obicnom postom). Poludeo sam. Tri godine smo "ljubovali" postom, skoro po mesec dana iznedju pisama. I onda sam popizdeo pa se vratio u Yu. Nemoguce je pobeci od hormona i ljubavi, otisao bih u sumski pozar zbog nje. A tamo, prijatno iznenadjenje. Njena majka me poljubi i zagrli. Njen deda i moj su bili partizanski ratni drugovi, moj cale i ona su se poznavali kao deca. Niko, pa ni moja zena, me nije voleo kao njena majka. I ja nju isto tako. Znam da sam glup i uzaludan. Knjigu mi niko nece objaviti. Na forumu mogu da se izlajem, besplatno je. A vi ostajte zivo i zdravo. Svirajte gitare, igrajte tenis i sah, crtajte i citajte knjige a ostalo ko hebe.

Koco, jeb'o gramatiku i leksiku, isto je Kisevacka i Klisevacka i Sisevacka. (0vo poslenje me podseca na sise, a to jako volim, samo ne smem da kazem). Kao sto ce tebi biti, ako me posetis, isto ako te odvedem u Atlanu ili Atlantu. Bitan je krajolik, a reci su usputne. Za ovu fotku se nadam da si je skin'o sa interneta i nisi doziveo. Pre 35 godina (okruglo) sam pao sa motora u trci kod oko 200 km/h. Prizor je bio uzasan, motor je ispao totalka a ja sam ispao samo ugruvan, bez ozbiljne ozlede. Tako i tebi zelim da uzivas u penziji i unucadi, a profesiju i proslost ko hebe. Hteo bih da si cestitamo 80-e rodjendane, bez da pominjemo Milosevica i raspad SFRJ. Ima u meni jos nesto optimizma, nisam skroz propao.

Koco, uradi to. Izmedju zderanja cevapa, treba da se vozimo. Heb'o zivot bez toga. Nekada, jednom, si pomenuo Klisevacku klisuru. Samo jedan put sam je video, hocu da vidim opet i bas na (lakom) motoru. I bez da nas policija zeza oko dozvola. Ima li tamo neka kafana ili restoran? I hocu da se uzderem u dvoristu onog jebivetra Kronosa. Ponudio mi je da me ugosti prasetinom i necu mu to zaboraviti.

Koco, brate, slomio si mi srce. Nije ni to dosta. Ako dozivim da opet navratim u Nis, slomices mi i stomak. Ima u Nisu vise mlevenog mesa nego ja mogu da probavim/proceuisem. To vredi i za onog Kronosa negde u centralnoj Srbiji. Vredelo bi i za Pletilju, ali ona je fina gospodja i ne bi htela da se druzi sa nama meraklijama, pa cemo je postedeti nalagode. Kronos i ja cemo svirati gitare, koliko god nespretno, a ti pevaj. Nego, da odgovorim na tvoj post. Ne mogu da nadjem fotke. Uslikao sam ih, htejuci da stavim oglas na internet, a sada ne znam da nadjem "fajl." Imam dva BMW-a. Jedan je iz '78. (R100 RS Motorsport Edirion) i cista klasika, redak, model proizveden u samo par sto primeraka. Drugi je R1150 RS iz 2001. A ja sam iz '59. i bolestan, ne mogu da ih vozim jer su preteski. Ma, mogu da ih vozim, samo ne mogu da stanem. Noge ne osecam, pascu na mestu. Uzasna glupost: krivine mogu da izvezem bolje nego mnogi, a slomicu nogu na raskrsnici, na crvenom svetlu. Tesko mi pada, umire mi dusa. Razmisljam da prodam oba motora i kupim nesto lakse, ispod 130 kg. Nesto malo bih jos mozda mogao da vozim, a ove grdosije od 200 i 300 kila ne mogu. Eto, to ti je starost.

Advokatu, pravnice, ti si nikakav. Mi tehnicari smo pametniji. Vi ne znate ni da opravite ni kotlic u toaletu, a mi znamo sve. edit: jebacu ti sve po spisku kad dodjem u Nis.

Eh, kako se studiralo. Opet malo autobiografije. Lud za motorima, upisao sam FSB (fakuktet strojarstva i brododogradnje, u Zagrebu). No upoznao sam curu sa ETF-a (elektrotehnicki fakultet), poceo da zalazim u KSET (klub studenata elektrotehnike") i zezao se. Majko mila, kako su bila lepa druzenja zagrebackog KSET-a i beogradskog KST-a. I Elektrijade - druzenja studenata elektrotehnike iz citave Jugoslavije. Pa sam ostavio FSB i upisaao ETF. Previse sam se zajebavao i i nista nisam zavrsio. Vozio sam trke motociklima i autima, nikada nisam pobedio, samo sam se zajebavao. Onda me je otac, ugledni lekar, nagovorio da upisem visu skolu, za radiologiju. Nasao sam se u tome, zavrsio i dogurao do doktorata. Ipak, radije se secam trka nego profesije. Zenu sam upoznao slucajno, u kafani. Usjebalo me to. Mogao sam da izbegnem sluzenje vojske, JNA pre raspada Juge, samo nisam znao kako da kazem njenom ocu, pukovniku, da sam zajeb'o njegovu firmu. Odguslao sam godinu i kusur dana, samo zbog ljubavi - i ne zalim. Njena lepota, i nakon 40 godina, nadoknadjuje sva sranja. Sad, u svojoj zapocetoj autobiografiji, opisujem pizdarije koje sam doizveo. Volim da nasmejem ljude, a doziveo sam, avantirusta, vise nego mnogi. Sta bi rekao moj nekadasnji komsija - lud, a ipak zivi.

Dragan me je ohrabrio. I neki drugi, mrzi me da nabrajam. Elem, citavog zivota sam bio provokator i zajebant. Narocito sam voleo da "podhebavam" seksualnim alegorijama, znajuci da je to za druge sramota a meni je to bilo normalno. Seks i sve u vezi s njim mi je zabavno i zanimljivo. Pisem (i) o tome. Opisacu jednu epizodu koju sam pomenuo u svojoj jos nedovrsenoj knjizi. Vratio sam se iz USA u Yu da ozenim ljubav svog zivota (jos uvek je volim, 40 godina kasnije). Prvo vreme smo koristili kontracepciju, selili smo po svetu i dete bi bilo neprakticno. Onda smo, skrasivsi se,odlucili da imamo dete - i videli da imamo problem. Neplodnost. Nismo znali zasto, pa smo posecivali lekare. Kasnije se uspostavilo da je zena imala endometriozu, menstruacije su joj bile bolne, a uz to su joj jajovodi isli levo a jajnici bili desno (pojednostavljujem). U pocetku procesa, trebalo je videti da li i ja imam problem. Jos gore, u USA je neplodnost "stanje" a ne "bolest," pa zdravstveno osiguranje placa resavanje bolesti a resavanje stanja ide iz dzepa. Trebalo je da uzmem dodatni posao da to pokrijem. Tako se desilo da navrati zenina drugarica bas na dan kad sam imao zakazano prebrojavanje spermica. Ja u kupatilu onanisem, izadjem da flasicu odnesem u kliniku, a ove dve se smeju. U stvari, smejale su se celo vreme, cuo sam ih uprkos zatvorenim vratima, pa mi je je trebalo vise vremena nego inace. Majku mu, ja se bavim ozbiljnim poslom, a one se zahebavaju. Svejedno, vredilo je. Cerka je ispala najbolje dete na svetu. Bavi se sportom, ne pusi, izbegava alkohol, a izabrala je decka toliko dobrog da joj ni ja ne bih izabrao boljeg. Samo studira duze nego je normalno. No kad je ostalo u redu, podnescu i to.