zoran59

Pa, ima vise od jednog.

1. Bagnaia 2. Vinales 3. Espargaro

Helena, ovo verovatno zasluzuje posebnu temu. No interes bi bio mali pa cu odgovoriti ovde. Nadam se da ces imati vremena i strpljenja da procitas citav odgovor. NCAA je "National College Athletic Association" Postoji neka granica izmedju djackog/univerzitetskog sporta -ili uopste amaterskog - i onog profesionalnog. Kako je to uredjeno legalno i drugacije, razlikuje se izmedju drzava i organizacija. Krenucu iz davnina. Kad sam bio jos dete (ali vec pismen i citao vesti), priblizno 1970. Jackie Stewart je, uspesan, hteo da sudeluje na Olimpijadi puskom, u gadjanju glinenih golubova. Diskvalifikovan je, nisu mu dozvolili jer je bio svetski sampion Formule 1, automobilista, a to ga je svrstalo medju profesionalne sportiste dok je Olimpijada bila samo za amatere. Kakve veze imaju formula 1 i puska, ne razumem. Skoro 20 godina kasnije, u Zagrebu je 1987. bila Univerzijada - takmicenje studentskih sportista iz citavog sveta. Mi Balkanci smo jebivetri i mutikase kao i vecina zemalja tzv. "treceg sveta" pa su mnogi sportski profesionalci odjednom "upisali fakultet" da se kvalifikuju. Tada sam vec bio u emigraciji ali sam uzeo slobodno vreme da pogledam neke sportove i takmicenja. Gledao sam meceve Gorana Prpica. Jebote, ne samo da se ja ne secam nego ni Prpic ne zna sta je upisao da se takmici. Mozda ekonomiju? Inace, Prpic i Monika Seles su tih nekih godina za Jugoslaviju osvojili Hopman Kup u mesanim parovima... Aj'mo jos 20 (skoro 30) godina dalje. Zivim vec preko 40 u USA Imam 65. Ovde su ludi za srednjoskolskim i fakultetskim sportovima, ali ih strogo dele od profesionalnih. Za nas na ovom forumu je najpoznatiji John Isner. Pametan momak, koristio je stipendiju da se takmici za fakultet _pa je tek nakon toga presao u profesionalce. I Jebiga, sad se penzionise - ali barem ima fakultet. Imam obrnuti primer u porodici. Cerka je bila dobra. Ima gomilu trofeja sa decijih i juniorskih turnircica. Sigurno je mogla i vise, ali mama i ja naprosto nismo imali para za putovanja i hotele. I ovako nam je tenis odneo barem jednu kucu (tokom 10+ godina). Nakon mature, imala je nekoliko ponuda za "athlethic scholarship" (u prevodu: sportsku stipendiju). Ej, ovde se studiranje placa iz dzepa - a njoj nude da stanuje i studira badava, samo da igra tenis za univerzitetsku ekipu! No, budalasta, nije htela neke jednostavne studije uz koje bi imala vremena za svakodnevne treninge i takmicenja. Opredelila se za medicinu. Jebote, to u USA kosta izmedju 50 i 100 000 godisnje! Mi te pare nemamo. Dete ima, po nama, uz americko, i srpsko i hrvatsko drzavljanstvo. Nakon proracunavanja, ispalo je da je najpovoljnije da studira u Zagrebu. Kako se to povezuje sa temom? Jebiga, tako sto je tri godine za redom teniska univerzitetska sampionka drzave. Mada znam da je to proverbijalni qrtz jer je drzava mala kao opstina i takmici se manje od 100 devojki. Bice lepo, ako jednom ima decu i unucad, da im pokaze neku plaketu na zidu. Da se vratim na citirani post i povezem moja laprdanja sa temom. Dete igra dovoljno dobro za, recimo, 2. kolo nekog ITF turnira. Ali bi je ucestvovanje tamo klasifikovalo u profesionalce i izbacilo sa univerzitetskog takmicenja. I zato je lepse da za nekih 20 godina kaze deci "ja sam bila prva na univerzitetu" nego "usla sam u drugo kolo na nekom nebitnom turniru." Tako, @Helena , odlicno razumem situaciju Fione Crawley. I skidam joj kapu, klanjam se.

❤️ Upravo gledam vec 4. set. Meni je Monfils silno simpatican. Bas mu zeli da dobije ovo, da ga gledam opet i jos...

Samo pitanjce. Jer sam perverzan i pamtim pizdarije. Dobro, razumem, omeo nas rat u Ukrajini i razne afere. Ali, zar nije nas Svemoguci i Sveznajuci do sad vec uspeo da postane kosarkaski trener? Bilo je pre par godina vesti da je upisao, a nema vesti da je zavrsio? On, koji raspolaze sa 50-ak sati dnevno? Ima li vesti o tome?

@Amigo, rest in peace! Uglavnom se nismo slagali (politicki). Da se ne lazemo, on je bio( blagi?) cetnik. Ipak, dobar i posten covek, nije se krio nego iskreno rekao sta misli. I dobro je svirao, imao odlican muzicki ukus. Pre par godina smo privatno nesto mudrovali da me poseti, da ga ugostim na letovanje. I da se, naravno, posvadjamo uz rostilj. Onda se razboleo i prestao da se javlja, nije se ostvarilo. Cenim, razumem, jer ja sam danas star i bolestan, manje se javljam. Ide zivot svojim tokom, a kraj dodje pre ili kasnije. Ostaje nam da ga pamtimo kao generacijskog kolegu, zanimljivog diskutanta sa kojim se moglo razgovarati. @Amigo,

Postovani @Helena i @Eddard , razumem vas oboje, kao i vase medjusobno nerazumevanje. Mislim da sam kompetentan da komentarisem. Diplomirao sam na Balkanu, ali nemam ni jedan dan staza tamo - iselio sam. Svejedno, ostao sam u kontaktu sa nekim kolegama a imao i drugacije veze sa zdravstvom u domovini. Divim se vama, skidam kapu i klanjam se kako radite posao u maltene partizanskim/ratnim uslovima. Istovremeno, znam da taj posao nije kvalitetan. Nista licno, radite najbolje u zadatim uslovima, ja zameram sistemu koji postavlja te uslove. Pre mnogo godina, pricao mi cale (lekar, fizijatar) o dilemama. Padne baba i slomi kuk, a neki covek nastrada u saobracajki sa slicnom povredom. Kome dati jedini vestacki kuk iz zalihe, jer para za vise toga nema? Osuditi babu da umre u postelji jer ovaj drugi ima produktivan zivot i placa porez? I dalje. "Ovde se presadjivanje srca obavlja jednako dobro kao u Houstonu. No, zanemari - jer nema flastera u ambulanti, nema wc, nema osnovnih potreba." Cale je bio "ugledni" lekar, pa i predsednik profesionalnog udruzenja. No, spopao ga rak. Hipernefrom (rak bubrega). Posetio sam ga vise puta tokom bolesti. Zgrozio se primitivnom dijagnostikom i terapijom. Tih godina (sta cu, budala) sam hteo da se vratim. U vrhu profesije, dobitnik nekih priznanja i predavac na simpozijumjima. A najbolji savet koji sam dobio: "nemoj da se hvalises, znamo da to postoji, ali nemamo pare i opremu, pa ispadas prepotentan." Posao nisam nasao. Srecom, penzionio sam se u USA. Zakljucak: sve zavisi o parama, tj. budzetu. tj. politici. Sve dok pare iz budzeta odlaze na proslave nekih bitki umesto u zdravstvo, lose nam se pise. edit: slovca

Prati li neko? Majko mila, sta radi Hurkacz od Alcaraza!

Ne znam spada li ovde ili na Klasiku, Radoje neka prebaci ako treba. Krajem '60-ih, kao i mnogi drugari, mastao sam i zamisljao da budem sampion F1. Onda me cale odveo u bioskop da gledamo film Grand Prix. Impresionirale su me scene trka, ali mi je otac objasnio da sam trebao da vidim i da je to naporan i opasan posao. Film je legendaran, video sam ga nekoliko puta, a sad sam nasao da se moze videti i na YouTubetu... ovde:

Sweet home Alabama. Jedva preziveh 4 meseca Balkana...

Hertzog, imao sam Mazdu 6 - nesto stariju i benzinski motor (3.0, V6). Odlicna kola, jedino sta je riknulo (a i to u garantnom roku) je bio podesivi "lumbar support" u vozackom sedistu. Opreme ima toliko da nikada nisam ni isprobao sve. Nezahvalno je razmenjivati savete "na nevidjeno." Onako uopsteno, rekao bih da je kod polovnih kola najbitnije kako su odrzavana - ima li vlasnik servisnu knjizicu, je li auto bio redovno servisiran? Probaj da saznas vise i ovde: https://www.mazda6club.com/ To je forum vlasnika Mazde 6 star vise od 20 godina i bogat iskustvom. edit: slovca

1. Bagnaia 2. Bezzechi 3. Morbidelli

Eto, pobedio i tog Brazilca (Thiago se zove). A sutra igra protiv Cachina. Svi pomenuti su u top 100. Bice zanimljivo.

Eh, i ovde je vruce. I meni je rikn'o "Ljubisa." Jer smo zena i ja nazvali AC (air-condition) "ljubisom" po pesmi Rokera s Moravu "stavio Ljubisa pivo da se 'ladi." Trebalo je 2 dana da dodju majstori, nisam bio jedini sa problemom, ali su opravili i mogu da zivim. Izginule su mi neke biljke koje sam posadio. Sta cu, posadicu druge. Mozda se secas, pre nekoliko godina smo razgovarali via YahooMessenger ili Skype ili tako nekako. Voleo bih opet, pa da ukljucimo i partnere/bracne drugove. No, to je za rubriku Emigracija. Ovde, na temi o dnevnim osecanjima, osecam se zbunjeno. Cerka, vec odrasla zena, nije uradila ni jedan % gluposti/svinjarija koje sam ja radio do te dobi. Tako, sa jedne strane kao roditelj, osecam potrebu da pametujem i delim savete, a sa druge vidim da je pametna i bez mene donosi odluke koje je usrecuju. Posandrcacu, cista shizofrenija.

Moderni svet... Ne zivimo vise kao pre 100 godina ("porodicna zadruga") nego svako svoj zivot. Pokusavam da budem tolerantan. Cerka je "produzila" fakultet i to mi se ne svidja. Istovrememo, bavi se sportom dovoljno uspesno da joj sportska organizacija plati da putuje po svetu vise nego bih ja mogao. @C.F. , je li vruce?

Gledao sam mec Djere-O'Connel. Kod 3:3 je O'Connel imao 100% ubacenog prvog servisa! Ipak, Djere je dobio mec u 2 seta, drugi u tie-breaku. Sutre igra protivnekog Brazilca za kojega nikad nisam cuo...

Fancy, ovaj post je odlican primer NErazumevanja. I da, iskljucicu se sa teme jer necu da me banujes sa foruma - necu jer ima jos par tema gde se drugi i ja bolje razumemo. Ovo ce biti moj poslednji post na temi. Doziveo sam tvoj post kao licni napad/optuzbu. Da sebe "dižem u oblake humanizma." Glupost. Samo sam umoran. Tokom decenija u traumatologiji, voleo bih da sam neko dezurstvo prespavao. Umesto toga, nakon pregleda sam prao krv i govno sa stola za pregled, cesto ni ne znajuci je li pacijent bio kriminalac ili policajac. Naravno, u svakoj situaciji bih "navijao" za policajca pre nego za kriminalca - no ostaje mi cinjenica da nisam spavao nego sam naporno radio. U svim ratovima se mogu naci paralele i slicnosti. Nisam hteo da skrenem temu na "raspad SFRJ" (to se precesto dogadja). Sigurno primera ima i u Kambodzi, Sudanu ili Avganistanu - samo, nisam nikada bio tamo, ne poznajem ljude pa koristim primere koji su mi blizi. Zato sam na ovom forumu, mada sigurno postoje forumi i u Vijetnamu. Valjda i tamo neko igra tenis ili vozi motocikle? Gde je u razmisljanju Ukrajina? Ja sam praktican covek, zanimaju me neto-efekti a ne buducnost vasione. U svakoj auto-skoli te poducavaju da se prednost ne isteruje! U mojem malom auticu, nista mi ne vredi zeleno svetlo ako kamiondzija u sleperu prodje kroz crveno i udari me. I zato, cak i kad mi se upali zeleno, gledam levo-desno pre nego prodjem kroz raskrsnicu. U toj metaforickoj paraleli, Ukrajina ima zeleno a Rusija nalece sa strane kroz crveno. Ko ce vise najebati, videce se. Izvini, vraticu se opet na ex-Yu. '90-ih, nisam imao internet, nije postojao. Imao sam veliku familiju na svim stranama koja nije mogla da direktno komunicira, a ja sa "propalog i prokletog Zapada" mogao sam da zovem sve. Javljao sam ko je ziv, ko mrtav, a telefonski racun mi je bio veci nego kirija za stan. I dobro/lagodno sam prosao. Ja sam samo placao telefon, a mnogi meni dragi su zbrinjavali izbeglice i lecili im rane. Na svim stranama, jer sam iz "mesanog" braka i familije. U mladosti, bavio sam se (i) planinarenjem. Velebit, Paklenica. Eh, onda su tamo ratovali, gadjali Zadar ili sta vec i ostala su jos nerasciscena minska polja. A ja sam strasljivac i zato vise nikada necu otici tamo. Sta mi vredi nezavisna Hrvatska? Razocaran sam stanjem (vecine) ljudskog roda/vrste. Ne verujem da ce doci do pravednog resenja. Steta je vec ucinjena. Zalosno, no tehnologija je napredovala brze nego pamet. I jebote, ovde me neko ubroji u "rusofile" ili "neutralne." A moj stav ili delovanje, aktivnost, se sastoji u tome da NECU da dajem pare u fond za municiju, ali HOCU da pomognem nekome (Ukrajincu ili Rusu, svejedno) ko je najeb'o ni kriv ni duzan. Ovime se odjavljujem sa teme. Ako me banuju, OK - nisam bezgresan. Ako me ne banuju, citamo se na drugim temama.

Klotzen, hvala ti za ovaj post, jedan od najsmislenijih na ovih jos malo pa 1000 stranica teme. U svemu si u pravu, samo me nisi razumeo. Nikako ne zagovaram predaju Ukrajinaca, mislim da je jedino pravedno resenje pobeda Ukrajine i verujem da ce tako zavrsiti. No, posto smo svi ovde samo internetski "navijaci," smeta me nehumanost kad procitam "he, he, danas je na tom delu fronta izginulo 500 Rusa a samo 25 Ukrajinaca!" Jer ja tu samo vidim 525 tela i razjebanih porodica. Najveci deo radnog veka sam proveo u traumatoloskim centrima, u radiologiji. Vec sam u penziji. Slabo se secam motiva ili situacija iz kakvih su mi na pregled dovezli polomljene ili propucane. Ali odlicno pamtim vrisak porodica koje su dosle da pokupe ono sta je ostalo od njihovih bliznjih. I pitam se ima li sve to smisla. Kao filantrop i (bivsi) zdravstveni radnik, vise mislim na pojedinacne traume i lecenje istih nego na politiku. Vaso, i ti si u pravu. I, kao i Klotzen, nisi me razumeo. Nadam se da ces imati vremena i strpljenja da procitas ostatak posta, plasim se da ce biti podugacko. Pre 20-ak godina, odveli smo dete u SeaWorld u San Antonio. Zabavni "vodeni"park, zooloski vrt, svasta. Cerka juri, ja poviknem "uspori, ne tamo!" ili nesto tako - a neko sa strane dobaci "ispravno, tata, haha" - na cistom srpskohrvatskom. Tako smo, slucajno, upoznali Nju i Njega. Bez da pominjem imena, bracni par tada jos bez dece, iz Houstona (mi smo jos ziveli u Corpus Christi, u juznijem delu Texasa). Sprijateljili smo se i zblizili, poceli se posecivati. Oni samo malo mladji, na slicnom intelektualnom nivou i sa slicnim interesima. I tako sam cuo najgrozniju ratnu pricu, nesto sto cak ni Hemingway ili Remarque ne bi znali napisati. Ona je iz Prijedora - i prezivela rat jer je studirala u Zagrebu. 90-ih, pocnu sranja i u BiH. Porodica, njih cetvero - roditelji, Ona i brat. Jedne noci, dodje neka srpska paravojska i odvede i ubije oca (Muslimana). Brat popizdi i hoce da osveti oca pa se prilkljuci nekoj bosanskoj paravojsci - i pogine dan kasnije. Nakon par meseci, kako su se menjale linije fronta, majka ode do obliznje vikendice da vidi moze li sta spasiti. A u vikendici zamka i bomba, raznese majku. Ostane Ona sama na svetu. U Zagrebu, udala se za Njega. Kolegu, upoznali su se na fakultetu. Oboje inzenjeri gradjevinarstva. A on Hercegovac (poreklom), familija velike Hrvatine, i odreknu ga se jer je ozenio Muslimanku. Odu u Nemacku, nekako. I tamo Ona kao bosanska zrtva dobije izbeglicku vizu za USA pa oni dosele u Houston. Jebote, je li to pravi i pozeljan nacin da upoznam prijatelje? Sta Njoj vredi sto je bila na postenoj i ispravnoj strani? Erich Maria Remarque je dobio Nobelovu za "Im Westen nichts Neues" ali je meni najdrazi njegov lik Ludwig Kern iz "Liebe deinen Nächsten." Zrtva, pravednik, ali bez mrznje ili zelje za osvetom. Najeb'o sam i pomiren sam s tim. Ja sam romanticni pesnik, a vecina vas ste moderni politicari. Necu da dajem donacije za municiju, a gladnome hocu da kupim obrok.

Da ne citiram gomilu postova, samo ovaj poslednji... Nista od navedenog ne smeta, sve je to tacno. Da ponovim, nadam se (stavise, verujem) da ce Ukrajina pobediti. Samo, mislim na ljudske sudbine i koliko ce ta pobeda vredeti. Ni najmanje ne smeta "narativ" u kojem je Rusija agresor a Ukrajina se brani i zasluzuje pomoc. Mene licno smeta cinjenica da se ovde pise kao o fudbalskoj utakmici, gde smo zabili vise golova (tj. pobili vise njih). Smeta me da ova tema ima 980 stranica a tema ... ima samo jednu!! Ako si ucio latinski, mozda se secas da postoji dictum koji glasi Dulce et decorum est pro patria mori. U prevodu, "slatko je i casno umreti za domovinu." Medjutim, to je stotinama i hiljadama godina zastarelo. Moderna filozofija se ne slaze i tvrdi da nista nije vredno ljudskog zivota. Evo sta Wiki pise o Biljani Plavsic: "Neke od njenih najozloglašenijih izjava su da je etničko čišćenje "sasvim prirodna pojava" ili da "dva miliona Srba mogu da izginu da bi ostalih šest živelo u slobodi." Jeste, bas lepo, samo da se neki od njenih najblizih ne nadju u ta 2 miliona. Kolektivisticki, neka ginu "nasi"a privatno neka zive moji. Iselio sam iz licnih razloga, Tito se jos nije ni ohladio. Nije bilo politickih motiva. Tetka se kao gastarbajterka u Nemackoj udala za Amera koji je tamo bio vojnoj bazi 70-ak km od Stuttgarta. Tako sam nekako mogao. Teca, vojnik, je vec ratovao u Vijetnamu. Tetka je vec umrla a teca jos uvek nemirno spava i ne zivi normalno, posecuje psihijatra. PTSP koji traje. Odrastanje mojih brata i setre od tetke je bio pakao. Sta mislis, koliko njima vredi "borba protiv komunizma u jugoistocnoj Aziji?" Vraticu se na domaci teren. Hrvatska je vratila okupirane/odmetnute delove. I, sta? Rodno selo mog tasta ima 4 stanovnika (pre rata je imalo 500-tinjak). Rodno selo mog dede je bolje, ali muze pare iz budzeta i ne placa porez, nemaju para. U Srbiji, ista prica sa Kosovom. Hoce teritorij, ali nece stanovnistvo. I da ga vrate, ne bi znali sta ce s njim. Lepo bi izgledalo na geografskoj karti, ali bi infrastruktura (putevi itd.) kostala XXX puta vise nego porez tamo prikupljen. Isplati li se to Vojvodjanima? Kao u Hrvatskoj Banija i Lika, tako u Srbiji Kosovo - sluzi da prodjes jednom godisnje putem prema Jadranu i letovanju. Lepse/lakse je bez pasosa. A da li to lepse/lakse vredi hiljade ubijenih i milione raseljenih, tu se ocigledno ne slazemo. Ja tvrdim da nije. Da se vratim na temu i Ukrajinu. Verujem da ce Ukrajina pobediti. I da ce ostati milioni mina i minskih polja, da ce biti tesko i neizvesno. Hteo bih samo da, u okviru sopstvenih mogucnosti, pomognem nevino stradalalima. Kao covek coveku. Za "geostraske implikacije" me zabole proverbijalni qrtz jer na to ne mogu da uticem. Na komsijinu situaciju, mogu.

Naravno. I "navijam" za njih. Istovremeno, mislim o pojedincima, o ljudima koji ginu i njihovim familijama. Pisao sam vec o tome i na starom forumu, pa i u drugim medijima. Naprosto, mislim da je rat los. Nasilje bilo kojeg oblika uzrokuje stetu, a steta je losa stvar. I nista mi ne vredi pravednost. Ako mi neko na parkingu ispred supermarketa otima vrecicu sa bananama i mlekom pa se pobijemo i ja u toj borbi pobedim (malo verovatno), ne bih nasao zadovoljstvo da mu polomim ruke i noge ako samo slomim jedan prst. Koliko god bio u pravu, taj slomljeni prst boli vise nego vrecica banana vredi. Srecom, nemam direktnog iskustva sa ratom. Odsluzio sam vojni rok u SFRJ, davno pre raspada, i (kao filantrop) razocarao se videvsi primitivizam. I cinjenicu da su me naucili 100 nacina kako da nekoga ubijem a nismo imali ni najosnovniji kurs prve pomoci. Ako ti je stvarno dosadno, vidi, bio sam ovde: https://m.facebook.com/jna1951/photos/kasarna-kamensko-karlovac-1985-godine/1587035801361952/ . (bio sam tamo, ali ranije) U odnosu prema ratu, slazem se sa recenicom Borisa Dezulovica koji je (valjda je jos Feral Tribune postojao) napisao da za njega nezavisnost citave hrvatske drzave nije vredna zivota jednog jedinog srpskog deteta. O odnosu prema Ukrajincima, napisao sam nesto. Forumska pretraga mi pokazuje 512. stranicu ove teme. Prijavio sam se za prihvat izbeglica, ali nemam nikoga. USA vlada je odobrila 100 000 izbeglickih viza, a javilo se (preko raznih sajtova) 400 000 dobrovoljnih prihvatioca (javio sam se ovde: https://www.ukrainetakeshelter.com/ ). Da citiram pitanje iz tvog posta: "sta kazu Ukrajinci?" Moj odgovor: ne zanima me. Mozda (ne znam) je njima Donbas "srce Ukrajine" kao i Kosovo nekim Srbima. Jedino sta znam je ono sto me licno lupa u glavu i dupe, delom danas a delom kroz istoriju familije. Meni su dovoljna gradjanska prava. Etnicka ili "nacionalna" nemam i ne interesuju me. Imam jedno dete, cerku. Trenutno je u vezi sa Hrvatom. No, ne bi me smetalo da se uda za Rusa ili Ukrajinca - pod uslovom da odu na Novi Zeland i ne razmisljaju koja je pokrajina "srce" koje drzave.

Mislim da tebe i mene samo mali broj ljudi moze razumeti. Da unapred resim eventualni prigovor: nisam "neutralan." "Navijam" za Ukrajinu! Uvek sam na strani zrtve ili napadnutog. No, istovremeno sam miran covek. Na parkingu ispred supermarketa mi neko nasilno zauzme mesto koje sam cekao, a necu da se svadjam, samo pomislim "jebes budalu" i parkiram malo dalje. Jeste, mogao bih da mu razbijem nos (a i on meni), ali sta bi time postigli? Ciji (ego) je veci? Ma, mrs u qrtz, dosao sam da kupim namirnice cim brze i da idem kuci. Nisam dosao da se dokazujem kao badza. Negde sam vec okacio odlican video i dijalog: Meni je impresivan deo kad Dezulovic kaze da nema za koga da navija. I da ga sve to podseca na '90-e, kada je Srbija bila agresor a Hrvatska zrtva - a on se ni kao zrtva nije osecao prijatno. Koliko god bio na ispravnoj strani. Podseca me to na moje stavove '90-ih, kao i na danasnje oko Kosova. Bio sam u poseti (vec u emigraciji) '90--ih, u Zagrebu. Rat, mlatili su se oko Prevlake (ne znam sta je to, nesto izmedju Dubrovnika/Hrvatske i Crne Gore. Drugar me osudjuje jer ne kritikujem Srbe/Crnogorce, a ja mu kazem: zivim u USA vec dugo, nikada cuo za tu neku Prevlaku, pre cu braniti Aljasku (gde sam tada ziveo) od Rusa nego Prevlaku od Crnogoraca. Drugar me okaraktrise kao izdajicu, ja njega kao budalu. Sta je meni vredela borba protiv RSK? (Republika Spska Krajina, pocetkom '90-ih). Samo rat, unistenje infrastrukture i privatnog vlasnistva, pljacku. I onda sam rekao: neka nose, te opstine su siromasne i vise vuku iz republickog budzeta nego mu daju. Vreovatno vredi i za Kosovo. Luhan, Donbas, Krim? Ma OK, pripadaju Ukrajini. Ali, vredi li to dokazivati hiljadama poginulih i patnji njihovih familija?

Is there any other kind?

Za zainteresovane, ovogodisnji Goodwood' Ctav program se moze pratiti uzivo na njihovom YT kanalu,a ovde su "highlights" od juce:

Izvinjavam se, bice podugacki post. Razmisljam o ovome vec godinama i decenijama, ne uspevam da pomirim neke stvari. Generalno, o musko-zenskim odnosima. Mislim da je problem to sto bioloska/nagonska evolucija ne uspeva da prati kulurnu koja je brza. Bioloski su polovi puno razlicitiji nego su u modernom drustvu i tesko je to pomiriti. Cisto fizicki, muskarci su jaci. No zene radjaju. Kad se uzme u obzir nagon za opstankom, normalno je da muzjak ozbedjuje hranu a zenka brine za potomstvo. Medju vecinom sisara/visih bioloskih vrsti. Vredelo je kada je trebalo ficickim nasiljem obezbediti hranu. Danas, kad i zene rade i zaradjuju ponekad i vise od muskaraca, tome se treba suprotstaviti, uprkos biologiji. Zato u modernim drustvima postoji i porodiljsko odsustvo za oceve. Jer smo, mi napredni, pametniji od osnovnih bioloskih nagona. Velika razlika je i trajanju gestacije/trudnoce. Zenka ima ograniceni moguci broj potomaka, muzjak puno vise. Zato je bioloski, u skladu sa nagonom za ocuvanjem vrste, razumljivo da su muzjaci skloniji promiskuitetu. Danas to pokusavamo pomiriti kulturom i modernim stavovima, jednakim pravima polova. Napredak civilizacije se vidi u savladjivanju bioloskih nagona! Pre par sto godina je bilo normalno da komsiju s kojim imamo problerm umlatimo toljagom ili izovemo na dvoboj. A danas predajemo slucaj sudu. Nisam siguran gde sam. Volim zene. Imao sam prilike i nakon braka, ali ih nikada nisam iskoristio. Ne zbog biologije, nego zbog licnog poimanja kulture i morala. Sta ce zena, ili sta je mozda uradila bez da znam, nemam pojma. Verujem da nije, no ne bi prvi put ispalo da sam naivan. O debelima/'mrsavima drugi put,i ovako sam se raspisao... \

Fantasticno: on-court interview nakon meca. Pitanje: kako hendluje pritisak/opterecenje kad dodje, znajuci da svi zele ovde da ga na ovom terenu pobede? Odgovor: znam da svi to hoce, ali ne uspevaju. edit: gramatika