zoran59

Majko mila, koliko puta sam cuo ove reci od zene...

Nikako ne razumem ovo "novakovanje" ni u pozitivnom ni u negativnom tonu. Mada, nije to ni prva ni poslednja stvar koju ne razumem. Evo, i ja sam njegov navijac. A neko drugi nije - pa sta? Zanima nas sport, zezamo se i dobacujemo jedan drugom, i nikome nista. Jer posle meca ja u RL treba da menjam ulje na kolima a on da promeni pelene bebi. Nece to mec promeniti ili olakasati. Ne razumem ni to navijanje po nacionalnom osnovu. Ja, Djokovicev navijac, nisam ni Srbin niti sam ikada stalno ziveo u Srbiji. Meni je simpatican iz drugih razloga. Prvi teniser za kojega sam bas navijao je bio Mark Phillipousis. A Balkanac sam koji zivi u USA i navijao sam za MP i kada je igrao protiv Balkancerosa i Ameridiota.. Zasto? Jednostavno: bas u to vreme sam kao vec relativno mator covek poceo da ucim, treniram i igram tenis. Imao sam instruktora/trenera u lokalnom klubu kojemu sam placao da me maltretira , da me poducava kako da serviram, kako se lupa ovo i ono. Poceo sam da obracam paznju na te stvari u TV prenosima. Otkrio sam da MP igra bas onako kako me trener poducava. Ziveo sam u Texasu, kao i Roddick - ali ja bih iscasio rame da sam probao da serviram kao on. Tako sam navijao po teniskom stilu a ne po komsiluku. I ovaj pdf. pratim zato sto je teniski a ne zato sto je spski. Jbg, ne znam japanski pa ne mogu da sudelujem na nekom japanskom teniskom forumu, mada verujem da ih ima. I naprosto ne mogu da verujem da ce ljudi koji verovatno placaju struju, rade u nekakvim uslovima, imaju 100 problema i resenja... da ce se ti ljudi posvadjati zato jer se ne slazu da li je Djokovic prekinuo mec ili su organizatori. Ajde, ljudi, loptu na zemlju pa malo u zivot.

Vjekoslave, sto je s tim minskim poljima? Postoji li kakav budzet ili plan, kad ce se to konacno rascistiti?

Izgleda da sam ranijim postom nekako skrenuo temu u pogresnom pravcu, sasvim nenamerno. Nisam hteo da mracim i raspravljam o smrti i grobovima nego sasvim suprotno, da naglasim sta mislim da je bitno za nas zive. Prva stvar je da se treba pobrinuti za cim vise toga dok smo jos zivi - ako stvarno volimo potomstvo i okolinu pa hocemo da im olaksamo stvari i ne ostavimo probleme. Kad je moj otac umro, maceha nije gubila vreme nego me je odmah tuzila na sudu zahtevajuci veci deo nasledstva. Cak joj je i njen advokat rekao da nema osnova i da ce parnicu izgubiti. Ispostavilo se da je ipak bila lukava. Sud nije mogao da udovolji mojem zahtevu i naredi deobu (radi se o vrednoj nekretnini) jer nije znao kako da podeli imovinu sve dok se vodi postupak u parnici koju je pokrenula. A nase pravosudje je "brzo" kao sto jeste i parnica se vukla preko 15 godina - kako bi ona izgubila, odmah se zalila pa je to prebacivano na vise sudove i kad je doslo do Vrhovnog suda - taj je vratio predmet na prvostepeni. Naravno, ona je za to vreme uzivala celu nekretninu a ja sam iz tudjine slao puste pare advokatu... To je zavrseno tek kad je i ona konacno umrla pa su moja polubraca, njeni sinovi, kao normalni ljudi obustavili natezanje po sudovima. Caletu je trebalo dve godine da umre od raka. Za te dve godine je mogao, da je bilo pameti, da sve resi onako kako hoce i ustedeo bi puno muke i para nama ostalima. Drugi primer je moj prijatelj, sin jedinac koji zivi u Australiji. Kad mu je umro otac, ovaj je morao da leti u domaju da se obavi ostavinska rasprava. I odrekao se svog dela u korist majke. Rekao sam mu da je pogresio, da je majka trebala da se odrekne u njegovu korist. Zasto? Pa, zena ima preko 85 godina, sada kuca glasi na nju, a on ce opet posle njene smrti morati da leti i prenosi sve na sebe, da gubi vreme po sudu i opstini i ko zna gde sve jos. Zena i ja imamo samo jedno dete, cerku, i ja vec resavam takve stvari tako sto sve penosim na nju. Svaka sledeca kola koja kupim ce biti registrovana na cerkino ime. Zenini roditelji su jos zivi (majka jedva) i pre godinu dana je otac pametno prepisao stan na zenu. Starac ima vremena da sedi po nekim kancelarijama, sve je resio. Razmisljali smo da prenese stan na nasu cerku, ona je njegovo jedino unuce, ali se ispostavilo da je cerka pravno "drugi nasledni red", iza zene i morala bi da plati porez na prenos. Zakonodavac ne dozvoljava da se generacije preskacu - bar ne badava. Druga stvar koju sam hteo da naglasim je da je nasa kolektivna opsesija pojmovima "istorija", "vecnost" i slicnim nepotrebna i besmislena. Barem kad se radi o obicnim ljudima. "Vecnost" traje samo dok je se jos neko ziv seca. Moji su se rano razmnozavali pa sam upoznao i sukundedu i secam ga se. Ali ja sam "zakazao" i bio u drugoj polovini 30-ih kad je cerka rodjena. Sa one fotke pet generacija, cerka jedva zna kako se moj otac zvao (ne pamti ga, umro je kad je bila godinu dana stara). Kad ni mene ne bude, nece biti nikakve vecnosti za sve te ljude. I zato, kad pogledam groblje i sve te prethodne generacije svoje familije, pomislim - ujbt, za pare koje smo ovde bacili, mogla se nekome od potomaka napraviti lepa kuca. A za secanje i privremenu vecnost, svi ti ljudi su u mom srcu i na starim fotografijama, ne treba mi nikakav beton i mermer i "nekretnina" od dva kvadrata duboka metar-dva.

Tako i ja u MotoGP navijam za Rossija. Upoznao sam mu oca (Graziana) i navijao za njega dok je jos on vozio trke a Valentino nije bio ni rodjen. Kad je mali poceo da vozi, prirodno sam navijao za njega. Ponekad mi je neverovatno da sam mu ispratio citavu karijeru a vec i njega zovu "deda". I sada, kad pratimo trku u nekom drustvu i neko mi se cudi sto navijam za starkelju, lepo im kazem - pa necu valjda navijati za ovu balavurdiju koja nije bila ni rodjena kad je Valentino osvojio prvu sampionsku titulu. Eh, stvarno sam tup i spor - a ne smem da za to optuzim godine... Sve do ove poslednje recenice nisam ukapirao - pa vi ste Highlanderka sa starog foruma.

Evo mene jopet, licna ispovest. Mozda jeste malo kao privatno, ali mene vise ni cerka ne slusa - ne sto ona nece, nego ja necu da je opterecujem - pa da se izlajem na forumu. Majcina strana familije je skroz pokvarena i zajebata, svi su se uvek mrzeli i svadjali, samo par ljudi sam ikada upoznao. Caletova strana je pak suludo bliska, svi se vole. Odrzavanje veza i kontakata je nenadjebivo. Ej, brat moje prabake je iselio u USA 1920-ih, a njegovo potomstvo odrzava vezu sa svima. Ja sam se izgubio u svemu tome. Vise ne znam ko je kome bitan i zasto. Zene su (vecinom) u familiji dugo zivele, a muskarci (opet, vecinom) relativno rano umirali. Vec sam jednom na starom forumu okacio fotku, a neka je i ovde: To je pet (slovima: 5! ) generacija zajedno, sve direktni potomci. Sedi moj sukundeda. Njegova cerka, moja prabaka, je u sredini. Desno od nje je njena cerka, moja baka. Levo je njen sin, moj cale, a u njegovim rukama sam ja. Dugorocno, nebitno je gde su svi njihovi grobovi. Ja sam poslednji ko zna. Mojoj cerki nije bitno - i dobro je sto je tako. Neka trazi svoju srecu a ne da tuguje zbog proslosti koju ni ne poznaje. Ja sam istoricar i emotivko, pa sam nasao crkvu/crkveni ured/kako-se-vec-zove gde postoje zapisi o mojim precima sve do 1790-i-neke. Hteo sam da odvedem cerku, a ona kaze da nema vremena, ima zakazan teniski mec i trening. Pametno dete! - zivi svoj zivot. Tako sam zakljucio da su grobovi tracenje para i vremena. Nekakav ceremonijal i kratkorocna obaveza, a dugorocno nista ne znaci. Jbt, moj deda je umro neposredno pre nego je cale diplomirao. I baka je dizala kredit za mermerni spomenik dedi, a cale posudjivao pare drugde da si sredi zivot. I samo 50 godina kasnije, ja sam jedini ko zna ge je taj spomenik - a ni ja ne znam u kakvom je stanju, zivim 20 000 km dalje. Ima li to smisla? Deda i cale nisu doziveli normalnu penziju, umrli pre navrsene 60-e. Ja sam probio 60. Posto sam ih veoma voleo, postovao i hteo da ih u mnogim aspektima sledim, svaki dan dozivljavam kao neocekivani bonus. Zivot je lep, pa i kad nije. Zivim svaki dan i planiram kao da cu ziveti vecno, a hebe mi se ako crknem sutra. I necu opterecivati nikoga. Cak je i kremacija moje majke i bacanje pepela u okean (po njenoj potpisanoj zelji) zahtevala neki neki napor i angazman. A ja sam napisao i potpisao oporuku - zelim da ostavim telo medicini, neka studenti uce na (losem! ) primerku. Neka seciraju i sprdaju se, kako studentima prilici. Taman posla da opteretim cerku da obilazi nekih par kvadrata zemlje. Naravno, potpisani sam donator organa, mada u mojim godinama i zdravlju organi ne vrede bog zna sta. Jebiga, javljacu se na forumu. Kad prestanem, znaci da sam crk'o. I opet, nece nikome nista znaciti - jedna lajuca budala manje. Al' dok traje, zajebavacu vas i prodavati vam pamet!

Nego, nema komentara - stvarno, zna li neko sta je i kako se zove ono stvorenje koje sam okacio u ranijem postu sa fotkama? Ne smeta me, ne pravi stetu (koliko znam), samo sam radoznao.

Vjekoslave, ja sam stari analogni tip, ove digitalne qrtze nit' razumijem nit' me zanima, samo ih podnosim koliko moram zbog prakticnosti. O fotografiji (klasicnoj) nesto znam, ne bih okidao u sunce, ali kad ti se nadje vjeverica na 1 m iznad mjesta gdje sjedis, okines i ne pitas za pozadinu jer ce mozda za 2 sec. otici... Inace, receno mi je da sam neadekvatvan i ne zadovoljavam oko sjemena. Nista novo, to mi je tokom godina rekla i zena... Ali kad mi to kaze majstor nivoa Honey Badgera, e, onda malo i boli. Zato sam danas popizdio kad sam bio u ducanu i odhebao sjeme. Naisao sam na ove stvari (slikano telefonom, haha): Kaze tamo na papirima da bi trebalo roditi par mjeseci nakon presadjivanja. Kupio sam "one of each". Donio sam doma: ... i jbg, dok sam okidao tu fotku vec su padale prve kapi kise a minutu-dvije kasnije vec pravi pljusak. Tako cu presadjivanje i fotke rezultata toga odgoditi za sutra (jos uvijek pada).

Sad je kako je (vec sam na pocetku napisao da je ovo kasni eksperiment) i ovo nije ni priblizno ozbiljno kao tvoji projekti. Cak i ako sve uspije/dozori, ne znam hocu li biti tu kad se to desi. A telefon - nisam ga htio godinama ali je doslo dotle da bez njega nisam mogao. Ne treba mi za zlaburenje nego nisam mogao ni ljudski online zakazati pregled kod okulista. Sve ispunim osim broja telefona, a taj izbaci "required field!". Popustio sam i kupio najjeftiniji u ducanu i uzeo broj toliko da ga mogu ostaviti kad me netko pita.. Onda sam vidio da ima i tu foto-funkciju. Tako da mozda jest od krumpira ili nekog drugog povrca, no sluzi za osnovnu namjenu.

Pokazala je kamera starog Zvereva kako je nakon dva poena poceo da slaze peskir na kolenima...

1. Pise na paketicu kad ih treba presaditi (kad su visoke X) i koliko udaljene jedna od druge... 2. Telefonom - to mi je najbrze. I, kad smo kod vjeverica koje to nisu, zna li netko sto je ovo (pojavljuje mi se unaokolo svakih par dana, nikakvu stetu ne vidjam)?

I, da se vratimo na temu. U ponedeljak sam posejao onu salatu i persun. Od persuna jos nista (na paketicu pise 14 do 20 dana), al' se salata pojavljuje: Kad bude par cm visoka, ide u zemlju.

Eh, jbg, kad su vec spomenute.... Kod mene postoje dve vrste. Vece, crvene sa raskosnim repom i manje, sive, sa tanjim repom. Pitao sam komsiju kakva je razlika, a on mi objasnio da su crvene squirrel a sive chipmunk. Google translate prevodi oba izraza kao "veverica". Da li kod nas postoji jos koji, ne znam. Gradim guesthouse od nule. I pre par dana sednem da se odmorim kraj otvorenih al' jos nezavrsenih vrata, kad pored mene prozuji nesto sivo i popne se na vrh vrata i stoji. Bog te maz'o, chipmunk - poterao ga pas pa se stvorenje usralo. Mene se nije bojao. Trebalo mu je par minuta da ode dalje... Inace, ne smetaju ni oni mene ni ja njih. Orahe nemam a ostalo, koliko vidim, ne diraju.

Sumnja u sta?

Tragedija, da. Eutanazija nije. https://www.index.hr/vijesti/clanak/vidjeli-ste-vijest-o-eutanaziji-tinejdzerice-u-nizozemskoj-lazna-je/2090728.aspx

Da nema religije, ne bi imali sta da tumace. I normalno je da je "tumace" vernici - nece valjda nevernici? A to sto su "pojedini" pa ni oni svi ne slazu, sta im ja mogu - kako da odlucim ja, nevernik, koja strana tumaci ispravno? Mogu samo da odlucim koja strana me manje ugrozava, ne samo fizicki nego i pokusajima silovanja mozga.

Pa jbg, tako si mogao i da napises "neki nisu isli na istok, kako bi mogli da znaju". Nesporazum i nastaje kad ocenjujemo citavu zemlju samo po svom neposrednom komsiluku. Meni je vec pre mature trebao novi pasos jer u starom vise nije bilo mesta za sve one pecate sto su ih lupali na granicama. Imao sam 14 godina 1973. kad sam presvercovao prvi izduv za moped - iz Zagreba je svaki dan islo par desetina autobusa na "jednodnevni izlet" u Trst. Presao sam Yu uzduz i popreko, ali nisam stalno ziveo na istoku. Mozda je bilo losije nego je izgledalo, mozda su moji domacini hteli da se "pokazu" ali meni je izgledalo OK. Video sam i siromasna sela, ali je i moj deda bio iz jednog od najsiromasnijih sela u Hrvatskoj, koje smo cesto posecivali, i nisam promecivao neku razliku. Nekako mi izgleda da je razlika mozda bila i veca '80-ih, kad sam vec bio u USA, i vama na istoku jugu je mozda bilo losije. Pomenuli su neki forumasi sluzenje vojske u SFRJ. Poznato mi je to. Meni je to bilo skoro k'o da sam u zatvoru. Ali smo u ceti imali i jednoga koji je probao da odbije skracenje, nikako nije hteo da ide kuci. Taj nikada nije video slavinu pre nego je dosao u vojsku, kasarna mu je bila udobnija nego njegovo selo. Imao je samo osnovnu skolu, a ni skola u njegovom selu nije imala tekucu vodu. N Ko zna gde je danas, ali njegova i moja secanja na istu drzavu se ne mogu porediti.

Mozda tebi tako izgleda kad vidis stare fotke. Al nama koji smo bili u 20-ima kad se pojavila na pro touru je bila super i onda...

Ne sekiraj se. I ja sam spojio dva nedasnja forumasa. Jednoga s kojim sam imao vanfurumski kontakt i drugoga koji je ovde. Naravno, pitao sam za dozvolu pre nego sam jednome preneo kontakt metod drugog. A ti, ako znas Murasa, reci mu da ga pozdravljam (i na fb92 sam imao isti nick). Nekada davno sam i ja imao nacin da ga kontaktiram, ali mi je nestao kad mi se raspao stari komp.

Par dana prije toga. Otkako sam preselio, igram ovdje (ima i fotki): http://www.pointskyhawks.com/Athletic_Facilities/Community_Center_and_tennis_complex edit: sad kad sam vidio i HB-ov post, morati cu okinuti i neki selfie...

Prekjucer.

Eh, ali nije jednom tjedno nego vise puta (kad nemam protivnika, ponekad sat vremena lupam u zid), a u medjuvremenu je tu i bicikl, pa fizicki rad oko kuce (o ovom potonjem cu negdje otvoriti temu, radim kucerak od nule i sve sam...). "Rekreativni nivo" se prvenstveno odnosi na igracku vjestinu.

Potpis na ovo. Ja sam jugonostalgicar, ali ne zbog politike nego zbog mira. Moze se reci (i istorija je dokazala) da su problemi samo represijom gurani pod tepih. Ali ipak nije bilo nasilja, ni navijackog ni nacionalnog.

Sve vise verujem da su ove razlike u secanjima na SFRJ nekako "regionalne", a postojala je primetna razlika u standardu. Nije to narocito originalno, pa i Italija ili USA imaju bogatiji sever i siromasniji jug... A valjda je razlika i u nasim godinama. Na more sam isao svake godine, a iselio '81. Te nestasice o kojima pisete mi nisu poznate. Moja familija je samo ponekad pominjala da u Zagrebu neceg nema pa moraju u Trst ili Graz. Ali to su ionako radili od pocetka '70-ih pa im nije tesko palo tih par sati voznje. Problem proizvodnje je bio sto se najcesce radilo o politickim a ne ekonomskim odlukama. Pa su onda u ime "razvoja" i industrijalizacije pravili fabriku u nekom nerazvijenom kraju koji nema nikakvu industrijsku tradiciju (a ni sirovina), da poljoprivrednici prave masineriju, a sirovine dovlacili bog te pita odakle...

Naravno, pitanje je drustva. Ali i prednost vjezbanja u klubu, barem ovom, je sto imas i sve ostalo na raspolaganju. Jedno vrijemo smo prijatelj i ja imali dogovor da se nadjemo svako drugo jutro u klubu u 6, odigramo jedan set tenisa (ili koliko stignemo za 45 minuta, onda se lijepo istusiramo i u klupskom bifeu pojedemo dorucak, pa na posao super svjezi.